Mind game revival (restoration to life)

Радиш у министарству.
100%!
Примило те и ти си пристала.

И сад на мени тренираш те одговоре.
Тцтцтцтц,....

Ма какави. Завршавам роман и чекам СП - нема бољег момента за незапосленост од овога. Запосленост је прецијењена.

Роман.
Мора да је онај чији си ми потписани примерак обећала.

Да. Ако ми га не буду хтјели објавити (боље да почнем са ако ми га икада буду хтјели објавити), шта да радимо?

Ништа се не бој, ја ћу да се брзо обогатим у тој УСИ, па ћу ја да те издам.

Није мени проблем да га издам тамо. Одох сад.

И ја морам у продавницу, баш згодно.

А сад већ морам у суд.

Само да изразим своју радост што ускоро неповратно напуштам ОВО, док ТО тоне поново у најсмрдљивији удбашко-криминални глиб.
Балкански ратник Чуме, балакански ратник Сретко/Светко, балкански ратник Пецони, балкански ратник Шарић, балкански ратник Бота, балкански ратник, балкански ратник.....

Цео дан се борим са једном представком за Стразбур. Нема више одлагања, морам то да опослим, платио човек поштено колико сам тражио.
А ствар надреална: удружила се била два слободно се може рећи криминалца за вршење кривичних дела у области привреде, па један изради другог. Онда га овај други притисне да му врати паре које је уложио у тај подухват, овај врдао, врдао, нешто мало платио, остатак "одрадио" другим пословима, али онај други није био задовољан, па не буде лењ већ нађе зајебаног утеривача дугова и пар сусретљивих адвоката, па овом наплати преко суда у парама све, поново. А кад се неко у Србији успе да наплати преко суда, знаш колико је сати. Ево шта ради Динкић, на пример, са онима које тужи за клевету.
И онда га овај противтужи суду тзв. Србије што га је одрао преко сваке мере, каже: "јесте, дао ми у кешу лову да купим за њега тоне и тоне Рубиновог вињака и прошверцујем га у Српску онда кад је Слоба био ударио ембарго Српској јер њихова скупштина није хтела да ратификује онај мировни споразум који је Караџић потписао у хотелској соби, онда кад је Цобе ишао лично на Пале да га попуши; а ја то због објективних тешкоћа и субјективних слабости нисам урадио; па сам му нешто пара вратио, а за нешто смо се били договорили да му направим папире и омогућим да као извезе неку грађу из Босне у Србију, а у ствари је и не помери из Босне, већ само ескивира порез; па сам за њега регистровао на лажну личну карту фирму у Српској да би увезли бензин и дизел тамо, а да не платимо царину и порез -ту смо били рекли да смо сад квит; а он ме и поред тога тужио! е, па није поштено! а он је због тог бензина био у затвору, не ја..."
А српски суд каже "то да ли је овај вршећи неке услуге за потребе оног другог исплатио дуг, није од значаја за правилно пресуђење у овој ствари".
Неке услуге?
Неке услуге!
Цео дан се са тим мучим. Размишљам, које ли је људско право овога повређено.
Право на правично суђење? Свакако, али се он по томе ни мало не разликује од било којег другог становника ове земље који је имао посла са судовима и другим државним органима.
Право на равноправност привредних субјеката? Стварно није у реду да држава фаворизује једног у односу на другог, кад су оба ишла за тим да је зајебу за порез и царину. Али, опет, ништа ни ту није изузетно.
Не знам ни сам. Ићи ћу на то што пресуда није била благовремена. Ипак су толике године од онда прошле, а они....

