Књиге, интернет, филмови - по седми пут

Emmett Corrigan, a 30-year-old Boise, Idaho, lawyer in practice since October, was shot and killed Friday, allegedly by a man whose wife was Corrigan’s employee.
The shooting took place in Meridian, a Boise suburb. The suspect, Robert Hall, allegedly confronted Corrigan over “domestic issues,” Meridian Deputy Police Chief Tracy Basterrechea told the Idaho Statesman. The Idaho Press-Tribune reports that Corrigan filed divorce papers on behalf of Hall's wife the day before he was killed. Hall reportedly believed Corrigan was having an affair with his wife, who was Corrigan's assistant.


'Леба ти јебем кис'о.
Интересантна ствар да сам ретко бивао у позицији да размишљам о сопственој безбедности тијеком обнашања ове свете дужности.
Заправо, погрешно сам на самом почетку каријере, кад сам по први пута имао посла са неким окорелим криминалцима, поверовао да би ми ти људи могли наудити. Међутим, што се тиче адвоката, то је изузетно фини свет.
Срећом, убрзо сам увидео да су прави извор опасности они које не згазиш довољно, па сам се потрудио да ми се таква грешка никада не поткраде.
Бојим се да сам због таквог априорног става себи прибавио неколико векова пакла више него што би ми одрезали да сам био баштован, али сам барем био у стању да осетим садистичко задовољство док се многи бедни црв предамном увијао у мукама.

Ево, случај данашњи: Вређали се неки дуги низ година. Направили две екипе па се пљували и свашта још. Па се и пријављивали. А пошто је у неком тренутку припадник једне екипе постао човек који ради у суду, а друга страна није имала на то адекватан одговор, та друга страна бива осуђена због к.д. увреде и к.д. клевете. И онда бива тужена да оној првој страни плати огромну одштету. И онда (тек) да отказ дотадашњој адвокатици и у очају дође код мене.
Маневарски простор - никакав: правноснажна кривична пресуда је необорива истина, апсолутни доказ да је овај мој вређао и клеветао те тамо и тако им проузрочио душевне болове, само је питање колико ће лове у парници да извуку. Чиме да им се супротставим? Како? Шта?
Ни на кога нисам могао да се ослоним: судија којој је "запао" овај предмет је из плејаде "просек 6,5 после 10 година студија"; мој клијент је човек који се и испред мене једва суздржава да не псује и опањкава противнике, а камоли у њиховој назочности - дакле, отпада; небеску правду да зазивам није ми падало на памет.
Знао сам само да могу сигурно да рачунам на људску глупост, охолост, бахатост и поквареност. И на противничког адвоката, кога сам у ранијим сусретима довољно пута и довољно снажно разваљивао: то је исти онај што би да буде реципрочни адвокат у Америци, а у завршној речи којом треба да убеди суд у исправност до победе својег становишта најављује жалбу. Дакле, није све изгубљено, напротив!

Па смислим дијаболични план:

1) срочим најпре ово: "Изражавајући искрено жаљење због евентуалних душевних болова које им је својим недоличним понашањем могао проузрочити, Др. XY, упућује најдубље
Због увреде и клевете учињене према њима јуна месеца 2008. године, а за које је осуђен правноснажном пресудом .... суда у .... број тај и тај те и те године."
А? Жаљење је искрено јер једном доктору не доликује да се тако понаша, значи криво му је због себе сама, а не због њих, а душевни болови су "евентуални", "можда" их је "могао" проутрочити, док је пресуда неизбежна чињеница. Извињење "упућује", а не нуди, па дал' ће да прихвате, дал' неће, значи брига га. Такође сам без проблема прозрео да је spiritus movens противничке екипе Џ.Б.Џ. (иницијали су свакако измишљени), па сам је прецизно гађао одмах иза ува карактеризацијом "трговац" - одмах после суђења рекла ми је да сам је тим извињењем дубоко увредио јер она није трговац, већ привредник (у стварности држи један бутик са гаћама & чарапама, дочим је у време хиперинфлације водила неку од оних штедионица са "жиралним курсем"; главни јој је циљ да од Општине откупи за мале паре локал у којем јој се налази бутик, а који су комунисти конфисковали од оца овога мога клијента - ето праузрока свађе). И натерам овог мог да то потпише. Знао сам да ће извињење да има двојако дејство: противника да додатно разбесни (због чега их је лакше зајебавати), а суд да разгали (ипак их је испоштовао, признао им пресуду) до те мере да је судија, кад сам јој одмах на почетку рочишта предао извињења ("у довољном броју примерака за суд и противну страну"), до тада крајње непријатељски настројена, рекла "Лепо, то ћемо ценити приликом доношења пресуде.".
Да додам да до сада нисам чуо да се неко тиме послужио, сигурно не на овакав начин.

