Oстајте овде

Strana 8 od 10 Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Re: Oстајте овде

Počalji  amans* taj Pon Avg 15, 2011 6:15 pm

hehe dobar eksperiment
kad stignes u montanu ili dakotu uradi ga i tamo pa da poredimo srbe i montance i dakocane (c kao curka)
bas me zanima :)
avatar
amans*

Broj poruka : 1003
Datum upisa : 04.02.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Oстајте овде

Počalji  amans* taj Pon Avg 15, 2011 6:17 pm

blago tebi kad ti 200 evra nista ne znaci....u kom si ti procentu srpske populacije po tom arsinu?
avatar
amans*

Broj poruka : 1003
Datum upisa : 04.02.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Oстајте овде

Počalji  slawen taj Pon Avg 15, 2011 6:50 pm

У 100% Срба.
Што питаш?

Не рече ми, Вирџинија или не-Вирџинија?
Ричмонд, Хемптони све до Чесапика...?
avatar
slawen

Broj poruka : 5750
Datum upisa : 11.07.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: Oстајте овде

Počalji  amans* taj Pon Avg 15, 2011 7:00 pm

evo saljem ti adresu moje keve, njoj ce 200 evra puno znaciti--a ucinices i dobro delo, nemas pojma koliko ces je obradovati cheers

da za virdziniju, onda cemo moci da se nadjemo na kafi negde na po puta kad budem kod cerke u viziti
avatar
amans*

Broj poruka : 1003
Datum upisa : 04.02.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Oстајте овде

Počalji  slawen taj Uto Avg 16, 2011 12:01 am

Сад следи причица можда мало грозна, али поучна. У сваком случају истинита.
Елем, заступао сам (и заступам) неке људе које је ударила једна жена колима. Брачни пар, она била трудна и баш се вратила са последње контроле пред порођај, кад овде укључе онај монитор за бебино срце и остале зезалице, рекли јој иди купи шта ти треба за болницу (?), па се врати да легнеш на одељење, порођај се очекује у наредна два до три дана. Прелазили улицу мимо пешачког прелаза, ова их покупи колима, али у супротној траци, разбатали, да не идем сад у детаље, дете изваде мртво, па некако оживе, али остану трајне ужасно тешке последице тако да су бебу ови после пар месеци однели у Звечанску и оставили. Обоје имали преломе, њему све зацели 100%, њој остане краћа нога и тако још по нешто.
Родио сам мечку.
Прво у кривичном поступку, невиђени притисци, муљање, натезање, тужилац уопште не помиње да је ова била трудна, а камоли да је беба настрадала, па доказуј да су повреде детета последица саобраћајке, а не наслеђене мане... Безбројна вештачења, ја био и адвокат и детектив, ангажовао и новинаре и три вештака саобраћајца само за приватне консултације, екипу лекара који су пронашли да је возачица била дијабетичар на неким лековима уз које није смела да вози, па да је можда зато прешла у супротну траку...
Међутим, нису ми дозвољавали да уведем те доказе, па сам морао паралелно да покренем грађаску парницу, што је само по себи довољно чудо, и то само и искључиво заложивши целокупан свој ауторитет и стављајући на коцку оно једино што сам имао - неокрњен интегритет, јер се обично парница прекине до окончања кривичног поступка, удри ту против возачице и њеног осигурања, а све у намери да у парници изведем доказе које сам прикупио, како бих могао да их употребим у кривици... Мораћу једног дана да напишем књигу са свим, веома узбудљивим детаљима, ситним и крупним смицалицама, надмудривањима, тактизирањима... Ма целог сам себе предао, скоро са ума сишао.
Све то кулминира неким супервештачењем које возачица није дочекала - свега пар дана пре него што је налаз који је можда могао и да је ослободи стигао, жена изврши самоубиство.
И данас, кад год на то помислим, питам се да ли је макар једним делом ја не носим на души.

