Re: Mind game revival (restoration to life)

slawen Ned Jun 16, 2013 9:02 pm

A пред вратима је тхе војвода.

Уколико за ових десетак година живота у Хагу није постао проактивним паневропљанином, милитантним космополитом или бар загриженим, ангажованим англофилом (у шта сумњам; за мог кратког емигрантског стажа научио сам на примеру неких Босанаца да западна култура на тај свет делује као појачивач иманентне им балканштине), не видим шта то може да га спречи да на јуриш освоји поствучићевску Србију.
Да неће можда да га заустави УДБА, којој је његов неуспели хомункулус, одскора најевропљанин номинално глава (Александар Вучић представљен је српској јавности давне 1993. као најмлађи посланик тзв. српских радикала у Народној скупштини; још се сећам како је гротескно копирао свог шкембавог шефа у покретима, говору...), башка што је као потпредседник Владе моћнији од прецедника исте? Ма хај'те, молим вас. УДБА је сервилни kapo док су ту стражари и жице ЕУ и жеља у логораша да тих препрека "слободи" нестане. Али, нико тако брзо не окреће ћурак, нико тако брзо не свргава своје команданте, нико тако прецизно не препознаје свој интерес, као та братија из вица (полицајци су дуго били синоним за глупаке, пре него што су потурили плавуше да се иза њих скрију) која је, признајем то, невидљиви скелет државе Србије. Кад нема жеље да се сруше ограде, кад робље своју логорску бараку доживи као комплетан свемир, сигурну кућу, једини нормалан и једини могући систем, kapo остаје у животу само ако остане на власти. Као што су остали и 2000-те, када су фингирали обратно. Недавно сам гледао аргентински филм "Тајне њихових очију" или тако нешто. Страшно ме је узнемирило сазнање да Срби данас имају исту врсту државе као Аргентинци пре четрдесет година. И још више свест да Србија није Аргентина.

Да се вратим актуелном српском политичкополицијском устројству: бојим се да наши западни пријатељи погрешили мислећи да су значајније променили суштину аждаје, па је било свеједно кога ће да посаде за волан овог раздрнданог камиона ђубретарца. Ако се небо не умеша као у Слобином случају, тхе војвода ће Вучићевим вербалним ејакулатима подмазати осовине свог воза на Исток, без обзира колико овај потоњи до тада успео да капитализује "плашење Европе Шешељом" на коме последњих дана неуморно ради.

slawen Uto Jun 18, 2013 8:26 am

Биће да је "задње време дошло", кад су у игру убачени болесни & бебе. Пуне новине тога.

Писао сам већ овдИ да је можда најгори степен подлости када се циља на ту врсту интимних осећања људи у општој популацији (однос према немоћнима), несумњиво дубоко укорењених у инстиктима, у биолошкој бази наше врсте, јер након што буде и по том основу најгрубље преварен, покраден, пред самим собом осрамоћен, човек остаје трајно оштећен, немоћан за даљи исправан друштвени живот, што није случај са онима чија су уверења (политичка, верска, национална) злоупотребљена и искоришћена за нечије туђе, себичне циљеве.

Ево вам пример изиграних револуционара и осталих бораца за општу ствар: без обзира колико пута их њихова револуција појела, па испљунула, увек ће изнова пронаћи мало жара у себи за нову борбу ако се околности правилно склопе, јер је то начин на који тај залуђени несрећник испољава и оправдава себе, јер је циљ његове борбе он сам, његово унутрашње биће (ово је, при том, conditio sine qua non; ко се бори за своју гузицу као део спољашњег бића не спада у ову категорију). Додуше, после сваке добијене битке коју post festum капитализују они који су се (у најбољем случају) сво време скривали док су борбе трајале (а у најгорем и стога најчешћем случају они против којих се борио), наш револуционар постаје све више огорчени неверник, но никад комплетни циник, и то је оно што га одваја од човека коме су угашени инстикти друштене животиње.

А то се управо дешава кад људе зајебу искоришћавајући бебе или болесне (у идеалном случају ту су болесне бебе).

После мог повратка из емиграције (који је на мене имао ефекат форматирања диска у много чему) био сам згрожен степеном не толико одвратне емотивне хладноће, већ пре емотивне первертованости коју раније нисам примећивао у људи до чијег мишљења сам до тада држао. После Американаца (који међу Србима не важе за неки душеван народ), за које сам стално подозревао (и стога их стављао на разноразне пробе) да случајно не глуме солидарност, доброту, сусретљивост, искреност, ови су ми моји условно говорећи "блиски" изгледали монструозно, јер својим понашањем и изјавама нису остављали ни мало места илузији да може да постоји и неки лепши, бољи & праведнији свет у коме би они живели, већ би у сваком другом свету, другом систему они били - они: грабежљиви, безобзирни опортунисти и тиме уништили тај алтернативни свет, систем. А да при томе уопште нису такви, већ само желе да о себи мисле тако и да их други таквима доживљавају.

Ево читам по новинама како су тамо неког управника, директора, шта ли, дома здравља у нушићевској Ивањици (тамо ли беше уФатили сумњиво лице, свастикин бут, плаву рибу и кљукану династију?) натерали да поднесе оставку, јер није из партије која је сад на власти, већ из оне које је пре била на власти. Или таква нека комбинаторика. А нашли му да је крив што тамо неком шећерашу (и вероватном алкохоличару) који живи у гравитирајућој селендри до које само џипом може да се допре (и то под условом да није падала киша уназад месец дана), претходно у Чачку одсекло ногу и послало га кући на опоравак "санитетом" који га отерао само до некле, а од некле морао аутобусом. Мислим, не би управнику дома здравља помогло све да је овога једноногог на кркаче однео до пред кућу, нашли би му они штогод друго да је крив, али је за потребе овог мог трактата илустративно да се сад гађа одмах из најтежих оруђа, јер су јавност, а посебице носиоци јавних функција (е.г. друг управник) дебело огуглали на ситније прозивке, па не би сад хајкачи да улудо троше време и новинско мастило (јербо се хајка, натурално, спроводи кроз новине, мора тако, нема институција кроз које би иначе требало :) некоме нану нанину) на постепено шрафљење, е да би утврдили тачку пуцања појединца на кога су се намерили. Уместо прљавих подова, усраних клозета и великог мањка завоја у реченом дому здравља, па преко непотизма у запошљавању и намештању тендера, одмах се иде са богаљем на транспортним мукама, између осталог и зато (или можда управо зато) што претходно побројани грехови и нису више "степени кривице", већ нормално стање, на које се и не треба обазирати (особито на непотизам, крађу и намештање тендера, за нехигијену су увек ту чистачице да плате главом).