Има занимљив чланак тамо у последњем Нину који почиње питањем шта ћемо ново сазнати (чуј "ми", чуј ""сазнати") о убиству Ђинђића, а после хапшења ове двојице у Загребу. Пардон, једног у Загребу, а једног "на ивици (Ивици?) шумице непосредно уз државну границу са лап-топ рачунаром у ранчићу".
И закључује аутор - ништа "нећемо сазнати", јербо су ти земунци у ствари једна банда јајара и сецикеса, сељачких муљара и сирових силеџија, једна скупина обичног олоша које је на гомили држала искључиво брутално чврста рука првог међу једнакима, њиховог газде Шиптара/Кума.
И чак добри новинар цитира изјаву Ђуре Мутавог "Е, изем ти такву мафију, кад смо им ја и моја мајка Ибољка сва логистика..." Влада Будала се по том питању није изјашњавао.
Па хвала курцу да је то тако, да не кажем Добро јутро, Колумбо, мафија је свуда, увек и само то, удруга ниткова (хммм, ово се може да односи на много тога у тзв. Србији, морам да будем прецизнији), друштвени отпад који се накупио у сливнику (опет недовољно прецизно!), неформално и лабаво повезана флексибилна криминална структура са природним унутрашњим поретком заснованим на ауторитету силе (хајде нек буде да је ово добро, морам да станем са тражењем описа мафије који се разликује од других друштвених група Србије). И наравно, онда, да снага мафије не лежи у изванредним организационим способностима неког генијалног Дона, или у савршеној самосвести сваког припадника те екипе који је спреман и живот дати за више циљеве којима мафија стреми, у феноменалној поставци изванредних људи на правим, пажљиво одабраним позицијама, кључним за остварење ненадјебивог плана као из неког акционог трилера усмереног на културно, у рукавицама (апотекарским или боксерским) скупљање кајмака и пријатан, породични живот у часовима опуштања. Јеб'о га Сопрано. Наравно да не.
Снагу мафији дају њени silent partners распоређени у легалне, праве, државне и друштвене структуре, зајебани и способни људи који седе у правим центрима моћи, они су њен егзоскелет, јер мафија је као неки погани инсект или љускар, без тог егзоскелета, без тог силног, непробојног оклопа оно што од мафије остаје је само гомила гована и слузи која се распе пред нашим очима као што се десило са "земунским кланом" (одвратне ли језичке конструкције, али одвратне намерно; вероватно су творци свесно ишли за тим да се замаскира суштина мафијске организације о којој овде говорим), као што се сада дешава са Шарићима.

И добро, то јесте тако, али шта је онда занимљиво у поменутом тексту из Нина?
То што не умеју или пре не смеју да кажу ово што ја овде причам?
То што су поново почели да чачкају једну забрањену тему, намерно провоцирајући тупавошћу текста који је апсолутно дисонантан песми коју певају остале новине?
То што се овако шаље порука једне фракције другој фракцији унутар исте службе да ништа није заувек?
Или, напротив, да су неке ствари ту вечне, само се кондоми после употребе бацају (види под Спасојевић, Легија, Шарић...)
Хмммм.....

To ja rekoh onde kod Paramecijuma pre neki dan - ono gde se grohotom smejem natruhama o tomu kako tzv. Srbija moze imati kapacitet da to sve istrazi i rascisti (a "da prezivi") - a povodom tih raznih nekih zvukova koje proizvodi zadnjih nedelja bulumenta laznih javnih licnosti, laznih medija, lazno bivsih duznosnika srBske lazne policije i slicno a glede prvo onog prozivanja nekog Kostunichinog sekretara na okolnost pogibije neke srBske budale tijekom barbarskog napada na nasu ambasadu u tzv. Beogradu pa do kao fol zvukova o istrazi pravih razloga, pravih motiva, pravih organizatora/konspiratora korekcije koja je ucinjena marta 2003.
SMRT!

Ziveo NATO!

[You must be registered and logged in to see this link.]

..... Mr. Tadic, the Serbian president, has been adamant that he is dedicated to a capture. In response to written questions, he wrote, “This government of Serbia is doing absolutely everything in its power to locate and arrest him.”
Given history, many analysts in Serbia and beyond remain skeptical.
“It’s easy to hide successfully when nobody wants to find you,” said a key protector of Mr. Mladic’s fellow fugitive, Mr. Karadzic, offering a wry smile.