Углавном, наставим ја онај започети парнични поступак за накнаду штете против осигурања, ту била срцепарајућа рочишта, порота плакала над искреним болом ових људи, њиховом преданошћу повређеном детету и после још много уложеног труда, познанстава, вештине итд. извојујем највећу у Србији икада досуђену надокнаду; тачније, по закону који је важио у време саобраћајне незгоде (а тај се примењује) највећу могућу надокнаду. За америчке прилике то и није нека пара, али у Србији то још увек звечи кад се каже: $200,000. У динарској противвредности, са припадајућом законском затезном каматом од дана пресуђења, па до коначне исплате. Уз то, суд обавеже осигурање да исплати и трошкове поступка, око $14.000 на име адвоката, нешто мало за трошкове вештачења и око $2.800 за таксу, коју ови нису још платили, иако су били обавезни приликом подношења тужбе, али сам успео да искукам код судије да сачека до наплате.
Обзиром да смо се на почетку, док су ови оштећени још били у креветима и са оним челичним шипкама које су им вириле из руку и ногу, договорили да им нећу наплаћивати током рада, јер немају пара за то, већ да ће ми на име награде припасти 20% износа који они добију на име накнаде штете, уз износ трошкова који одреди суд и који директно наплаћујем од туженог осигурања, погледам ја пресуду и приметим да ми суд није грешком признао још неких $3.300 на име неких писмених поднесака, објашњења, штатијазнам.
И одем код ових људи које сам заступао са пресудом да их обрадујем, а они као мало кисели јер ето јесте им досуђено $200,000, али камата не иде од дана несреће, већ од пресуђења. Објасним ја њима да тако мора по закону, поменем оних $3.300 за које сам ја лично прикраћен, али им предложим, у циљу да пресуда што пре постане правноснажна, да је још ми не поткопавамо, па да не изјављујем жалбу због тога, ако они пристану да ми компензирају у том делу, и то не све, већ само 80%. Ма како да не, лако ћемо и тај рад, онда ја њима поштено кажем али знате шта, из свог великог досадашњег искуства у овим стварима знам да ће осигурање да се жали, па ћемо морати да сачекамо до правноснажности (и наплате) још 7-8 месеци до годину дана, а пошто ја идем у Америку и моју канцеларију преузима колегиница, потребно је да ми потпишете посебан уговор о начину исплате, да не би сад ја испушио, колегиница се ненадано овајдила, а они били оштећени.
Хоћемо, како да, не. И шта кажете, Америка?
Оставим ја њима те уговоре да ми испотписују и кажем им да ћу их покупити кад дођем следећи пут (заборавио сам да кажем да ти клијенти ни једном нису морали да дођу у моју канцеларију; од почетка су имали специјални третман што значи да сам у њиховом случају ишао у кућне посете) са вестима да ли је осигурање изјавило жалбу, која јој је садржина и шта сам по том питању предузео.

