Иста стара прича

Ја, иако сам из Херцеговине, гдје сваки домаћин (укључујући и ове моје) тврди да му је вино најбоље и да му је сладор те године у грожђу био 24 ( ), не знам пуно о вину. Али знам шта волим.

Chateauneuf-du-Pape

Montepulciano d'Abruzzo (Marina Cvetic )

Тврдошко

Slazem se sa slawenom, pogotovo kad su u pitanju francuska i italijanska vina u Trader Joe-u u pitanju. Ne znam kako, ali oni uspevaju da nadju odlicna vina za jeftine pare. Meni taj kjanti pase. A ima i jedan rizling, mislim da je nemacki, u najglupljoj boci koju mozes da zamislis, akvamarin plavoj, duguljastoj i visokoj oko 40cm, koje je odlican. Isto tako jeftin.

врло_јак_тим ::Ја, иако сам из Херцеговине, гдје сваки домаћин (укључујући и ове моје) тврди да му је вино најбоље и да му је сладор те године у грожђу био 24 ( ), не знам пуно о вину. Али знам шта волим.

Chateauneuf-du-Pape

Montepulciano d'Abruzzo (Marina Cvetic )

Тврдошко

pa, da, i moj otac je mislio da pravi najbolje vino i najbolju rakiju na svetu....no comment[i]

А ја волим алжирску маскару, али је нисам пио годинама.
Овде је у околини нема, нико је не увози чини ми се ни у ЕУ, то не би био лош посао....

slawen ::Грешиш грдно.
Узмимо Француска вина, на пример.

Има тамо неки пропис који каже да само вина са одређеног подручја могу да понесу одређени назив, да буду разврстана у једну од две горње (од укупно четири) категорије и да буду призната од тамо њихових удружења и комисија и контролора, а нека сасвим добра, чак одлична вина која су узгојена дваес' или двеста километара даље, свеједно, рецимо, јок. Па им то убија цену.
А вина к'о бог.

Ево ти иста ствар са токајцем. Он може да се гаји само у одређеној области Мађарске и Словачке. Тамо му као пасују магле са Карпата.
А од истог грожђа (хершлевељи) се у околини Балатона прави такав сјајан мускат, к'о амброзија. И још има исту садржину бобица "племените буђи" као најбољи "самородни" од фурминта.

А два до три пута јевтиније, минимално.

To stoji, ali razmisli malo: ako je vino ovdje u maloprodaji $5, a uvezeno je iz Evrope, nakon marze od 25% i troskove uvoza od jos barem 15%, to znaci da je nabavna cijena na veliko oko $3. Da li ti stvarno vjerujes da je ista kvalitetno moguce napraviti i flasirati za 210 dinara po flasi? To cak i da je u CG ili Makedoniji pravljeno ne moze biti kvalitetno.

Osim ako u svi u lancu ne prodaju taj artikl kao "loss leader" ( sto znaci da namjerno gube pare na njemu nebili to kompenzovali necim drugim). Tzv. "loss leader items" su svakodnevnica u trgovini, ali mi je tesko povjerovati da to svi u nabavnom lancu tih vina rade.

Sto sve ne znaci da sam ja u pravu.

ne znam, ajd probaj vino pa da cujemo je li ti se svidja.... hajd ti preporuci neko dobro, skuplje, pa cu ja da probam

amans* ::ne znam, ajd probaj vino pa da cujemo je li ti se svidja.... hajd ti preporuci neko dobro, skuplje, pa cu ja da probam

Malo mi je glupo sto sam otpoceo ovo, ali evo ti dva koja se meni svidjaju, a u mom su svakodnevnom price-range:

Marques de Caceres Rioja Crianza - spanski riojas (opcenito, volim reds)
i
Toasted Head Merlot

Пази, имаш ту фору са порезима по УСофА где је једна стопа до 12%, а друга, мнооого виша преко 12% алкохола.