2) Сачекам да се пре почетка рочишта сви одреда, укључив и судију која је ту водила главну реч и координирајући положај, изназгражавају и изначуђавају безобразлуком мог клијента који је ОПЕТ избегао да прими позив за ово рочиште, па због њега мора да се одложи по ко зна који пут. Пустим и судију да поучи мог противника (са разлогом, јер он то сам не би знао; друга је ствар што то не би смела да ради, јер закон од њега очекује да то зна) да предложи "специјалну доставу", па овај то и предложи (скоро без грешке). А онда јој, кад је већ кренула да заказује следеће рочиште предам оно извињење, али и позив за мог клијента од Лекарске коморе Србије на чијој је скупштини делегат: "Мој се клијент извињава, али морао је да иде, ипак он представља СВЕ лекаре Шумадије, па вас моли да рочиште држите и без њега...". Наравно, знао сам да НЕ СМЕ да држи рочиште кад он није уредно позван, али сам је оном позивницом за скупштину ЛКС убио у појам - човек је неко мудо, а тако јој се љубазно извињава... била је већ 60% моја. То је био тренутак који сам чекао. Кад је заустила да каже "Па ипак морамо да одложимо..." ја сам прешао на део

3) Предложио сам им поравнање. Понудио сам им таман толико да их наведем на размишљање и помисао да би могли да добију ко зна колико, чим им у старту нудим толико. Са друге стране, одмерио сам
износ довољно ниско да га глатко одбију - у људску глупост и алавост никад не треба сумњати. Свеједно, да бих био сигуран да ће да одбију, додао сам да понуда важи само тог часа, уз речи "Ви колега из ранијих поступака у којима смо се нас двојица сретали знате да је моја прва понуда уједно и највећа, а да после добијате све мање и мање, док на крају не изгубите све." Он је то наравно врло добро знао, и то му се на лицу видело; шта год да уради - да им каже да је то тачно и саветује их да прихвате, помислили би да их је издао или да је неспособан, па треба да потраже другог адвоката - да им каже да не прихвате, они би знали да то говори из осећаја поражености и немоћи - међу њима се отварао јаз, јер једини човек са њихове стране који колико-толико познаје тај свет судства сада им је потпуни странац и сумњивац, а људи који губе тло под ногама реагују крајње предвидљиво.
"Тражимо осам дана да размислимо."
Не. Сматрам да је наша понуда за поравнање одбијена. Стога предајем

4) ПРОТИВТУЖБУ због душевних болова проузрокованих повредом части и угледа мог клијента, противтужиоца, речима противника - противтужених изнетих у тужби и на рочишту пред овим судом. Наиме, осокољена лаком победом у кривичном поступку у коме је мој клијент осуђен због увреде & клевете, противница је лично саставила тужбу (сасвим лако за открити због насумичне употребе великих и малих слова; колега адвокат користи углавном само мала, сем кад пише речи као што су решење, уговор, пресуда или судија) у којој је на мислим петој страни (то је тужба, мој бато, на осам страна, а не к'о ја, плафон две, од којих је или прва или друга обавезно протоколарна - понекад обе) за мог клијента написала "назови Лекар". А на рочишту је још додала да (мој клијент) има вишак женских хормона, чим толико воли да оговара, и то је ушло у записник. Колегиница која је пре мене заступала доброг доктора то је прихватила као најнормалнију ствар, али не и ја.
Па сам натруковао какав је бре овај човек & стручњак кога ја заступам - председник овога, члан онога...; и колико се он податрес'о поради таквих квалификација које ударају директно у све што му је најсветије - ону заклетву и слично. Да не помињем пометњу и неповерење које се таквим речима и инсинуацијама олако уноси међу његове пацијенте којима животе свакодневно спашава. Па тражио да плате за муке кроз које он пролази. Дебело.

