Кујна, летња и зимска

i ja i ja jedva cekam razvoj dogadjaja!

a, kud se denuo komentar neprijateljske emigracije od sinocke?

Који коментар?
Нисам био назочан, па не знам, можда га је сам обрисао (ту опцију има сваки дискутант све док неко не постира иза њега, мислим да је нацртан неки крстић горе десно за то), а можда је по среди и моћна рука администратора.

А шта је писало, мајке ти, онако својим речима?

nista lose nije pisalo. zato me iznenadilo sto je nestalo. jesmo li toliko osetljivi postali? ne znam. NE je salom reagovao na moju salu. dobro, ako je "kolateralna steta" u pitanju, ne marim

Јеси ли ти то решила да нас посвађаш?
Неће ти успети!

Ja sam obrisao. Bio je neki, cak i za moje standarde, priglup komentar.

Чуј - приглуп.
Ту је народ да оцени...

Како спремате јагњећи бут?
У мојем космосу уз то печење незаобилазна је свежа нана. Кум ми каже да је то муслимански зачин.
Ко је у праву?

e, mozda ce mi u drugom pokusaju poci za rukom da "postujem" komentar. dosla neka komsijska deca, zamajala me i ode mas' u propas'.

dakleM, ovako: komentar NE, nije bio glup, bio je duhovit. dok sam ja stigla da smislim sta da ti odgovorim, ti obrisa.... znam, znam, tesko je razgovarati sa ljudima koje ne poznajes i ne vidis im lice.

jagnjeci but: u pleK dva do tri prsta 'ladne vode. u to stavis dobro osoljeni but. nikakve druge zacine (god forbid bilo kakve masnoce). samo but (ja vise volem plecku i rebarca, al' od volje ti) pokrijes folijom, turis u rernu, ostavis na miru po' sata po kilogramu. skines foliju, ubodes nozem najdeblji deo buta. ako iz tog "uboda" curi providna tecnost, but je pecen, ako je rozikasta, but nije pecen. ako je but pecen, sklonis foliju, dozvolis butu da porumeni. but ce porumeneti za pola sata. moras(ma, ne moras, al' valja se) tada biti uz rernu i svakih pet minuta prelivati - jednom sokom od pecenja iz pleha, drugi put 'ladnim pivom.

kad je meso porumenelo, izvadis iz pleha na dasku za secenje mesa. dozvolis da se odmori. u mezduvremenu o'ladis (sto brze mozes) sokove iz pleha. pokupis masnocu, bacis, sokove stavis u serpicu (ili vise njih), kad sok prokuva, iskljucis "sporet" i dodas sveze zacine. od volje ti. ja najvise volEm beli lukac i persun.

nana: ne gajim. volem, al' gaji komsija, pa k'o mislim ne moram i ja. idem sutra da je pitam koja joj je nacJonalna pripadnost i u koju crkvu ide.

zivota ti, piitaj kuma sta misli koje je veroispovesti mirodjija? :D

Мирођија?
Сјајно.

Него, мени сама ја(г)њетина има превише сиров мирис, на прежвакану траву, зато сам и мислио да... Нема везе.
Поподне крећем беспућима Столова & Копаоника у потрагу за народним леком спроћу њојзине пренаглашене ароме, да не кажем мире.
Ако ме нема до сутра увече у 22.00 ЦЕТ, шаљите хеликоптер.

slawen ::Него, мени сама ја(г)њетина има превише сиров мирис, на прежвакану траву, зато сам и мислио да...

a, to te boli! sto ne kazes!