О случајевима са бебама нећу сад, доста и оволико за један текст.

slawen Uto Avg 06, 2013 7:52 am

Не знам како овог човека више не мрзи да своје мисли, речи посвећује овом говну од земље, нације: [You must be registered and logged in to see this link.]

Миссим, јесте му пос'о да пише по новинама, све ми се чини и да је на платном списку "Времена", али бре... волунтирати и то још на тему гована.... не знам, нисам паметан.

Са друге стране, да он то није написао, неко други би морао, без обзира на очигледност гована ваља то и прибележити, да се не ухвати кроз коју годину, деценију просек изреченог (како то рече пок. Драган Бабић, бив. из Врање) и закључи како нико није дизао глас.

Тако да ме човек одменио, хвала му.
Од сад могу комотно само на тему без гадости.
Кад дођем с'њиве. Оне моје.

slawen Ned Mar 27, 2016 3:08 pm

slawen ::ЈА:
Сад о бојама.
Познати су непријатељи свих боја. За разлику од пријатеља, који су, закључујем, увек друге боје.
И познати су снови у боји. Нарочито они гледе светле будућности или нагло осисатиле комшинице.
И познате су страначке боје. И националне, и верске.
И рат и мир имају своје боје: рат сив и црн, мир је некад зелен, некад бео.
Боју имају и болештине: куга црну, колера жуту....
Само лаж и истина немају своју боју.
Лаж је до сад била масна, дебела, добронамерна, злонамерна илити преварна, дечја, љубавна.....

У једном делу свог живота проводио сам значајан део дана са неким чудним људима, чија је главна особина и истовремено повезница била да су сво време били потпуно беспослени. Залудни. Докони.
А доколица је, за разлику од једностраног виђења исте очима Хермана - Германа ("Уметност доколице" и остале кратке приче, то ти је одговор на оно из културе) извор свакојаких корисних ствари.
Током те доколице и лаж је добила своју боју.
Јер, група људи осуђена на свакодневно утуцавање преподнева за која никад неће сазнати каква су могла бити, осуђена погрешним избором који су учинили у време кад су били сувише млади и идиотским системом лажи ове дубоко несрећне земље, та група људи нема никаквог другог спаса од своје фатве доли у надкењавању, које неминовно води до хиперборејског казивања, кад отупе сва слушалачка чула, одакле је пичкин дим оклизнути се у лаж.
А кад једног крене, сви се врло брзо приме, природна компетиција је здрава основа људског друштва, надлагавање је све мање суптилно, а све више питање части, док једном неко (а ја знам и ко) није крунисао сву апсурдност овог шампионата лажова-аматера додељујући на крају те дневне сесије тренутно водећем у лажовском пласману Жуту мајцу. Тиме је он не осуђује, не, дајући тој ситној доколичарској лажи спортско рухо чини је питкијом, бенигном.
Тако је лаж добила своју боју - жуту.
Ону Горење жуту, јер је ускоро и најмања сумња у веродостојност нечије приче исказивана "подвалчењем жутом".

Ово сам испричао јер сећања на неке људе не могу да се отресем когод оног банатског блата са старих ципела, гњецавог и лепљивог, које се на летњој припеци пратвара у најфинију жуту прашину.

Зато је она млада истина која се промаља иза лагарија лажних министарских помоћника, бораца за демокрацију а спроћу корупције етц, зато је та истина светло плава.

Знамо и ми за хроматски круг.

"Staljinističke »stilske« stratagerne (lukavštine) imaju uvek
svoje dijahronijske predistorije. Na primer,još poodavno,još
»vo vremja ono« -" ill illo tempore - u mitoideološkim razdobljima
naučnog socijalizma, magistralno je bilo otkriveno,
ustanovljeno i jednom za svagda utvrdeno da su neprijatelji
»i njima slični«, uvek i bez izuzetka »neprijatelji svih mogućih
boja«. Smatram svojom dužnošću (i to baš II ovom trenutku)
da postavim pitanje - na primer Predsedništvu CK SKS -
iz kojih je razloga i ta apsurdna metaforma i to čudooblično
stilsko bezobličje, uz tolika druga, najednom i još jednom
izašlo na videlo dana i bez »stida u tekstu« ponovo se udenulo
u opticaj. Napominjem da nekakav odgovor na postavljeno
pitanje, ipak, mora postojati.
Teško mi je, vraćajući se u davna ideo-mitska vremena svoje
partijske mladosti, ne prisetiti se baš te pomenute, višebojne,
proširene sintagme koja je i pored neke, efektivne, ubojite
funkcije (mi smo je, tada, moralno opravdavali) - decenijama
nepodnošljivo vredala sluh intcligentnijih komunista ... Ostavimo
za sada činjenicu da je već i onda normalnom razumu bilo
sasvim nedostupno zašto bi neprijatelju bila ostavljena prednost
da bude višebojan, živopisan, i zašto već onda taj atribut
nije pripisan prijateljima (recimo, prema shemi »prijatelji svih
mogućih boja«!). Zadržaću se, !lledutim, na jednoj daleko ozbiljnijoj
začkoljici-začkaljiei. Zivopisnost, višebojnost, polihromija,
uzimala se kao uzgredna, ali iapk opaka naznaka neke
dodatne, prikrivene opasnosti. Em neprijatelj, pa još šaren!
Kao da bi za nas, za koje se imalo pretpostaviti da smo jednobojni,
i u jednoj boji čvrsto ujedinjeni, odnekud bilo bolje da
nam ie neprijatelj, umesto da ie šaren i sam jednobojan, pa
makar ta njegova boja, recimo ~suro-maslinasta, bila i sasvim
drukčija od naše!... Razume se, sve su to slatke, detinjaste zablude
davnašnjih jezičkih nesnalaženja i mogli smo ih sve do
juče smatrati romantičnim uspomenama mladosti i ludosti, za·
bludama o kojima se i danas ne bi dalo govoriti drukčije do ša··
ljivo. Ali, od juče, od danas, ništa više nije šaljivo."