Их, сине, кад је настао кркљанац.
Противнички адвокат, иначе једна слина која ми се клањала по улицама, а који је после суђења излетео као из топа напоље без "Довиђења" предлагао је судији да уопште не прими противтужбу! Замисли будалу.
У том моменту се судија већ слатко смејала и знао сам да је имам 100% на својој страни, што је и доказала кад их је све избацила напоље, у тренутку кад се између мене, Џ.Б.Џ. и њеног адвоката развио овакав разговор:
адвокат: "Доставићемо ми у року од осам дана одговор на ЊЕГОВО поравнање."
ЈА: "Уопште не морате, али ћу то сматрати новим, вашим предлогом за поравнање."
адвокат: "Не, то ће бити наш одговор на Вашу понуду."
ЈА: "Понуда може да се прихвати у року који понуђач за то одреди, након тога се прихват понуде сматра новом понудом; то се учи на почетним годинама факултета, ко је ишао." (ово последње са значајним погледом упереним у Џ.Б.Џ. која страшно пати што је САМО средњошколка).
Џ.Б.Џ.: "А ви сте то ишли по старом програму?"
ЈА: "Наравно."
Џ.Б.Џ.: "По оном комунистичком, јер је само тај и био!"
ЈА: "Тако је."
(Џ.Б.Џ. заустила да нешто каже, али је судија спашава да се не упропасти до краја, јер види да је ја само навлачим да почне да сипа)
Судија: "Напоље, Џ.Б.Џ. изађите напоље, нећу то да трпим овде!"
(Џ.Б.Џ. закрвављених очију и ушију излази иза Г.Г. и Н.Н.)

Е, у том сам тренутку помислио да ће ме ти лудаци можда сачекати испред врата да ме даве и масирају летњи дан до подне, као што зна да буде у сличним случајевима, па сам, да бих предупредио такав развој догађаја, док су излазили рекао: "И то ми је хвала. Потрудио сам се да мог клијента убедим да понуди поравнање, да им се извини, а они ми тако узвраћају! Па нисам им ја крив што ме они нису ангажовали пре."
После тога сам био сигуран да ме мрзе тако снажно да ни поглед неће хтети/смети/умети да ми упуте, а некмоли да причају са мном.

Тако се то ради, Емете. А не да те убију к'о псето.
Пресудила му Берета.

A eво нашао сам онај чланак из Поста о коме сам раније причао: From Court Adversary To Shooting Suspect

Некад ми се чинио толико добрим, да ћу сад на невиђено да га целог овде прештампам:

Lawyer Is Charged With Attempted Murder
By Blaine Harden
Washington Post Staff Writer
Sunday, November 14, 2004; Page A03
MILL CREEK, Wash. -- The story line suggests the imagination of John Grisham. It stars two antagonistic lawyers. Plot details include a fake beard, a how-to book on homemade pistol silencers and $18,000 in unpaid federal taxes.
But the crime itself is as real and as grisly as the brain tissue that splattered inside one lawyer's white Lexus on Nov. 3.


William R. Joice, 50, a former Air Force fighter pilot, a former local prosecutor and a struggling defense attorney in this carefully groomed bedroom community north of Seattle, had a nagging problem that was hurting his reputation and costing him money. The opposing counsel in a drawn-out lawsuit kept accusing him of "ignorance."
That lawyer, Kevin Y. Jung, asserted in court papers that Joice had "failed miserably" to do his job. "You and your client's failure to comply with court rules and unprofessional conduct on your part are just incomprehensible," Jung wrote.
What made the words sting was a contempt fine imposed against Joice in October by a judge who agreed with Jung. On the morning after President Bush was reelected, Joice was again due in court, where he faced another contempt fine that was the result of a complaint by Jung.
Jung never made it to court. About 45 minutes before the hearing, he was shot in the head as he sat in his Lexus in a parking lot. The bullet entered through the rear of his skull and exited through the forehead, causing severe brain damage. Jung, 44, who is married and has two children, remains hospitalized in critical condition.
Joice, too, missed the hearing. The King County prosecutor says Joice was in the parking lot at the same time. There, the prosecutor says, Joice shot Jung and then fled the crime scene in a rented car, part of an elaborately planned attempt to murder "his opposing counsel . . . over a current court case."
In the trunk of Joice's car (also a white Lexus), police said they later found a "murder kit." It contained a dagger, a fake beard and mustache, neoprene gloves, a Browning 9mm semiautomatic pistol and a homemade silencer, they said.
State records show that Joice owns four semiautomatic pistols (not counting the Browning). Investigators say he sometimes practiced shooting with members of the Mill Creek Police Department, where he was a founding member of the police advisory board.
The lawyer-shoots-lawyer charges have occasioned astonishment in the Snohomish County prosecutor's office, where Joice worked from 1991 to 2000 as a deputy prosecutor, specializing in property cases. He never handled a murder or attempted-murder case.
"He is the quintessential mild-mannered man," said Mark Roe, chief criminal deputy prosecutor in the office and a longtime acquaintance of Joice's. "He is literally the last person on earth I thought would be charged with something like this."
There was astonishment, too, at the Mill Creek Police Department, where Joice sometimes stopped by and gave free advice to cops preparing criminal charges.
"He is like Mister Rogers," said Becky Erk, a department spokeswoman who has known Joice for about 15 years. "He is a person who is gentle, kind, soft-spoken and caring. He does not come across as aggressive -- ever."
A lawyer who shared office space with Joice for two years in Mill Creek said he is bewildered by the charges. "This is deep psychological conundrum stuff," Robert P. Williamson said.
Joice's attorney did not respond to telephone calls seeking comment.
There are signs that Joice's new career as a sole practitioner was not going well. According to court documents, two liens had been placed on the $300,000 house he bought here two years ago. The Internal Revenue Service filed one last year for $18,552 in unpaid taxes. The other was for $245 in unpaid dues to his neighborhood homeowners association.