Затим, има који увозе вино у бачвама, па га флаширају тамо/овамо. Тако неки Немци убише бога са аргентинским и нарочито чилеанским винима (ова друга су због нечег мени недокучивог популарна).

Затим, има то везе са вишковима у ЕУ.

Али је $ 5=3 €=300 RSD СТВАРНО повољно, ако ти је плата $ 5-6К.
У ЕУ је то почетна цена за питка вина. Изненађења су могућа у класи 5 - 10 €, преко тога су могућа (и доста честа) изненађења, али непријатна. Кад прегураш 30 € по боци (40 - 50 € по литру), нема глава да те боли, знај да плаћаш нешто што најчешће није у флаши.

slawen ::Пази, имаш ту фору са порезима по УСофА где је једна стопа до 12%, а друга, мнооого виша преко 12% алкохола.

Taj se porez obracunava naknadno i ne ulazi u tih $5 koje spemenu amans*.

Затим, има који увозе вино у бачвама, па га флаширају тамо/овамо. Тако неки Немци убише бога са аргентинским и нарочито чилеанским винима (ова друга су због нечег мени недокучивог популарна).

Ne iskljucujem tu mogucnost, mada bi tu morali imati neku svemirsku automatizaciju da bi nadoknadili razliku u cijeni rada tamo i ovdje.

Али је $ 5=3 €=300 RSD СТВАРНО повољно, ако ти је плата $ 5-6К.

$5 je povoljno kako god da okrenes, je nisam vidio da ima jeftinije 0.7l flasirano vino od $3. A ubosti bilo sta pristojno za $5 ne da je povoljno, vec je dzaba. Pa sama staklenka mora kostati $0.50

Кад прегураш 30 € по боци (40 - 50 € по литру), нема глава да те боли, знај да плаћаш нешто што најчешће није у флаши.

Ja ne znam jesam li u u zivotu kupio vino skuplje od $30, a kamoli EUR 30. Nije da ne mogu priustiti, ali mi to nekako jednostavno dodje rasipnicki. I snobovski.

Sto me ne sprijecava da se snobovski i rasipnicki ( malogradjanski, cak) ponasam na drugim mjestima.

Јеботе, ево мих гости.... мргхмбвд!

Нема везе с вином. Има везе са "истом старом причом". Још једна молба проклетом Министарству иностраних послова. Молба да ми одобре да конкуришем за неко мјесто за које ме они неће плаћати. Госн који то ради зове се Хрвоје Канта!!!! Одбили ме прошли пут на правди Бога, исто као да сам конобарица која је основну завршила ванредно, а у средњу угоститељску ишла само прва три мјесеца. Па оће да буде политички савјетник. Да видимо шта ће сад да смисле. Ја већ припремила и писмо замјенику Министра (Српкиња), те идем у рат из кога ништа нећу да извучем, али мора неко да се буни. Иначе ће да нас да опростите зегу гдје стигну.

neprijateljska emigracija ::

Затим, има који увозе вино у бачвама, па га флаширају тамо/овамо. Тако неки Немци убише бога са аргентинским и нарочито чилеанским винима (ова друга су због нечег мени недокучивог популарна).

Кад прегураш 30 € по боци (40 - 50 € по литру), нема глава да те боли, знај да плаћаш нешто што најчешће није у флаши.

Ja ne znam jesam li u u zivotu kupio vino skuplje od $30, a kamoli EUR 30. Nije da ne mogu priustiti, ali mi to nekako jednostavno dodje rasipnicki. I snobovski.

Ni meni nije jasna popularnost cileanskih i uopste latinoamerickih kao ni australijskog siraza (od kog me boli glava).

Nedavno smo u veceri u Amber (koji najtoplije preporucujem) u Westmontu pili merlo koje je bilo mislim najskuplje do sada sto sam pila i bilo je fantasticno. U kafani (a u Amber-u zacenjuju do bola) je bilo oko $70.

