Poslednji je vakat...

... да почнемо.
Да видимо, ко је ту?

Очекивано. Добро, имам кворум. За форум. Или блорум. Или флог.*
Сећања, зар имам да понудим ишта друго? Та женска је била сјајна, зар не? U kafanu je dolazila sa svojim dečkom, a to već znači da smo bilio dobro mesto za provod. У ону кафану пре ове, можда и у ону пре-пре ове (јеботе, откад себе је то било). Али је само одједном покупила своје крпице, к'о да је нешто упечило. После сам и ја јео... и тако.
Па она децентна дама са својим енциклопедијским познавањем права, морала и друштвених странпутица. Њој сасвим сигурно нисам заборавио име, али га нећу рећи да се когод други не би осетио повређеним, јер просто нека имена памтим, а нека не и то никакве везе нема са (не)именованом особом.
Било је у овој групи и дечака, додуше увек нешто мање (премда сам се својски трудио да обезбедим родну заступљеност), који су се sporadično понашали као девојчице и девојчица које су их третирале као цигани мечку.
Било је...




* Потегло се било питање шта је ово уопште. Није прави forum јер по дефиницији тамо коџа људи дискутује о разним стварима спонтано, више личи да је blog где се један истовара, а други му припомажу, али се на блогу зна бре ко је главни, док у ову кафану јок. Ово је нешто између - или блорум (енг. blow-room) или флог (eнг. flog), једино што оба назива вуку на секс, на шта нам је благовремено пажњу скренула поменута другарица којој се не сећам имена (shame on me). Да ли ико?

Zašto & čemu ova setna potsećanja, на бурна времена младости луде?
Зато што желим да одложим крај. У коме живимо срећно ever after. За шта је први услов да смо срећни сад, да је све на свом месту (mostly) - да смо опослили шта смо имали, потаманили оно змајева што нам је к(а)рало девице, краве, козе, овце и ину ситнију стоку, оправили порушено и порушили нелегално сазидано, окречили, опајали, опевали и освештали, миссим тако некако.
Ал' не лези враже, и у најсрећнијој бајци увек се нађе реметилачки фактор. Па тако и овде.

Ту ја ступам на сцену.

Може ли без метафора, деда, молим те? Хајде сада да отворено разговарамо!  

ok?

О јој, никад с тобом на зелену грану. Добро, шта треба да знам(о)? Затвараш кафану? Присјећаш се старих времена (јер затвараш кафану)? Желиш при том нешто рећи? Даааај, причај бре, шта је по сриједи?

None of the above?

Побогу, деда, па немам ни ја више живце као што сам имала некад. Колико пута треба да те питам?!

Абогуми ни ја нисам више чо'ек као што сам некад био.

Ево, на пример, какав сам имејл пре неки дан zaprimio:

A woman Like You‏

From: [You must be registered and logged in to see this link.] Microsoft SmartScreen classified this message as junk.
Sent: Thu 4/24/14 8:04 AM

Hi, Hope you had a wonderful Easter. My Name is Alex Brian, i came across your hotmail profile and i like it. Am interested in a wonderful woman like you. please i would appreciate it if you contact me only at [You must be registered and logged in to see this link.] for proper introductions.

Полако.
Све ћу да ти испричам.

Само ми је било лакше да почнем онако.

Почињи!

Па ја сам почео, али ти ме стално прекидаш!
Даклем, био једном један цар...


Ништа бре, Пиле, ја сам ти један такав човек. За ових година измењао сам нешто кошуљица и све ми се чини сад да ми је у свакој остало по мало душе.
Има ту нека жена по новинама, баш сам ономад угледао, која каже да не воли кад за децу кажу да су мали људи, јербо су она, по њојзином мишљењу, највећи људи, које касније живот окрњи час малко овде, час тамо очене повеће парче, уосталом, тврди она да се сви ми временом згњидавимо, занемарујући повећу групацију оних који су такви рођени и од којег се материјала пита не прави.
Е, тако сам и ја сад ухватио да окрећем ту тезу, није што ми згодно, већ што врдам.

Са'ћу да почнем.
Помогло би ми кад би постављала потпитања?

Nego jel' mogu ovo da vide naši gosti?

Мислим да овдје већ одавно нема гостију.

Како да ти поставим било какво питање, под или над, кад немам представу о чему ћеш да причаш. Ајде прво реци тему.

Pa pitaj me koji mi je kurac, znam li шта сам и колики сам.
Бојим се да се не обрукам.
Јер ми се чини да треба да задржим неки ниво, да испуним нека очекивања (да ли их има) која сам сам скривио минулим радом.

Још ми у ушима одзвања оно твоје питање пре него што сам прелетео Океан да ли ћу да наставим са дотадашњом праксом писања по овим пикавцима избушеним кафанским стољњацима, у смислу да ли ћу да имам муда/образа/жлезда да пљујем и по новој домовини когод што сам био слободан по старој, јер је ипак мало "бљак" то радити ако је то земља твог избора, а са друге стране да наставим са конструктивном критиком земље коју сам напустио ипак је малко ненормално, а о чему би' ја објективно могао другом, о купус салати?... И сад се ТЕК питaм pošto sam se iz zemlje izbora vrnuo u pakao odakle mi bre pravo da i jednu reč kažem o bilo čemu (купус салату инклудид)?

Осећам се као да сам заглављен у ничему, као да сам прошао кроз она врата (или беше више нешто налик на телефонску говорницу?) за транспортовање, знаш оно из Звезданих стаза што су изштрумфовали јер су били танки са парама за специјане ефекте, па после испало стандард и свети грал за све футуристе, LM као да ме разбило у мезоне & бозone i poslalo u eter (a to je ono gde nema ama baš ničega i gde je sve ništa) па нестало струје. [You must be registered and logged in to see this link.]

Јел' видиш колико то траје (и на траци, а камоли у стварности)?

Зато ти поново кажем помози ми (потпитањима).

fuckinpluskquamperfekt

Хм, и питала сам се како ти иде то прихватање нечега што из простонародне перспективе изгледа једино као промашај? Сигурно ми овдје нећеш исповиједати све танане разлоге због којих си отишао/вратио се, нити сва танана осјећања која су пратила један, па онда други покрет. Али немој ми рећи да је сада, све ово чудно вријеме неког полу-простора и твога све неразумљивијег приповиједања посљедица нежељеног повратка?! Шта се дешава - питаш се гдје си погријешио? Или се питаш шта ти је то требало? Или се питаш како то да си се тако лоше организовао? Ја сам се питала ко ти је напунио главу лудим мислима, па си кренуо онако како си кренуо.

Хм, твој проблем је био што си имао превише новца. И није постојала "necessity" (mother of invention) која би те тјерала да пошто-пото кренеш. Или гријешим?

Ох, да, промашај, свакако.
Не, не питам се где сам погрешио. Није то нека накнадна памет у питању, ја сам пре него што сам пошао веровао да знам где сам пре тога погрешио, зато сам и ишао. Ишао сам, да будем искрен, да се отресем нечега. И када ми је то пошло за руком, онда... Али то је за неку другу згоду.

Хмммм.... Мислим да новца никада није превише. А ја га сигурно нисам имао толико. Оно, миссим, нисам ја баш због новца ни ишао тамо на првом месту, јел' да? Али то је већ у (с)вези са претходним.

Definitivnо се не питам где сам погрешио.
Одиграо бих ја ову руку лагано, да сам хтео.

Питам се зашто још увек причаш са мном.

Да кренем од почетка - зашто и даље причам с тобом? Па вјероватно из истог разлога што сам одувијек причала с тобом, а не знам који је то разлог. Мора ли постојати?

Дакле, ако се не питаш гдје си погријешио, ако мислиш да ниси погријешио, у чему је онда проблем? Јеси ли нешто хтио па одустао, или си нешто хтио па ниси успио, или си нешто хтио и то успио, па сада имаш горак укус у устима ради нечега - процеса, мотива, исхода?

Извињавам се ако звучим као психотерапеут, можда је требало то да постанем, умјесто што сам ово што сам сада. Шта ли сам сада? :)

У чему је проблем?
У мени, то сам схватио тамо. Премда звучи баш потрошено, "они који плове поднебље мењају, не себе".

А тај сам проблем могао да лепо размотрим тек кад сам са себе отресао и све остало са европском прашином. Зато не сматрам да је било погрешно што сам ишао. У ствари, сад кад погледаш то онако опортунистички целовито, и јесте. Боље да нисам јео говна.
Елем, проблем у мени. Који није мој зато што сам га ја хтео, или сам рођен с њим.
И онда сам могао да га решим или не решим. И да му се после неког времена вратим, као што сам ја урадио.

Јер сам видео како би то било лепо живети. Али живети стварно.
Па ми је било криво што тако нисам одувек, или бар нисам на време.

И онда је поп одсек'о себи курац да науди селу.

Најсмешније што се види како му смрди из усти.

Jel' voliš ti pivo?

Волим, али вино преферирам. Не домаће, наравно.

Одох на пут сутра, па ћу ти одговарати (дубински) кад се будем вратила.

Јеботе, драго ми је што сам умро.