"He was taking any case he could get," said Chuck Wright, a retired probation officer who serves with Joice on the citizen advisory board for the Mill Creek Police. "Coming from the prosecutor's office and going to private practice, I assume he was struggling."
Then there was the long, contentious and increasingly costly lawsuit that put him opposite Jung, a prominent suburban lawyer with a reputation for competence and aggressiveness. Jung specializes in real estate, business and immigration law. Jung, who is of Korean descent, has large corporate clients in Seoul, contributes legal affairs columns to local Korean-language newspapers and hosts a weekly legal program on a local Korean television channel.
The civil case pitted two Korean families against each other in a dispute over franchise rights to a suburban gift shop. Jung represented the plaintiffs and Joice the defendants. Time and again, in court documents, faxes and letters, Jung accused Joice of willfully missing court dates, ignoring court orders and offering obviously false excuses for "egregious" behavior.
Jung repeatedly picked apart the excuses Joice offered for his and his clients' failure to follow court rules. When Joice told the court that his clients missed a hearing last December because one of them was having "pregnancy difficulties," Jung wrote in court papers that Joice and his clients "could not be trusted."
It "is very difficult to believe" the pregnancy excuse, Jung wrote, because on the day after Joice said his client was struggling with her pregnancy, she participated in a long meeting on the case. Jung said she "never left her seat" for seven straight hours and never once complained about her pregnancy.
Jung also accused Joice of not responding to at least 15 requests to produce documents that the plaintiffs were entitled to, and of devising flimsy excuses for missing court hearings.
Court officials consistently found Jung's arguments persuasive. On the day Jung was shot, according to police, a judge was planning to fine Joice for not following court orders. It would have been the second such fine for contempt. Joice paid the first fine on Oct. 14, writing Jung a check for $2,000.
Two days after writing that check, according to a police affidavit, Joice rented a gun locker at Sam's Gun Shop in nearby Everett. The store has a public shooting range. Seven days later, according to a videotape from a hardware store obtained by police, Joice bought the makings for homemade pistol silencers. In his house, police said they found a how-to book for fashioning silencers.
A police detective, in an affidavit, said Joice had "an excellent grasp" of firearms and had engaged in "methodical preparation and planning for the attempted murder." But during the shooting, it seems that everything that could go wrong did.
Someone heard and saw the shooting in the parking lot, wrote down the license plate number of the shooter's car and called 911. Police quickly traced the car to a cut-rate rental agency, where records showed that Joice had rented it in his name. The lawyer dropped off the rental car about half an hour after the shooting and was picked up by police a few minutes later.
In a police station after his arrest, according to court papers, Joice asked a detective, "What do you want to talk about?"
The detective said he wanted to talk about the shooting.
"I don't think I want to talk," Joice replied.
Bail in the case has been set at $5 million. Joice remains in custody.

Where be da whigz??

Mnogo ti je dobro ono gore o dobrom doktoru i trgovkinji (funny, ima i kod mene gore jedan sto je devedesetih menjao 100-200k DEM dnevno u svojoj kao fol radnji/butiku/shopu/lokalu sa gacama & carapama u nekom pasazu tamo).

Nije ti dosadno.

Gde si ti bio ranije, bre covece? Znam da sam jednom video jedan od tvojih sajtova sa ovim pricama iza razuma (bilo nesto skroz plavo, cini mi se, i sve cirilicom); valjda neko ostavio link na nesto 100 strana dugacko. Mozda sam bas tu video ono o nekoj nesretnici koja je imala saobracajku pa je policija pomerala kola levo-desno itd. Mozda si bio na USD-u?

“a young god disguised as a workman out in his Sunday best.”

Тако је изгледао Moдиљани...

The question of how Marilyn Monroe died has been examined and debated by authors, journalists, programme makers and conspiracy theorists for nearly half a century, ever since her naked body was found face down on a bed at her home in Los Angeles in the early hours of August 5 1962.

