Јust a perfect day

Znam, caveat emptor.

Al' ti ocekujes od njih da... ma missim...

On second thought ...

Maлочас ми били неки људи који су исто много гледали америчке филмове.
Жена ради у некој поштици, коју у суботу опљачкало НН лице наоружано пиштољем.
Е, сад, изгледа је тог разбојника у сред пљачке грдно изнервирало што му је она предала само два штоса/бунта пара ситнијих деноминација - од по 200 динара - ("Јеботе, па шта да радим са тим, ко ће то да броји и вукља около? Дај ми бре црвене, јел' чујеш, црвене!"), па је, отворено изразивши неверицу да у фијоци* која је ту била у функцији благајне нема више готовине, прескочио преко пулта.**
Ова женица (цца 160 у вр' главе) уграби некако тај моменат док је лопов наскакао на пулт да кроз задња врата побегне у кафану која се налази леђа уз леђа са поштом, а овоме разбојнику изгледа приликом тог гимнастичког прегнућа испадне пиштољ, па сам опали, тако да се метак зарије у зид мало изнад и поред главе ове женице у тренутку док је бежала.
Срећом се она ту већ држала за кваку од полуотворених врата, па кроз њих падне у несвест у ходниче које се налази између поште и зида иза шанка од кафане, а разбојник се задовољи тиме да све испретура, покупи пара што је више могао (не знамо да ли је однео и неки формулар из касе, новца тамо није било) и побегне.

И сад ме питају јел' има она права да некако тужи Пошту за претрпљени страх и посттрауматски синдром, чворугу од падања у несвест обашка?


Ахахахахахахахахахахаха! Сач'а прфикт деј!



*само ми је да одем одавде, па да никад више не видим ФиЈат Пунто, парадигму србског случаја.... а биће и то једном!

**ова жена је у претходном периоду у више наврата указивала свом пословодству на слабо обезбеђење дотичне поштице, нарочито стога што су њену колегиницу која ради у супротној смени већ два пута опљачкали на сличан начин; на те притужбе и жалбе уредно су јој одговорили да је средство обезбеђења, поред челичне касе у којој ваља држати коверте, повратнице, уплатнице и друге државне формуларе и од које кључ дуже обе раднице, и поменути пулт!


Са друге стране, искрен да будем (call me a geek, but...), мојој генерацији је више у уши ушла ова верзија насловне песме:

Је.... па ја нисам ни видео ове муње и остале специјалне ефекте пре него што сам окачио Тину у претходни пост/post

Сач'а кемп!

Нема ни једног радија ни телевизије који јутрос не кења како и прпошни србски православци, а богуми и они који "поштују традицију западне католичке цркве" данас ЗАЈЕДНО славе [You must be registered and logged in to see this link.].
Мајке ми.
Слушам цело преподне и све ме подилазе жмарци од радосног узбуђења гледе тог екуменског празника.
Па ми се спуштају низа краљежницу, карлицу, кроз све доње екстремитете, па кроз фармерице одлазе право у јоносферу.
Одакле скупа са жмарцима & трнцима других народа & народности вредно раде на унапређењу Ауроре Бореалис, како би се иста могла добро опажати и са јужног, а не само са северног пола.

Јер, да није тога, не би свита било, то је ваљда свима јасно.

Србска продавница, мало иза 14 часова: од две касе једна не ради, пред другом ред од око пет-шест мушкараца и жена са пуним корпама.
Једна од ДВАНАЕСТ других особа запослених у тој продавници (обавезна двобојна радна униформа фирме их немилосрдно одаје) прилази оној затвореној каси, док се остали подгуркују, шетају, разговарају међусобно или са познаницима који су у продавницу свратили нешто да купе или тек онако, речју - хватају зјала.
"Хоћете ли да отворите ту касу?" питам премештајући балон киселе воде из руке у руку, јер ми је уска пластична ручка већ зауставила циркулацију у прстима.
"Не."
И одлази.
Стајем у ред и чекам.
После неких осам минута, касама прилази друга особа из круга запослених, али само да би преко реда платила чоколадицу. Друга каса је и даље затворена.
Само три минута касније, она жена коју сам прву питао хоће ли да отвори и другу касу невољко седа на упражњени трон и позива "Ко чека може и овде."
Ја сам већ на само двоје испред мене, па ми се не исплати да се премештам. Уосталом, оно десеторо које је чекало иза мене већ се тиска у реду пред том другом касом. Иза мене остаје само једна невероватно гузата девојчица која пазари крему против бора. Миссим, брате....