evo ovako: napravis marinadu od kiselog mleka. na kilo kiselog mleka stavis 4 kasicice maslinovog ulja, jednu manju glavicu belog luka (luk ocistic i tresnes cekicem za meso - ne mora se sitno seckati), soli i bibera po ukusu (jagnjetina je bolja kad se dobro posloli), grancicu ruzmarina (skines listice sa grancice), svezu nanu (iscepkano nadvoje/natroje), persunovo lisce (isto iscepkano nadvoje/natroje), jedan limun (limun dobro operes, sok iscedis u kiselo mleko, onda ga iseces na cetvrtine, pa i to ubacis u kiselo mleko). sve to lepo promesas pa u to stavis jagnjetinu ali tako da u marinadi skroz ogrezne, pokrijes necim i drzis u frizideru bar preko noci. sto duze, to bolje. kad izvadis jagnjetinu iz marinade, stavis u pleh i peces isto onako kako sam vec gore rekla. marinada se baci.

mezdutim, mali problem je sto bi za ceo but trebalo jako puno ove marinade. ja tako obicno pravim jagnjece raznjice na rostilju. but moze da se isece i na snicle, pa opet na rostilj. nadam se da ce ti se dopasti i da helikopter nece biti neophodan.

Хммм, сјајна идеја!
Обично сам ситну дивљач трпао у маринаду, и то неку на бази винског сирћета, али ово са киселим млеком звучи сјајно. Надам се да кисело млеко не треба да буде овчје, као малом ми излазила копривњача од тога, когод од наметљивих глупака.

Долази ми пријатељ из Москве, могао бих то да спремим, само да му жена није намах постала вегетаријанка, па се нешто мислим, штета да се баци онај зелениш из маринаде....
А што чупаш лишће са рузмарина? Само се дрвено меће?

kiselo mleko ne mora da bude ovcije. upotrebi ono kiselo mleko koje najvolEs.

cupam lisce s ruzmarina da stavim u marinadu. drvo bacim u djubre. a sto? pa, mozda malo mazohisticki ne volim drvece u marinadama. ruku na srce, mozes celu grancicu da ubacis ako ti tako vise odgovara.

druga varijanta ove marinade je jogurt umesto kiselog mleka. u tom slucaju zaboravis na limun. jogurt ima svoju kiselinu, pa mu limun ne treba.

ako je zena vegetarijanka, njoj umoci portabela pecurke secene na "shnicle" u tu marinadu pa ispeci. ima prste da lize

uz to mos' da je posluzis pohovanim pecenim paprikama, slatke ili ljute varijante, od volje vam

Помоћ хитно потребна:

Кад се извади јагњетина из маринаде, треба ли да се опере, или шта већ, јер на њој остане један слој оног зачињеног киселог млека?

ne, nikako prati!

edit: typo.

Хвала, Збуњ.
Право да ти кажем, нисам имао времена да чекам на одговор, (морало је бити готово за вечеру, значи, у рерну најкасније до пола пет), па сам се коцкао: нисам спирао маринаду, већ сам је дискретно састругао дрвеном шпатулом.
Јагњетина је била велики успех.*

И да, у праву си, печурке су спектакуларне.



*У целом граду и околини за два дана нисам могао да нађем свежу јагњетину; најближе томе је била помодрела овчја плећка са 114 квадратних центиметара трбушине приде у бившој продавници "Пољотехне" која је претворена у месару убацивањем једне витрине, фрижидера и два знојава маљава месара у предњи део локала, док је задњи део сасвим прикладно претворен у пољопривредну апотеку са омањим магацином вештачког ђубрива. Зато сам морао да се задовољим смрзнутом новозеландском (Богу хвала за Метро) према којој сам био скептичан као и према свему из замрзивача, али је ипак све добро прошло, тако да ми је још више криво што се бар тамо (Нови Зеланд) нисам иселио кад сам могао. Посерем им се у тзв. државу Србију и тзв. здраву храну.

slawen :: Посерем им се у тзв. државу Србију и тзв. здраву храну.

Preterujes. Ne znam gdje zivis, ali na najvise 30-km od bilo kog grada u Srbiji je moguce naci seljaka koji ce ti zaklati i spremiti odojce kakvo god hoces. Samo javi i normalno plati.