Богдан Богдановић, "Мртвоузице" - отворено писмо ЦК СК Србије, после 8. седнице

slawen Ned Mar 27, 2016 3:55 pm

slawen ::ЈА:
Неко вече гледам (и слушам!) како се нешто као надгорњавају Жаре ("Време) Горчин (Гробар) и онај Коштуницин независни аналитичар, један буцко са цвикерима, мора да због изгледа вуче грдне трауме из детињства, па још није научио да лепо каже "рибарибигризе реп!". Да га не тестирамо са "раскиселише ли ти се опанци?", то је већ за даровите.
Елем, седу они тако и причају о секташу који заклао и раскомадао једног дечака и његовог несрећног оца, и добро сад, та прича и онако ми није тема, али кажу двојица од оне тројице да су "органи гоњења" што у конкретном случају подразумева и тужиоца и истражног суца за петнаест минута знали ко је, како и зашто починио тај гнусан злочин.
Наравно, на ту хвале вредну ефикасност народне власти није могао а да не опљуне самопрепознати елемент, један од оне тројице (не видех ко је, склонило камеру, а гласићима утањили сва тројица, к'о три прасета кад их вук наговара да одшкрину врата, не можеш их разликовати: уопште, шта је то данас са овом државом, више власт и опозицију не можеш да разликујеш по ономе што говоре, само по изгледу, знаш, натакаче оне заставе позади приопћенске говорнице са крупним натписима, да се ко не зајебе; кад би им укинули телевизију, и дали само радио, било би неизвесно, да знаш!). Дакле, један у студију ТВ Авала назочан господин за округлим асталом на то је рекао: Па јес', кад се онај секташ-сатаниста сам предао и све испричао.
Што је други елемент једва дочекао, па завапио: Док Анастасијевићевог убицу (а тај Анастасијевић јоште жив, Боже ме саклони) не могу да нађу до данас.
Где се онај први, или можда трећи, камера још увек не хвата актере, надовезао: Кад се није предао.

Е, ту ми прекипело.
Тако да нам јавно нападају снаге реда.
И то исти они који кењају: те УДБА ово, те УДБА оно, те ово је полицијска држава, те ово је удбашка творевина....

Јел' има ту логике?

Одем ономад у локалну полицијску станицу, поводом једног мени веома болног случаја.
Звао ме пандур задужен предметом.
Ја мислим, направило помак у истрази.
Кад ме он пита за неке податке који су им дати још онда, непосредно након....
Стока све погрешно записала.
Гледам ја тамо, оне прашњаве сиве магацинске полице са металним иззумбаним ногарима, на њима стоји брзокувало за кафу (знаш, онај пластични бокал са жилетима унутра спојеним жицом на 220 V), две-три пластичне чашице за једнократну употребу из којих ови задригли пију каХву, пошто их малко исплакну у клозету иза, неки труо парадајз, претек'о од габлеца, заборављене абровске новине покупљене муфте на оближњем киоску (е, вратићу ти кад прочитам, а у себи се мисли како да му их неко од колега не дрпи пре него што их однесе кући), јад и беда реалсоцијализма, укључујући и добродушног куртона из Доње Гуштерице код Липљана који глуми Шерлока Клузоа предамном, гледе, унаточ и у инат свим језичким баријерама које су се међу нама испречиле, док мисли на своју љупку бркату женицу која седећи код куће прима већу плату него он за сво ово набадање у писаћу машинКу. Јеби га, ал' она је знала да се пре напуштања колевке Српства пријави као да је запослена у Електропривреди Косова, па јој сад синдикат ЕПС-а и премијер главом чувају леђа.

Каже ми билмез - лако бих ја открио починиоце, само кад би ми ви рекли ко су.
Пишам му се у попару!
Па пичка ти материна каракушљива, за који би ми курац ти требао да ја знам ко су, одреагујем ја ту емотивно, онако, к'о обичан грађанин.
Заборавим на професионалну уздржаност, сталоженост и мир.
Кретен само трепће, па фрфља: Немојте тако, ми....
Ти ће' га откријеш? Будало!

Безвезе нагрдим човека и оставим ружан утисак.

Јер, ствари су ту крајње просте.
Ти дегенерисани крмци у плавим униформама, то је лажна полиција (ако си мислила да сам омашио тему, зезнула си се).
Они су ту да збуне носиоце криминалних активности.
Они уопште нису полиција, узевши при том термин "полиција" у значењу који му придају, рецимо, Швеђани или Бразилци.

Отуда тај привидни контраст између свеприсутне аждаје, поседника Србије, и ових несрећних кокошара.

Шта је било после:

Тај неубивени Дејан Анастасијевић је добио као неку страну стипендију, па га као школовало, па природно - остануо у Бриселу, као извештач фантомског Танјуга. Ономад га позвало да се ex catedra изјасни око бомби по граду - седишту европских институција. Ипак човек има искуства - једну кашикару су му бацили под прозор (успела да полупа стакла), другу су му неактивирану оставили на тротоару (?!) испред куће.

Жаре (Драгољуб Жарковић) је још увек у "Времену"

О Горчину (Стојановићу) је последњи пут нешто објављено 2013. године, кад је неко (он сам?) нешто као моделирао његову иначицу на Википедији. Води се као медијски нестао.

Буцко (Ђорђе Вукадиновић) власник је НСПМ, сајта који је пријављен како промовише коалицију ДСС/Звери.

Све остало речено пре је исто.

slawen Ned Mar 27, 2016 8:27 pm

slawen ::JA:
... контемплирао о лажној опозицији.
Још за Цобетовог вакта тврдио сам да тадашња српска опозиција није ништа доли списак превремених пребега (дисидент је, ваљда, пребег из владајућег начина мишљења, отпадник, изрод - поучите ме ако грешим), и то доказивао на примерима: што је дисидент>опозиционар заузимао ниже место у хијерархији, то би раније напустио владајућу гарнитуру, просто као резултат сопствене необавештености, односно погрешне претпоставке (мајке свих зајеба) да ће напуштањем "брода који тоне" и преласком у "противнички табор" профитирати са причом "лепо сам вам ја говорио". Тако је атентовани Вук међу првима сео за кухињски астал Мирка Јовића у Пазови. А Човић тек кад је видео Гонзалеса. Генерал Перишић је, према томе, располагао најбољим информацијама - кад је и он напуштио Цобета, било је јасно да су му Американци поверили да су решили да фактора стабилности наражње.
Стога је целокупна контрацобета опозиција била једна обична клупа за резервне играче, који су само чекали да ускоче у исту игру, кад првотимце неко некако елиминише.

Каква онда може бити ова данашња опозиција?

Најпре, осврнимо се на шестооктобарску опозицију.
Чинили су је рахметли Цобе (са Богољубом Бјелицом, Миром, Марком и Маријом ђутуре) и Шешељ (са Јадранком?).

Оно што прво упада у очи је да њима, шестооктобарској опозицији ни на крај памети није падало да се понашају као дотадашња опозиција - да седу и чуту и чека'у и сараџују.

Из тога је произлазила реална опасност за нове играче на старом теренчету намед Сербија: да Цобе & Шеки поврате поборнике, чим се ови извуку из коштунициног ректума.

Зато је требало Цобета & Шекија експедовати онострано, а на њино место инсталирати поуздане кадрове - Ивицу и Томицу. Па да они замајавају мало ону другу Србију. Ал' да не осете.