.... The first suspicious factor was that toxicity levels in Monroe's body were extraordinarily high, suggesting that she would have "had to take 60 to 70 pills". Despite this, the autopsy noted that "the stomach is almost completely empty. No residue of the pills is noted."
The second one was that specimens which could have settled the matter one way or another "disappeared overnight, including the liver, kidney and stomach and its contents, which would have proven definitely she did not kill herself".....

As head of the district attorney's medical-legal section, Miner concluded that Monroe had been given an enema of the barbiturate Nembutal, and never changed his opinion that she had not taken her own life, but had it forcibly taken from her.....
[You must be registered and logged in to see this image.]

In the late 1960s Miner was present at the post mortems carried out on Bobby Kennedy, and on the victims of the murders by the Charles Manson "family". He also attended the trials that followed the Kennedy and Manson cases and was responsible for ensuring that body specimens and artefacts were preserved properly for trial....

John Miner died on February 25 aged 92.

In 1990 Carel Boshoff held discussions with Nelson Mandela, who declared himself sympathetic, and the principle of self-determination “of any community sharing a common cultural and language heritage” was incorporated in South Africa’s democratic constitution.
In 1991 Boshoff set up the Orania homeland by buying a ghost town of abandoned buildings (the remains of a government water project) next to the Orange river on 450 hectares set within the desolate and largely uninhabited Karoo, in the southern part of Cape Province. His goal was to preserve the culture of Afrikaners, with their “taal” (Afrikaans language), tradition of folk songs, tales of the Voortrek and strict Calvinist religion.
Many white South Africans regarded Boshoff’s group, the Society of Orange River Settlers, as an embarrassment, pointing out that few Afrikaners would give up their swimming pools and black servants to start from scratch.
Few believed that Boshoff’s experiment would work, but over the last 20 years Oranians have turned a barren piece of scrub into a flourishing oasis, home to a thriving and rapidly expanding community of 900, where springbok wander amid green fields and the economy is booming. Orania exports jewellery to the whole of South Africa, air-freighted vegetables to British supermarkets and pecan nuts to China.

But the settlement’s success is in large part a reflection of the shortcomings of ANC rule in the rest of the country and white despair over corruption and soaring crime rates. In Orania, as one observer noted recently, “people leave their keys in their cars, live with their doors open, and children play, unmonitored, in the street until dark”. For the same reason there has been growing hostility among some elements in the ANC to an increasingly embarrassing example of what white enterprise can achieve amid a sea of non-white poverty.....

Working from his basement laboratory in the Bay area of San Francisco, home of the “flower power” movement, Owsley Stanley was the drug’s single most prolific producer, manufacturing it to such a high standard that “Owsley” became a slang term for quality LSD.
Such was the revenue from Stanley’s production of the drug that he was able to become the first financial backer of the psychedelic band Grateful Dead, whose “dancing bear” icon derives from his nickname “the Bear”. Having trained in electronics during a spell in the US Air Force, he also developed and directed every aspect of the Dead’s live sound at a time when scant attention was paid to amplification in public arenas. His recordings of their concerts were turned into live albums, furnishing him with a steady income in later life.

His activities first attracted the attention of the authorities in 1966, the year LSD was made illegal in California. But after a substance police claimed was methedrine turned out to be something else, Stanley walked free and sued for the return of his laboratory equipment.

At that time he was midway through an intensive two-year period of LSD production that accounted for millions of doses of the drug taken by tripped-out devotees of the growing psychedelic movement. Stanley’s wares fuelled the celebrated “Summer of Love” in San Francisco in 1967, and a special batch of LSD called Monterey Purple was reportedly used by Jimi Hendrix at the Monterey Pop Festival. “Purple haze all in my brain/Lately things just don’t seem the same/Actin’ funny, but I don’t know why/’Scuse me while I kiss the sky,” sang Hendrix.

It was only after being arrested in 1970 on drugs charges, relating not to LSD but to marijuana, that Stanley’s narcotics career was derailed. Despite being sentenced to two years in prison, however, he remained defiant: “I wound up doing time for something I should have been rewarded for,” he said. “What I did was a community service, the way I look at it. Was I a criminal? No. I was a good member of society. Only my society and the one making the laws are different.”

The son of an American government attorney, Augustus Owsley Stanley III was born on January 19 1935 in Kentucky, a state governed between 1915 and 1919 by his grandfather, who represented it in both the House of Representatives and the Senate. Owsley, who shed his first given name in 1967, grew up in Los Angeles and Virginia, and was expelled from school for drunkenness. He wangled a place at the University of Virginia to read Engineering, but after only a year joined the US Air Force, where he specialised in electronics and radar.