И дођем ја, све нормално, они се интересују око жалбе, какве су моје прогнозе, да ли већ знам које ће веће да одлучује у другом степену и све тако. А онда, кад више нису имали шта да ме питају (јер су ваљда помислили да су сазнали све што им треба и помислили да им више нико ништа не може), затражим ја да ми предају оне уговоре што сам им оставио да ми потпишу.
А не, знате, ми то нисмо потписали, јер се нисмо тако договорили.
Молим?
Ми смо се договорили да вама припада 20% од онога што ми добијемо, јел' тако.
Да.
Онда то значи да ви два пута наплаћујете свој рад, једном од нас, а други пут од осигурања, овај новац који је суд досудио на име трошкова адвоката.
Па шта?
То није поштено.
Према коме? Уосталом, то су трошкови заступања у овој парници, а ја сам са вама договорио 20% за заступање и у кривичном поступку, и у поступку пред Уставним судом, и у поступку пред Судом за људска права у Стразбуру (који сам покренуо због повреде права њиховог детета које није било обухваћено оптужницом, као да га нема), и у поступку пред другим осигурањем (где су већ наплатили неку мању накнаду штете), и у поступку пред вашим фирмама.
Не, знате, нама су рекли да је то превише.
Ко вам је то рекао?
Ми смо се консултовали са другим адвокатима и судијама.
Па што њима нисте дали да раде ово?
Нема то везе, ми ћемо да вам признамо само 20% од укупног износа - онога што нам је досуђено на име накнаде штете плус онога што је досуђено на име трошкова. Тако смо се договорили.
Нисмо се тако договорили, ево јасно смо се договорили ово што ја кажем и овде пише и тако је уосталом и пресуда донете.
Ми се тога не сећамо.
А да ли се сећате да сте пристали да ми рефундирате 80% од оних €2.350 које је суд пропустио да ми досуди, а да сам ја пристао да се одрекнем остатка, како би пресуда опстала?
Муж: Ја се сећам, јесте то рекао и ми смо пристали.
Она: Не, ја се тога не сећам, а ни ти се не сећаш.
И све тако.
'Ладно ми краду око $7 - 8.000. На моје очи. Што је мали део укупног износа, али су они за то запели као да им нисам изборио двадесет пута толико.
Видим ја шта ми се спрема, да су направили шему са неком особом Х да останем без ичега. Да се закачимо око тог мањег дела, па да их ја онда јурим за све.
Стока покварена. Да им није било мене, не би добили ни динара.
Нико други не би им урадио ништа. Али буквално. Убеђени да могу мене да изиграју. Ах, какве будале.
Али будале које праве озбиљне сметње, требаће ми ипак времена и екстра труда да то окончам. Ликују. Зајебали ме.
Више нема скромности, душевних болова, "мог јадног детета", силне захвалности и срдачности...

Добро, ево овако ћемо: потпишите ви мени признаницу да ми дугујете тај износ - колико износи 20% од свега, а ово ресто ћемо накнадно да расправимо.
Али ми хоћемо да не урачунавате онај износ који је нама суд досудио на име таксе и трошкова за вештаке.
Онда нећемо да урачунавамо и овај део што је суд досудио мени.
Али то није исто, нама држава не узима 20%.
И опет у круг.
Коначно потписаше тај компромисни предлог.
Остало је да некако касније расправимо ону спорну разлику.
Сад, није битно шта сам ја смислио како ћу да се потрудим да правда буде извршена и да им узмем и ону разлику.

Одлучио сам у први мах био да те паре, ако их икако и икада добијем, мислим на ту разлику, поклоним епархији шумадијској.
То сам мислио за случај да ови испуне своје обећање дато на самом почетку, па да четвртину новца који им преостане поклоне дому у Звечанској. Јер половина целокупне досуђене надокнаде штете гласи на име те њихове ћеркице, а они су проценили да ће половина од тога бити сасвим довољна.
Али нешто сумњам да ће тако и да буде. Да дају обећану донацију. У међувремену су добили друго дете, сина, 'еј бре, тако да оно прво, инвалидно, а и женско.... Уосталом, држава је дужне да се брине о таквој деци, зар не?

У том случају ћу онај хипотетички износ, за који тек морам да се изборим, да поделим између цркве (тачније, сиротишта које је црква овде направила, да неко не помисли шта погрешно) и дома у Звечанској.
А ако се не изборим за тај део својих тешком муком зарађених пара, одвојићу нешто мање (али не значајно мање) од онога што наплатим. У исту сврху.

Видиш како €200 ни једном правом Србину не значи ништа.
Ни овима није, док их нису имали. Не 200 еура, него много више. Није им било ништа значајно оно што је неко други требало да плати мени, као што им је било лако да обећају оно што им је изгледало готово немогуће да ће да добију. Ствари су се мало промениле кад су паре, и то велике, постале извесније, као што видимо.