Jagnjetinu pecem samo dobro zasoljenu, i premazujem uljem dok se pece. Nista vise.

neprijateljska emigracija :: na najvise 30-km od bilo kog grada u Srbiji je moguce naci seljaka koji ce ti zaklati i spremiti odojce kakvo god hoces. Samo javi i normalno plati.

1. Сељака не можеш наћи на 30 км од града јер су се сви набили у центар.
2. Прасиће је релативно лако наћи, јер их хране људским отпадом; јагњад не, јер не једу помије из болнице, чварке претекле од прошле године које нико није хтео да купи јер коштају колико и печеница и самлевену рибу извучену тракторима у мрежама из Гружанског језера, кад приђе обалама да се мрести; за овце мораш и да спремиш сено за зиму, и да их ошишаш лети, ко ће тиме да се јебава... у околини Крагујевца само на једном месту можеш наћи овце и то је као неки расплодни центар где газда Шпиљевић држи расне овнове, ако је веровати информацијама са сајмова, јер то скоро нико није видео уживо, за разлику од стоваришта трактора и половних аутомобила из увоза које исти навелико продаје. Свеједно, некако сам чуо да месо од полно хиперактивних овнова и није баш згодно за припрему, чак и кад бих био спреман да платим две до пет хиљада евра за једног.
3. Мени је требала плећка или бутић од јагњета; у крајње хипотетичкој ситуацији, чак и кад бих успео да у неком опустелом српском селу нађем неку живу душу, па да се испостави да та душа није пензионисани наставник историје из прве крагујевачке који је деци морао да остави стан у граду па купио кућу у селендри за 5 - 8 К€ и сад гаји парадајз и пилиће за унучиће, већ аутохтони сељак, па даље тај сељак држи овце и има јагњад (у октобру?), чисто сумњам да би тај сељак пристао да му било којем браву ампутирам ногу, са или без анестезије. А да купим цело јагње - чему? Нас неколицина не би могли да га поједемо до Нове године, да бацимо - гре'ота, да поклоним сирочади - привлачим беспотребну пажњу на себе, да продам - не иде.... ако разумеш шта хоћу да ти кажем. Зато постоје касапнице. Јел' ти у Чикагу, кад ти се једе јастог, седаш у ауто и идеш до Мејна да уловиш неког?
4. Кад сељаку одеш на ноге не плаћаш нормално, већ ненормално, то је ноторно, чисто да се не зајебавамо са чињеницама, али то је још и понајбољи, у сваком случају симпатични део читавог проблема.

Дакле, посерем им се у тзв. Србију и здраву храну још једама.

slawen ::

neprijateljska emigracija :: na najvise 30-km od bilo kog grada u Srbiji je moguce naci seljaka koji ce ti zaklati i spremiti odojce kakvo god hoces. Samo javi i normalno plati.

1. Сељака не можеш наћи на 30 км од града јер су се сви набили у центар.
2. Прасиће је релативно лако наћи, јер их хране људским отпадом; јагњад не, јер не једу помије из болнице, чварке претекле од прошле године које нико није хтео да купи јер коштају колико и печеница и самлевену рибу извучену тракторима у мрежама из Гружанског језера, кад приђе обалама да се мрести; за овце мораш и да спремиш сено за зиму, и да их ошишаш лети, ко ће тиме да се јебава... у околини Крагујевца само на једном месту можеш наћи овце и то је као неки расплодни центар где газда Шпиљевић држи расне овнове, ако је веровати информацијама са сајмова, јер то скоро нико није видео уживо, за разлику од стоваришта трактора и половних аутомобила из увоза које исти навелико продаје. Свеједно, некако сам чуо да месо од полно хиперактивних овнова и није баш згодно за припрему, чак и кад бих био спреман да платим две до пет хиљада евра за једног.
3. Мени је требала плећка или бутић од јагњета; у крајње хипотетичкој ситуацији, чак и кад бих успео да у неком опустелом српском селу нађем неку живу душу, па да се испостави да та душа није пензионисани наставник историје из прве крагујевачке који је деци морао да остави стан у граду па купио кућу у селендри за 5 - 8 К€ и сад гаји парадајз и пилиће за унучиће, већ аутохтони сељак, па даље тај сељак држи овце и има јагњад (у октобру?), чисто сумњам да би тај сељак пристао да му било којем браву ампутирам ногу, са или без анестезије. А да купим цело јагње - чему? Нас неколицина не би могли да га поједемо до Нове године, да бацимо - гре'ота, да поклоним сирочади - привлачим беспотребну пажњу на себе, да продам - не иде.... ако разумеш шта хоћу да ти кажем. Зато постоје касапнице. Јел' ти у Чикагу, кад ти се једе јастог, седаш у ауто и идеш до Мејна да уловиш неког?
4. Кад сељаку одеш на ноге не плаћаш нормално, већ ненормално, то је ноторно, чисто да се не зајебавамо са чињеницама, али то је још и понајбољи, у сваком случају симпатични део читавог проблема.