Ко ће да ми каже одакле је оно опште место кад зликовац, прави ђаво, по сваку цену жели да врбује часну душу која му прекида царство мрака; нуди му сва чуда света и вечну срећу, авај, не може га купити.
А онда, једног дана, поново одбијен и презрен, из блата последње изгубљене битке, пошаље злочинац у потаји своје асасине да непоколебљивој врлини убију најмилије чедо, у очајном бесу да бар уништи оно што не може да има.
И тада, грозне ли ироније, изгубљени родитељ са лешом својег детета на рукама долази код ђавола; јер, мисли тад бедна несрећна душа, само ђаво у томе може да му помогне, да га освети, да страшном казном смрви, и предаје се тада убици свог детета у робље...

Crnogorski premijer je poručio opoziciji da ona neće odlučivati o tome koliko će on biti na vlasti.
"Da opozicija odlučuje - ne bi vladali ni ja, ni DPS. Uprkos tome, zajedno sa DPS i koalicionim partnerima obavljam vlast u Crnoj Gori. Tako će, verujem na vašu žalost, biti još zadugo", naveo je on.
On je opoziciji poručio da su u zabludi, a da će DPS sa svojim koalicionom partnerima pobeđivati i ubuduće.
"Sve dok budete u takvoj zabludi jedno je sigurno - Demokratska partija socijalista će zajedno sa svojim koalicionim partnerima pobeđivati na izborima", istakao je on u okviru "premijerskog sata" u Skupštini Crne Gore.

In plane montenigerian: Видите то са онијем који одлучује ко ће да буде власт у Црну Гору.

Почео сам овај епски топик о лажној власти сербској (а стигао сам и до тзв. црногорске, дотакавши се богуми и оног америчког црнца) тезом о Лажној Опозицији Србије коју је елегантно устројио и профилисао блаженоупокојени Зоран (јел' примећујете да су престали тако интимно да га зазивају? Борисе, Борисе... ) - сенком власти, како је сликовито приказало моје пиле, што је добра дефиниција у нормалним државама и нормалним временима, али не у Србији Овде Сад - наше прилике изискују већ дуго да опозиција буде супротност власти, њен апсолутни контраст, више чак и од антивласти,

Но, да не идемо много у ширину, допало ми се како то Пиле чикино све уме да објасни тако да ја разумем; уопште, те алегорије, параболе, хиперболе и остале елипсе стварно су добар начин да се човек изрази, па 'ајде и ја да пробам једну: елем, крајње упрошћено говорећи, пре појаве глобализма... не, ово је сувише глупо чак и за мене.... дакле, пре тријумфа глобализма, свет је био једно тркалиште, рецимо оно у Ле Ману, где су државе биле тркачке екипе које су временом саме поставиле правила понашања у тој трци на милијарду миља и више. Зато што је све то трајало у пизду материну дуго, било је допуштено да се у току трке мењају возачи, пратећи тимови, поправљају, па чак и дорађују и усавршавају аутомобили - тако су у демократијама те измене биле више-мање рутинска ствар, а у диктатурама би шефа сменили специјалном изборном процедуром званом гарота тек кад би заспао за воланом. Значи, замисливе су све комбинације и прикривене махинације, више или мање отворена савезништва унутар и међу тимовима, па богами и озбиљни сукоби у борбама за позиције на стази, све до масовних судара и тешких хаварија које су, пак, отварале простор за уградњу потпуно нових, често неиспитаних резервних елемената и модула уместо старих, у удесима смрсканих делова аутомобила, па су неки чак због тога тврдили да су судари у ствари у служби напретка. Свеједно, замислите сами остало.

