Умро је Патријарх Павле

Хм, хм, хммм...

И кад смо већ код тих црквених питања, први устав Србија је добила на Сретење господње 03. фебруара 1835 године.
Како се онда дошло до 15. фебруара?

Mislim da ono sto slawen pokusava reci jeste da je ovo ckrveno odvajanje zita od kukolja ( ili kukolja od zita), od svih mogucih pravaca ( a ima ih mnogo) bas krenulo onim pravcem koji je najkorisniji za vlast u BG. Naime, sad ce biti jedan manje koji talasa na za njih vrlo neugodan nacin.

slawen ::

Мени је Артемије из онога што сам могао да прочитам по новинама у погледу живота и реалполитике на Косову деловао савршено логично,

Da ne trazim, jel' mozes nesto u kratkim crtama?

Може, али бих прво морао на једно место.
Па бих молио за једно краће одсуство, пар дана свега.... вратићу се, мајке ми!

Живо ме интересује којом логиком Славен може да оправда Владику Артемија. И да, Славене, не заборави да ми објасниш улогу Симеона Виловског (не у светској револуцији) у свему. Зашто је отиша у Грчку? Зашто је дошло до проблема са Владиком Теодосије и братством Манастира Дечани? Да ми објасниш и логику проневјера новца и стварања раскола преко новинара.де, ихтуса и осталих удбашко-септичкојамских сајтова. Такође да ми објасниш непрестано оглушивање Владике Артемија о одлуке Синода, покојног и садашњег Патријарха.

Док се Славен не врати, да ми пратимо, из црквених извора, шта се даље дешава:

Саопштење администратора Епархије рашко-призренске г. Атанасија, умировљеног Епископа захумско-херцеговачког
14. фебруар 2010 - 22:19

Одлуком Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве бр. 131 од 11. фебруара 2010. године, са потписом Свјатјејшег Патријарха српског г. Иринеја, Преосвећени епископ рашко-призренски и косовско-метохијски г. Артемије разрешен је управљања Епархијом рашко-призренском до окончања покренутог канонског поступка, односно до следећег заседања Светог Архијерејског Сабора. Преосвећени епископ Артемије није под забраном свештенодејства и може боравити у седишту или другом месту или манастиру ове или друге Епархије Српске Православне Цркве, али уз сагласност новоименованог администратора или пак надлежног Епископа односне друге Епархије Српске Православне Цркве.

Истовремено, овом одлуком и посебним актом Светог Архијерејског Синода бр. 132 од 11. фебруара 2010. године, долепотписани је постављен за администратора Епархије рашко-призренске са свим правима и дужностима епархијског архијереја. Оба ова акта уручена су лично Преосвећеном епископу Артемију у седници Светог Архијерејског Синода 13. фебруара 2010. године у Патријаршији, са изричитом назнаком да оба акта ступају на снагу одмах. Истовремено смо, синодским колима, у пратњи једног од чланова синодске комисије који је учествовао у претходно обављеном прегледу стања у седишту Епархије, упућени директно у манастир Грачаницу, куда смо стигли јуче, 13. фебруара, у раним поподневним часовима. Дочекали су нас сви архијерејски намесници са мноштвом браће свештеника, монаха, монахиња и верника ове Епархије, као и викарни Епископ липљански г. Теодосије и игуманија манастира Грачанице мати Ефросинија.

Том приликом су оба горња акта прочитана свима присутнима. На њих није било примедби јер су овдашње свештенство и народ одавно очекивали да у Епархији рашко-призренској коначно буде разрешено тешко стање, створено безаконим, неканонским и цркворушитељским деловањем Симеона Виловског и његових колаборатера.

По доласку у Грачаницу, синодским овлашћењем, преузели смо одељење Инфо-службе, као и одељење секретара и благајне исте Епархије, и ушли у просторије Епископије, не дирајући ништа друго и очекујући повратак Његовог Преосвештенства епископа Артемија. Преузимање поменутих двају одељења извршили смо одмах по нашем доласку због основане сумње да може доћи до злоупотребе истих, поготову што се дознало да је неканонски постављени архијерејски заменик Симеон Виловски претходне ноћи тајно побегао из седишта Епархије у Грчку. (Уједно изјављујемо да евентуално оглашавање преко званичног сајта Епархије рашко-призренске и косовско-метохијске ([You must be registered and logged in to see this link.] злоупотребом овог или другог наслова Епархије, јесте неважеће док се не успостави нормалан рад Инфо-службе ове Епархије са овлашћењем Епископа администратора.)

