СМРТ УДБАШКОЈ СЕПТИЧКОЈ ЈАМИ

Pa da. Opsta razularenost.

By the way, ako su ovi stvarno u restrukturiranju, kao ona tvoja toplana, ovaj mucenik nece ni moci da se naplati (izgleda sudiji niko nije javio).

Hate mail ::Pa da. Opsta razularenost.

By the way, ako su ovi stvarno u restrukturiranju, kao ona tvoja toplana, ovaj mucenik nece ni moci da se naplati (izgleda sudiji niko nije javio).

Може.
Заборавио сам да кажем да сам пронашао законску могућност да се и од таквих фирми наплати, па сам пре петнаестак-двадесет дана и сам скинуо неке новце топлани.

Nice. Je li, jesi i ovoga majstora branio? Ne moras da odgovoris, naravno. Ja kad procitam o tim sporovima srbskog radnistva sa srbsko-drzavnim tzv. firmama uvek imam mentalnu sliku u kojoj ni taj sto tuzi nije nista bolji od "radnog kolektiva" koji ga je nesto zajebo. Pa missim, gde tu moze biti nevinih? Maybe I'm wrong, who knows. Never worked there, never will...

Миссим, морао сам у предлогу за извршење против топлане да наведем правни и законски основ допуштености предлога, тј. да цитирам норму уз навођење члана, става и тачног назива закона, са све бројем Службеног гласника у којем је објављен, тако да.... нећу да кажем да су преписали, али ето, коинцидира.

Не, нисам овога заступао (камо среће да јесам, од тих 20 М које помиње синдикалац 30% би било моје, цирка €65К илити $90К, нимало лоше, признаћеш, под условом да је то све тако; ако је човеку за 10 година обрачуната плата без камате цца €70К, то је око €600 месечно, а то значи да је радио на неком изузетно добро плаћеном месту, да не кажем руководећем, па и овакав судски расплет не изненађује), али о целом предмету, а нарочито о "препоруци" ЕСЉП из Стразбура нисам чуо ништа поуздано, из наших кругова, тако да не бих коментарисао. Иначе, социолошки посматрано савршено си у праву гледе тог радноправног односа са судским епилогом, али управо овај трећи елемент - србски правосудни органи - у једначину уноси додатну пометњу која тај самоуправни бућкуриш чини тако препознатљиво одвратним.

Данас ме један другар, тазе судија, позвао на пиће. Коштало ме само 210 динара, пошто је господин судац, који је на крају нашег дружења једноставно устао и изашао из кафане, послушао мој савет и уместо ракије пио само кокаколу. Иначе пропаст, јер би иста количина тог популарног алкохолног пића коштала бар 1600 динџи. Кад је видео да плаћам, сачекао је да ми конобар донесе кусур, да би се вратио и рекао ми прекорно "Па то није у реду, ја сам тебе позвао на пиће, требало је ја да платим!"
Морао сам да му се због тог свог непочинства изињавам наредних два минута, ето колико га је цела ствар погодила.

"Oh, the trash I have for friends...", eh?

To je jedna anegdota koju sam cuo na predavanjima BG PF-a iz Rimskog prava kada je profesor toga predmeta sa (mislim) Exeter univerziteta, David Pugsley, bio gostom profesora Obrada Stanojevica, pocetkom skolske 1996/1997 (upisao se bio iz besa; kao drugi fakultet, prijemni je test opste kulture, polozio par ispita). Jos imam negde beleske na engleskom sa tih casova.

Well, the trash I used to have for friends...

Још спортскоекономских вести:

Након што су све телевизије објавиле као позитивну вест дана да су радници Застава-камиона спречили суд да спроведе извршење ради наплате новчаног потраживања одређеног судском пресудом, иако су извршитељи дошли [You must be registered and logged in to see this link.], медијским небом проломила се вест о још једној великој неправди коју је, за разлику од извршења правноснажне пресуде без помоћи државе готово немогуће спречити, а која чини да ће Срби који су "у кредиту" надаље плаћати веће месечне рате.
Ради се о надалеко познатим са свога зла и покварености страним банкама (које су, додуше, све одреда искључиво и стопостотно домаћа правна лица и резиденти, али ми добро знамо ко су им газде), а које су ујармиле слободарски србски народ наводећи их на зло подмуклим нуђењем кредита за све оно што су гладне очи пожелети могле.
Па су тако наши врли земљаци у отаџбини могли да бирају између девизних кредита са фиксном каматом (што значи унапред познату и непроменљиву месечну рату, изражено у €; непознато је само то колико ће свака појединачна рата износити динара, због мудре монетарне политике тзв. Народне банке) и динарских кредита са променљивом каматном стопом (опет индексирано у € или CHF) која зависи од кретања тзв. еурибора. Наравно да су сви прави Срби, одреда родољуби и поштењачине одабрали ово друго из чистог економског патриотизма, а не зато да би, како им зли језици импутирају шпекулативно зарадили на очекиваној високој инфлацији динара која би "појела" камату. Јер, само је будала могла да претпостави да ће те проклете приватне стране банке да послују на своју штету, а динарчина да губи вредност према еуру у истој сразмери колико је српска инфлација већа од европске. А сви знамо да Срби нису будале.