Е, у тој трци Србија није ни крваvоцрвени Ферари, ни Лембо, ни Астон, чак ни Југо, Србија је приградски аутобус који вози у супротном смеру. Претпостављате да је прва улога опозиције у таквој Србији да што пре преузме власт и окрене аутобус. Иначе није права опозиција.
Не. У Србији се и власт и њена тзв. опозиција боре ко ће да седи напред, поред возача и наплаћује карте путницима. Лудило!
Чекај, па кад већ у том аутобусу нема нормалних, кад га већ вози душевни болесник БУДА (а не Мишко, треба имати муда па рећи Буда), како је могуће да остали такмичари не предузму нешто, зауставе ту крнтију, избаце је ван стазе, покушају да пронађу неког кога би успели да усмере на праву страну, па после нека они сами унутра виде ко ће боље и брже да тера...
Било је и таквих покушаја. Има их и сада. Аутобус пун лудака би једно време привидно ишао тамо куд треба, шеврдао по писти, окретао се око себе, поново ишао у контрасмеру, па га опет ови остали окретали...
Међутим, у међувремену, слабо је то ко могао да примети ако је превише био заузет вожњом и премало укључен у суштину ствари тамо у организационом одбору трке, цео догађај је од отвореног првенства постао франшиза, нешто као НБА, или НФЛ, или, на крају крајева, зашто не рећи - Need for speed 4. N4S4.

Па сад газде франшизе другачије гледају на то.

После битке, сви су генерали.
У србској политичкој стварности то изгледа мало другојачије: сад, кад је та ствар са Косовом коначно готова, безбедно је и за највећа говна (а.к.а. демократе) да почну са бусањем у патриотска прса, то јаче што су изгледи да неко у то поверује мањи. Упадају у очи, јер то није нешто што би човек од њих очекивао, али их брзо гута маса осталих, професионалних родољуба - сви журе да искорите тренутак, па колико пута се уопште може изгубити Косово?
Јасно им је да је завеса пала пре пола сата, па јасно је и нама, како не би било њима, али они упорно излазе пред публику, не да се поклоне, већ да декламују, деру се, све су им вене искочиле по врату, сви у исто време, сви у глас, нико никог не чује, нико никога не слуша, ено га онај тамо премеће се преко главе док други бљује ватру трећем у лице, а маса у партеру се најела трулог парадајза, па само брекће, прди и подригује.

У лажној земљи лажног народа лажна власт пише лажне декларације лажним демонстрантима на лажним барикадама.

slawen ::JA:
... контемплирао о лажној опозицији.
Још за Цобетовог вакта тврдио сам да тадашња српска опозиција није ништа доли списак превремених пребега (дисидент је, ваљда, пребег из владајућег начина мишљења, отпадник, изрод - поучите ме ако грешим), и то доказивао на примерима: што је дисидент>опозиционар заузимао ниже место у хијерархији, то би раније напустио владајућу гарнитуру, просто као резултат сопствене необавештености, односно погрешне претпоставке (мајке свих зајеба) да ће напуштањем "брода који тоне" и преласком у "противнички табор" профитирати са причом "лепо сам вам ја говорио". Тако је атентовани Вук међу првима сео за кухињски астал Мирка Јовића у Пазови. А Човић тек кад је видео Гонзалеса. Генерал Перишић је, према томе, располагао најбољим информацијама - кад је и он напуштио Цобета, било је јасно да су му Американци поверили да су решили да фактора стабилности наражње.
Стога је целокупна контрацобета опозиција била једна обична клупа за резервне играче, који су само чекали да ускоче у исту игру, кад првотимце неко некако елиминише.

Каква онда може бити ова данашња опозиција?

Најпре, осврнимо се на шестооктобарску опозицију.
Чинили су је рахметли Цобе (са Богољубом Бјелицом, Миром, Марком и Маријом ђутуре) и Шешељ (са Јадранком?).

Оно што прво упада у очи је да њима, шестооктобарској опозицији ни на крај памети није падало да се понашају као дотадашња опозиција - да седу и чуту и чека'у и сараџују.

Из тога је произлазила реална опасност за нове играче на старом теренчету намед Сербија: да Цобе & Шеки поврате поборнике, чим се ови извуку из коштунициног ректума.

Зато је требало Цобета & Шекија експедовати онострано, а на њино место инсталирати поуздане кадрове - Ивицу и Томицу. Па да они замајавају мало ону другу Србију. Ал' да не осете.

Тако је настала Лажна Опозиција Србије (ЛОС), коју су прво попљували њихови доживотни председници, подржавши један другог на неким шатро изборима, мислим Коштуница версус Лабус (и тако коначно признали свету своју инцестуозну прошлост).