He left the military after 18 months and, having been mesmerised by a performance of the visiting Bolshoi company in 1958, studied ballet. He worked briefly as a professional dancer before returning to electronics, taking jobs in jet propulsion laboratories and at a television station. In 1963 he enrolled at the University of California at Berkeley, lasting only a year. Before leaving, however, he discovered the recipe for LSD in the Journal of Organic Chemistry in the university library.

“I was never a chemist,” he complained, adding that he had just “followed the directions” to make LSD. “It was the adventure the thing created that was interesting. Making the thing was not. It was just something that somebody needed to do, so I did it.”

By the early 1980s Owsley had left San Francisco for the Australian state of Queensland, apparently to avoid a new ice age destined to engulf the northern hemisphere. There he established a business selling enamel sculptures and adhered to an all-meat diet. He also kept a low profile, rebuffing journalists.

A у Србији је на делу солидарност према народу Јапана.
Скупљају се паре слањем СМС-порука на за ту прилику специјално регистрован број, влада даје шаком и капом у новоотворени фонд, чак је и Београдска филхармонија у Коларцу одржала концерт "посвећен" пострадалом народу Јапана.

Једино ме буни чињеница да Јапан тврдоглаво одбија да прими било какву помоћ од неких земаља, међу којима је и Србија.
Миссим, шта ће бити са тим парама? Бојим се да не пропадну... да предуго не чаме заробљене на тим специјалним рачунима.

Чудан је то свет; ни близу отворени и душевни као што смо ми, који се већ годинама возимо у њиховим тролејбусима и аутобусима, децу шаљемо у школе дограђене, реновиране и опремљене њиховим парама, зрачимо се њиховим рентгенима и сликамо на њиховим скенерима - све из донација. А ни цунами нисмо имали. Само онај Слобин земљотрес "... а ове старе куће ионако је требало порушити!"

Po prvi puta otkada je interneta izgleda da će se porno sadržaji naći pod objedinjenom domenom .xxx, sudeći prema novoj odluci. Organizacija za dodijeljivanje internetskih naziva i brojeva (ICANN) izglasovala je sa 9:3 odluku da se prihvati zasebna .xxx domena. Tom odlukom bi i internet trebao dobiti svoju "crvenu" ulicu, odnosno prostor rezerviran samo za odrasle sadržaje. O tome se debatiralo i odlučivalo već više od 10 godina, još od 2000.

Inače, već oko 213.000 stranica podnijelo je pred-rezervacije za .xxx domenu. Zasebna tvrtka ICM bi nadzirala vođenje i poslovanje .xxx domene. Tvrde da će naplaćivati 60 dolara za domenu, ali da će nezavisna i neprofitna Međunarodna zaklada za odgovornost na internetu (IFFFOR) naplaćivati dodatnih 10 dolara po domeni. Moći će se registrirati samo profesionalne porno stranice.

- Odluka o odobrenju .xxx domene je jedan od povijesnih trenutaka za internet. Zasebna web adresa će pornografiju udaljiti od maloljetnika i jako smanjiti prijevare i napade virusima - tvrdi Stuart Lawley, glavni menadžer ICM-a.

– Jutros su me prisilili da napustim elektranu. Sad sam u obitelji. Barem ti možeš biti na sigurnom, rekli su mi. Otišla sam iz elektrane u suzama – piše te nastavlja:
– Znam da nas i našu kompaniju TEPCO sada napadaju sa svih strana, ali nismo pobjegli od radijacije, ostali smo, riskirali živote. Jako, jako mi je žao. Moj je mladić još tamo.
Djevojka opisuje razdoblje otkako su primili upozorenje o tsunamiju, ali i poslije udara.
– Radili smo pod uzbunom, u mraku, tik uz more, spremni umrijeti... Sustav za hlađenje je otišao, ali očajnički smo ga pokušavali popraviti. Nismo pobjegli. Da jesmo, bilo bi kao u prvoj elektrani. Bili smo iscrpljeni, jedva smo hodali. Šteta od tsunamija bila je veća nego što smo mogli i zamisliti. Da je udario potres, ne bi se dogodilo ništa strašno, ne bi bilo štete, ali taj tsunami...
Oprostite što smo vam nanijeli strah. Kruže svakakve informacije, znam da se bojite. Vjerujte, šanse da vas zahvati radijacija jako su male. Ostanite izvan zona radijacije, ne izlazite vani. Moji kolege i moj mladić još su kraj nuklearke i rade. Njih će pogoditi radijacija. Ne boje se smrti – pisala je te ponovno apelirala:
– Oprostite nam

Све, све, али тај цунами...