Тако је настала Лажна Опозиција Србије (ЛОС), коју су прво попљували њихови доживотни председници, подржавши један другог на неким шатро изборима, мислим Коштуница версус Лабус (и тако коначно признали свету своју инцестуозну прошлост).

Зашто је мени јутрос ово било важно?

Зато што је лажна опозиција крунски доказ да имамо лажну власт.
Којом директно управља неко одозго.
Па су и сви избори и референдуми лажни.
Као и лажни Устав, који је потврдила лажна половина.

Трактат о очигледном.

"Богољуб Бјелица је сахрањен 30. марта у Добановцима. Испратило га је око 300 другова, поштовалаца и пријатеља из целе земље. Над гробом, у име сабораца из Социјалистичке партије слободе, говорио је адвокат Драгољуб Томашевић, а од Богољуба су се опростили и представници генерације студената Правног факултета из Приштине, братства Бјелица и породице. Ниједна новинска агенција није пренела вест о смрти Богољуба Бјелице. Сахрани су уредно и ћутљиво присуствовала три официра из Министарства одбране. Војних почасти бившем заменику министра одбране није било. Пре сахране, над отвореним ковчегом, одржано је опело у цркви у Добановцима. Свештеник је у свом опроштајном говору рекао да се неколико година дружио са Богољубом и дивио његовим људским квалитетима. Супруга и кћи Богољубове су га замолили да 28. марта дође из Добановаца у њихов стан у Београду и причести Богољуба, који је био у постељи. После причешћа, њих двојица су поразговарали, чак попили и по чашу вина. А онда је Богољуб рекао: „А сада ћу ја да заспим.“ И – уснуо вечним сном у Господу. Тврдокорни социјалиста Богољуб Бјелица нам је и својим овоземаљским животом и његовим крајем упутио поруку да су оданост отаџбини, социјална правда и православна вера – једно. И да ово набројано јесте – српска суштина." (Печат, незванично гласило СПС-а, главни и одговорни уредник М. Вучелић)

slawen Pet Apr 01, 2016 11:52 pm

slawen ::
slawen ::ЈА:
Неко вече гледам (и слушам!) како се нешто као надгорњавају Жаре ("Време) Горчин (Гробар) и онај Коштуницин независни аналитичар, један буцко са цвикерима, мора да због изгледа вуче грдне трауме из детињства, па још није научио да лепо каже "рибарибигризе реп!". Да га не тестирамо са "раскиселише ли ти се опанци?", то је већ за даровите.
Елем, седу они тако и причају о секташу који заклао и раскомадао једног дечака и његовог несрећног оца, и добро сад, та прича и онако ми није тема, али кажу двојица од оне тројице да су "органи гоњења" што у конкретном случају подразумева и тужиоца и истражног суца за петнаест минута знали ко је, како и зашто починио тај гнусан злочин.
Наравно, на ту хвале вредну ефикасност народне власти није могао а да не опљуне самопрепознати елемент, један од оне тројице (не видех ко је, склонило камеру, а гласићима утањили сва тројица, к'о три прасета кад их вук наговара да одшкрину врата, не можеш их разликовати: уопште, шта је то данас са овом државом, више власт и опозицију не можеш да разликујеш по ономе што говоре, само по изгледу, знаш, натакаче оне заставе позади приопћенске говорнице са крупним натписима, да се ко не зајебе; кад би им укинули телевизију, и дали само радио, било би неизвесно, да знаш!). Дакле, један у студију ТВ Авала назочан господин за округлим асталом на то је рекао: Па јес', кад се онај секташ-сатаниста сам предао и све испричао.
Што је други елемент једва дочекао, па завапио: Док Анастасијевићевог убицу (а тај Анастасијевић јоште жив, Боже ме саклони) не могу да нађу до данас.
Где се онај први, или можда трећи, камера још увек не хвата актере, надовезао: Кад се није предао.

Е, ту ми прекипело.
Тако да нам јавно нападају снаге реда.
И то исти они који кењају: те УДБА ово, те УДБА оно, те ово је полицијска држава, те ово је удбашка творевина....

Јел' има ту логике?

Одем ономад у локалну полицијску станицу, поводом једног мени веома болног случаја.
Звао ме пандур задужен предметом.
Ја мислим, направило помак у истрази.
Кад ме он пита за неке податке који су им дати још онда, непосредно након....
Стока све погрешно записала.
Гледам ја тамо, оне прашњаве сиве магацинске полице са металним иззумбаним ногарима, на њима стоји брзокувало за кафу (знаш, онај пластични бокал са жилетима унутра спојеним жицом на 220 V), две-три пластичне чашице за једнократну употребу из којих ови задригли пију каХву, пошто их малко исплакну у клозету иза, неки труо парадајз, претек'о од габлеца, заборављене абровске новине покупљене муфте на оближњем киоску (е, вратићу ти кад прочитам, а у себи се мисли како да му их неко од колега не дрпи пре него што их однесе кући), јад и беда реалсоцијализма, укључујући и добродушног куртона из Доње Гуштерице код Липљана који глуми Шерлока Клузоа предамном, гледе, унаточ и у инат свим језичким баријерама које су се међу нама испречиле, док мисли на своју љупку бркату женицу која седећи код куће прима већу плату него он за сво ово набадање у писаћу машинКу. Јеби га, ал' она је знала да се пре напуштања колевке Српства пријави као да је запослена у Електропривреди Косова, па јој сад синдикат ЕПС-а и премијер главом чувају леђа.

Каже ми билмез - лако бих ја открио починиоце, само кад би ми ви рекли ко су.
Пишам му се у попару!
Па пичка ти материна каракушљива, за који би ми курац ти требао да ја знам ко су, одреагујем ја ту емотивно, онако, к'о обичан грађанин.
Заборавим на професионалну уздржаност, сталоженост и мир.
Кретен само трепће, па фрфља: Немојте тако, ми....
Ти ће' га откријеш? Будало!

Безвезе нагрдим човека и оставим ружан утисак.

Јер, ствари су ту крајње просте.
Ти дегенерисани крмци у плавим униформама, то је лажна полиција (ако си мислила да сам омашио тему, зезнула си се).
Они су ту да збуне носиоце криминалних активности.
Они уопште нису полиција, узевши при том термин "полиција" у значењу који му придају, рецимо, Швеђани или Бразилци.

Отуда тај привидни контраст између свеприсутне аждаје, поседника Србије, и ових несрећних кокошара.