Овим истовремено обавештавамо Свети Архијерејски Синод, све парохије и манастире Епархије рашко-призренске и укупну јавност да смо, као канонски постављени администратор, преузели управу Епархије рашко-призренске, молећи браћу свештенике и вернике, као и монаштво, да у целости поштују одлуке Светог Архијерејског Синода, које су уствари спровођење одлукâ Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, и савесно, са искреном православном вером и љубављу у Пастиреначалнику Христу, Спасу нашем и свих људи и свега света, допринесу мирном превазилажењу канонског и материјалног нереда, створеног антиканонским деловањем, тачније цркворушилачким понашањем, поменутог Симеона Виловског и његових бесавесних и антицрквених сарадника. (Иначе, за јеромонаха Симеона Виловског је Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве већ пре две године захтевао канонски поступак, наложивши епископу Артемију да га разреши свих клиричких и административних служби, што епископ Артемије, на жалост, до данас није извршио, као што није извршио ни низ других саборских и синодских одлука.)

Истовремено позивамо све необавештене људе у Епархији рашко-призренској да не подлежу обманама појединаца или група и групица, које злонамерно шире дезинформације о одлукама Светог Синода и Сабора и клевете на Свети Синод и Сабор, чиме се директно противе надлежној духовној власти наше Цркве, и тиме покушавају да створе раскол у овој напаћеној светосавској и светолазаревској Епархији и шире у Цркви.

Неки од тих псевдозилота, инструисаних од поменутог Виловског и других, чији су себични криминогени интереси угрожени, а њихови поступци подлежу канонским и судским санкцијама, или пак подстрекавани од игумана црноречког Николаја и његових послушних трабаната, били су јуче пред Патријаршијом у Београду са намером да врше притисак и да ометају рад Светог Синода. На то је реаговао Његова Светост Патријарх и замолио епископа Артемија да те бунџије и кваритеље реда и поретка у Цркви распусти, иначе ће својој сопственој ствари дометнутити накнадни терет и преузети још тежу одговорност. Он је то пред Патријаршијом и учинио. Ово смо и данас лично предочили Преосвећеном брату Артемију и од њега канонски затражили да неколицину монаха из Црне Реке и Светих Арханђела уклони из Грачанице, иначе ћемо затражити нову интервенцију Светог Синода и Патријарха, што ће бити на његов терет, а за ово смо поново добили сагласност Светог Синода и Патријарха. Ако заведени људи, било верници било монаси, истински желе да помогну нашем брату и саслужитељу владици Артемију, нека то учине постом, смирењем, молитвом и послушношћу Његовој Светости Патријарху и Светом Синоду и Сабору, а тиме Цркви Христовој. Посебно монаси треба да знају да је наша Црква саборна и да је Духом Светим саборнојерархијски уређена и руковођена, те да сви ми подлежемо канонском реду и канонским санкцијама - ако смо Црква Православна.

Поздрављајући браћу свештенике и вернике, као и монахе и монахиње ове древне и свете, богоспасаване Епархије великомученичког Косова и Метохије, од Призрена до Рашке, молитвено свима честитамо почетак Великопосне Четрдесетнице, која нас уводи у крсноваскрсну Пасху Господњу и нашу, са молитвеном жељом и благословом да тихо, у молитви, покајању и нади Васкрсења, проводимо дане пасхалног поста и чиста срца и мирне савести дочекамо да се поклонимо Христовом страдању и Васкрсењу, - богочовечанским Тајнама-Догађајима нашег спасења, - уз међусобно праштање и братску љубав, учествујући у ове свете дане што чешће у богослужењима, нарочито у божанственој Литургији, и причешћујући се, такође што чешће, светим и животворним Тајнама Тела и Крви Христа, Распетога и Васкрслога ради нас и ради нашега спасења.