Ја овоме што је написано ништа не верујем. Као прво објавила на блогу (проверићемо шта је то), па је напао неки читалац (њу или блог/к, не пише прецизно), па повукла, али се нашла нека способна да то на време сними & преведе на енглески. Много сумњиво. Тако се праве урбане легенде. "Док се последња пушка чује са Љубовог гроба...."
Ти Јапанци су блесави ако не туже државу и нуклеарку за штету. Ово је само финта да се од тужби одврате.

Чек, чек, какав им је ово записник:
на првој страни каже: "UNITED STATES DISTRICT COURT SOUTHERN DISTRICT OF NEW YORK
In re:

UNITED STATES OF AMERICAS Plaintiff,
- against -
SERGEY ALEYNIKOV, Defendant.
Па још: "For the Plaintiff: FEDERAL DEFENDERS OF NEW YORK BY: SABRINA SHROFF, ESQ.
52 Duane St., 10th floor New York, New York (212) 417-8700"

а на трећој, кад се здраве са судијом: "MS. SABRINA SHROFF: Good afternoon, Your Honor, for Sergey Aleynikov, federal Defenders of New York by Sabrina Shroff. My client is standing to my right. Good afternoon."


Ко кога ту тужи?
Идемо даље....

The bank’s profit margin will be eroded -- and I’ll explain why in a minute -- by the other competit activity. In addition, because of the way this software interfaces with the various markets and exchanges, the bank has raised a possibility that there is a danger that somebody who knew how to use this program could use it to manipulate markets in unfair ways.



'Леба ти кис'о!
Идемо даље. Things just keep getting better.

MR. FACCIPONTE:
Right now our understanding is that the server can only be accessed by someone who has his user name and password.

THE COURT:
Who has what, sir?

MR. FACCIPONTE:
His user name and password.

THE COURT:
Okay. So if he gives that to you, you can access that, isn’t that correct?

MR. FACCIPONTE:
That is correct, Your Honor.

THE COURT:
So whether he’s detained or not doesn’t him from communicating that information to you or anyone else. And therefore the server could be accessed and the financial institutions and the markets compromised as you have described.

A, jesi vid'o to moj brale? To se ovde zove "front-running orders" i "ima ko ce to da radi".

GS je americki SDPR: ne znas dal' je to establishment ili tek tamo neka firma.

Pusti.

Oдбрана:

And finally, if the government wants to take steps with Germany, I’m pretty confident that nobody in Germany is celebrating the 4th of July. I don’t think they got independence the same year we did and I think the government is well equipped to deal with whatever they want without requesting that the time they need to necessarily result in my client not being at liberty where he’s otherwise fully qualified for bail.

I just want to leave the court with one final thought.

If Goldman Sachs cannot possibly protect this kind of proprietary information that the government wants you to think is worth the entire United States market, one has to question how they plan to accommodate any other breach. But that seems like a very farce, wide-open statement to say, that Goldman Sachs has no way of keeping track of their own proprietary information.

I mean, I think that the market is at risk no matter what then. It’s not necessarily attributable to my client’s actions.




Hell yeah, baby!

A има и ово:

MS. SHROFF:
Your Honor, if the bank does not bear the risk of insuring that its proprietary information is safe, it’s certainly not fair for the bank to stand up and say detain somebody while I put into place procedures that I should have assured the American public that I already had in place when I first took your money. That’s preposterous. I mean, essentially what Mr. Facciponte is telling us is this financial institution that takes millions and millions of dollars of the American public should not bear the risk of making sure that their millions and millions of dollars are safe, and that burden in fact should rest on one of maybe two hundred employees at Goldman Sachs that has access to their software code. And gee whiz, because Goldman Sachs didn’t bother to do it, could you just detain him for a couple of days so that Goldman Sachs can get his act together? That’s an absurd argument to make.

Aha.

Citas americke novine, primetio si kolike gomile investigative novinara (po news/media kompanijama koje su, vrlo cesto, tek cerke-kompanije velikih finansijskih kompanija) je javnosti hrabro predstavilo ovu situaciju?

Nije to samo GS (i njihovih 30-40 milijardi $ prihoda godisnje). Citav sistem je rigged i tako je najbolje za sve nas. Keeps the show going, keeps the liquidity flowing around, keeps the banking interests who are running the Western world able to manage this whole circus.