Jednom sam pila belo vino koje je kostalo oko $40 i to je bilo najbolje belo vino koje sam u zivotu pila.

A kad mi je cerka diplomirala, onda smo pile neki skupoceni sampanjac, Veuve Clicquot, koji me nije impresionirao. Valjda nisam navikla na vina od $200-300, ali to bese NYC, u nekom restorancetu na petoj aveniji

Gde pazaris ta vina?

amans* ::
Gde pazaris ta vina?

Imas ih gdje hoces: ali ja obicno idem u Binny's Beverage Depot ili Sam's Wine and Spirit (ne Sam's Club) i onda se opskrbim alkoholom za mjesec dana.

Inace, volio sam ici subotom ujutro na wine-tasting u Sam's, dok ovaj kod mene nije zatvorilo prije par mjeseci.

[quote="slawen"]

amans* ::
... a svi visimo o srebrnom koncicu kao andjeli na bozicnom drvcetu ...

Хмммм. Не баш сви. Не о сребрном. Заправо је то већини тек санак пусти. Невероватно, јел' да?


Danas, da.

Da podelim sa vama nesto lepo sto mi se danas desilo.

Pre izvesnog broja godina radila sam na jednom institutu (nijevaznocega) na SUNY-ju. I danas mi stize fejsbuk poruka od nekadasnje koleginice koja me je bas iznenadila: amans -- You may not know this, but you had and continue to have a big influence on my view of international issues and groups involved in international matters. I wondered if you were aware of the IWPR and if so what your opinion was re:....

Ja se totalno ne secam da smo ikad pricale o politici, jer sam vec tad bila u mojoj postliterate fazi...xexe izem ti fazu. Ne pitajte kako je kad nisam

Sve u svemu, bilo mi milo da dobijem ovu poruku.

Лепо је кад те цене.
Рече човек који ради због тапшања по рамену.

Samo apsolutna budala moze da radi u prosveti zbog tapsanja po ramenu. Sto ne znaci da ne prija kad se desi--jednom na svaku prestupnu godinu. Pretpostavljam da je tako i sa advokaturom.

amans* ::Samo apsolutna budala moze da radi u prosveti zbog tapsanja po ramenu. Sto ne znaci da ne prija kad se desi--jednom na svaku prestupnu godinu. Pretpostavljam da je tako i sa advokaturom.

Nisam se bas tacno izrazila. Ovo gore sam rekla za USA. Dve najprezrenije profesije su prosvetni radnici i advokati ovde. Profe na faksu jos djene djene, ali u osnovnim i srednjim skolama...nemaju nikakvo postovanje ni autoritet (i to je upravno srazmerno sa standardom i bogatstvom: sto bogatiji delovi grada, to bolje skole i veci respekt za nastavnike--samo je takvih sve manje i manje). Za advokate ne mogu da kazem nista, ali za prosvetne radnike mislim da je apsolutna sramota. I to je, naravno, povezano sa sistematskim srozavanjem prosvete i obrazovanja u SAD.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Sve je to, naravno, povezano sa sindikatima....koji su se ovde pretvorili u zastitnike nesposobnih i tako sebi kopaju grob, itd. itd.


Ja da imam ikakvu vlast, ja bih dala otkaz svim roditeljima.

"Article Not Ready
This article is currently being published.
It should be available for viewing in 5 minutes.

Thanks,
The Examiner.com Team"

veceras je bilo na vestima, cudi me da NYT i ostali jos nemaju nista


[You must be registered and logged in to see this link.]

Moжда зато што ово привлачи мало више пажње: [You must be registered and logged in to see this link.]

amans* :: to je, naravno, povezano sa sistematskim srozavanjem prosvete i obrazovanja

Amans*, o kakvom srozavanju govorimo?

O onome gdje je trend rasta plata u javnom sektoru, skolstvo ukljucujuci, daleko veci nego trend rasta u privatnom? O razlici u platama da i ne govorim, tu jos moze nesto i da se izmulja o "sirem drustvenom interesu" i da se nekakako i nategne argument u korist dispariteta na taj nacin - ali i to je podlozno debati.