Уједно најављујемо да ћемо, благодаћу Духа Светога, посећивати парохије и манастире и служити по свим косовскометохијским и рашкопризренским црквама и манастирима, укључујући и рушене и обнављане светиње.

Тако ћемо, с Богом Светим, већ на Теодорову Суботу служити у порушеној, па обновљеној цркви Светог Николе у Приштини, а у Недељу Православља у саборном храму Светог Георгија у царском Призрену, древном седишту ове по духу немањићке, а по постанку преднемањићке, старохришћанске Епархије.

У Недељу пред почетак светог Васкршњег поста,
на Сретење, лета Господњег 2010.
Администратор Епархије
рашко-призренске и косовско-метохијске
+ Епископ Атанасије

Лепо саобштење.
Не, нисам се вратио, јер још нисам ни отишао.

Домани, домани...

Оно што ми се нарочито допало је датумирање.
Машала!

Али биће да сам то само ја.
Мени је рецимо привукла пажњу и чињеница да је судац који је судио Пахомију после застаревања тог поступка послат у Праг на наградну екскурзију ОЕБС-а са специјализацијом на тему заштите људских и нарочито права малолетника у суцком поступку.
Исто као што чујем да је Качавенда полудео од паре & моћ.
Рецимо.

slawen ::Оно што ми се нарочито допало је датумирање.
Машала!

Шта је с датумирањем?

slawen ::Али биће да сам то само ја.
Мени је рецимо привукла пажњу и чињеница да је судац који је судио Пахомију после застаревања тог поступка послат у Праг на наградну екскурзију ОЕБС-а са специјализацијом на тему заштите људских и нарочито права малолетника у суцком поступку.
Исто као што чујем да је Качавенда полудео од паре & моћ.
Рецимо.

Сигнификантно је и шта теби привлачи пажњу и како то репродукујеш.

Чекај, па како би ти то рекла?

А ниси ме похвалила ни за "саобштење".
Јел' ни то није било довољно суптилно, да не кажем...?

Да бих могла да ти одговорим, морам да знам шта ме питаш.

врло_јак_тим ::Да бих могла да ти одговорим, морам да знам шта ме питаш.

Eve mene ponovo kao oficijelnog tumacha slawenovog misljenja: crkvena i/ili crvena vlast se obracunava sa Artemijem ne zato sto je to neka moralna potreba koja ce dovesti do unapredjenja stanja, vec zbog toga sto je to na liniji agende vlasti. Otuda i ovo spominjanje Kacavende.

neprijateljska emigracija ::

врло_јак_тим ::Да бих могла да ти одговорим, морам да знам шта ме питаш.

Eve mene ponovo kao oficijelnog tumacha slawenovog misljenja: crkvena i/ili crvena vlast se obracunava sa Artemijem ne zato sto je to neka moralna potreba koja ce dovesti do unapredjenja stanja, vec zbog toga sto je to na liniji agende vlasti. Otuda i ovo spominjanje Kacavende.

Интересантна ова игра тумачења. Не волим да разговарам са људима који бацају пијесак у очи из само себи познатих разлога. Поштујем стилове, пјесничку слободу или иронију као стилску фигуру. Али причамо о конкретним стварима. Истина, када се ствари некада поставе конкретно, оне могу да изгледају банално, нарочито ако се поставе у виду питања. Онда у сврху замајавања можемо да причамо којешта, а да то изгледа ако нешто ингенизно, као нешто чега се нико није сјетио раније, као откриће Америке и слично. Стога ћу да одговорим на ово што си ти рекао, а ако Славен жели да разговара, зна се како се разговара.

Проблем Рашко-призренске епархије је дубоки црквени проблем. Заташкавање криминала се већ годинама преноси на тобоже теолошки ниво, те се ствара атмосфера која врло лако може да оде у раскол. И није овдје ријеч о моралу (!). Ријеч је одметништву. Ја могу да разумијем да неко ко Цркву посматра као једну повелику невладину организацију (или моћно спортско друштво) може да ствари посматра из тог угла: држава, власт, новац, интереси. Наравно да увијек има тога, али ако послије свих ствари које су се дешавале у посљедњим годинама нарочито, неко не може да схвати колико је битно да се коначно заустави групица људи који су били на праву да створе раскол у Цркви, онда је непотребно било шта и коментарисати. Јер никада неће ни схватити.