А јесте их обогаљио тај Рус:
"The lack of trading opportunities during the last few months of 2010 was reflected in the firm’s lackluster fourth-quarter results. In January, the Wall Street bank reported a 53 percent drop in fourth-quarter earnings over year-ago levels, citing increased competition and depressed client activity amid economic uncertainty."

Harder for GS to make money without dealing from a marked deck, што би рек'о добри доктор Марк Клајн.

Da, strasno.

Prekjuce su ga osudilli na 8 godina, by the way.

Ovo mi je poslao bivsi kolega, programer kod mene tamo, koji upravo zavrsava 3. godinu JD-a na UC Davisu. Meni i jos jednom ex-kolegi (ovaj drugi je i ex-Goldman).

Kad je ova prica prvobitno pukla, citao sam neko izvjesce koje isto ima taj smehotresni deo o "softveru koji, ako padne u ruke nekoga vam banke, moze istome omoguciti "arge scale manipulaciju trzistima".

HUH??

Znaci, dok se to radi iznutra ("ima ko ce to da radi") sve je ok? Da, to to znaci.

U danima po tom, video sam mozda jedna napis u online "vestima" i mozda 2 klipa sa nekih wacko televizija (jedna u Londonu) gde su neki non-mainstream "posmatraci" zbivanja na trzistima kapitala (capital markets) proizvodili zapanjene i po malo subverzivne zvukove i to je bilo to.

Plus sto sam ja u par navrata preko relativno losih hamburgera u nekim od onih "bistroa" po kojima ordinira hipster a u stvari broke/starving dead-end ekipa (opisana ovde ranije) po West Village-u trljao ovom ex-Goldman koleZi nos u sve to (na sta mi on, inace buduci lekar, upisao je medicinu bas nekako tada, objasnjavase da... sta sam ono hteo reci? A da, dok smo se tu iscudjavali nisam nikako mogao da se otresem neke metar i dvadeset visoke, 125kg teske debele azijatkinje od jedno 22 godine koja je sedela na barskoj stolici odmah do mene za tim shankom a kojoj sam se izgleda bio dopao ili sta vec. Missim, strasno).

Синдром топлана. Јеботе, а мислио сам да су тамо паметнији, премда извесно бахатији.

Није ми јасно зашто то нису лепо откупили од Сергеја назад?
Има човек троје деце, не требају жиранти. И да су се држали подаље од суда. Оних необјашњивих месец дана пре хапшења ми звучи као страћено време на глупачко ценкање.


Овако су изгубили богсветизнаколико више.
Јел' имају они неки крајсис менаџмент?

Pa lepo ti kazem da se tu vec duze vremena ne zna sta je drzava (ovde u Americi i sama tako neopisivno viseslojnija i alotropski modifikovana do besvesti, ukljuciv i njene privatne emanacije ili chartered-out pojavne oblike kao na priliku bas taj Federal Reseerve, koji je neither) a sta je privatno: a gde god imas drzavu u bilo kojoj razmeri (pricam hemiju sad) imas i brljanje. I tako... [You must be registered and logged in to see this image.]

Има тамо негде, синоћ сам читао, мислим, да се у посткризној Америци учестало потеже питање редифинисања "друштвеног уговора" на коме УСА почивају, а које се теоријско рухо несмиљено одражава у тој мешавини јавноприватних интереса о којима говориш.
Што је крајње занимљиво нама одавде који смо ту "фазу" превазишли.

This place je ekstenzija srednjovekovne Engleske pa i pre-anglosaksonske Britanije a koliko sam ja upratio tu, bez sumnje, master rasu, oni su majstori delegacije nadleznosti i podele resora i uopste podele tkiva onoga sto su drzava, cilj-sredstvo-funkcionalnost-zaduzenja, regule, organizacione celine ali i sklop istih do atomizovanosti (i self-regulaciji seemingly disparate pa mozda cak i suprotstavljenih organela) koja nama, dosavsih iz predela gde niti puk niti vladar(i) uopste nisu kadri misliti na taj nacin (niti jedno drugom dostatno veruju; verovatno zbog imanentne uber-pokvarenosti te visoka stupnja animalnosti obeju strana) a sto rezultira "ja tebi postavljam ovo i tacka" modelom drustva) izgleda kao ona slika iz srednjeg veka sa covekom koji proviruje sa druge strane duge u neki prostor pun zvezda, kometa i planeta sa ljudskim likom. Baska sto u nas nema drustvene, inovacijske i, da ne zazvucim too Marxist, proizvodne dinamike kao u vekovnih neprijatelja svega srBskog, Anglosaksonaca.

Nadam se da sam makar nesto ubo.