Mind game revival (restoration to life)

врло_јак_тим ::Је ли ти стварно мислиш да ја отварам линкове које си поставио? Ево сад отворих онај - не знам што си ставио Амфилохије када се ради о Артемију. Да, и?

Шта је било царе, гдје си то опет испао теолошки ненадјебив и политички недокучиви видовити Милан, гдје, шта, да ти споменик подигнем, царе, шаху и тако то?!

Донт кил д'месинџера.

Мада "паша" не звучи лоше, тако ме је пре двадесетпет година звала једна женска....

Ти и даље мислиш да си провалио неку страшну тајну и да није оно што јесте, него је нешто сасвим друго. Видиш, можда ћеш и моћи да се такмичиш са Хаусом, у некој негатив верзији. У фазону: ок, ок, тумор, магнетна, скенер, али ниста видјели овај чмичак?! Шејм он ју! Но, у сваком случају, хвала на поштеној потреби да ме просвијетлиш.

slawen ::Мада "паша" не звучи лоше, тако ме је пре двадесетпет година звала једна женска....

Биће да се звала Хајрија Нуманкадић. Тако се тејллеси испод Требевића међусобно ословљавају. И, како је било? (Ово су иначе цитати).

Хах, какво је то време било....
Ја сам тада живео на једној мансарди са извесном студенткињом права Ј. која ми је после украла неке Елезе мајице (као, за успомену, да јој мирише на мене, а у ствари мислим да је пробала влашку магију, каква кретенуша, јел' занш ти пошто су те мајце онда биле) и деси се да позајмим ја ту гајбу једном мом другу да опосли код неке њене другарице радодајке, али кад се после километарске шетње и седења по бројним кафанама вратисмо, они ништа, чаврљају к'о брат и сестра, ја онога отерам кући, а ова другарица остане да преноћи са нама.
Да ствар изгледа горе, у рану зору бане на врата девојка једног познаника да узме неку књигу, уџбеник ваљда, коју је та моја женска узела на зајам. И добро, пошто сам ја имао неке обавезе, замолим ја све три даме да заједно са мном напусте д'билдинг, не могу да мислим шта ће да се деси ако неког ту оставим и док сам тако из најбоље намере излазио тако са њих три у седам ујутро, пензос који је био мој станодавац и који је живео у приземљу изађе у двориште и види нас четворо како силазимо низ степенице и само што није пао у несвет, скочи му шећер на дваеспет и од муке посече неку живу ограду коју је неговао десет година укриво.
Још кад је чуо да ме ова ословљава са "паша", само је крикнуо "Турчине!".
И ускоро сам морао да се селим....

А мајку му, шта ти је живот, испоставило се да ни она трећа, што је дошла ујутро, није долазила баш због књиге.

Није прошло мислим ни три месеца, можда штири, а она ме је товила неким шпикованим зечевима и ћурећим прсима (домаће, од њене мајке), ту сам мог'о да се упропастим к'о нико....

Сад, кад прочитам поново твој последњи пост, просто се питам како нисам онда приметио одсуство рафимана, финих манира и слабо познавање дела Езре Паунд, да не кажем извесну сировост и те друге њојзине особине на који ми другарски указујеш...
Мора да ми је нешто друго тада било важно?

Хм.

Кад год помислим да је тако мало тога остало у овој земљи што може својим идиотизмом да ме изненади, живот и србски експерти ме снажно разувере. Ево шта пише нека Јелена Тушуп:

Kada banke špekulišu, bilo za sebe ili za klijenta, to posledično dalje obara dinar, a građane i preduzeća, posebno one zadužene u evrima - tera u očaj.
Niko špekulantima ne može da zabrani da to čine, s obzirom na to da se, kako kažu i u Narodnoj banci, radi o instrumentu koji nije nelegalan. Međutim, međubankarsko devizno tržište u Srbiji je dovoljno malo, da svega nekoliko većih špekulanata može da potopi kurs.
Šta država, odnosno Narodna banka Srbije može da uradi? Budući da takve udare ne može da spreči, onda bi makar NBS svakog dana, kao što objavljuje srednji kurs, trebalo da objavi i ko je najviše zaradio na kursnoj razlici tog dana.
Tako bi omogućila građanima, odnosno klijentima banaka da se sami odrede prema onima koji im „tope“ plate i na tome zarađuju.
Banke ionako smatraju da su špekulacije normalna pojava, pa im onda sigurno ne bi smetalo da ih se javno imenuje. I pošto su već uverene da posluju kako treba, sigurno im ne bi smetalo da o tome presudu daju njihovi klijenti.

Немам навику да крстарим мрежом у потрази за подацима о неком оваквом, па нека ми опросте њени рођаци, пријатељи и симпатизери што ћу да ауторку назовем идиотом, а да се нисам поближе упознао с њојзиним ликом & делом.
Можда је она сасвим О.К. као мајка и домаћица, можда је и признати јавни или научни радник, свеједно, ово што је написала у данашњем Блицу је парадигматично за сувремену Србију колико и печење паприка на саобраћајним знацима: неподношљива количина глупости и/или малициозности у обавезној дневној дози.