Шта је било после:

Тај неубивени Дејан Анастасијевић је добио као неку страну стипендију, па га као школовало, па природно - остануо у Бриселу, као извештач фантомског Танјуга. Ономад га позвало да се ex catedra изјасни око бомби по граду - седишту европских институција. Ипак човек има искуства - једну кашикару су му бацили под прозор (успела да полупа стакла), другу су му неактивирану оставили на тротоару (?!) испред куће.

Жаре (Драгољуб Жарковић) је још увек у "Времену"

О Горчину (Стојановићу) је последњи пут нешто објављено 2013. године, кад је неко (он сам?) нешто као моделирао његову иначицу на Википедији. Води се као медијски нестао.

Буцко (Ђорђе Вукадиновић) власник је НСПМ, сајта који је пријављен како промовише коалицију ДСС/Звери.

Све остало речено пре је исто.

И ево га сад (1. април 2016.) тај неумрли Анастасијевић скупа са Наташом Кандић ставља пољубац живота на оне тако замамне усне србског премијера, након што пустило Шешеља ( е да би Пицоусти имао једног правог лажног непријатеља, у земљи у којој је све лажно, а пре свега пријатељи), тако што на служабној Б92 симулирају "интервју". Боже, смилуј нам се.

slawen Uto Apr 05, 2016 9:55 pm

о лажној земљи, лажном народу...

илити зашто се ти људи заваравају да вреде неки курац

"Наведена обавезујућа понуда од 46 милиона евра је изнад минималне цене из јавног позива од 45,7 милиона евра, што је 50 одсто тржишне вредности компаније и Министарство привреде је прогласило јединог учесника за купца."

50% тржишне цене?
Зар тржишна цена није она коју је неко спреман да плати за нешто?

Знаш, кад покушају да зајебу сељака из Доње Горевнице, па пробају да му узму све што је наследио и све што је "стекао" током свог мизерног, кокошарског живота, јер "тржишна вредност" процењених непокретности не одговара висини кредита који му је (подразумева се) израбљивачка (а каква може да буде?) страна (јок, 'ће буде домаћа. па да буде опорезива) БАНКА хипотекарски "одобрила", нико се не податреса генерално, јер је постанулао модусом операнди ове псеудонације ићи на Ако Прође Прође (АПП) систем, па к'о рачуна следећи ОНАЈ КОЈИ ЧЕКА у реду - јебајга, то ти је статистика, ја пролазим гарант, уз то сам ем' паметнији, ем' сам обезбедио јачу везу, ем' гром не удара двапут у исто место...

... е, тад се тај сељак из Доње Горевнице одупре, побуни спроћу (правилима) утврђеног поретка, правила игре која су му била позната и пре него што се са тим шибицарима упустио, гледа бре сваки могући начин да и' изјебе....
... и у томе, по правилу, успе. јер му је таква природа

зашто се не побуни "ентитет" звани Срби/Србија?
зато што у стварности не постоји?
не заслужује да постоји?
има и таквих људи.
еве ја...

slawen Sre Apr 06, 2016 10:12 am

slawen ::ЈА:
То ти је ризик са свим најексклузивнијим клубовима. Хехехе...
Најбоље волим ове суперлативе: најоптималнији, најсвечанији, најлуђа....

Даклем, ми смо најексклузивнији локал. Затворенији од Розенкројцера, пробирљивији од швецке академије, много дубље сумњичави него Стаљин и виших захтева од самога Бернара Шоа.
Од нас је можда жешће само једноперсонално друштво!
Види, кад се човек бави овако лепом науком као ја што радим, она му неумитно узврати ситним или крупним радостима: крупне држимо на паркингу; у ситне убрајам здрав смех због будалаштина којих је наше право непресушан извор.
Тако у нас постоји једночлано друштво.
И ником не смета.

'Де си, бре, мала, па нема те ко герме!.....

slawen Sre Apr 06, 2016 3:01 pm

slawen ::Већ смо раније имали ово:
Ја кажем да је култура насилно мењање природе око човека и у човеку од стране човека.
Ти си се ту нешто као мешкољила, без успеха.

Сада кажем да је та промена природе са гледишта људског ума уређивање хаоса.
Па је онда интелигенција способност сређивања хаоса: проналажења закономерности, правилности секвенци које се понављају.
Ха?!

[You must be registered and logged in to see this link.]

Пази, вршњаци. А мог'о сам јутрос да умрем, а да не сазнам да постоји. Сдруге стране, таква несрећа ће њега сигурно снаћи....

slawen Sub Jul 09, 2016 8:03 pm

Каже ми друг, професор, да је наша најпознатија и у свету најцењенија прича - Тамни вилајет.
Ко се не сећа, иде овако:
Приповједа се како је некакав цар, дошавши с војском на крај свијета, пошао у тамни вилајет, ђе се никад ништа не види. Не знајући како ће се натраг вратити, оставе онђе ждребад од кобила да би их кобиле из оне помрчине извеле. Кад су ушли у тамни вилајет и ишли по њему, све су по ногама осјећали некако оситно камење, и из мрака нешто повиче: - Ко овог камења понесе- кајаће се, а ко не понесе- кајаће се. Гђекоји помисли: - Кад ћу се кајати, зашто да га носим? А гђекоји: - Дај барем један да понесем. Кад се врате из таме на свијет, а то оно све било драго камење. Онда они који нијесу понијели стану се кајати што нијесу, а они што су понијели што нијесу више.

Тамни вилајет је Србија, а онај глас одозго је србски, православни бог, злобни зајебант.
Он пред нас ставља лажну манихејску дилему, јер, како год да одабереш, исход је исти - кајање. Нема, заправо, праве могућности избора: изабрао пицоустог или Боту - исто ти је. Овај мој друг (професор) сматра, додуше, да су ипак боље прошли они који су узели бар по неки "камичак", него они који нису узели ништа, али он је једна невиђена џимрија и зихераш, до те мере да неће ни у СНС да га приме, колико му се види да би се јеб'о за динар.

Мада, нисам баш сасвим сигуран да је "Тамни вилајет" чисто наш изум.
Са друге стране, сигуран сам да би Один својима саветовао "трпајте у џепове колико можете", не би их дркао куловски.

slawen Uto Avg 09, 2016 10:08 pm

crime scene

[You must be registered and logged in to see this image.]

slawen Pon Avg 29, 2016 6:44 am

Министарко педеру!