Mozda neki drugi put, nego da se vratimo na trend "srozavanja": privatni sektor je u konstantnom stanju tzv. "wage deflation" uslijed globalizacije vec duzi rok, a o uticaju ove zadnje krize i da ne pricamo. Ekonomija je manja za realnih 10%+ nego u 2008, sto je samo po sebi definicija depresije, plus vec spomenuti globalizacijski pritisci.

Preko 3/4 privatnog sektora je imalo ili smanjenje plata ili masovna otpustanja, povecavaju se troskovi zdravstvenog osiguranja eksponenicijalnom putanjom, penzije onakve kakve ima javni sektor vise prakticno ne postoje, a i ona sarena laza zvana 401(k) je na izdisaju. Sto zbog smanjenih ili cak potpuno ukinutih doprinosa od poslodavaca, sto uslijed kraha na trzistu.

Nemoj me pogresno shvatiti, ne minimiziram znacaj prosvjete, ali treba stvari staviti u kontekst i razumijeti da pri ovakvoj konstelaciji, vi ste jos i u dobrom stanju. Ne moze prosjecnom nastavniku biti bolje nego prosjecnom inzinjeru u industriji, da jebe rak raka. To nije subjetktivna ocjena - to je najprostija matematika. Jednostavno je neodrzivo da javni sektor raste brze od privatnog.

amans* ::veceras je bilo na vestima, cudi me da NYT i ostali jos nemaju nista


[You must be registered and logged in to see this link.]

Kad vidim da su ovi dilberi u RI odbili da rade 25 minuta duze nedeljno, a pritom imaju duplo veci prosjek plata nego javni sektor u istom okrugu, rade 70 radnih dana manje godisnje i imaju penzije - tesko mi je imati bilo kakvih simptatija. I uz sve to imali 50% prolaznost djaka.

Jasno mi je da i tu ima ljudi koji rade za crkavicu ( pogotovo oni koji tek sad pocinju), ali oni treba da se unutar svog faha izbore za ravnopravniji polozaj, a ne da dozvole da ih nastavnici sa duzim stazom & mafijaski sindikati odvuku na dno.

E sad kad budu zajedno sa jos pet inzinjera konkurisali za jedno otvoreno radno mjesto koje nema nikakve beneficije i placa upola manje, onda ce im doci iz dupeta u glavu.

Mozda.

neprijateljska emigracija :: Jednostavno je neodrzivo da javni sektor raste brze od privatnog.

Сем ако немате власт к'о што је Србин имаде.
Онда је све могуће.

neprijateljska emigracija ::

amans* :: to je, naravno, povezano sa sistematskim srozavanjem prosvete i obrazovanja

Amans*, o kakvom srozavanju govorimo?

O onome gdje je trend rasta plata u javnom sektoru, skolstvo ukljucujuci, daleko veci nego trend rasta u privatnom? O razlici u platama da i ne govorim, tu jos moze nesto i da se izmulja o "sirem drustvenom interesu" i da se nekakako i nategne argument u korist dispariteta na taj nacin - ali i to je podlozno debati.

Mozda neki drugi put, nego da se vratimo na trend "srozavanja": privatni sektor je u konstantnom stanju tzv. "wage deflation" uslijed globalizacije vec duzi rok, a o uticaju ove zadnje krize i da ne pricamo. Ekonomija je manja za realnih 10%+ nego u 2008, sto je samo po sebi definicija depresije, plus vec spomenuti globalizacijski pritisci.

Preko 3/4 privatnog sektora je imalo ili smanjenje plata ili masovna otpustanja, povecavaju se troskovi zdravstvenog osiguranja eksponenicijalnom putanjom, penzije onakve kakve ima javni sektor vise prakticno ne postoje, a i ona sarena laza zvana 401(k) je na izdisaju. Sto zbog smanjenih ili cak potpuno ukinutih doprinosa od poslodavaca, sto uslijed kraha na trzistu.