[/quote]

Интересантна ова игра тумачења. Не волим да разговарам са људима који бацају пијесак у очи из само себи познатих разлога. Поштујем стилове, пјесничку слободу или иронију као стилску фигуру. Али причамо о конкретним стварима. Истина, када се ствари некада поставе конкретно, оне могу да изгледају банално, нарочито ако се поставе у виду питања. Онда у сврху замајавања можемо да причамо којешта, а да то изгледа ако нешто ингенизно, као нешто чега се нико није сјетио раније, као откриће Америке и слично. Стога ћу да одговорим на ово што си ти рекао, а ако Славен жели да разговара, зна се како се разговара. [/quote]

Umije to da nervira, slazem se s tim, ali to je jedan od nacina da te natjera na preispitivanje vlastitog misljenja. Zaboravljas da je covjek advokat, pa je to vjerovatno i profesionalna deformacija. Ali da ne tupim vise, znace on da se objasni. Ako bude htio.

Проблем Рашко-призренске епархије је дубоки црквени проблем. Заташкавање криминала се већ годинама преноси на тобоже теолошки ниво, те се ствара атмосфера која врло лако може да оде у раскол. И није овдје ријеч о моралу (!). Ријеч је одметништву. Ја могу да разумијем да неко ко Цркву посматра као једну повелику невладину организацију (или моћно спортско друштво) може да ствари посматра из тог угла: држава, власт, новац, интереси. Наравно да увијек има тога, али ако послије свих ствари које су се дешавале у посљедњим годинама нарочито, неко не може да схвати колико је битно да се коначно заустави групица људи који су били на праву да створе раскол у Цркви, онда је непотребно било шта и коментарисати. Јер никада неће ни схватити.

Nisam upucen u problematiku, ali ti vjerujem. S time sto zloupotreba polozaja (pa makar u cilju raskola da bi se obranio materijalna dobit) je prije zakonskog prekrsaja moralni prekrsaj. A crkva je insitucija koja se moralom bavi - otuda moj komentar.

Ako jedan od ishoda svega ovoga bude zdravije postavljena Crkva onda je to nesumnjiv plus, ali ako bude sjasi Kurta da uzjase Murta samo ovaj put sa sprijecenim raskolom, onda im dzaba trud. Ovako moze izgledati da im je sprecavanje raskola samo po sebi cilj.

neprijateljska emigracija ::

Nisam upucen u problematiku, ali ti vjerujem. S time sto zloupotreba polozaja (pa makar u cilju raskola da bi se obranio materijalna dobit) je prije zakonskog prekrsaja moralni prekrsaj. A crkva je insitucija koja se moralom bavi - otuda moj komentar.

Ako jedan od ishoda svega ovoga bude zdravije postavljena Crkva onda je to nesumnjiv plus, ali ako bude sjasi Kurta da uzjase Murta samo ovaj put sa sprijecenim raskolom, onda im dzaba trud. Ovako moze izgledati da im je sprecavanje raskola samo po sebi cilj.

Да тај морал некако оставимо по страни. Ја не бих рекла да је Црква институција која се бави моралом. Можда ипак да кажемо "духовним вриједностима", мада је и то врло мањкаво, али да не улазимо у то.

Сјаши Курта да узјаше Мурта? Хоћеш рећи да ето смијене једног Владику и његов мали експертски тим за финансије, улагања, теологију, канонско право и лијечење наркоманије и дође неко једнако лош? Пази, ове смјене које су сада услиједиле дошле су као крајњи одговор на константно оглушивање једног епископа о одлуке Синода и Патријарха. Дакле, није ту фора само као: ето нешто пара отишло у непознатом правцу. Ово је много дубље, много шире и много опасније. Ја не видим Мурту како чека на своју прилику. Овдје барем не.

Још си ти млада.
А надам се да ћу и ја доживети епилог ове епизоде.
Све вас поздрављам за неки дан.

Још сам млада и у 70. ћу бити млада, а? Хвала деда, био си чак пристојнији на форуму код оне жене што није знала српски.