Кући отварам "Тајм" и читам сопствене мисли од пре десет - петнаест година:
It's impossible to predict the behavior of these smarter-than-human intelligences with which (with whom?) we might one day share the planet, because if you could, you'd be as smart as they would be. But there are a lot of theories about it. Maybe we'll merge with them to become super-intelligent cyborgs, using computers to extend our intellectual abilities the same way that cars and planes extend our physical abilities. Maybe the artificial intelligences will help us treat the effects of old age and prolong our life spans indefinitely. Maybe we'll scan our consciousnesses into computers and live inside them as software, forever, virtually.

Read more: [You must be registered and logged in to see this link.]

Нисам читао текст до краја, али бих по наслову могао да закључим да ће се то десити 2045. Тако изгледа каже овај човек: Реј Курцвел.



Such a great news. Just a perfect day!

Чекајући двијетисућечетрдесетпету:
Pokušao se objesiti, ali uže nije izdržalo pa je pao s 3. kata
Sušio meso, zapalio kuću, šesteročlana obitelj ostala bez doma
Susjedu ukrao tonu šahtova, cijevi, felgi... (наслови из Слободне Далмације)

И све то у дану кад нам Блиц преноси [You must be registered and logged in to see this link.] "америчких дипломата" од пре три године да су српски, хрватски, тзв. бошњачки и тзв. црногорски у ствари један језик.

What a perfect day.

Oвај је није дочекао: John Paul Getty III...

As a tall, freckle-faced youth of 16, оn July 10 1973 he was kidnapped at 3am in the Piazza Farnese by a gang of Italian petty criminals who blindfolded him and chained him to a stake for five months and sent a ransom note demanding £17 million for his safe return.

Like the police, some members of the Getty clan initially suspected that the note was either a hoax, a joke, or a ruse by the rebellious teenager – dubbed "the Golden Hippie" by the press – to extract money from his notoriously tight-fisted grandfather. A second demand was received, but it had been held up for three weeks by a postal strike, and when John Paul Getty II asked his father for the ransom money, the old man refused. (At the time Getty II was an employee of his father's oil company and claimed to have no resources beyond his salary.)

The billionaire head of the Getty clan, then 80, made clear his attitude to paying ransom money in a statement to the press: "I have 14 grandchildren, and if I pay a penny of ransom, I'll have 14 kidnapped grandchildren."

Events took a more sinister turn in November when Rome's daily newspaper Il Messagero received an envelope containing a hank of hair and a decomposing human ear. With it was another note threatening the boy with further mutilation unless a ransom now set at £3.2 million was paid.

"This is Paul's ear," the note said. "If we don't get some money within 10 days, the other ear will arrive. In other words he will arrive in little pieces." The threat finally galvanised John Paul Getty senior into agreeing to pay a ransom, though he insisted on making it a loan repayable by his son, John Paul Getty II, at four per cent interest.

In the event, Getty senior cut a deal with the kidnappers and reportedly paid out just under $3 million for the return of his grandson.

The boy, having spent his 17th birthday in captivity, was found shivering on a snow-covered motorway between Rome and Naples on December 15 1973, shortly after the ransom was paid. He was in poor shape: thin, filthy and bloodstained, he was still in pain from the makeshift ear amputation, infection had set in and he was cold and malnourished. Although his kidnappers had pumped him with penicillin, the doses had been so enormous that Paul had become allergic to it. When he telephoned his grandfather at his Tudor mansion at Sutton Place in Surrey to express his gratitude, the old man refused to take the call.

After two weeks recuperating in a private clinic, followed by an Austrian skiing holiday, Paul turned for solace to his girlfriend, a small-time German actress called Martine Zacher, and seemed less traumatised by his ordeal than his mother, who plunged into deep depression. Less than a year after his release from captivity, John Paul Getty III and Martine Zacher married. At 24, she was six years his senior; she was also five months pregnant.

The bride wore black, and Getty himself, clad in a Mao-style suit, was in such a dishevelled state that the presiding official in Siena struggled to make him understand or follow the ceremony. Getty's grandfather not only believed he had married too young, but that he had broken a legal injunction prohibiting him marrying before he was 22, and disqualified him from receiving an income from the family trust.

John Paul Getty I died in 1976, reputedly worth between $2,000 and $4,000 million, the old man's will gave strict orders that control of his estate was not to pass to his grandson. The will included generous bequests to 12 women friends who had "comforted" the oil magnate in his dotage, but John Paul Getty III issued a statement from his London hotel saying he did not begrudge them a penny. "Not all the Getty family are interested in becoming billionaires," he added.

Nevertheless John Paul Getty III remained the principal beneficiary of the Sarah C Getty Trust, and inherited a fortune.

