Knjige, internet, filmovi, part III

Добро.

Иначе, гледам на Фејсбуку профил неке Шиптарке из Прешева (разлоге због којих сам гледала њен профил нећу навести, а они постоје) и међу групама чији је он поштовалац или обожаватељ, налази се и неки шиптарски политичар из СДА, те Биљана Србљановић. Пази молим те, помислих, та Биљана Србљановић ми је увијек остављала утисак неке београдске Кери Бредшо, иако се ова прва зграњавала на политку, а Кери се културно бавила сексом. Елем, процуњах мало по гуглу да видим има ли ишта онлајн што је написала ова Биљана. И нађох. И искрено се растужих. Она је многопревођен писац, она има неко шире признање, па ЗА ШТА љуууууди?!!! Јебо ти овакве књижевности... А онда се сјетила Паола Коеља, па нешто мислим шта се имам око Биљане секирати.

Биљана Србљановић, кажеш?
Кандидаткиња за градоначелницу БГД испред ЛДП-а? Којој су промптно сурдукнули нож у леђа чим се окренула, па је то млого иненадило?
Гледао сам је пар пута на ТВ, ето толико.
Мислим да је написала и сценарио за серију "Отворена врата" коју је спонзорисала нека фирма за продају блиндираних врата у време оне највеће беде и страха у Србији (Монте Ројал), што ме пак враћа нешто раније, до времена Антиног благостања кад је неки наш проналазач добио награду за "браву коју је немогуће обити".
Но, да се држимо отворених (панцир) врата; због те пресије да се затворимо у своју Србијицу, у своју варош (бензин 6 марке пластична флаша Фанте коју су кували да би јој смањили запремину, а возови не иду), у своје насеље (тек сазидано, преко пута циганмале коју је требало срушити и раселити у следећем кораку, до којег није дошло због рата у коме Србија није учествовала и ничим изазваних санкција), у свој стан (питај ме да ли сам био блиндирао улаз дома мог), у свој телевизор (марке "Беко", купљен две године пре тога*), због тог притиска да се затворимо у себе, мрзео сам ту серију иако је нисам гледао. Ни репризно. Бољи живот, Срећни људи, Отворена врата, све ми је то грозно и дан-данас онако ђутуре, не могу да се мучим да раздвајам.
Знам само да је од Монте Ројал врата постанула Монте Ројал Пикчрс, то је било у власништву неких који су нам после преотели демократију, а тад су под војничким шаторима седели на дрвеним клупама са Легијама и Френкијима и певали Хаљиницу боје лила....

Удата за неког Француза.



* тада су сви мислили да сам сишао с памети: па ЕИ Ниш је тек био завршио фабрику катодних цеви (месец дана пре него што је цео свет прешао на ЛЦД и плазму) јеботе по Филипсовој технологији, а ја купујем турски телевизор! Па зна се шта је квалитет, шта је традиција!
И заиста, браћа Турци су за те телевизоре правили само кутије (од иверице 2 цм дебеле, тежак је као туч) и ништа више, унутра је комплетно пребачен неки Тошибин (у то време зе нормалан свет коме ни ми ни Турци нисмо припадали, већ вероватно превазиђен) модел, док су у Нишу своје телевизоре правили комплет од нуле.
Е, сад, мој Турчин ради и данас у викендици, 22 године после, без икаквих оправки (изузев што му треба два-три минута да се загреје, за које време му је слика малко скпљена одоздо, после све нормално), Беко је велика фирма и главни, веома цењени са квалитета и поузданости, од свих продаваца препоручен као број 1 произвђач & снабдевач тзв. Србије белом техником, а технолошки и традицијом надмоћни ЕИ Ниш не постоји.

Није само она писала сценариј за "Отворена врата". Која сам гледала и по више пута репризно. Но без обзира што ја волим ту серију, зна се шта је озбиљна књижевност. Или више не зна... Више је нема. Пи!

Yo бре пиле, па озбиљна књижевност је ово што сам ја горе дописао о мом старом телевизору.
Најозбиљније мислим све што сам рекао.

Нисам читао ништа шта је та жена написала, па не бих да кудим.
У ствари, нисам прочитао шта је написао било ко одавде рођен после 1941, а и од старијих само пар књижица. Не волим домаће писце никако. Ваљда сам ја сељак из њиховог села....

Видиш, не волим ни ја. И стално мислим да је то предрасуда. И повремено покушам нешто да прочитам од "гласовитих" "домаћих" писаца. И, наравно, одмах крене: nausea, dizziness, convulsions... Само сам могла да читам Црњанског, Андрића и Пекића. И још једног, још је жив: Ћосића! Шта год мислила о њему - он умије да пише. Шта да радим...

Ти и ја нисмо из истог села. Хоћеш ли читати мој роман? :)

Абсолутли!
Једва чекам.

Од Павића сам прочитао почетак "Руског хрта".

Испод сточића ми стоји "Странац" од Капора - дали ми да прочитам, а ја никако да се наканим.
До осамнаесте сам прочитао све што ме занимало од њега.

И прочитао сам од неког нашег писца једну књигу, има у њој свега, али се сећам да је као нека сељанка ложила једног чичу који хтео да је кембечи да јој купује разноразне поклоне, после којих је чинила микроскопске уступке, па кад му тражила да јој купи краву, а овај се мало као лецнуо, она му рекла да су поклони доказ љубави, а за велику љубав треба велики доказ.... додуше, у исто време док сам то читао, гледао сам Предатора (2. или 3. део, оно по граду), затим отишао код комшије који тог дана добио ћерку на част, па ми се све помешало у глави...

И није "Странац", него "Самац".


Шта да ти кажем....