Е, тако ни мени не значе ништа €200 које још нисам добио за свој ауто. Јер, сети се, добијао сам тачно за толико мање. А нисам продао ауто, из простог разлога што сад знам да за који износ новца могу лако и брзо да га продам, пар дана пре поласка, до тада ми ауто треба да се возим.
Да ли би ми тих €200 значило нешто да их којим случајем и наплатим. Шта мислиш сад?
avatar
slawen

Broj poruka : 5750
Datum upisa : 11.07.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: Oстајте овде

Počalji  slawen taj Uto Avg 16, 2011 12:28 am

Иначе, на ту тему сам вечерас чуо један виц из ужичког краја, од људи који немају појма о овом мом искушењу.
Иде овако:

Донели чичу у болницу, пао под вршалицу па се унаказио, једва га у ћебе скупили.
"Ко ме спаси, преписаћу му имање...", једва чујно је пошапутао, пре него што је изгубио свест.
Млади доктор се око њега баш зузео, не због имања, него зато што је волео свој посао чак и преко граница пристојне самољубивости.
И чичи поче да бива боље.
Како му се стање поправљало, чича је све јачим и сигурнијим гласом обећавао:
"Ако се икад опоравим, заклаћу вола!"
"Кад будем могао да једем, појешћемо сви заједно три моја најбоља брава печена."
"Кад проходам, моји ће донети јагње на ражњу."
"Кад будем излазио из болнице, доктору лично дајем печеног петла."

И дође и тај дан, чича би отпуштен из болнице, па питају доктора шта је на крају било.
"Ма није ми криво што није дошао ни да се поздравимо, него ми је криво што нам украде топломер..."
avatar
slawen

Broj poruka : 5750
Datum upisa : 11.07.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: Oстајте овде

Počalji  Hate mail taj Uto Avg 16, 2011 5:07 am

Kriterijumi rastuce likvidnost/opadajuce dospelosti.

Wow.
avatar
Hate mail

Broj poruka : 1521
Datum upisa : 27.02.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Oстајте овде

Počalji  amans* taj Uto Avg 16, 2011 6:20 am

mene, nereligioznu, u svemu tome spasava sto nekako ipak verujem u ono sve se vraca, sve se placa. sve nesto pocinjem da sumnjam da sam nereligiozna

da citiram hejta, wow
avatar
amans*

Broj poruka : 1003
Datum upisa : 04.02.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Oстајте овде

Počalji  slawen taj Uto Avg 16, 2011 6:37 am

Немој молим те, одмах се сетим оних полицајаца који су ме киндаповали на ауто-путу иза Батајнице.
Они што су били спремни да ми се "на икону и у цркву" закуну да сам возио више од дозвољене брзине, као највиши могући доказ да не покушавају да ме опљачкају наштимованим радаром. Они што редовно славе славе и посте (по неки) пост.

Не постоји равнотежа међу звездама, само ми волимо тако да мислимо.
avatar
slawen

Broj poruka : 5750
Datum upisa : 11.07.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: Oстајте овде

Počalji  slawen taj Uto Avg 16, 2011 6:53 am

.... миссим, ако сад ту неко закључи да је тим ништацима са разлогом прво дете на присилном рођењу остало квадриплегичар, са асиметрично развијеним можданим хемисферама, које је физички потпуно неразвијено, стално у конвулзијама, стално болесно и у највећим патњама....

... тај неко би тешко био одвојив од ових ништака... у јеку те расправе (која је трајала три добра дана), кад сам им предложио да ми издају признаницу у форми званичне изјаве о признању дуга, знао сам да морам истовремено да им дам разлог, или скренем пажњу откуда то моје попуштање у нечему што и сами знају да је моје право, па сам одабрао ово друго, рекавши заједљиво "Ваља се помало и бојати Бога", на шта ми је фини господин крмак одговорио "Ми смо то довољно искусили."
"Јесте ли?" нисам могао да не упитам, јер је било очигледно да не мисли на њихове сопствене повреде, које бар на њему нису оставиле никаквог трага (ја бих који сам глупак уместо тога био пресрећан што сам остао жив), већ да правда чињеницу да од сопственог тешко болесног детета присвајају новац (који му је досуђен са интенцијом да се детету плате најбољи могући смештај и нега до краја живота) зато што су ОНИ погођени дететовим стањем, а не дете itself (уосталом, "дете је биљка, оно на сву срећу и не зна шта га је снашло", како су ми то неколико пута у току ових четири године рекли); па јеботе, њима је припадало право на нормално дете, а види сад шта су добили, то бре није у реду и то неко мора да плати! Њих је добри, али помало брљиви, па и често неразумни Бог очигледном омашком поврљао на путу живота тиме што им је нагрдио награду коју су с правом очекивали за све муке родитељства кроз које су у тих девет месеци трудноће прошли и коју су узоритим дотадашњим понашањем свакако заслужили (ви не знате колико су они били принуђени да се сналазе, да би имали ово што имају, дипломе и све). Зато одштета припада њима, а не детету, она само гласи на дете, а у ствари су то њихове паре....
avatar
slawen