Shortly afterwards, seven men believed to have been Paul's kidnappers, and thought to have tenuous links with the 'Ndrangheta, the Calabrian Mafia, were tried; they received prison sentences of between four and 10 years. Apart from a few thousand lire (all the notes had been microfilmed) discovered on one of the accused, none of the ransom money was ever found.

In 1977 John Paul Getty III underwent surgery at a hospital in Los Angeles to be fitted with a new ear to replace the one hacked off by his kidnappers four years earlier. The procedure involved a series of delicate operations involving rib cartilage grafts.

Eight years after he was kidnapped, and by then addicted to a cocktail of alcohol and hard drugs including heroin and cocaine, Getty was the victim of a near-fatal stroke that left him a quadriplegic, almost blind, and confined to a wheelchair. For the rest of his life, unable even to enunciate his own name, he had to be spoon-fed, dressed, bathed and cared for around the clock by his mother, Gail, and a team of carers.

With only peripheral vision, Getty had problems communicating, and could emit only a high-pitched scream. Worse, his relationship with his father, Sir John Paul Getty II, had broken down when his parent – who in 1976 had inherited a quarter of the Getty Trust, worth at least $1.3 billion – refused to pay his son's medical bills, running at £16,000 a month.

This dysfunctional state of affairs eventually took both Gettys to court in Los Angeles, where Gail appealed for help from her billionaire ex-husband. A judge ruled in the son's favour, and Getty junior moved into a house in Beverly Hills which, according to the drugs guru Dr Timothy Leary, was "just a hi-tech hospital disguised as a house".

Leary said that all the medical equipment was concealed behind sliding walls of wood panelling. The house could be transformed into a sophisticated medical centre at the touch of a button. Lasers, X-ray machines and even a private blood bank were to hand in case of emergency.

Getty's predicament meant that he was effectively confined to this gilded medical ward, but occasionally he would break out; on a flying visit to London in the mid-1980s, for example, he spent an evening at Tramp, the nightclub in St James's. But while his confinement led to the breakdown of his marriage, the estrangement from his reclusive Anglophile father – invested with an honorary knighthood in 1998 for his charitable works – ended a few years later in reconciliation.

After his death in 2003 Sir John Paul Getty II left the bulk of his fortune, estimated at £200 million, to his second son, Mark, bequeathing Paul chattels worth £50,000 and an unspecified share of a family fund.

By then John Paul Getty III had moved with his mother to Gurthalougha House, a Victorian lodge with its own 100-acre estate on the shores of Lough Derg in Co Tipperary. He had even, in 1999, and along with six other members of his family, become a citizen of the Irish Republic under the controversial "investment for passports" scheme (which has since been abolished).

Latterly John Paul Getty III had lived at Wormsley, his father's mansion in the Buckinghamshire Chilterns, set in 3,000 rolling acres, with a mock castle, ornamental lakes, cricket pitch and a specially-built tower which houses a library containing many of the world's oldest and rarest books. One of the estate cottages at Wormsley was adapted for Getty's wheelchair, and the house was fitted with the latest medical equipment to make his existence as comfortable as possible....

I can't believe all the jumping between currencies throughout this report (?).

Stay in one currency, idiots!

Долари, фунте, покојне лире....
The more, the merrier.

Дигресија једна, али вредна: ево за ону малу с'прстићи од "о" до "у": [You must be registered and logged in to see this link.]
Да не бута много по садржају.
'Ајмо сад даље.

slawen ::Дигресија једна, али вредна: ево за ону малу с'прстићи од "о" до "у": [You must be registered and logged in to see this link.]
Да не бута много по садржају.
'Ајмо сад даље.

Hvala, btw prstici su kucali na BBju, a ne po tastaturi kompjutera. Razlike su ogromne

Pazi kad imaju avanture Serloka Holmsa za dzabe , ko zna kad sam citala baskervilskog psa.

Pride and prejudice. To mi cita veliko dete , naterala ga devojka

slawen ::

Кући отварам "Тајм" и читам сопствене мисли од пре десет - петнаест година:
It's impossible to predict the behavior of these smarter-than-human intelligences with which (with whom?) we might one day share the planet, because if you could, you'd be as smart as they would be. But there are a lot of theories about it. Maybe we'll merge with them to become super-intelligent cyborgs, using computers to extend our intellectual abilities the same way that cars and planes extend our physical abilities. Maybe the artificial intelligences will help us treat the effects of old age and prolong our life spans indefinitely. Maybe we'll scan our consciousnesses into computers and live inside them as software, forever, virtually.

Read more: [You must be registered and logged in to see this link.]