Дакле, посерем им се у тзв. Србију и здраву храну још једама.

Ne zajebavaj da po selima u Srbiji nema ovaca? A do kurca i industrijalizacija i jos vise elektrifikacija.

Не, оваца има само по Пештери и Старој планини и то у траговима, те по Војводини, где Румуни гаје оне огромне, са дугим ушима.

Хтео сам само још, док смо на теми, да се осврнем на тај поглед из Чикага на Србију (Босну, Семберију, Славонију, whatsoever) уснулих шљивара, веселих сељака који секу бадњаке, једу пршуту и пеку ракију.
Вероватно би и мени, да сам тамо а не овде, требао један такав парк из доба Јуре, један комад раја на земљи, и то на/у мојој земљи, који би ми враћао веру у живот и отклањао мисли од дехуманизоване трке пацова коју трчим ежедневно. Треба ми и овде, како не би тамо.
Проблем је само у томе што одржавање тог раја кошта и неко то мора да плати. Ако не платите ви из Чикага, рајско пучанство ће очас посла претворити рај у бувљак.

Или да пустимо снове, па да уместо бувљака сами направимо индустријску зону?
Зајебан избор.

slawen ::Не, оваца има само по Пештери и Старој планини и то у траговима, те по Војводини, где Румуни гаје оне огромне, са дугим ушима.

Хтео сам само још, док смо на теми, да се осврнем на тај поглед из Чикага на Србију (Босну, Семберију, Славонију, whatsoever) уснулих шљивара, веселих сељака који секу бадњаке, једу пршуту и пеку ракију.
Вероватно би и мени, да сам тамо а не овде, требао један такав парк из доба Јуре, један комад раја на земљи, и то на/у мојој земљи, који би ми враћао веру у живот и отклањао мисли од дехуманизоване трке пацова коју трчим ежедневно. Треба ми и овде, како не би тамо.
Проблем је само у томе што одржавање тог раја кошта и неко то мора да плати. Ако не платите ви из Чикага, рајско пучанство ће очас посла претворити рај у бувљак.

Или да пустимо снове, па да уместо бувљака сами направимо индустријску зону?
Зајебан избор.

Ako ciljas na to da ja moj dozivljaj Srbije iluzija, promasio si metu. Nije da ja nemam razno-raznih iluzija, ali ona o srpskoj toploj dushi i majcici Srbiji nije jedna od njih. Dolazeci svake godine u Srbiju, posmatrajuci ljude i dogadjaje, a ponajvise imajuci poslovne odnose tamo ( kako sa elementima drzavne uprave na opstinskim i republickim nivoima, tako i sa predstavnicima onoga sto se u Srbiji naziva ekonomijom), iluzije, odnosno pozitivne fanatzije, jednostavno nemam. Naprotiv.