Broj poruka : 5750
Datum upisa : 11.07.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: Oстајте овде

Počalji  slawen taj Uto Avg 16, 2011 6:59 am

И зато што Бога нема, или га има, али тек учи да вози и не зна да пребаци у другу брзину, или зато што је Бог једно зло и осветољубиво биће које нас најрадије кажњава мучећи оне које волимо или за које претпоставља да их волимо (док не схвати да то није истина), е зато људи себи почесто узимају за право да раде божји посао.
Да ли је то добро?
Хмммм....
avatar
slawen

Broj poruka : 5750
Datum upisa : 11.07.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: Oстајте овде

Počalji  Hate mail taj Uto Avg 16, 2011 7:13 am

Sa cisto evolutivnog stanovista (i precesto jedinog relevantnog; moze to tebi i ostalima na razlicitim stupnjevima "nadgradnje" da se ne svidja: ne svidja se verovatno ni antilopi kada je mama lavica i deca lavici - zivu - cerece) oni postupaju savrseno racionalno. Gledaju da strpnu i od tebe i od non-viable ex-deteta (koje pre samo 50 ili 5,000 godina vec odavno ne bi ni bilo na brojnom stanju) i te (uvek) ogranicene resurse usmere ka samima sebi (buduci, evidentno, i dalje fertilni) i (odvojeno ili by extension) ka drugom, viable potomstvu.

E sad...
avatar
Hate mail

Broj poruka : 1521
Datum upisa : 27.02.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Oстајте овде

Počalji  slawen taj Uto Avg 16, 2011 8:22 am

Са чисто еволутивног становишта они секу грану на којој седе изнад понора.
Срби. И остала стока, без обзира на националну, верску или расну припадност.
Хтели би да зајебу банку која им даје кредит, па индексирају рату динарског кредита у швајцарским францима, а не према еурибору; ваљда ови из банке не знају шта раде, па ће србски домаћини да им покажу како се игра та игра. Сад, кад их због историјског максимума швајцарског франка јебу у дупе, они трче да дуг конвертују у еуре, опет да зајебу банку (ти банкари су баш будале).
Хтели би да зајебу адвоката око судских трошкова, а тај адвокат треба да им наплати накнаду штете. Рачунају, адвокат који им је изукао законски максимум накнаде је сигурно глупак над глупацима, знају они боље, исто као моје добре колеге које их подговарају, могли су то и они, још и више, само нису хтели да се прљају.
Хтели би да зајебу живот, па да купе кола од €10.000 за €5.000 и онда да их препродају за 15.000.

Миссим, баш поступају еволутивно исправно.
Зато су они ту где јесу, а ја овде где јесам.

Не жури, видећеш, прича има срећан крај.
Причаћу кад дође време. animal
avatar
slawen

Broj poruka : 5750
Datum upisa : 11.07.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: Oстајте овде

Počalji  amans* taj Uto Avg 16, 2011 9:54 pm

slawen ::Немој молим те, одмах се сетим оних полицајаца који су ме киндаповали на ауто-путу иза Батајнице.
Они што су били спремни да ми се "на икону и у цркву" закуну да сам возио више од дозвољене брзине, као највиши могући доказ да не покушавају да ме опљачкају наштимованим радаром. Они што редовно славе славе и посте (по неки) пост.