Nemoj me pogresno shvatiti, ne minimiziram znacaj prosvjete, ali treba stvari staviti u kontekst i razumijeti da pri ovakvoj konstelaciji, vi ste jos i u dobrom stanju. Ne moze prosjecnom nastavniku biti bolje nego prosjecnom inzinjeru u industriji, da jebe rak raka. To nije subjetktivna ocjena - to je najprostija matematika. Jednostavno je neodrzivo da javni sektor raste brze od privatnog.

ooo, nisam mislila materijalno tj. finansijsko srozavanje, nego o totalnoj negaciji ikakve vrednosti prosveti i nastavnicima. Naravno, ne govorim o svima i svuda--u boljestojecim cetvrtima je to, kakotako OK. Nego kod siromasnih slojeva, kojih je sve vise i vise.

Slazem se sa tobom da prosveta treba da prati zarade i standard industrije i onih koji ih hrane i izdrzavaju. Naravno.

Ne, nego govorim o zalopojkama roditelja kako nastavnici ne rade svoj posao i kako su oni krivi sto djaci ne uce i ne znaju nista. E sad, situacija je dosta komplikovana, nisam sigurna da cu dobro objasniti.

Uzimo za primer grad Cikago. U predgradjima, pogotovo tvom i mom, skole su dobre, konkurencija za posao straobalna--samo najbolji u profesiji mogu da sanjaju da dobiju posao u tim skolama (srednjim i osnovnim). Tu deca idu u skolu, uce, napreduju, slusaju nastavnike i idila, milina jedna.

A u gradu Cikagu, pogotovo juznom delu, tj. getu, situacija stoposto obrnuta. Deca svakodnevno ginu (prosle zime i prolece u proseku je jedno dete pogibalo od metka u nekoj od skola ili u dvoristu ispred skole)....alo, gine se od metka zadobijenog u skoli. Roditelji nisu zainteresovani niti misle da ce deca nesto nauciti u skoli jer ne veruju da 1) od obrazovanja ima ikakve koristi; 2) da ce deci to isto obrazovanje poboljsati zivot--tako da niti vode racuna da deca ista rade u skoli, niti vaspitavaju decu kod kuce (i sami potekli od slicnih porodica u kojima koncept radnih navika ili sicflajsa ne postoje, jer bozemoj kod nas je sve fun, nista nije tesko, mi smo individualci, genijalci kojima je sve fun, pa onda i SKOLA TREBA DA JE FUN, ala prezirem tu rec, itd.)...

Mnogi su clanovi gangs--zanimljiv je film Freedom Writers koji potresno lepo docarava deveti krug u kome ta deca zive. Elem, nastavnici u tim skolama ne predaju nista i ne poducavaju nista. Trude se da iznesu zivu glavu na ramenima, da ne budu osakaceni i da im gume na kolima ostanu citave. Deca ih ne zarezuju nizasta, a ti nastavnici nemaju mehanizam niti autoritet da dobro odrade ono za sta su placeni i sto se od njih ocekuje, a to je da tu decu nauce necemu.

Niti mogu da ih kazne, niti mogu da viknu da njih, a da im daju keceve, pa to je prosecna ocena (u onoj skolu sto su otpustili sve profesore samo 7 posto djaka je polozilo proficiency test za matematiku valjda, za taj uzrast...da se proveriti, da ne trazim sad). Roditelji nisu ni od kakve pomoci, jer su i sami skart od kog je drustvo odavno diglo ruke. Besprizorni roditelji, besprizorna deca, tuga i ocajanje i duboka beznadeznost...

