СМРТ УДБАШКОЈ СЕПТИЧКОЈ ЈАМИ

Hate mail ::0.33? SrBske vlashe su od 0.5L.

Obrati paznju na istorijski momenAt. Naime, kasnih 80-ih te nisu bile u opticaju, a pogotove ne u ponudi 'drustvenih' hotela unutrasnjosti SR Srbije.

neprijateljska emigracija ::
Tesko je biti ti.

Mislim, toliko superioran a prinudjen obitavati u okruzenju nedostojnog plebsa. Nije to lako.


Nego, je'l flasa od 0,33l ili ona gasterbajterska od 1,5l?

Бог ми је сведок да се трудим да што мање будем ја, а што више неко као ти.
Узаман, спроћу природе не иде.

Наравно да је била она стакленка, са круна-затварачем, изузетно погодна за кокање у вугла при кафанској тучи/свађи, поради анатомског и ехтреме дурабле данцета (служило је још и за одређивање диоптрије).
Каква би то прича била да се радило о фемили ботл? Перверзна, а ја нисам такав.

Sta god da je bilo kada bilo u opticaju, srBske vlashe su od 0.5L.

Ја их нисам баждарио, али су ми визуелно изгледале виткије од зидарског пива, па сам склон да верујем како су биле и пропорционално мање запремине.
С друге стране, ипак је то Енглез и Американац правио....

slawen ::Бог ми је сведок да се трудим да што мање будем ја, а што више неко као ти.
Узаман, спроћу природе не иде.

Sjajno. I poslije kazu da nije tesko biti fin.

Наравно да је била она стакленка, са круна-затварачем, изузетно погодна за кокање у вугла при кафанској тучи/свађи, поради анатомског и ехтреме дурабле данцета (служило је још и за одређивање диоптрије).
Каква би то прича била да се радило о фемили ботл? Перверзна, а ја нисам такав.

I one velike su bile staklene.

Hate mail ::Sta god da je bilo kada bilo u opticaju, srBske vlashe su od 0.5L.

Negdje ovdje sam lamentirao nad siromasenjem lokalne pivske scene u Srbiji, i nestanka flashe od 0,5l kao nusprodukta. Ali vjeruj mi da se Coca-Cola u ugostiteljskim objektima prodavala u flasicama od 0,3l.

I one velike su bile staklene.

Да, али без круна затварача, већ са оним алуминијумским, на шрафљење (гвинт).

Dolus.

У Србији је убијање или мучење животиња кажњиво новчано или изузетно са 6 месеци затвора (чл. 269. КЗ).
Што значи да учинилац редовно добија само условну казну (ако икад ико и буде процесуиран, што је толико ретко да ја не могу да се сетим неког случаја, не у мојој пракси већ уопште; напротив, сећам се, када је ступио на снагу нови закон по коме је то кривично дело, да ми се мој пријатељ тужилац жалио како не може да постигне да поодбацује оне силне кривичне пријаве које су будале из ОРКЕ у почетку подносиле, па после ваљда дигли руке).
А условна казна и није казна, то је претња казном, ако га поново ухвате и плус ако баш не буде имао среће са судом. Тако би дивно људско биће које је глупавој керуши одсекло све четири шапе И ПОТОМ ЈЕ ПУСТИЛО ДА ЛАГАНО ЦРКНЕ у најгорем случају (ако би га провалили новинари Б92) могло да заглави неколико месеци прдекане.

Примера ради, казном до две године затвора може бити кажњен онај ко самоуправљачима не исплати топли оброк (члан 163. КЗ). Наравно, ситуација је крајње хипотетичка, али ће добро послужити да се направи поређење и анализа.

Оно што прво пада у очи је очигледна несразмера између друштвене моралне осуде починилаца једног или другог дела и закона.

Ствар је у томе што је наше комплетно законодавство, укључивши и оно "транзиционо" (што парадокс чини само већим) постављено на темеље који су изливени од неколико теоријских принципа идеолошке совјетске државе у дословном значењу.
Један од њих је да висина запрећене казне за поједина кривична дела зависи од степена друштвене опасности дела, а то је опет директан израз вредности које заштићено добро (у правној теорији из неких мени нејасних разлога звано заштитним) има за друштво.
Па је тако редовна исплата топлог оброка за србске раденике четири пута важнија за србско друштво од четири одсечене шапе тамо неког кучета. Вулгаризовано, али тачно.