врло_јак_тим ::Сјаши Курта да узјаше Мурта? Хоћеш рећи да ето смијене једног Владику и његов мали експертски тим за финансије, улагања, теологију, канонско право и лијечење наркоманије и дође неко једнако лош? Пази, ове смјене које су сада услиједиле дошле су као крајњи одговор на константно оглушивање једног епископа о одлуке Синода и Патријарха. Дакле, није ту фора само као: ето нешто пара отишло у непознатом правцу. Ово је много дубље, много шире и много опасније. Ја не видим Мурту како чека на своју прилику. Овдје барем не.

Da, kazem da to postoji kao mogucnost i pri tom se nadam da debelo grijesim. Oprostices mi ako sam skeptican prema nasem kapacitetu da kao kolektiv bilo sta unaprijedimo, a da to nije na neki nacin bio rezultat pritisaka izvana ili splet slucajnih okolnosti.

Опростићеш и ти мени што мислим да је једно колектив, а друго Црква. Ја сам иначе хришћанин и као што вјерујем да ти и ја сада пишемо овдје, тако и вјерујем да у Цркви дјела Свети Дух. И да, тиме, црква није просто један колектив који потпада под логику којом се сецира држава или било која друга организација. Зато је рецимо неком нелогично то што је битније Цркви да заустави гангстере који осим што краду (чак и не крију), они стварају раздор, раскол и уништавају заједницу, него да се позабави неким другим проблемима. Ја више нећу то да објашњавам јер без обзира шта ја рекла, увијек има нека друга логика која самој себи звучи много боље. А и још добијем епитет "млада" који знамо шта значи. Но то није битно, ово што се десило је много битно, а ако неко не види зашто - на крају нема ни везе.

Објавила Епархија Рашко-призренска и Косовско-метохијска у 04.10
понедељак, 15. фебруар 2010.
Епископ Атанасије о насилној провали у манастир Грачаницу

Јуче, 14. фебруара 2010. год. група од двадесетак монаха Епархије Рашко-призренске, која се противи одлуци Патријарха и Св. Синода СПЦ, на челу са игуманом манастира Црне Реке о. Николајем и једним бројем цивила са севера Косова, насилно је провалила у порту манастира Грачанице са намером да "заштити разрешеног епископа Артемија". После неуспелих покушаја да уђу кроз главну капију група насилника предвођена црноречким монасима насрнула је физички на монахе који помажу Епископу Атанасију у обављању његових дужности. Након сукоба ова група је провалила у манастир на споредни улаз. Уз вику и галаму они су поломили улазна врата зграде Епископије док је један цивил чак отео пушку шведском војнику (Шведски КФОР већ годинама обезбеђује епископа Артемија и манастир). Инцидент је завршен након што је ова група изашла из Епископије уверивши се да владика Артемије "није заточеник".

Речи Администратора Епархије Рашко-призренске Г. Атанасија поводом овог немилог догађаја:

„Не може се „бранити“ Владика Артемије стварањем пара-црквених групица, „парасинагога“ (канон 1. Св. Василија Великог), које прете не само јединству Епархије већ и целе Српске Православне Цркве. Не може се градити култ једне личности, а истовремено газити ауторитет Његове Светости Патријарха, Св. Синода и Свештеног Сабора СПЦркве. Исто тако, ни Косово се не може бранити анти-косовском етиком тј. насиљем, као што се добро не може остварити на зао начин, јер по речима Св. Отаца: „добро чињено не на добар начин – није добро!“

Без и трунке људске и хришћанске свести савести ширене су гнусне неистине о покушају тобожњег ''атентата'' и на Владику Артемија, ''избацивању'' сестара из Гориоча и Грачанице, о коришћењу НАТО-војске (која све године боравка Владике Артемија обезбеђује овај манастир). Измишљани су наводи да су на јучерашњу Сретењску Литургију ''дошли само следбеници Хашима Тачија'', иако је у цркви Грачаници било око 200 верника са знатним бројем деце од којих је двоје јуче крштено, а сва деца и многи други су се причестили.