(Nesto malo na tu temu ima u filmu The Architect snimljenom po istinitom dogadjaju, o nasem komsiji arhitekti koji je projektovao geta u Cikagu, a koji su pomalo tema filma; ali, to beznadje zasvetluca tu i tamo, dosta mocno, u filmu)

da se vratim....i sad, u takvoj situaciji, neki nastavnik pokusava da ulije nesto znanja detetu, roditelj apsolutno goropadan sto mu dete nema peticu (kako ono ide, slawene....onaj tekst na tu temu sto si postavio negde ranije....), jer je njegovo dete natprosecno talentovano i pametno i samim tim sto je pohadjao neke od casova, pa to je dovoljno za petaka.

Ne znam kako da je savestan i odgovoran nastavnik, ima da sagori kao papir u takvom sistemu. Digne ruke i pokusa samo da zastiti i sebe i svoje mentalno zdravlje.

O da, nastavnik koji radi u gradu Cikagu nema apsolutno nikakve sanse da ikada dobije posao u suburbiji. Jer nema iskustva u prosveti. Na njih se gleda kao na bebisitere, a ne na ucitelje.

Na to srozavanje sam mislila. Nastavnik treba da ima autoritet nad decom; kako da ga deca inace slusaju. A ovde je svaki roditelj pametniji od nastavnika i zna sta i kako dete treba poducavati. Mislim da malo ko moze i da zamisli ovo stanje, ko nije iskusio na svojoj kozi. Da, Freedom Writers to dosta dobro docarava.

Znaci, sistem cedi nastavnike kao limune. E sad u ceo taj sos treba ubaciti i sindikat prosvetnih radnika koji stiti te izradjene i iscedjene nastavnike--s jedne strane. S druge, nemaju nacin da odstrane nastavnike koji su nesposobni; oni su neotpustljivi. I onda tu nastaje zamesetaljstvo: svi preziru sve prosvetne radnike zbog onih nesposobnih koji su svima prst u oku....svi prosvetari su izgubili postovanje i autoritet, niko ih ne jebe ni za suvu sljivu, ali ih svi prozivaju kad deca izlaze iz skole nepismena.

A da izlaze, izlaze nepismeni. Ne znaju da citaju, ne znaju da pisu, ne znaju matematiku, a ostalim stvarima da ni ne pricam....

Kome odgovara ovakva situacija? Jer, nekome odgovara inace ne bi bilo ovako. To je najzanimljivije pitanje. Zasto svi o tome pricaju, no child left behind, blahblahblah a i dalje isto...hmmmm

I kao sto su mnogi primetili, nisu problem pare. Pare se sipaju u prosvetu....ok, s mene pa na ustap, ali, pristizu. OK, nisu samo pare problem. Jeste da su skole u katastrofalnom finansijskom stanju (gledam veceras demonstracije....bice ovde vrlo interesantno, videcemo cija majka crnu vunu prede...), ali u mnogim zemljama na svetu, prosveta ima daleko manje para, a deca su obrazovanija i skolovanija.

Ono sto je najupadljivija razlika izmedju tih drustava i naseg je polozaj prosvetnog radnika u drustvu. U Indiji, Kini, itd. nastavnik se ceni i predstavlja autoritet. Ovde, krpa za patos. I to je to....mnogima je to jasno, ali nije bas jasno kako to promeniti...

Ja licno mislim da je ovo rak rana americkog drustva i da ovaj narod sam sebi kopa tako grob. Nemamo mi sanse da se takmicimo sa nekim drugim drustvima u kojima se ceni znanje i investira u prosvetu....pregazice nas kao paradajz na autoputu. Ostace od nas samo crvena fleka :)


ps
Kao sto rekoh, situacija u bogatim krajevima drzave nije ovakva, ali mislim da je takvih sve manje i manje da bi drzavu vukli napred.

---------------

raspisala sam se ovih dana samo tako i vala, ako je i od mene, dosta je...sad cu da cekam da se dottore vrati i nastavi da kaci svoje teme i dileme...dotle ne preostaje nista drugo do da pijuckam rujno vince cekajuci...