Komentari da mi je mesto u Vladi Srbije ponuđeno zbog istupa u aferi "prisluškivanje" su maliciozni, kaže u intervjuu za "Blic" (29. август 2016.) ministarka državne uprave i lokalne samouprave Ana Brnabić.
- Za mene to nije bila afera. Ja sam u tom trenutku bila direktor kompanije „Kontinental vind” koja je strani investitor i koja je u tom trenutku u Srbiju uložila 10 miliona evra kroz razne projekte, kupovinu zemlje, zaposlene, pomoć lokalnoj zajednici. Ukupna vrednost tog projekta je 300 miliona evra. Imali smo istup jednog političkog lidera (Бојан Пајтић, ДС, чије разговоре са Лидијом Удовички, сестром на Кори и лезбоминистаркином претходницом на челу CWP) koji je stavio tog investirora u centar političke borbe, kampanje. Moj zadatak je bio da nas, kao investirora izvučem iz medija jer to nijedan investitor ne želi. Drugo, bilo mi je važno da drugi investitori ne pomisle da je takav tretman uobičajen u Srbiji.
Пази је, сестру јој њену, како лаже за пицоустог: прво, није Пајтић ставио прислушкивао рзговоре, него пицоусти, отуда није Пајтић ставио CWP "у центар политичке борбе", већ управо пицоусти, друго, тада пицоусти још није био расписао изборе, али је био у константној кампањи и та ствар са прислушкивањем је изашла на видело као резултат његове кампање.

Kao predsednica UO NALED-a, oštro ste kritikovali Zakon o finansiranju lokalnih samouprava. Taj zakon sada je prošao vladu. U kom trenutku je postao prihvatljiv?

- Zakon je bio u nacrtu već nekoliko meseci, a krajem 2015. godine on je bio na javnoj raspravi. Nisu bili dobri komentari, Nacrt je kritikovala Stalna konferencija gradova i opština (SKGO), tražili su da se povuče iz procedure, kritikovao ga je NALED čiji sam ja bila potpredsednik, pa predsednik UO i to je bila najveća glavobolja. Kada mi je premijer ponudio ovaj resor, rekla sam da će taj zakon biti problematičan za lokalne samouprave u toj formi u kojoj je bio onda. A moram da ponovim da je nacrt promenjen tokom mandata tehničke vlade, upravo na inicjativu premijera i da je tekst koji sam videla kao ministar već bio izmenjen u konsultaciji sa ministrom Vujovićem.
Хау јес ноу. Ова опасно лаже. И то за ствари које су лако проверљиве.

Da li su lokalne samouprave imale razumevanja?

- Apsolutno. Imala sam sastanak sa 102 predstavnika lokalnih samouprava. Naišli smo na veliko odobravanje. Shvataju da je to moralo da se uradi i cene što su i njihovi komentari uvaženi.
Па кад су сви из пицоусте партије. Они који су се бунили сад више нису "у власти".

... и тако даље...
гована вазда

slawen Sre Avg 31, 2016 5:22 pm

Откуд овакве тривијалије на "минд...."?

Зато што ни Пајтић не сме да каже да је А.Б. постала министарком не зато што је лезбејка, не чак ни зато што је бранила пицоустовог брата, већ зато што је на то место поставила фирма "Континентални ветропаркови тртмрткурмој" а.д.
Исто к'о што су тамо посадили Кори (из чувене династије), исто к'о што је премијером био онај Панић...

Посерем се у све српско.

slawen Čet Okt 06, 2016 8:08 am

E, сад, да и у сваком смећу може да се нађе (али не и пронађе) нешто вредно, као што је веровао Сервантес, доказ је српска ТВ серија прикладног назива "Синђелићи".
Хоћу рећи, писац вероватно није глуп човек и, попут америчких твораца којекаквих заглупљујућих ситкома, цртаних и других филмова, дао је одушка свом побуњеном егу (кад га је већ егоизам конформизма приволео да парама које добија да прави то смеће пуни своје све шире пркно) на тај начин што је А) дао савршено ироничан назив целом "пројекту", а затим и Б) тако што повремено у посну масу вулгарне глупости којом актери серије засмејавају србље (наш пандам америчкој пити а'ла'мод у лице) убаце и неки скривени вапај којим себи спашавају душу и купују место у рају, скупштинским клупама или барем у неком новом ДОСу.

Тако, спремајући се јуче за поподневну шетњу (до пре пар година сам трчао 10 км сваког дана, а онда сам се лани, негде у пролеће или почетком лета, сећање се противи тачном датирању, развео од жене са којом сам провео тачно половину свог живота, консеквентно се одао грозоморним количинама пива и природно, после много труда - удебљао, на шта се надовезао бол у коленима, због чега сам на концу, после месеци и месеци мука морао да се поклоним србском здравственом суставу и примим блокаду директ у тетиве колена; зато сада још увек, иако сам са гађењем избацио пиво из своје дијете, иако сам лако изгубио тешко стечених 10 кила, иако сам купио два пара нових патика - једне за хајкинг и једне за џогинг - зато сада још увек не смем да потрчим, већ само ходам, па речених 10 км препешачим за 1.20.00, што ја зовем шетњом), пустим по некој новој навици ТВ да дрнда, при чему ми је на вољу стајало да ту позадинску буку чини: 1) РТС1 - Србија данас (Сербиа Тудеј!); 2) РТС2 - нешто за ошамућивање деце; 3) Пинк; 4) Б92 - босанска, рвацка или босанскорвацка серија са српским глумцима, свеукупно одурна ијекавица; 5) ТВ Прва - "Синђелићи" (о, темпура! ТМ ХатеМаил) и 6) ТВ Хаппу - онгоинг ријалити.

И тако, пиче данашњи Синђелићи, нешто серу, једу говна (али не сањаре), ја посипам табане талком и обувам чарапе, они кењају ли кењају, ја размишљам да ли да обучем гаће и тренерку или само шортс, они сипају своје бњувотине, ја облачим бермуде са мотивима аустралијске заставе, они тамо као организују неко такмичење између старијих и млађих Синђелића у познавању савремене националне историје (хеј, замисли, постоји и то, чак сам и ја у школи учио) и уставног уређења миле им отаџбине и таман кад сам се машио чемпионки pig

и почео да назувам ону једну на десну ногу (то ми дође нешто као природни след), тек чујем са ТВ-а "периферним слухом" како на том тесту један дебели ћелави пита другог дебелог ћелавог (а овај други је некад био Тихи у Отписанима) да му дошапне одговор на питање "Који су задаци судске власти?", а Тихи му одговара "То је трик питање, судска власт код нас не постоји."

