Isn't The Green My Favorite Colour?

:)

Рурална Америка... That's all about


you gotta love it.

Морам признати, тек сад прочитах цијелу тему. Има овдје којекаквих момената - што шаљивих, што ироничних, што гротескних, што растужујућих. Ипак, од свих, највише ми се допада коментар Аманс о куглофу. :)

Но, каква год да је тема, питам се како сада стоји ствар са бојама? При том заиста нисам иронична.

Елем, у одређеним околностима, свакојаке ствари човјеку падну на памет, па тако и мени поче Јапан поново да се мота по глави. Заборавих, за тренутак, на све лоше ствари. Само ми паде на памет неки тривијални детаљ и пар ствари које сам вољела. И тако, опет до лактова у пословима - али сада и ја имам другачији профил, сада је лепеза послова шира. И тако. То лудило је трајало три дана.

Онда јуче, сасвим случајно, проговорих три ријечи са једном индивидуом која живи већ дуго у Јапану, а иначе је цијели живот неки лажни Србин, одрастао у иностранству, са застрашујућим романтичарским представама о националној припадности и отаџбини, које осцилирају као расположење јунака у руским романима који "падају у ватру". Час је ружичасто, час је крај свијета. Како год, увијек је нереално. Елем, након пар реченица, укапирах да се не разумијемо ни на једном језику којим смо покушали да комуницирамо, да стрелице моје ироније не само да не погађају у мету, већ самовољно, на пола пута од мете, одлазе некуд, ко зна куд. Испадох чак и "сериозна". И онда ми сину (а могла сам да погледам и књигу подсјећања) - тамо нема враћања. Јер тамо је тешко наћи саговорника. Ниво инфантилности је толико јак да је то погубно за људе попут мене. И онда одустадох. Чак ми је и лакнуло.

Sad, malocas, ponukan tvojom porukom, dok se klackam Amtrakom kroz Metilend, uzmem i ja da citam od pocetka.
Pa mi se smuci, koliko sam toga baljezgao.

Ja cu da gledam da dodjem ponovo u Ameriku, makar dogodine. Nije ovo Japan.

И ја ћу у Јапан на одмор, чим постанем довољно имућна. Али живјети и радити - њет.

slawen ::Sad, malocas, ponukan tvojom porukom, dok se klackam Amtrakom kroz Metilend, uzmem i ja da citam od pocetka.
Pa mi se smuci, koliko sam toga baljezgao.

Ja cu da gledam da dodjem ponovo u Ameriku, makar dogodine. Nije ovo Japan.

Mnogo ce me zanimati tvoj komentar na ovu temu posle, say mesec dana povratka doma.

Inace, polako privodim kraju raznorazne stvarcice koje su mi odvlacile paznju, i cim se vratim iz NYC, eto mene ovde cesce. Jedva cekam

врло_јак_тим ::Морам признати, тек сад прочитах цијелу тему. Има овдје којекаквих момената - што шаљивих, што ироничних, што гротескних, што растужујућих. Ипак, од свих, највише ми се допада коментар Аманс о куглофу. :)

Но, каква год да је тема, питам се како сада стоји ствар са бојама? При том заиста нисам иронична.

Елем, у одређеним околностима, свакојаке ствари човјеку падну на памет, па тако и мени поче Јапан поново да се мота по глави. Заборавих, за тренутак, на све лоше ствари. Само ми паде на памет неки тривијални детаљ и пар ствари које сам вољела. И тако, опет до лактова у пословима - али сада и ја имам другачији профил, сада је лепеза послова шира. И тако. То лудило је трајало три дана.

Онда јуче, сасвим случајно, проговорих три ријечи са једном индивидуом која живи већ дуго у Јапану, а иначе је цијели живот неки лажни Србин, одрастао у иностранству, са застрашујућим романтичарским представама о националној припадности и отаџбини, које осцилирају као расположење јунака у руским романима који "падају у ватру". Час је ружичасто, час је крај свијета. Како год, увијек је нереално. Елем, након пар реченица, укапирах да се не разумијемо ни на једном језику којим смо покушали да комуницирамо, да стрелице моје ироније не само да не погађају у мету, већ самовољно, на пола пута од мете, одлазе некуд, ко зна куд. Испадох чак и "сериозна". И онда ми сину (а могла сам да погледам и књигу подсјећања) - тамо нема враћања. Јер тамо је тешко наћи саговорника. Ниво инфантилности је толико јак да је то погубно за људе попут мене. И онда одустадох. Чак ми је и лакнуло.