E a secam se pre vise od 10 godina na nekom forumu far far away, postavio Sandman neki clanak iz Psychology Today, Downloading human brain. Godinama trazim taj clanak, doduse ne bas uporno , al s vremena na vreme me uhvati oloprc ( ovaj lokalni gruzanski/sumadinski izraz mora da ste prepoznali) pa krenem da ceprkam ne bih li ga nasla ( taj clanak mislim) ali nista . Ako ga negde slucajno ili namerno nadjete obavestite me.

Hm. Ima bar 10 godina kako bar jednom nedeljno ("samar dnevno, pesnica nedeljno") po internetu/science saItovima nalecem na "downloading/uploading human consciousness" meme. Plus prikljuceni/auxiliary koncepti (te ne znam neko pomera invalidska kolica signalima iz malog mozga preko cipa, elektroda, te menja tv program preko sonde sa cipom sto ima elektrode u ne znam kom delu mozga itd.). Lest we forget/last but not least, His highness, professor Hawking.

See also: 1992 movie "The Lawnmower Man".

Izraz nisam prepoznao ali ja sam tek second hand Gruzanin/Sumadinac pa tako znam samo sto cujem od starijih. Ako se bas tupilo da nisu za ovih 38 godina to predamnom pomenuli onda su svi izgledi da ne znam. Pitacu oca cim prije, on to mora znati.

Oh, see also: 1982 "Tron".

Hate mail ::Hm. Ima bar 10 godina kako bar jednom nedeljno....

Наравска ствар.
Ако је у мојој санкцијама затвореној и консеквентним посткомунистичким хиперинфлаторним егистенцијализмом оптерећеној глави, у саму зору информационе ере (добро, не баш зору, али рецимо око 10 ујутро), у прединтернет доба, испред телевизора из кога је са три од укупно четири програма грмео нови српски човек и у који је био уштекан VCR (са поменутим "Косачем") и сукцесивно по један Apple 2+C/Амстрад64/Шнајдер128 ткомпјутер, без новина, без Галаксије и Трећег Ока, али са Задужбином Исака Асимова, Марксом, Ничеом, Хакслијем и Политикиним Забавником у подсвести, дакле ако је у тим условима у мојој тинтари "самостално & независно" могао да се уобличи један такав потпуно заокружен и конзистетан концепт са чак неколико подваријанти, онда је више него вероватно, сасвим изгледно, рекао бих, да се у свету од шест-седам милијарди људи тога сети још неко, а напосе и неко ко је за то плаћен, ко седи у сред тог стимулативног хаотичног вртлога талената и нема преча посла него да измишља керефеке.
И онда је још вероватније да ће тога да се дохвате на хиљаде преживара. А онда је ризик да у то једном недељно угазиш веома велики.


Јер читав мој (и не само мој, скоро свачији) дотадашњи/досадашњи живот, сво моје образовање и цивилизацијско-хуманоцентрично укалупљавање није било само основ за даљи самостални пут, већ пре један левак који ми је усмеравао мисли у само једном могућем правцу и само је питање шта и колико тога је усуто у тај левак, има ли он уграђену цедиљку, колика му је запремина, угао конуса и степен обрађености површина ('рапавије ће да изазову већу турбулентност, неће бити оног глатког ламинарног тока менталних флуида уза зидове суда, што ће проток успорити, али ни настало ковитлање и мешање није без позитивних ефеката, дапаче)...
Е, сад, што неко може од те супе која се у њега улије да направи један нови квалитет (додајући чак нешто чега пре ту није било, ТО је прави perpetuum mobile мој птијатељу), неко пихтије, а неко ништа, то је други падеж.

Не бисмо ништа урадили, да нисмо стајали на раменима дивова.

15. фебруар. Сретење, црквени и државни празник Срба. Који су добри људи из Kentucky Consular Center-а потпуно смели с ума.

Као да је недеља.


Данас је требало да будем у нашој ембехади у БГ.
Невермајнд.
За четири недеље, исто у уторак, исто петнаестог, у исто време...

What a perfect day.

... and just getting even better:

[You must be registered and logged in to see this link.]



Сад се види ко их је спутавао до сада.....

Hate mail ::Oh, see also: 1982 "Tron".

Tron, pa to sam skoro opet gledala. I taj iz 92ge i ovaj novi Legacy. Pisala o tome na [You must be registered and logged in to see this link.]



edit: ne is 92 , vec 82
I'm getting old , I'm getting old

A sta je ovo sada kad ulazim na forum trazi mi da obrisem cookies? Kao da znate da sam na dijeti ?

"Things are starting to..."

Jel' "London, KY"?

Dal' je moguce da ovo nisi video? Ima ga i tzv. premijer.

"I feel great right about now".

[You must be registered and logged in to see this link.]