Само обратите пажњу како ауторка (свесно или сабкончесЛИ) развија дволичност, ма шта дволичност - шизофренију као националну особину број 1.
Јавно проказивање неваљалих банака имало би само утолико ефекта што би се сви згражавали над њиховом алавошћу, а они међу згроженима најгласнији, који једини и имају пара потрчали би да их баш у те банке уложе. Па би и таквим мудрим потезом придобили још више јавних/тајних симпатија и учврстили се на месту узора србској омладини.

Онај Шарић је био суви геније.
Пази га сад мајстор, прао паре од дроза тако што је откупио дуг Словенијалеса тзв. Југобанки 10 центи за $. И онда, наравно, отиш'о у Лублијано и рек'о "Паре на сунце или оде кућа!"

Оне будале гангстери по америчким филмовима ГУБЕ на таквим трансакцијама од 10 до 30%, а наш Шарић - буп, па капитализовао десетоструко.
Ма шта десетоструко, пишу новине (Блиц) да је сотим папирима да је откупио $11М тужио Словенијалес за $54М.
Како то?
Па ваљда камате, мрзело ме да читам све.

Из чега ја закључујем:
1) ко зна колико је Шарића пооткупљивало по тој багатели дугове солвентних & јаких фирми србским банкама које су гурнуте у стечај одлуком монструозне алатљике директног страног мешања у наше ствари ноун ез Г17+ (парадокс је што се ја замало нисам пријавио за чланство у том клубу, погрешно сам разумео шта представља оно 17+)
2) србске банке су биле јединствене у свету и по томе што нису наплаћивале камате на позајмљене паре, што су опет исправили бројни наши Шарићи

Ништа није случајно.

Него, јел' само мени ово водање тзв. председника тзв. Република (изузев slowенаца и чокалија) диљем лепе наше личи на оно кад пусте филм уназад?

"The Return to Innocence".

А ноторна Верица Бараћ, која је претурила преко главе и Ђинђићеву, и Бумбулову, и две Коштуницине владе, а као ствари стоје решила је да испрати и ову Цветковићеву, добар је показатељ како ово што около баљезга актуелни председник тзв. Србије нема ама баш ни мало везе са мозгом.
Поднела жена кривичну пријаву спроћу Бека, а каже саће (чим тетЦи однесе лек) и на Мишковића лично да се окоми.
Што је, мислим, неправедно.
Па ето човек лепо купио десет платана за Булевар, мало ли је?!

Није случајно одабрала Верица овај тренутак за тај смеони потез.
Лука Београд је спорна већ и-ха-ха, чак и пре него што је приватизована ту се муљало на тоне, згодно, близу центра, а склоњено. Царина под руком. Или у руци, како узмеш.
Ту је откад себе поступак покренуо Ђилас, мислим чим је постануо градоначелником, преко новог правобраниоца, био тај дечко једном код Оље Бећковић, била много смешна емисија.
Опет тај Ђилас....

Е, сад, замислимо да има нека будала тамо у полицији и да узме за озбиљно ову кривичну пријаву спроћу Бека (који је лагано одјеб'о крагујевачки суд ономад, због Заставе, а сви су мислили како ће ту да заврши, толико изгледало чисто) и да господина кума блаженопочившег премијера притвори, како је и ред у нашој земљи. Па да онда натенане скупља доказе против њега.

Шта би рекла Бранкица на то?

Хм, биће мало зезнуто не причати о овим стварима кад одеш, не мислиш ли?

Зашто?
Мислиш ли да ми је будућа нова домовина савршена?
Јел' се сећаш ти оног Кенедија?.......

Неће бити савршена. Али, знаш, мало је шит када нешто одабереш, а онда почнеш да... shit all over it. А опет ако наставиш да се бавиш проблемима бивше домовине, то је онако мало... Као развео се, поново оженио, али и даље не престајеш да причаш како ти је прва жена била коза (и остала). Шта је логично помислити?

А ти мислиш да се ја серем у тзв. Србију зато што сам ту ничим изазван?

Ја мислим да ти не читаш шта сам написала.

Лепо ја све то читам, професионална деформација.
Кажеш, "мало је шит када нешто одабереш, а онда почнеш да... shit all over it..."
Онда иде аргументум а контрарио: значи, није шит кад се исераваш по нечему неодабраном, наметнутом.

Јер, да је шит срати се по тзв. Србији у којој сам се обрео без своје воље, ценим да би ми ти то већ одавно рекла.

"obreo protiv svoje volje"

:lol:

Ја о Америци, а он и даље брани суверено право да сере по Србији. Која му је неправедно наметнута.

Чекај бре пиле, па прво да видимо одакле долазимо, да би знали куд идемо.
Да утврдимо: имам ли ја легитимно и неотуђиво право да се серем у наметнуту и ничим изазвану Србију?

Па идемо даље.

Ти имаш легитимно и неотуђиво право да причаш шта год хоћеш.