Ma, tesko je igde naci sagovornika. Ja sam se, u cilju istog (hocu reci, nalazenja sagovornika), uclanila u mensu pre neki dan i javicu vam kako tamo stvari stoje

Мислиш, Аманс, да су brainiacs добри саговорници?

Nisam sigurna o cemu cemo da razgovaramo, idem da ih posmatram i da vidim sta se igraju--vidim da vole raznorazne igre, a ja to nisam nikad radila, pa rekoh, da vidim vredi li to sta. Sto se sagorvornistva tice, sa tim nemam dobro iskustvo skoro ni sa kim (ne racunajuci prisutne ).

Elem, posto me nije bilo neko vreme, evo par stvari od mene u povratku:

numero uno: moja unucica od pre par meseci

[You must be registered and logged in to see this link.]

Лијепо дијете. А ја иначе нисам од оних којима је свако дијете лијепо.

Ништа, причаћеш шта се тамо код мозгоња збива. :)

Hvala na komplimentu. Ja je obozavam, a mogu reci i cela sira i uza familija. Ona nam je prva beba posle vise od dve decenije.

Ma, da...imacemo teme za cakulanje

Има паметне очи и веома симетрично лице.
Биће опасна лепотица.
Још да је неки бољи свет чека...

А иначе, ти као паметни, па још у тзв. Менси, који су то случајеви за избегавање....
Не бих сад да ти убиВам вољу, али, од малена сам експериментисао са различитим типовима људи гледе конверзације (једно време сам чак прихватио општеуврежено мишљење да нешто није у реду са мном) и могу ти рећи да сам одавле закључио да треба избегавати лузере свих профила, јер ће те увући у своју спиралу пакла и исисати живот из тебе когод зомбији мозак што сисају.

А кад кажем лузере свих профила, онда мислим и на оне који су толики лузери да то прикривају великим постигнућима и личним, професионалним и другим успесима, когод на пример успешним решавањем Менсиних тестова интелигенције.

Оно, кад погледаш, скоро је свако у неком слоју лузер, па си у праву кад кажеш да је тешко наћи сабеседника (у смислу некога кога ћеш да испоштујеш на добровољној бази, ане реда ради или под другом неком принудом).
Из чега произлази - бежи што даље од Менсе.

Ја се лично никад не бих у то учлањавао јер постоји теоријска могућност да тамо неки лузер решавајући оне њине као шатро креативне тестове интелигенције постигне макар и за длаку бољи резултат од мене, наравно, не зато што је интелигентнији, него зато што им је методика вредна ах богати шупља боба - е то не бих поднео никако.

Не смемо дозволити да нас идиоти потуку, чак ни тамо где су најјачи, зато се не такмичимо у идиотизму!

slawen ::А кад кажем лузере свих профила, онда мислим и на оне који су толики лузери да то прикривају великим постигнућима и личним, професионалним и другим успесима, когод на пример успешним решавањем Менсиних тестова интелигенције.

Оно, кад погледаш, скоро је свако у неком слоју лузер, па си у праву кад кажеш да је тешко наћи сабеседника (у смислу некога кога ћеш да испоштујеш на добровољној бази, ане реда ради или под другом неком принудом).
Из чега произлази - бежи што даље од Менсе.

Ја се лично никад не бих у то учлањавао јер постоји теоријска могућност да тамо неки лузер решавајући оне њине као шатро креативне тестове интелигенције постигне макар и за длаку бољи резултат од мене, наравно, не зато што је интелигентнији, него зато што им је методика вредна ах богати шупља боба - е то не бих поднео никако.

Не смемо дозволити да нас идиоти потуку, чак ни тамо где су најјачи, зато се не такмичимо у идиотизму!