Не постоји равнотежа међу звездама, само ми волимо тако да мислимо.


lovekiss
avatar
amans*

Broj poruka : 1003
Datum upisa : 04.02.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Oстајте овде

Počalji  amans* taj Uto Avg 16, 2011 10:00 pm

slawen ::.... миссим, ако сад ту неко закључи да је тим ништацима са разлогом прво дете на присилном рођењу остало квадриплегичар, са асиметрично развијеним можданим хемисферама, које је физички потпуно неразвијено, стално у конвулзијама, стално болесно и у највећим патњама....

reverse logic

nije o tom bila rec, bar ja nisam na to pomislila

avatar
amans*

Broj poruka : 1003
Datum upisa : 04.02.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Oстајте овде

Počalji  slawen taj Sre Avg 17, 2011 7:44 am

amans* ::
slawen ::.... миссим, ако сад ту неко закључи да је тим ништацима са разлогом прво дете на присилном рођењу остало квадриплегичар, са асиметрично развијеним можданим хемисферама, које је физички потпуно неразвијено, стално у конвулзијама, стално болесно и у највећим патњама....

reverse logic

nije o tom bila rec, bar ja nisam na to pomislila


Таман посла.
Од мене је најдаља могућа идеја која би повезала тебе и такву помисао у једну целину.

У ствари, стално се бојим да ја не подлегнем том нагону, па отуда и ова прејака самокритика у трећем лицу једнине.
avatar
slawen

Broj poruka : 5750
Datum upisa : 11.07.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: Oстајте овде

Počalji  amans* taj Sre Avg 17, 2011 6:24 pm

Nesto sinoc razmisljam, nije ti losa ni ideja sa sev. Dakotom ili Montanom (uvek se setim sjajnog The Missouri Breaks). Imas ti pravo... ali i Virdzinija ima svoje cari.
avatar
amans*

Broj poruka : 1003
Datum upisa : 04.02.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Oстајте овде

Počalji  slawen taj Čet Avg 18, 2011 2:50 am

Вирџинија.
Ричмонд.
Алеа је ејектирана (ејакулирана?).
Већ сам и узео тамо хотел за прво време, и карте до тамо.

Немој ми само рећи да сам се упропастио?
А лепо сам те питао...
avatar
slawen

Broj poruka : 5750
Datum upisa : 11.07.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: Oстајте овде

Počalji  slawen taj Čet Avg 18, 2011 4:54 pm

Ово ћутање не слути на добро.
Куку мени.

avatar
slawen

Broj poruka : 5750
Datum upisa : 11.07.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: Oстајте овде

Počalji  amans* taj Čet Avg 18, 2011 8:58 pm

Virdzinija je super.
kada?
sunny
avatar
amans*

Broj poruka : 1003
Datum upisa : 04.02.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Oстајте овде

Počalji  slawen taj Čet Avg 18, 2011 11:42 pm

15. септембра.
Поподне.
У 4.21.

По реду вожње, да не кажем летења. Са ЈФК, па преко Балтимора.


Poslednji izmenio slawen dana Pet Avg 19, 2011 11:54 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
avatar
slawen

Broj poruka : 5750
Datum upisa : 11.07.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: Oстајте овде

Počalji  amans* taj Pet Avg 19, 2011 12:20 am

cheers a moze i affraid

sve u svemu sunny
avatar
amans*

Broj poruka : 1003
Datum upisa : 04.02.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Oстајте овде

Počalji  slawen taj Pet Avg 19, 2011 6:24 am

Признај да си се била пресекла да ћу да идем у Дакоту, па морам преко Чикага.
avatar
slawen

Broj poruka : 5750
Datum upisa : 11.07.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: Oстајте овде

Počalji  amans* taj Pet Avg 19, 2011 11:50 pm

haha pa od kad se u Dakotu ide preko Cikaga? odo da pogledam mapu
avatar
amans*

Broj poruka : 1003
Datum upisa : 04.02.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Oстајте овде

Počalji  amans* taj Pet Avg 19, 2011 11:52 pm

Hejt, je li spremas odbor za docek?
Nazalost, ja cu biti u NYC par dana ranije, za US Open.
Koliko planiras da ostanes?
avatar
amans*

Broj poruka : 1003
Datum upisa : 04.02.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Oстајте овде

Počalji  Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 8 od 10 Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu