Oстајте овде

ouch koji sam ja geografski duduk....zemljootvorise



ali, kad malo bolje razmislim, savrseno se uklapam s prosecnim amerima po tom pitanju

Преседа се у Чикагу, кад се са Ла Гвардије лети за Фарго.

У Њ.Ј. сам од 13. навече, све до 15. у подне.
Још ми остаје да тамо нађем неко хотелче (видим нуде нешто по некој Јамајци) где чек-ин тајм није ограничен до 6 поподне (какав сељачки обичај?), што се тиче Америке.

Човече, видим сад на Википедији да је тај Ричмонд легло криминала и црнаца.
Хммм... куда одатле, ако ми се не допадне?

Мислиш да Американци не знају сопствени земљопис?

jesi solista ili vas je vise?

slawen ::Мислиш да Американци не знају сопствени земљопис?

ni sopstveni ni tudji


mada se tu razlikujem od njih--neka druga geografija mi je bliza

Нисам солиста, што питаш?

ako treba samo tebi smestaj u nyc to je jedna stvar, a ako vas je bulumenta, to je malo drugacije

Не треба смештај, али ипак хвала.

nema na cemu, znas kako je, ja se ipak osecam domacinski na ovom kontinentu

Па добро, домаћице, шта ми имаш касти о Ричмонду (сем онога што пише у Википедији - легло криминала са +50% црнаца)?

Nemam nista, ali raspitacu se.

Nego, evo ti jedna od najkorisnijih info. za NYC.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Сад си ме нагнала на размишљање.
Некако сам веровао да ћу моћи пртљаг да оставим у хотелу?

Много сам заглупео за последњих три недеље.
Једва сам данас решио крижаљку у Вашингтон Посту.
А то је једна од лакших по новинама.

samo kad se ne naginjes kroz prozor

slawen ::
Некако сам веровао да ћу моћи пртљаг да оставим у хотелу?

ako mozes, super; ako ne, imas back up

... да се млађан за зелен бор ухватиом, и он би се јадан...
Куд ми и паде на памет та Вирџинија?

proci ce dok ti stignes

Ових дана обављам последње припреме за одлазак, ако се то тако може рећи, јер заправо мало тога стварно могу да урадим, па сам у прилици да упознам домовину на начин који ми до сада није био близак.
Скоро ништа не зависи од мене.
У електродистрибуцији сам покушао да откажем струју, да не бих никога морао да обавезујем да уместо мене плаћа неке силне месечне накнаде (око €10 по струјомеру) које обрачунавају без обзира што не трошим струју уопште. Макар у локалу, хајде за стан још и некако.
Може, то ће да вас кошта толико и толико.
Аха. А онда ми ђаво није дао мира: а колико би после коштало поновно укључење.
Е па не може то тако, као што ви мислите. У том случају бисте морали да платите поново прикључак и да набавите струјомер - Зашто, побогу, па већ имам један!? - Зато што је тај струјомер постао власништво Електропривреде Србије оног тренутка када сте са нама закључили уговор и ми имамо право да га скинемо оног тренутка кад ви затражите искључење. То не мора да буде физичко уклањање, он ће можда да остане тамо на лицу места, али он је правно скинут и ви ћете морати да га поново набавите као да га нема и платите нам његово поновно постављање, иако је већ постављен...
... Да два пута купим исти струјомер од вас само да би он поново постао ваше власништво?
Тако је. Али, (значајан поглед), мислим да би ту могли нешто да средимо, па бисте платили само нови прикључак, ево нешто мало мање од 900 евра.
Шта?!
Наравно, под условом да претходно измирите сва ваша дуговања. Да видимо колико вам је дуг (па интригантан осмех жене коју задњих годину дана убијају таласи врућине)...
Ту ми на памет намах паде комшиница шнајдерка која је по задњем обрачуну дуговала 400.000 динара (око €4000 илити добру једногодишњу српску плату у државној служби или двоипогодишње стајање иза тезге у хамбургерају) и то након што јој је пре пар година као социјалном случају по трећи пут колико сам ја информисан у задњих двадесет година отписан претходни, још већи дуг за струју, којом приликом се она поново свечано обавезала потписом на уговору да ће убудуће савесно измиривати своје обавезе: требало је да ми скрати неке панталоне, а она жена отишла са своје троје деце и мужем повременим таксистом и пушачем Малбора на море. Кад нисам мисли на време, требало је да је притиснем онда кад сам јој давао пресуду Апелационог суда из Београда којом јој је на моју жалбу као њојзиног пуномоћника укинута пресуда Првог основног што ју је обавезивала да врати кредит Финдоместик банци од неких €5000. Да вам не причам сад који су то комади гаредеробе на име хонорара завршили тада у нашим ормарима (остајте овде!).
ПТТ је изгледа најбоље тзв. јавно, комунално, какогод предузеће у том смислу. Они хоће да ми привремено искључе телефон да не бих плаћао претплату, а број да ми остане, само треба да поднесем захтев оног дана кад будем хтео да ме искључе, не може унапред. А што не могу ја сад да поднесем захтев да ми телефон искључите дан - два након што одем, на одређени датум? Не може, такву одлуку је донео раднички савет/управни одбор/директор/Пера ложач...

И тако.
Сад сам се сетио да сам јутрос, кад сам устао (око пола шест) онако бистре главе био смислио нешто сјајно у вези одласка, рачуна, пребацивања пара, докумената, нечега, те да сам сам себи издиктирао ментал ноут да то одмах и запишем негде како не бих заборавио то генијално решење, али сам онда заборавио да запишем.... Да ме убијеш не могу да се сетим о чему сам тада размишљао.

Hehe, mamicu im idiotsku.

Ja u tzv. Srbiji nista nemam, ne posedujem: telefon, imovinu, brojeve racuna, bojler, brojilo, video nadzor. Nista. Otiso sam sarmu probo nisam.

E, ponesi(te) "izvode iz maticne knjige rodjenih", vencani list. Sve ce da vam treba kad budete postajali drzavljanima. Po mogucstvu prevedeno i na engleski (u stvari obavezno).

Мислим да ће се за то (држављанство, изводе...) већ побринути наше руководство некако.
Хоћу рећи, већ сам им то носио у ембахаду, па су ми уз моју лепу америчку визу дали и неку запечаћену куверту у којој се (презјумли) налази мој досије и коју не смем да отварам или на други начин оштетим, већ морам да је такву какву сам је примио предам имиграционим властима чим стигнем на Кенеди.
Сунце ти жежено, к'о да ме шаљу у прекоманду!

Ono, jes'...

Rukovodstvo zna zasto.

bas uzbudljivo...

Дакако.
Откако сам прошао третман и добио ту запечаћену коверту самога себе доживљавам далеко озбиљније.
Замишљам да ће, кад слетим на Кенеди и одем у имиграционо, прво неки проћелави, а млађи, амбициозни и притворни лик да ме прими у малецкој канцеларији без прозора и било каквог намештаја сем његове и моје столице са сваке стране једног стола на средини, да погледа оне пусуле, направи ону без звука/без геста бескрајно кратку, али неизбежну паузу у покретима очију, па да ме замоли да сачекам ту који тренутак (као да могу и имам где да одем) и онда се са оним папирима које је поново нагурао у Кодак-жуту коверту изгуби кроз друга врата, наспрамна онима кроз која сам ја крочио унутра и да ће кроз иста та друга врата одмах затим да уђе дебела црнкиња у полицијској или некој сличној униформи да би ме питала да ли ми шта треба, без икакве намере да моју жељу, чак и кад бих имао неку, испуни, јер ће после тог остати да стоји у углу просторије не обраћајући више никакву пажњу на мене, приметно удубљена у контемплације о проблему унапређења шаховске игре.
И да ће после неког времена у собицу кроз та друга врата ући сад једна млада жена којој се очигледно жури и држећи у руци оне моје хартије рећи ми:

А) ви сте један од 10.000 одабраних широм света у супертајном пројекту који за циљ има покушај спашавања људске врсте од катаклизме која нам предстоји следеће године; наши људи су спремни да вам помогну да заузмете своје место.

Б) господине, морам да вас обавестим да је дошло до грешке у процесу издавања виза, услед које је вама погрешно одобрен улазак у Сједињене државе иако на то не бисте могли да полажете право; стога вам се ја у име владе САД извињавам због непријатности које сте можда због тога могли да имате и морам да вас замолим да напустите територију САД првим авионом који лети за Србију.

В) ју'р андер арест!

Г) добродошли кући, агенте XY!

ako ti se ne bude mililo da se vratis u advokaturu, baci se na snimanje filmova

My American Adventure, the trilogy.