Ne volim rec "luzer" ama bas nikako. Veoma je interesantno sto se na srpskom ta rec koristi u tom obliku (a ne "gubitnik" koja me asocira na nekog ko je izgubio partiju tablica, a ne zivota), nego je preuzimamo iz drugog jezika (tj. drugog drustvenog sistema, tj. drugog sistema ljudskih vrednosti). Jos je interesantnije sto se na engleskom jeziku ne moze nikako solidarisati sa nekim. Mozes da "feel solidarity" (sto je prilicno pasivna radnja--osecas nesto, ali nista ne preduzimas). Ali da se aktivno solidarises, to ne mogu ni da zamisle, pa zato ni da izraze svojim jezikom.

hm... tema za razmisljanje...

Sto se tice, pobedjivanja...meni nije potrebno da budem pobednik... a, slawene, fyi...idioti su nas odavno potukli.

Sinoc me na veceri neki mladi kreten poceo da maltretira sa politikom, rekoh, mani me se mladicu, a on navalio...e ako nekog ne mogu da smislim, onda su to libertarians (mozda ta rec luzeri i nije tako losa....hehehe)

slawen ::Има паметне очи и веома симетрично лице.
Биће опасна лепотица.
Још да је неки бољи свет чека...

Hvala :)

Da, to o svetu me bas brine.....

Mala ispravka: nisu idioti nista krivi; oni su takvi kakvi su i zive kao takvi. I mi zivimo takvi kakvi smo. Elem, nisu oni pobedili, nego sljam. Mozda bi bilo bolje da su dobri idioti pobedili.

slawen :: Ја се лично никад не бих у то учлањавао јер постоји теоријска могућност да тамо неки лузер решавајући оне њине као шатро креативне тестове интелигенције постигне макар и за длаку бољи резултат од мене, наравно, не зато што је интелигентнији, него зато што им је методика вредна ах богати шупља боба - е то не бих поднео никако.

Hmmmm ako znas da si pametniji od svih tih mensasa, i ako znas da su testovi satro, a metodika losa, zasto bi te uopste doticalo sto je neko na satro testovima bolji od tebe.

U stvari, ako na satro testovima ispadnes najpametniji, trebalo bi da se zabrines...

То је бар једноставно - ако си стварно паметан, а ти онда можеш не само да решаваш озбиљне проблеме, већ можеш и да емулираш ум неког менсаша тако да радиш те њине тестове боље од њиха самих.
Ко може више, може и мање.
Стара правничкофилозофска.

У ствари, све је то привид који мора да се редовно одржава, мења уље, филтери...

емулираш-keskse na srpskom, bre?

slawen ::У ствари, све је то привид који мора да се редовно одржава, мења уље, филтери...

koga ne mrzi

Имитираш, такмичећи се са њиме.

Сори, подражаваш некога/нешто, такмичећи се са њиме.

(e bas me nasmeja)



gotcha

amans* ::

slawen ::У ствари, све је то привид који мора да се редовно одржава, мења уље, филтери...

koga ne mrzi

О томе ти и причам.
А кога мрзи, победе га олоши.

Meni se cini da olosi pobedjuju zahvaljujuci svojoj brojnosti.

Secam se--daleko bilo da ovo povezes sa olosima, pricam o brojnosti sad--pre dosta godina sam volontirala u nekom centru za opismenjavanje. Dolazili su siromasni radnici, uglavnom iz Latinske Amerike, na casove. Posle rada u kojekakvim klanicama, fabrikama, kokosinjicima, kopanju kanala i ostalih lakoatletskih poslova, oni bi stizali, istusirani, namirisani, uzbudjeni sto imaju sansu da nauce jezik. Trudili su se iz sve snage i naravno, manjevise slabo je sve to islo. I svaki od njih je imao po 4-5-6-7-8 itd. braca, sestara koji isto nisu znali jezik.

I taman jedan zavrsi kurs stize tuce novih sa isto toliko familije....dok me sve to nije obeshrabrilo i batalila posao. Opet pobedi katolicka crkva...znaju oni sta rade braneci kontracepciju.

I dan danas imam dve male stvarcice koje sam dobila na poklon od dva djaka. Jedna mala drvena figurica psa i jedna mala kartonska kutija koju je taj student sam napravio i ukrasio. U njoj i dan danas drzim neke papirice i kojesta. A to bese, ima tome vise od petnaest godinica....


Prosle godine, po prvi put, veci broj imigranata se vratio iz SAD u Meksiko, nego sto ih je uslo u zemlju (legalno i ilegalno).