Оваква нечасна кампања коју спроводе послушници Симеона Виловског само потврђује да у овој Епархији већ годинама постоји духовно болесна и канонски посрнула ситуација. Међутим, у Цркви Кроткога Христа не сме да буде хајдучије (Јн.2,16), већ поредак и благочиније, поштовање предањског и литургијског поретка Цркве, тако:“Да све буде благообразно и по поретку“ (1Кор. 14, 40).

Речи Владике Атанасије о садашњем статусу смењеног епископа Артемија у манастиру Грачаница (до Светог Архијерејског Сабора):

"Владика Артемије је према одлуци Св. Архијерејског Синода од 13. фебруара 2010. године задржао свој епископски чин и достојанство, осим права управљања Епархијом. Повратак Владике Артемија на своју ранију дужност зависи само од њега самог и његовог односа према устројству и поретку Цркве Божије. Ако буде подржавао овакве изгреднике само ће бити на његов терет. Понашање лица која се називају његовом „духовном децом“ не служи том циљу и наноси даљу штету његовом духовном ауторитету и личности и правилном решењу његовог статуса. Наглашавам, епископ Артемије у својим просторијама у владичанском двору у Грачаници ужива пуну личну слободу и може нормално да богослужи, уз знање и сагласност надлежног Епископа администратора и Св. Архијерејског Синода (ово због могућих злоупотреба неодговорних). Духовно руковођење има значајну улогу у црквеном животу, али не може бити изнад Епископског ауторитета и Црквеног канонског поретка. Инсинуације да је владика Артемије наводно ''затворен и да га треба ослободити“ су потпуно неистините и то је сам владика Артемије посведочио јучерашњим насилницима којима је поручио да се врате кући и да поштују одлуке Св. Архијерејског Синода које је у суботу у Патријаршији у Београду својеручно потписао.

Владики су такође на располагању и четири монаха које је тражио да остану уз њега и свака тврдња о његовом „сужањству“ представља најобичнију клевету која највише штете наноси самом Владики Артемију у чије се име спроводи насиље и шире позиви са алармантним садржајем за „ослобађање заточеног архијереја“.

Због злоупотреба досадашњег званичног Епархијског сајта Епархије Рашко-Призренске одлучено је да се исти преузме под контролу нове управе. Тим поводом Епископ Атанасије је рекао:


Због настављеног анти-црквеног рада досадашњег интернет сајта Епархије Рашко-призренске били смо принуђени да исти привремено угасимо док се не постави нова презентација. Текстови пуни острашћене, мржње, неистина и клевета немају место на сајту на коме стоји светосавски грб наше Цркве и име ове мученичке Епархије. Свака делатност у име Епархије, која није са благословом Администратора Епархије, сматраће се злоупотребом.
Сајт Епархије је годинама коришћен за пласирање разних политикантских и субверзивних вести које су урушавале углед Епархије и СПЦ у целом свету. Преко тог сајта је одржавано једно лажно стање којим је штићено све оно што је рађено у име владике Артемија, а чије су се погубне последице понајбоље јуче виделе у немонашком и нехришћанском понашању поједине његове „духовне деце“. Нажалост, неколико усијаних глава псеудозилота и псеудомонаха стварају утисак да у овој Епархији влада "монахократија", а не "Христократија" и због таквих часно свештенство, које је иначе понижено, и верни народ потиснути су и безмало истистиснути из служења Богу и изграђивања богочовечанског Тела Христовог.

Епископ Атанасије објаснио је нове детаље у вези случаја Симеона Виловског и његових канонских преступа и финансијских малверзација:

Свети Архијерејски Сабор је два пута експлицитно упозоравао владику Артемија 2006. и 2009. године на погубно деловање његовог секретара Симеона Виловског и на духовно нездраву ситуацију у Епархији коју води и о томе доноси одлуке које, нажалост, нису извршаване. Сада када је утврђено да је безакоње прешло сваку меру Св. Архијерејски Синод је био принуђен да предузме овакву меру и пошаље администратора Епархије који би уз помоћ свештенства и верног народа Епархије требало да санира ситуацију и поврати Епархију у пуни црквени поредак.