Опет смо у Меријам-Вебстер дневној крижаљки: становник Београда. Сасвим О.К.

Александар Станковић, новинар ХРТ-а у интервјуу данашњој црној Политици:

"Воз из Србије до Хрватске данас вози седам сати а некада је возио четири и по сата. Зар то није срамота."

Јесте, дечко, и треба да те је срам што тако лупеташ......Толико иде од Београда до Загреба. За рвацку не знам, али Србија дефинитивно није Београд.

Samo da vas sve djuture pozdravim i zahvalim se na komentarima o konceptu i pojmu. Na poslu tece radna akcija, preko vikenda berba i ostali jesenji fazoni, pa me nema....jos jedan pozdrav

Не могу да нађем онај линак на Војнићево пророчанство, а ово што сам меморисао у букмаркс и букенгелс ми не ради.
Аманс?

Како то пише црна Политика:

Просечна бруто плата у Чешкој је око 950, а нето 650 евра. Занимљиви су, међутим, резултати истраживања који показују да Чеси од свог месечног џепарца бар четвртину потроше за пиво. На храну иде 21, безалкохолна пића – 15, кафу – девет, вино – осам, цигарете – четири и чај – три процента џепарца.

Тако то виде са Балкана.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Uploaded with [You must be registered and logged in to see this link.]

Aл' зато је ту кредибилна црна Политика и њојзина културна рубрика:
Толкин на балкански начин
О заборављеним митовима и легендама с наших простора за сада постоји само једна књига, коју је написао Милисав Поповић.

Милисављева књига се зове, ако сам добро разумео, "Заборављена гора" (или можда треба "Заборављена Гора"?).
А то извесно није ова књига, из једног другог времена, које треба по сваку цену заборавити:
[You must be registered and logged in to see this image.]

Jel' bio i Dusko ("Dusko, Dusko, ti si nAjdrAzi...)?

Kakav je to klozet.

Kao, sto zna da kaze moj Miladin, "WC na autobuskoj stanici u Krusevcu" (verovatno najgori prizor na severnoj hemisferi)..

"Радим у једној приватној фирми, не богзна шта, али имам сасвим пристојна примања." (Александар Вучић, ех србскорадикални клон & подражавалац највећих Шешељевих нарцисоидних бљувотина, сада службени контролор и заменик Томе Николића, прецедника лажноопозиционе Србске напредне странке постављен)

Десета страна? Већ? Нема друге, време је за Књиге, Интернет, Филмови 4.
Па да закључим једном тужном вешћу:
[You must be registered and logged in to see this link.]

Након што сам се малко опоравио од шока (због најављеног свршетка националног рекордера по гледаности осећао сам се као да су ми саопштили да је мени неко близак и драг, неко кога особито поштујем & ценим, као на прилику баш славни аутор Радош Бајић - упао у кречану) схватио сам да се и судбина и животни ритам ове рубрике у чији поклопац управо закуцавам последња слова чудесно подударају са реченим антологијским прегнућем србског глумишта, то јест да се КИФ 3 завршава истовремено кад и репризирање СГАБСЧ 3.
И да ћу КИФ 4 покренути у тренутку кад се са малих екрана наших ТВ пријемника (или тачније малко поред њих, тамо где су убуџени звучници, за оне технички образованије, а по карактеру пицајзле) заоре први тактови познате мелодије још познатије шпице СГАБСЧ 4.
Па да вам одма' обећам, ја не планирам да ту станем.

slawen ::Не могу да нађем онај линак на Војнићево пророчанство, а ово што сам меморисао у букмаркс и букенгелс ми не ради.
Аманс?

hm je li to nesto sto ja treba da znam? Ne secam se da sam tako nesto videla....sta je Војнићево пророчанство?

slawen ::Десета страна? Већ? Нема друге, време је за Књиге, Интернет, Филмови 4.
Па да закључим једном тужном вешћу:
[You must be registered and logged in to see this link.]

Након што сам се малко опоравио од шока (због најављеног свршетка националног рекордера по гледаности осећао сам се као да су ми саопштили да је мени неко близак и драг, неко кога особито поштујем & ценим, као на прилику баш славни аутор Радош Бајић - упао у кречану) схватио сам да се и судбина и животни ритам ове рубрике у чији поклопац управо закуцавам последња слова чудесно подударају са реченим антологијским прегнућем србског глумишта, то јест да се КИФ 3 завршава истовремено кад и репризирање СГАБСЧ 3.

moram pokunjeno da priznam da nisam gledala ni jednu emisiju, ni jednu minutu tog programa...mada su mi ga preporucivali, nije da nisu...ali, toliko mi je naziv bio odvratan da nisam mogla da se prisilujem da odgledam ama ic (c kao cetka).

Не знам шта је с'овима из ембехаде што ме не зову у ту Америку, али ако се ипак тако некако случи па ја тамо отидем, прошверцоваћу ти некако (УСБ флеш, меморијска картица од фотоапарата или мобилнег, микрофилм скривен у избушеном зубу) све епизоде које будем успео да испиратизујем.

То кад одгледаш, комотно можеш после да возиш Црну птицу изнад Русије. Па кад те оборе, нек' те мећу на какаве 'оћеш муке, џаба им све.

Мени сад одвлачи пажњу неки као филм на као РТС-у у коме играју Чарли Шин и она мајка на Конора из Терминатора, ту је нешто и онај Шпијун звани игла, "позајмио" био глас прецеднику Горњег света у Астробоју, муку сам имао да га разумем колико мумла, на страну мој тзв. енглески (- "Do you speak english?" - "Small."), али чим се концентришем, потражићу нешто од тога на Јутјубу, па да приредим један колаж овде.

Linda Hamilton in black tactical gear, with guns!

What more can we ask for!?