Зашто је мени јутрос ово било важно?

Зато што је лажна опозиција крунски доказ да имамо лажну власт.
Којом директно управља неко одозго.
Па су и сви избори и референдуми лажни.
Као и лажни Устав, који је потврдила лажна половина.

Трактат о очигледном.

Кад лажна опозиција постане лажна власт, шта бива са дотадашњом лажном власти?

Постаје ли права опозиција лажној власти? Или се "видимо у неком другом филму"?

До мојега, да простите...

У суботу ми је био последњи дан на послу; миссим, јесте то био dead end и све, али се опет осећам пораженим неспособњаковићем.
Седим тако од суботе у соби (уз краћи одлазак до цркве јуче) и чекам да ми ови моји (породица) одобре повратак кући, па у очајничком покушају спашавања или боље рећи поновне изградње нешто мало самопоштовања, узех да читам ово, наново.
Отуда и претходни цитат уводног чланка у Мајнд Гејм.

И што више читах, све ми је јасније бивало да је све ту где сам га и оставио и/или предвидео: и поменути Томица & Ивица, први коначно председником ([You must be registered and logged in to see this link.], други премијером ([You must be registered and logged in to see this link.]), подмладак ПУПС-а ([You must be registered and logged in to see this link.]), Теодор фон Бург коначно напушта Србију ([You must be registered and logged in to see this link.]), додуше, пошто одлази за Оксфорд...
Све.

Не само политика - [You must be registered and logged in to see this link.]

Не само проблеми са Косовом и ЕУ - не могу више да линкујем, све лепо пише испред.

Све.

Испоставило се као тачно када сам рекао да [You must be registered and logged in to see this link.]

Јер се нешто око мене можда и променило (премда сумњам), али ја, који све то опажам и промишљам нисам, ја сам остао исти.

Магарац у Беч, магарац из Беча.

Ах, да, лила су линкови, а текстови су од пре Христа. Кад сам их пресликао у Ревајвл већ су били неколико година стари, а то је било одавно.

Где ли ми је пиле?

Хоће ли Расим & Милица у Владу?
[You must be registered and logged in to see this link.]

Једном је један човек, верујем да се ради о неизлечивом душевном болеснику који је бивао суцем, адвокатом, секретаром скупштине града, па јопет адвокатом, елем, једама је тај човек рекао да ће СПС да пропадне кад се сви учлане у њојзи, исто као што је СКЈ пропануо онда кад је испримао све који су хтели у њега (тако сам чуо од једног другог бившег суца кога после вратило на пос'о; њега отпустиле биле демократе што их прозив'о преко новина, па га вратиле кад их је лепо замолила његова госпоџа Драга).

Из чега закључујем да је речени господин душевни био опозиционаром будући разочараним чланом или макар симпатизером-оснивачем (категорија дебила упоредива са србима-русофилима с'глупости) СКЈ/СПС-а који је погрешно рачунао на свој нобилити статус (а јел'те, кад су ваши дошли у Београд?), али то сад није важно.

ОНО ШТО ЈЕ ВАЖНО је да је тај наш Moravagine тада био 100% у праву. Па нема разлога да ни сад не буде, поново.

Коначно ће сви да се учлане у власт. Сем Војислава Др Коштунице, али он је потпуно небитан, као испушена лула.

И онда ће власт да пропадне, по том природном следу који је уочио друг душевни.
А кад власт у Србији пропадне, то значи да ће да завлада стање погодно за изазивање анархије.

Ко оно рече да је то немогућа мозгалица типа perpetuum mobile-а?
Да не линкујем сада, да не кажем линкеидујем.