Видимо на овом примеру да је проблем принципијелне природе.
Такво мора да буде и решење.

Resenje je, rekoh tamo, stavljanje cele tzv. Srbije i svih njenih srbotvorina van snage u roku od odmah - danas. Ma juce.

Zar (ni)je moguce (mada u tzv. Srbiji nista nije nemoguce ako dovoljno partijskih likova, partijskih medija i inih organa partijske drzave stanu iza necega pa onda i tzv. sudstvo dobije odgovarajucu direktivu ili bar samo nanjusi sta mu je ciniti pre nego sto ferman uopste i stigne), da niko ne prepoznaje strasnu drustvenu opasnost koja ocigledno postoji medju njima tamo a ciji potpis je ovaj sadisticki akt?

Чуј, у време кад група весељака са штанглама, ланцима и пиштољем нападне воз у станици, опљачка путнике и премлати неколицину њих скупа са пар кондуктера, а контролисани медији их назову "хулиганима" уместо разбојницима, кад један навијач устрели из пиштоља другог навијача истог тима на утакмици у којој њихов тим побеђује, али не из личних, већ из колективних разлога јер припадају различитим "навијачким групама", па се после ортачки те две групе обрачунају са аутобусима ГСП консеквентно утерујући страх у кости свим назочним несрећницима чијој ће деци тако да постану идоли, у време кад су водећи криминалци Европе хонорарни или редовни припадници службе која влада овом земљом, бојим се да ће мало ко препознати опасност по тзв. србско друштво у одсецању свих шапа живом кучету.
Смем руку у ватру да гурнем да ће кол'ко сутра да крену "пошалице и вицеви" на ту тему, што је ајсбрејкер пар екселанс за постизање нове степенице у неосетљивости на ичије патње; а тај дресуром достигнути квазицинизам код масе покварених и подинтелигентних може да има само једну сврху - удобније јахање те прљаве животиње именом Србија. Ту је процес контроле усвојио наизглед нову методу, у стварности само природни наставак старе: првобитно укидање сваке индивидуалности и свођење на најмањи заједнички садржилац - национ, веру, идеологију, партију, утапање свих и свакога у податну аморфну масу сад је препознато као потенцијално опасно због моћи коју маса због своје величине има; стога се обезличени и обезмуђени појединци сада поново издвајају, чупају из тог стада и бацају у средиште џунгле која се пажљиво негује, у којој је звери толико да свакога дана неко бива поједен, а све је добро док год то ниси ти...

Смрт, о смрт.

Trauma-based control mechanism?

Наравно.
Стварање осећаја опште несигурности, климе у којој су неформалне друштвене групе, људи из сенке и неформална, ванзаконска правила друштва важнија од званичних, прописаних и објављених, па то је ABC fear-based managementа.

Smrt, o smrt onda.

Intervjuisu neku babetinu na televiziji devedesetih i ova zajapureno lupi: "Nama treba cvrsta ruka!" a moj cale prokomentarise: "Evo ja cu da te bijem".

Sad nesto mislim, moguc je i Kujo Krijeshtorac Syndrome: ono, neko je nesto video ali nije (vise) lud da prijavi to tzv. vlastima srBskim jerbo moze da osvane sa 30 metaka 7.62x39mm u stomaku a tzv. vlasti srBske ce to prokomentarisati sa onim cuvenim "utvrdjeno je da razlog nije bio iskaz/status svedoka" (mada ne rekose, a niko se ne usudjuje ni da pita, sta to onda jeste bio razlog i kako to da niko ne bi uhapsen i ispitan na okolnost "znanog" razloga ubistva tog coveka)...

Missim, SERBIA 101.

A onog drugog nekog svedoka su, nakon sto je "po vlastitoj zelji" ostao bez policijske zastite (WTF!?, covek svedok u zaveri da se izvrsi drzavni udar a policija kaze "OK, setaj"), neka lica otela usred grada, vezala lisicama, iskasapila sekirama i zapalila usred grada u nekom automobilu.

That's graduate stuff.