Тад провалим да аутори сценарија за ову серију мора да су онај Павић са госпавом, јербо је Павић прво био адвокат, па је оно што је виђао по судницама и слушао од колега почео да обликује у кратке, па све дуже приче, и на крају је постануо нашим најплоднијим творцем ТВ серија, као што су Несрећни људи, Гољи живот, можда чак и Врућ вепар (јер и тамо има она епизода кад се Шурда и Весна разводе, па га Боб заступа на суду). Дакле, ако се моја претпоставка испостави тачном (можда и проверим), постаће очевидно да га и после толиких успеха у шоу бизнису, и после толико зарађеног новца, жижи што се није доказао тамо где је започео, већ је као пичка побегао (тако му то сад изгледа) и успут покрао сва "колективна сећања", па их продао препродавцима туђих живота, па сад за све криви судство, јер да то ваља, какав би он адвокат био.... Неку сличну муку је осећао и рахметли Момо (Капор), ко је читао "Фолиранте сећа се да се тамо помиње неки лик који стоји на ћошку и слуша све фазоне и вицеве и упија туђе анегдоте когод што боквица извлачи гној из чира и крвне подливе, а затим све то спакује у СВОЈУ причицу и од тога направи филм, па омлати паре, где ово последње највише смета бившим другарима, који га (гле парадокса) више не примају у своје друштво и замерају му (пошто не би било фино да му спочитавају пенезе) што их је изд'о јер је њину "интиму" показ'о целом свету и тако је опоганио... Тада је Момо писао стварно о неком другом, а испало је да пише о себи, знаће ко је читао "Како постати писац".

slawen Čet Okt 06, 2016 8:28 am

... А заправо та примитивна реакција и госн. Павића (presumptiously) и пок. Мома, да не набрајам даље сад неке "већа" имена, показатељ је примитивног друштва (у смислу који том изразу даје Томас Пејн, рецимо) из којег су "по-никли", у којем дејствују и за чије тржиште "стварају"; они се унапред ограђују, бране од свих тих замишљених "аутентичних аутора" записаних анегдота, свих тих "Његоша за овцама" које су злехуда судба и/или још боље, неокрњени понос спречили да се баце у професионалне уметничке воде и тамо се интелектуално & духовно проституишу, али је зато сваки њихов дан живота, сваки њихов гест, свако њихово наручивање кафе и свако њихово бацање смећа својеврсни перформанс, који је "као такав" подлижан заштити по Закону о ауторским и сродним правима....

Чини ми се да та, или бар таква (у тој мери) реакција не постоји у озбиљним "књижевностима". Умберто Еко у "Тајанственом пламену Краљице Лоане" отворено говори о колективној свести, сећању, култури и "субкултури" као нечему што припада свима, али су уметници ти који "пронађене предмете" издвајају из муља и тиме им, чак и без додатне "обраде", дају вредност која би иначе изостала.

Слично и на радију, јуче, иде нека емисија забавноомладинског карактера (преко слушалица док пешачим) са темом "Малери и Баксузи" (прекопиран саит FML), где се људи труде да, макар и по цену да украду "туђ" доживљај, представе свој живот тачком на трапезу....

Који им је курац?

slawen Čet Okt 06, 2016 5:14 pm

По среди је, можда, псеудоамериканизација заосталих или чак побачених wannabe Европљана amass, народа који нису достигли довољан цивилизацијски ниво који би им омогућио да неспорне и неотклоњиве америчке утицаје преживе без упадања у тетанусне конвулзије, у којима се грчи већ неко време јадна српска нација.

Сећам се времена (јербо сам времешан) када су амерички обичаји, ако би некако и препливали Атлантик, били дочекивани са опрезом који доликује; не бих сад да реферирам на чувени "Три карте за Холивуд" галиматијас и жвакање жваке и кокање коле ("ово бре удара у нос"), већ да поменем само да је код нас некад било непристојно јести улицом (а богуми и пушити), носити вулгарну одећу и мислити како се новцем може платити нечији бол, слобода, душа или тело. У ствари, док сам био у УСИ, слабо сам кога видео да иде улицом и глаба хамбургер (можда зато што сам живео у "what is all about" селендри, где је народ веома фини), облачили су се исто као што су кречили своје куће изнутра (неутрално, неупадљиво, све нешто беж, умирујуће, вероватно у страху да не испадну кичасти ако пробају шта друго, мада им оне кравате преко кошуља кратких рукава изгледају феноменално шешељевски), а штос'тиче пара, волим да верујем да је поменути пок. Момо био у праву кад је својевремено писао како се о Американцима погрешно стиче утисак да су среброљупци, док је у њих, у ствари, долар једноставно универзална мерна јединица, преко које могу да изразе скоро сваку ствар на свету.

Причам, дакле, о времену када смо манијакално проучавали бон-тон старе блуднице, хотећи да опанак који је нетом сишао у град спречимо да смрди.

Тај је процес несрећно прекинут оног тренутка кад су наши руководиоци схватили да је Берлински зид срушен, а са њиме и свецки социјализам, те да долази тренутак, јединствен у историји, када ће свеукупна имовина на територији и у апрехензији наше државе (а и других земаља иза гвоздене завесе) која је дот'ле била обавијена магличастим призорима из Кардељевих књига да одједном постане приватна, а да поменутим руководиоцима ни на крај памети није било да дозволе да се та имовина подели, по ма каквом критеријуму. Нису они никако били глупи, знали су они да своју политичку моћ црпу из ефективне контроле целокупног богатства друштва, па су природно желели да наставе своју власт над другима тако што ће убудуће да моћ црпу из сопственог, а ако баш мора и из богатства тачно одабраних људи које ће припустити златној жили, зато су и заратили међусобно (преко прокси националиста, легалиста, авантуриста или једноставно марве) и све до данас контролисали (и контролишу) токове тзв. приватизације: обичан човек је на сваки замисливи начин онемогућен да приступи сиси те велике музаре (под изговором заштите народне - друштвене - државне - републичке - јавне својине), дочим су несмиљена крволиптања исте остајала редовно "неразјашњена", будући да су драгоцену твар скупљали чабровима неки невидљиви људи... А реците, колико стотина или чак хиљада година је потребно да се створе таква богатства "природним" путем, па требало је да прођу хиљаде година цивилизације док се нису раслојили на фараоне и слепце, или сто, двеста година искоришћавања благодети индустријске револуције, монопола на ткање штофа или нетакнутих ресурса новонасељених континената, па да 90% свега буде у рукама срећних 10%... А код нас је та ствар свршена за десетак година.

Нормално је, зато, да се друштвени морал, тај лепак који држи све те животиње заједно у некој врсти полумира (Полумира?) разбије у најситније комадиће (Парампарчад?), па да се онда фингирају обичаји неких далеких и срећних народа, који су се овде, као и све остало што из белог света дође, извргли у своју супротност, без снаге и способности да се такви гротескни макар наругају оригиналу.

slawen Čet Nov 03, 2016 9:35 pm

someone's settttting the trend
"Umjesto višepartijskog poretka, na snazi će biti višefrakcijski poredak." (Slobodna Dalmacija, 03.11.2016.)

slawen Sre Nov 09, 2016 4:57 pm

Некоћ се овде потегло питање којимијебре курац кад пишем сам за себе,
Јер ово бре нико не чита
Односно
Они који су читали
Схватили су одавно да ја нисам неко мудо
( Они који су (својом или туђом главом) мислили да сам ја неко мудо
Па су схватили да не радим ни за једну страну
Ерго- нисам мудо )

Пишем јер ми се може!