Е, сад су се светски моћници удружили да поново сломију кичму пробуђеној србској иницијативи, па су надули тај еурибор са 0.75 на целих 1,5%, надајући се тако да ће да баце србског домаћина на колена.

Неће моћи ове ноћи!

Очекује се да најуспешнија србска влада после оне Живкине, у скорије време донесе још једну из прегршти спортскоекономских одлука, попут оне недавне да банке МОГУ да својим несолвентним дужницима одобре почек тј. одложе наплату својих потраживања (епохални и досад непознати инструмент у досадашњој правној и економској теорији): на пример, да банке МОГУ да са својим клијентима измене услове уговора о кредиту.

Тако ће Тадићева Србија још једном показати целом свету да смо и ову велику кризу прележали на ногама.

СМРТ, о смрт тој багри, творцима таквих идиотизама!

Значи, у тој тамо причи око Заставе (камиони) и радника, изгледа да радник дугује нешто Застави, а не обратно, иначе би се у целу ствар умешао ноторни Хомен. Јер, захваљујући лошим законским решењима и злим адвокатима, до сада су у нас увек профитирали дужници, а у причи о спречавању извршења јасно је да су синдикалци самоиницијативно и спонтано спречили тог подлог профитера да им отме срце и душу.

Човек је, наиме, засукао рукаве и решио да уведе мало реда у ту материју, да реформише шта се реформисати може, па ево руку под руку са радикалским деканом ПФ у БГ из "оног времена" Оливером Антићем (један од најжешћих бранилаца утамниченог војводе Шешеља, кога је дикхед Вучић још док су били у истој странци звао "Оливера") мења закон о парничном поступку.

Dužnički profit je, čini se, još jedna od naših specifičnosti koja mora da bude uklonjena iz pavne prakse - ističe za “Blic” dr Oliver Antić, profesor beogradskog Pravnog fakuleta i član radne grupe za izradu ZPP.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Јебем ли ти панаију....

Indeed.

"Ja iz dalekih predela posmatram tudja nedela".

Tко се сећа владиног надгорњавања са корманским сељацима око откупа земље коју су били намерили да поклоне Фиату и Мањети Марелију? Па су велики србски мудраци зајебали сељаке тако што су браћи Италијанима поклонили војну касарну у Гршоници и тако уштедели питајбога колико пара (које би у противном исплатили геацима)?

Хехехехеехехехехеххе... Има и наставак:

Južna obilaznica oko Kragujevca moraće da prođe kroz tunel ispod kasarne u Grošnici, pošto se na trasi ove važne saobraćajnice podižu pogoni „Fijatovih“ dobavljača. Pošto je izgradnja pogona već počela, obilaznica neće moći da prođe nadzemnom trasom, niti nadvožnjakom, pa je jedina mogućnost gradnja tunela dugog 500 metara.

Kroz kasarnu u Grošnici trebalo je da prođe i trasa pruge, a u blizini je trebalo da bude i glavna železnička teretna stanica za potrebe grada i „Fijata“. „Zbog nemogućnosti iznalaženja drugog rešenja vezanog za železnički saobraćaj, jer uslove propisuju „Železnice Srbije“, u predloženoj izmeni generalnog plana ukinuta je izmeštena trasa železnice koja delom prolazi kroz Grošnicu. Tako će železnička pruga ostati na postojećoj trasi kroz grad i neće biti izmeštena dok se ne urade nova rešenja“, kaže Mirjana Ćirić, direktorka Direkcije za urbanizam.

Смрт, о смрт тој багри!