Приликом прегледа епархијске документације установљено је да је Симеон Виловски самовољно узимао новац из фонда НВО „Мајка Југовића“ намењеног за четири народне кухиње у којима се храни 1200 најугроженијих Срба, за које се средства прикукпљају преко смс-а. Тај новац је користио за потребе личног луксуза, куповину и опремање пословног простора у Београду и друге сврхе противно ставу овлашћене попадије Светлане Стевић која води НВО и која је уложила велике напоре да спречи одливање средстава за гладне. Управо су ове чињенице о којима постоји детаљна документација показале докле је отишао морални пад Виловског, коме је епископ Артемије дао пуну власт и контролу над финансијама и чак кадровским питањима у Епархији, иако му је више пута од Св. Синода и Сабора наређено да истог човека разреши свих црквених дужности због раније утврђених канонских преступа и финансијских малверзација.“

Такође указујемо на изврнуту логику горепоменутих бунтовних монаха: „Ми не признајемо Синод, него само Сабор!“ Да су иоле трезвени људи могли су закључити: да је Сабор изабрао овог Патријарха, а још два члана Св. Синода били су друга два кандидата за Патријарха, и такође да један исти Патријарх председава и Сабору и Синоду. – Што се некада неки чланови Сабора, овога или неког другог, данас или раније устројеног, не слажу - то је давно одговорено 6. каноном Првог Васељенског Сабора: „Ако се двојица или тројица због свадљивости успротиве, нека важи глас већине.“
Објавила Епархија Рашко-призренска и Косовско-метохијска у 12.53
Епископ Атанасије служио Св. Архијерејску Литургију у манастиру Грачаница на празник Сретења (у недељу 14/1 фебруара 2010.)

Новопостављени Администратор Епархије Рашко-призренске и Косовско-метохијске Његово Преосвештенство Епископа Атанасије (Јевтић) данас је на празник Сретења у манастиру Грачаница служио Свету Архијерејску Литургију уз саслужење Викарног Епископа Липљанског Теодосија, свештенства и монаштва Епархије Рашко-призренске. На Литургији коју су певале грачаничке монахиње са игуманијом мати Ефросинијом, а присуствовало је око 200 верника из Грачанице са децом од којих је двоје након Литургије крштено.

У својој беседи Владика Атанасије је обавестио верни народ да је одлуком Св. Архијерејског Синода СПЦ постављен за администратора Епархије. Објаснио је да је дошао како би се санирала ситуација у Епархији у којој је једна група монаха на челу са Симеоном Виловским укаљала углед Епископа и Епархије својим анти-канонским поступцима и финансијским малверзацијама, као и стварањем неслоге и раздора у Епархији, али и ван граница Епархије Рашко-призренске. Св. Архијерејски Синод, рекао је владика Атанасије, био је принуђен да предузме хитне мере у циљу заштите поретка и јединства СПЦ, посебно на простору Епархије Рашко-призренске. У наставку беседе, владика Атанасије је говорио о значају празника Сретења и припремама за предстојећи Велики Пост као период покајања, праштања и помирења и учешће у радости Васкрсења Христа Богочовека.

Након Свете Литургије, епископи Атанасије и Теодосије позвали су верни народ на челу са начелником Приштинског округа (Републике Србије) г. Гораном Арсићем, као и присутно свештенство и монаштво на послужење и разговор у манастирску гостопримницу.

Епископ Атанасије није непознат верном народу на Косову и Метохији. Лично је провео најтеже године ратног и поратног страдања на овом простору помажући раније Епископу Павлу (Патријарху) и потом Епископу Артемију обилазећи све крајеве Покрајине. Готово да нема села, манастира или гробља које владика Атанасије није посетио, а посебно је везан за многострадално село Церница у Гњиланском Поморављу. Лично је снимио многе фотографије разрушених храмова које су после укључене у публикацију "Распето Косово". Иначе владика Атанасије је аутор књиге "Од Косова до Јадовна" и коаутор велике монографије "Светиње Косова и Метохије" и спада у ред најбољих познавалаца ситуације на овим просторима. Владика Атанасије лично ужива велико поштовање свештенства, верног народа и монаштва на подручју Епархије Рашко-призренске и његово постављање за Администратора Епиархије изазвало је нескривено задовољство многих који познају његов неуморни труд и љубав.
Објавила Епархија Рашко-призренска и Косовско-метохијска у 11.42