Јер, брате, сви су се измирили и сложили, као никад до сад: и десница и левица, и власт и опозиција, и четници и партизани, и млади и стари... то пропасти МОРА.

slawen ::JA:
... контемплирао о лажној опозицији.
Још за Цобетовог вакта тврдио сам да тадашња српска опозиција није ништа доли списак превремених пребега (дисидент је, ваљда, пребег из владајућег начина мишљења, отпадник, изрод - поучите ме ако грешим), и то доказивао на примерима: што је дисидент>опозиционар заузимао ниже место у хијерархији, то би раније напустио владајућу гарнитуру, просто као резултат сопствене необавештености, односно погрешне претпоставке (мајке свих зајеба) да ће напуштањем "брода који тоне" и преласком у "противнички табор" профитирати са причом "лепо сам вам ја говорио". Тако је атентовани Вук међу првима сео за кухињски астал Мирка Јовића у Пазови. А Човић тек кад је видео Гонзалеса. Генерал Перишић је, према томе, располагао најбољим информацијама - кад је и он напуштио Цобета, било је јасно да су му Американци поверили да су решили да фактора стабилности наражње.
Стога је целокупна контрацобета опозиција била једна обична клупа за резервне играче, који су само чекали да ускоче у исту игру, кад првотимце неко некако елиминише.

Каква онда може бити ова данашња опозиција?

Најпре, осврнимо се на шестооктобарску опозицију.
Чинили су је рахметли Цобе (са Богољубом Бјелицом, Миром, Марком и Маријом ђутуре) и Шешељ (са Јадранком?).

Оно што прво упада у очи је да њима, шестооктобарској опозицији ни на крај памети није падало да се понашају као дотадашња опозиција - да седу и чуту и чека'у и сараџују.

Из тога је произлазила реална опасност за нове играче на старом теренчету намед Сербија: да Цобе & Шеки поврате поборнике, чим се ови извуку из коштунициног ректума.

Зато је требало Цобета & Шекија експедовати онострано, а на њино место инсталирати поуздане кадрове - Ивицу и Томицу. Па да они замајавају мало ону другу Србију. Ал' да не осете.

Тако је настала Лажна Опозиција Србије (ЛОС), коју су прво попљували њихови доживотни председници, подржавши један другог на неким шатро изборима, мислим Коштуница версус Лабус (и тако коначно признали свету своју инцестуозну прошлост).


Зашто је мени јутрос ово било важно?

Зато што је лажна опозиција крунски доказ да имамо лажну власт.
Којом директно управља неко одозго.
Па су и сви избори и референдуми лажни.
Као и лажни Устав, који је потврдила лажна половина.

Трактат о очигледном.

Цртеж из данашњег Блица:


[You must be registered and logged in to see this image.]
Е, сад је стварно доста.

Србија је сад најјаднија.

Ове су нам беднике поставили за власт само да би нам се ругали*, јер народ кога по рођењу зовем мојим обилује кретенима који су могли да подједнако успешно једу говна и мажу се њима по глави, а да то не буде баш у тој мери гротескно. Толико су ови сад надреално изобличени, да ми и даље без икаквих проблема полази за руком да слажем самога себе да су то перјанице неких других, да се ово дешава некоме другом, да је ово земља неких других који се повремено појављују као што повремено бива и најезда губара или скакаваца, а ја сам дошао у сафари баш кад су се излегли из јајашаца која су годинама чекала на погодан монсун у неком смрдљивом шеварју, па ми се заправо указала ретка прилика да посматрам дивну магију природе која ће да проради кад стање постане очајно... То је онај писац крив што сви верују да ће једном проћи и време фукаре. Као, како дошло... А неће. Док ја лажем себе, они се укопавају.

УДБА отворено удара у цигански добош "независних медија". Пред чијом ли ће кућом заиграти мечка? Шта год да мислио о оним поповима, "разоткривачи истине о њима" су ми неупоредиво одвратнији. Не можеш сплачине да кривиш што смрде, права поган је онај који их је сипао у чинију и држао на главном трпезаријском столу и онда кад су постале токсичне, још би их тамо држао да није затребало хране за људске свиње и пацове. У исто метално буре помија су убацили и ону Миланку, Десанку, како ли, мас-убичину жену, малу Тијану која је рођена у Србију, а чека срце у Америку, и Нолета и Фарму и Великог Брата број 15 (пост СФРЈ ВИП варијанта), упадљиво је одсуство Ере Ојданића из те гнусобе.