Малочас протрчах поред комбета који припада фирми "G4S" (барем тако пише на хауби и вратима) у тренутку док је возач тог комбија и упосленик наречене фирме (која је своје пословање базирала на физичкотехничком обезбеђењу имовине и лица) прелепљивао "К" у "КГ" на таблицама прикладном налепницом, претварајући га тако у "Б".
Мени је увек била фасцинантна довитљивост овог народа кад год се постави питање фуњарског кршења правила усопстављених ради унапређивања квалитета живота, али није то било оно што је привукло моју пажњу, већ чињеница да је тај способни, премда већ дежмекасти и прилично оћелавео млад човек потпуно отворено за појасом носио утокару калибра 10 мм.
Та ствар са "G4S" иде и даље. Наиме, та знаменита фирма, тј. њојзина "бранч" у Србији користи паркинг моје зграде као свој службени, тако што сваке ноћи њихови људи остављају ту седам до десет службених возила (након што колеге које су завршиле рад за тај дан развезу њиховим кућама), а онда се ујутру ту лепо окупе сви око седам сати, весело и бучно (како то већ Срби знају) испоздрављају, па сви на своје радне задатке. И сви носе напуњене пиштоље.
Дакле, свакога јутра испред моје зграде окупља се између 15 и 25 наоружаних људи, који нису ни припадници полиције, ни војске, а богами нису ни ловци.
Е, сад, уверавају ме да је та фирма "G4S" озбиљна израелска компанија (чим су ту Јевреји, нема шта да мислимо), тако да не постоји никаква опасност по нас, прост народ, од стране тих наоружаних интелектуалаца. Али, ту су још две или три агенције за обезбеђење, што приватне, што (пара)државне, које нису јеврејске. А сви они носе напуњено оружје.
Са друге стране, тзв. држава Србија нема никакав закон који би на било који начин регулисао рад фирми које пружају услуге обезбеђења (или "обезбеђења"), нема ни уредбу, ни правилник, ни било какав други подзаконски акт, чак ни идеју да би такво нешто требало да постоји. А има један од најстрожијих закона о оружју и муницији у свету, којим је предвиђено да физичко лице које тражи дозволу за ношење оружје мора да докаже да постоје озбиљни разлози у погледу угрожености њихове личне безбедности, да је физички и психички здраво, неосуђивано, да није сумњиво органима, да редовно пере ноге и слично, па му се и онда дозвол за аношење издаје на период од 5 година, док истовремено државни орган, установа, друштвено или приватно предузеће, радња или други облик привредног субјекта (баба Курана која продаје паприке на женском пијацу) која се бави пословима обезбеђења не мора ништа да доказује, нико не контролише да ли фаце које су по таквим фирмама запошљене испуњавају услове постављене за физичка лица или барем услове за пријем у основну школу, никога није брига што оружје којим су "задужени" њихови врли "службеници" не остављају у просторијама фирме/банке/општине/пореске управе коју обезбеђују како је то законом прописано, него носе својим кућама, пуцају из њега по свадбама, славама & сахранама (famous triple "s" - one for each finger) и по улицама (некидан устрелили једног лика који је на њих, како тврде, насрнуо ножем, али су свеједно после пуцњаве побегли са лица места оставивши разбојника у локви крви).... Битно је само да је власник фирме "наш човек", бивши полицајац иза којег стоји неки истакнути друштвенополитички радник.

Двадесет година након што су "приватна обезбеђења" тако снажно... oh, shit!..... however, застрашивање простих, у великој мери упристојених или бар прихватљиво хуманизованих тејлеса које је тада, пре двадесет година имало ранг државног пројекта првог реда у служби најдрастичнијег раслојавања које је овде виђено још од пре проласка Римљана, и које је дало сјајне резултате у виду не баш омање гомиле недодирљивих (чијој се недодирљивости отелотвореној у Цециној наруквици и данас масе клањају) гована/говнара који напучавају ове просторе није имало никакве позитивне нуспродукте у смислу подизања друштвене дисциплине или прихватања класног система као потицаја друштвеног развоја (друштвени односи су овде у тој мери упрошћени, огољени, уназађени, да достизање стадијума класног друштва представља успех).
Уместо тога, постојање приватних војски и данас је само сигнал да се до великих пара, добрих пичОка и друштвеног врха стиже само пречицом, и то не оном која подразумева памет.

Рахметли Цобе је овај од Бога проклети народ вратио његовим животињским нагонима, његовим сељачким коренима, подилазивши олошу и претворивши Србију у бувљак.
То све не би било толико страшно, да се рахметли Ђики није посрао на надања тзв. Срба да је такво стање само привремено, да ће на крају доћи неко ко ће ствари вратити у нормалу, сељаке на њиве, раднике у фабрике, а лопове у затворе.

Сад су храна за црве. Најс.