А
Зар вас није брига
Ако неко ко није мудо
Схвати исто оно исто
Што може и свако мудо

slawen Pon Jan 09, 2017 7:50 pm

миссим, није лако одржавати један форум на који нико не долази

можда су форуми превазиђена форма
иако нуде све исто, ако не и више од модерних "друштвених мрежа"

или су људи који су долазили овде и другде отписали своје идеале
и себе
когод што су Американци отписали и продали Независност (носач авиона) у старо гвожђе

јер су видели да им измиче живот
онај "прави"

док се они залуђују овде оним животом, оним собом, какав би желели да имају

slawen Pet Jan 13, 2017 1:21 am

[You must be registered and logged in to see this link.]

slawen Sre Feb 15, 2017 10:27 am

Свако ко мисли да је положај градоначелника Београда далеко од праве политике, озбиљне моћи и великих пара, требало би да опере ноге, па и ако после тога мисли исто, нема сумње да је луд.
Зато за Синишу Малог не можемо да кажемо да је политички пион. Приватизујући Србију, догурао је до лауфера.

И сад је тај лауфер жртвован, да би се одбранила [You must be registered and logged in to see this link.].
Знате, кад неког као што је Синиша Мали, који је добар сваком режиму и за време сваке власти редовно напредује и у истој се прикладно ухлебљује (изузев у ери Коштуниице, којој припада и Тадићев мандат), тако изненада гурнете под воз, то не чините без преке потребе и извесног ризика.
Википедија не пише где је Синиша Мали провео 2000-ту годину, па изгледа да је директно из Сент Луиса, где су му као Рон Браун стипендисти дали МБА, инсталиран у Ђинђићеву владу, у Влаховићево министарство, где је "смислио" комплетан план српске транзиције, да би одатле прешао у своје "чедо", Агенцију за приватизацију, да тај план и спроведе у дело.
Резултате видимо. Но, без обзира на њих, не можемо се отети утиску да свој стреловит успон (од дипломца до помоћника министра у три лака корака за годину дана) и опстојност дугује тамо неким људима, који и дан-данас цеде крв и управљају Србијама света.
Као, уосталом, и сви (или скоро сви, але ја те "скоро" не знам) Ђинђићеви и сви ови данас, утолико је [You must be registered and logged in to see this link.] у праву кад повлачи паралеле и истиче сличност између њих двоје.

Дакле, ко је сместио Синиши Малом? Па онај који игра ову партију и вуче фигуре. Пардон, ове партије, не партију.

Јер ово је једна симултанка коју играју са нама, прегладнелим школарцима зажарених образа, који су у локалном ватрогасном дому (пошто су просторије шах-клуба превише скучене, а и нису окречене још од Краља Александра) "добили прилику" да се окушају против првака. Првак има, наравно, беле фигуре (па мора му се дати нека мала предност, кад игра против оволико противника, зар не, као да већ није у астрономској предности над сваким од нас појединачно) и свако му је отварање исто. И крај скоро (опет то "скоро", које овога пута последње умире) свакога од нас је мање - више исти.

Тај који је сместио Синиши Малом зна да лауфер поред табле не говори, јер не вреди ништа. Осим ако неки противнички пешак ипак не дође до последње линије, а лауфер му је судбина, да не би промоцијом у краљицу оставио нападнутог краља у пату. Што је исто као да нису ни играли.

slawen Čet Mar 02, 2017 5:22 pm

Оно биће које тренутно обнаша дужност председнице Народне скупштине објавила је данас да је одлучила (ха! она је одлучила! хахахахаха) да избори за прецедника Србадије има да буду одржани у најкраћем законом дозвољеним року: 30 дана од објављивања.

Шта каже тај закон:
Председнички избори морају да буду расписани у периоду од 60 до 90 дана пре престанка мандата актуелном председнику.
Председнички избори морају да буду одржани у року од 30 до 60 дана од дана расписивања.

А сада, facts check:

Томи мандат истиче 31. маја.

Избори су најраније могли да буду расписани 02. марта, а најкасније 01. априла.
Дакле, расписани су што је раније могуће, у ствари - чим је то било могуће.

Избори су заказани за 02. април, то јест 30 дана од расписивања (у праву рок почиње да тече од првог следећег дана). Дакле, у најкраћем могућем року.

Овоме се баш жури. Зашто?

На парламентарним изборима лани, одржаним 24. априла и 4. маја, за пицоустог и његове сателите, сада коалиционе партнере који подржавају његову кандидатуру гласало је 63,8% бића која су изашла на гласање.
То је 5% од броја исправногластвујушћих (нисам урачунао неважеће листиће) мање него на парламентарним изборима одржаним две године пре тога (68,8%), а 11, 6% више него што пицоусти лично и његова пропагандна машина прогнозирају да ће он да освоји у првом кругу (52,2%) уз подршку свих тих и још неких (коалиционих) партнера.

То значи да је говнар за двадесетпетмесеци, од 24. марта 2014. до 24. априла 2016. изгубио 7,8% свог бирачког тела, а у наредних 10 месеци још 18,2%.
Илити, од њега се излечио сваки четврти бирач који је дао свој глас тој братији 2014, односно сваки пети који је за њих гласао пре десет месеци.

И то по њиховим "проценама" (читај - надуваним бувама које пуштају у строго контролисан тисак).

Графички представљено, то је једна парабола, где се опадање подршке по Y оси повећава са квадратом протеклог времена на Х оси.

Простом рачуницом, ако избори буду за месец дана и уз појачано испирање мозгова, поделу шећера, зејтина и украјинског прашка за прање веша по месним заједницама, он ће да изгуби још 4%, што могу да накраду.

Међутим, да је чекао (ух, да је "Маја чекала") последњи вакат за расписивање и оставио/ла најдужи рок за кампању, дакле, да су избори заказани за 28.мај, он би изгубио још 16% оних који су за њега и његове шатро гласали прошлог априла, а то ни рахметли Слоба не би умео да намикери, са све гласовима Шифтара са Косова.

Ово је трка са временом.

slawen Čet Jan 11, 2018 12:17 am

понекад дођем овде, па почнем да читам и не знам да станем...

slawen Pet Nov 20, 2020 8:57 pm

suzana mančić bira novog patrijarha

Sponsored content

Mind game revival (restoration to life)