Та небрига, одсуство жеље, чак, да очигледно болесне ствари ураде тако да сутра или неког другог, неодређеног дана у будућности могу да их врате у нормалу, видна је свуда. И то је логично. Накази која се показала испод маске не можеш повратити изгубљени идентитет принцезе, али можеш "коначно признати" да кроз њену њушку Узвишено биће службе даје своја пророчанства, тачније најаве будућности.

Ужасна мизерија.

*Или је по среди много људскији узрок: ти тамо безимени и безлични несрећници којима је у део запао ужасни, депримирајући посао да управљају овим чиром на чмару човечанства морали су да себи дају мало одушка, да се забаве мало како би одагнали туробне мисли, па су нам инсталирали ове будале Ивицу & Томицу; јадни су и ти скривени Моћни Управљачи, кад им је је осећај за хумор у тој мери первертован после година бављења Србијом, да их разгаљују Вучићеви вербални ејакулати, на пример...

[You must be registered and logged in to see this link.]


Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar odbrane Aleksandar Vučić primiće danas nagradu "Najevropljanin 2012", koju dodeljuje Prva evropska kuća.

Ceremonija će, kako je najavila vladina Kancelarija za saradnju s medijima, biti održana u Svečanoj sali Skupštine grada Beograda.

Među laureatima u prethodnih 13 godina su Zoran Đinđić, Boris Tadić, Božidar Đelić, Dragoljub Mićunović, Miroljub Labus, Nebojša Čović i Vojin Dimitrijević, a dobitnik je 2009. bio i sadašnji premijer Srbije Ivica Dačić.

Све по списку.

Свако ко је некада имао проблеме у браку, породици, на послу и слично и потражио помоћ од кога другог да (му) те проблеме реши, без обзира да ли се обратио пријатељима, породици или неком чији је то посао, зна оно што је јуче изгледа схватила Наташа Кандић, сазнавши за одлуку ноторног (у смислу notorious, озлоглашеног, а не општепознатог) хашког Трибунала да ослободи од сваке одговорности два пензионисана српска удбаша за злочине почињене у име српства, службе & православља (не нужно тим редоследом), поткрај прошлог века, а на територији блаженопочивше СФРЈ: да туђа рука свраб не чеше, да си на свету сам и да своје проблеме мораш сам и да решаваш, јер ти у томе нико, ама баш нико помоћи неће. Friends & Family вуку на своју страну, саветовалишта, попови, психолози, психијатри и остали професионални душебрижници, адвокате за породично право укључив, чак и кад су „непристрасни“ (truly meaning незаинтересовани) гледају да проблем елиминишу, не да га реше; они су увек више месари који одсецају токсично ткиво, него што су заинтересовани да сачувају интегритет целине којој „помажу“ тако делујући споља, уместо као њен, макар и привремени део.
Речена судска одлука има стога вишеструко позитивно дејство – не само да су посленици најважније привредне гране у Србаља екскулпирани од кривице наметнуте им за нешто што су ти тамо побијени и обогаљени по свој прилици сами себи направили, већ је њоме значајно смањен број оних који су, попут госпође Кандић наивно очекивали да ће нам тај међународни (погрешно схваћен као наднационални) ad hoc (по свему, чак и по процедури која је склепана само за ту прилику) par excelence политички (у најгорем смислу речи) суд донети преко потребно прочишћење. Да се разумемо, ја и дан - данас, на пример, као и у време Милошевићевог процеса (то је, ипак, био и прави циљ и климакс Трибунала) мислим да је он, без обзира на све, тамо добио неупоредиво поштеније суђење, него што би икада имао у Србији. Толико о Србији - ваљда је добила трибунал какав заслужује.

Удбашка септичка јама одавно није тако заударала, е да би у њу враћали овакве које смо тешком муком експортовали. Не знам како бих ово уопште назвао; што рече популарна србска певаљка Маја Николић, - Ljudi, kako se na latinskom kaže penis?