Ali to mi ne smeta da tamo, u svojoj rezervnoj otadzbini i sirem reonu iz kog sam potekao, ne spremam rezervni polozaj. Isto kao sto mi nedostatak iluzija o Srbiji ne smeta da ti kazem da preterujes u nekakvom nabijedjenoj finoci. Da ti se stvarno jede jagnjetina, otisao bi na stocni vasar u Mrcajevcima i kupio jagnje, kao sto bi i nasao nekog da ga zakolje i spremi. Cijeloj (percipiranoj) neprakticnosti i skupoci postupka unatoc.

Деда, ако је фрка за јање, послаћу ти ја једно из Љубиња. Само 40 минута вожње мени, а за тебе ми ништа није мрско. А ти знаш да је љубињска јањетина на гласу. Здрава паша и тако то.

Не знам како вам је промакло ово:

Јел' ти у Чикагу, кад ти се једе јастог, седаш у ауто и идеш до Мејна да уловиш неког?

Свеједно, хвала, Пиле, на лепој пажњи. Гледаћу да ти се једнако одужим.

slawen ::Не знам како вам је промакло ово:

Јел' ти у Чикагу, кад ти се једе јастог, седаш у ауто и идеш до Мејна да уловиш неког?

U stvari, u pravu si. Ne zbog toga sto ja ne sjedam u auto i vozim u ME po rakove kad mi se jedu ( sto je rijetko, gotovo nikad, jer nema bolje ptice od prasice - to znate), vec sto je sramota da u Srbiji kojoj jedini pravi adut moze biti proizvodnja hrane, nema gdje da se kupi jagnjeci but.

I

slawen :: Гледаћу да ти се једнако одужим.

Da joj posaljes prasence?

neprijateljska emigracija ::

slawen ::Не знам како вам је промакло ово:

Јел' ти у Чикагу, кад ти се једе јастог, седаш у ауто и идеш до Мејна да уловиш неког?

U stvari, u pravu si. Ne zbog toga sto ja ne sjedam u auto i vozim u ME po rakove kad mi se jedu ( sto je rijetko, gotovo nikad, jer nema bolje ptice od prasice - to znate), vec sto je sramota da u Srbiji kojoj jedini pravi adut moze biti proizvodnja hrane, nema gdje da se kupi jagnjeci but.

Али и зато и пре свега зато што је срамота што се Србија у/ка 21. веку креће брзином воловске запреге. Док год будете/буду Србију доживљавали као земљу затуцаних сељака на брдовитом Балкану у којој се јагањци купују и кољу по селима, место у касапници, земљу којој је пољопривреда а не ИТ и памет и хендмејд топкволити супердизајнд продактс перспектива, ово ће бити септичка јама Европе.

To kako ja gledam na Srbiju je potpuno nevazno za ono kakva ce Srbija biti. Srbiju gledam kao na ono sta jeste, a od Srbije same zavisi sta ce od nje biti.
Slozicu se da je nedostatak dobro opskrbljene mesnice koja oslikava nedostatak potraznje uslijed lose kupovne moci, kao ogledalo siromasnog drustva, katastrofa s obzirom na potencijale. Ali ne veca, od recimo ocajne infrastrukture, zdravstvene zastite, i sl. Ali, isto tako odbijam i da nad tim nepotrebno kukam, vec radim ono sto mogu i moram ako mi se jagnjetina jede: odem na selo i kupim ga.

Pride, ne mislim da je odlazenje na selo da se uzme i zakolje odojce nekakva egzotika ili samo po sebi dokaz zaostalosti. Cak i ovdje ( a Chicago) je po svim mjerilima svjetski grad, je normalno da ljudi odu do farme i kupuju tamo proizvode.

O tome koliko je koncept razvoja Srbije zasnovan na proizvodnji hrane dobar ili ne, mozemo nekom drugom prilikom, ali jedno je sigurno: ljudi je sve vise, a obradive zemlje sve manje, pa ti vidi. A trziste zdrave hrane ( organic food) u EU je vec sad preko 20% cijelokupnog trzista hrane.