Кујо Кријешторац је био бедан сведок. За оптужбу је било боље да се такав не појави на суђењу, од тренутка кад су схватили да им за осуду господина Легије сведоци ни не требају, а онда је и судбина тако хтела...

Анатол Франс је у "Острву пингвина" сјајно, ненадмашиво представио такав тип суђења.

Надам се да сте читали?

Na zalost, ja sam vrlo tanak sa citanjem jer sam rano zaratio sa majkom oko 3,000 knjiga koje je sabila u nasih 58 m^2, valjda nikad ne prebolevsi zavrsene studije knjizevnosti.

Ipak, na stranu sta je Krijeshtorac bio ili ne, kad nekog tako ubiju jer je - bez da ga je iko "bio po usima", sto bi rekao moj Miladin - kao savesni gradjanin nesto prijavio onda je i to deo torture masa.

Trauma, strah od traume i cutanje da bi se izbegla trauma su sve - trauma; i otud deo trauma-based control mechanism-a. Zato ja to pomenuh.

Zarko Korac, fantastican danas, prica sjajno prvih 35 minuta danasnjeg "Pescanika"; somewhere along these lines.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Hate mail ::da niko ne prepoznaje strasnu drustvenu opasnost koja ocigledno postoji medju njima tamo a ciji potpis je ovaj sadisticki akt?

Sta tu ima neko da prepoznaje bilo sta?

Ima ko se za to brine i ko je za to zaduzen.

Pa na zaduzene sam i mislio. Nadam se rade nesto glede ovoga...

Hate mail ::Pa na zaduzene sam i mislio. Nadam se rade nesto glede ovoga...

Ma to je moja zakrzljala sarkasticnost u pitanju, misleci da se pitas [i]where is the outrage?[i] kod javnosti. A ocigledno da je javnost otupljena (zatupljena), a oni koji su placeni da nesto preduzmu su jednkako nesposobni da rijese to kao i milion drugih nerijesenih stvari u Srbiji.

Ti bar znas, secas se, sta ja mislim o tzv. obicnom tzv. narodu koji 10-15 godina po video-klubovima iznajmljuje i kod kuce gleda VHS-ove sa snimkama strijeljanja ljudi.

Hate mail ::Na zalost, ja sam vrlo tanak sa citanjem jer sam rano zaratio sa majkom oko 3,000 knjiga koje je sabila u nasih 58 m^2, valjda nikad ne prebolevsi zavrsene studije knjizevnosti.

Ipak, na stranu sta je Krijeshtorac bio ili ne, kad nekog tako ubiju jer je - bez da ga je iko "bio po usima", sto bi rekao moj Miladin - kao savesni gradjanin nesto prijavio onda je i to deo torture masa.

Trauma, strah od traume i cutanje da bi se izbegla trauma su sve - trauma; i otud deo trauma-based control mechanism-a. Zato ja to pomenuh.

Острво пингвина је обавезна лектира у мом универзуму. Види некако да ти то доставе из домовине, а можда имају и неки примерак у подруму Генералног конзулата, у едицији Књига за свакога.
На једном месту говори зашто је пукла афера Драјфус: док су тврдили да је Драјфус издајник без и једног доказа за то, у питању је била савршена истина, јер, прво, истина је једноставно истина и нема потребе да се доказује, а затим без доказа није било ничега што би се могло проверавати, побијати или другојачије тумачити. Проблем је настао онда када су под притиском неког лудог писца (Зола) решили да доказују истину: што би више доказа за своје тврдње понудили, то би више материјала својим непријатељима пружили за оспоравање и нападе. Зато су на крају, кад су изнели тоне доказа да је Драјфус издајник, морали да га ослободе.
Е, Легијини тужиоци су то имали у виду, па су брзо исправили почетничке грешке неких ентузијастмичних служабника који су одмах по убојству нашли два сведока (testis unus, testis nulus! знамо и ми за јадац) да су нам премијера укантали клановци из Земуна.
Тако су у покушају бекства случајно на меткиће налетели Шиптар и Кум, па Кујо и Testis secundum, тако је срушена и хижица у Шилеровој, и убијен па запаљен онај сведок-сурадник, тако су налазом из Висбадена побијени налази ноторних Хуњадића & Дуњића (also Топчидер), тако су на крају као доказ остали само оптужница и сами окривљени, тако је на крају истина била чиста и необорива.