Живела Србија!

Dole desno.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Dvoriste. Primetiti simpaticnu nadgradnju u dubini desno.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Moto:

[You must be registered and logged in to see this image.]

Duga (primetiti i paranormalnu nadgradnju s desna koja takodje "nije bila tu").

[You must be registered and logged in to see this image.]

LSV, na bis:

[You must be registered and logged in to see this image.]

Obavezno u oba smera:

[You must be registered and logged in to see this image.]

Srbofoniranje (i neimarstvo):

[You must be registered and logged in to see this image.]

SrBsko bozicno drvce:

[You must be registered and logged in to see this image.]

SrBsko... nesto.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Randomly zakrenuto znakovlje...

[You must be registered and logged in to see this image.]

SrBska prednja (zadnja?) vuca:

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ode resetka...

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ono levo tamo, je li to neko nadzidao taj zuti kiosk? I kakav je deal sa svim tim prozorima (jedan cak malo "secen")? You be the judge...

[You must be registered and logged in to see this image.]

More of srBsko znakovlje:

[You must be registered and logged in to see this image.]

More Turci ne gaz'te oranja (koja je budala zamislila da turcima na upotrebu preda travnjak?).
[You must be registered and logged in to see this image.]

LOL!

[You must be registered and logged in to see this image.]

Nemam pojma kako tacno glasi slovo zakona, ali tumacenje istog/ih je devedestih godina zvucalo, otprilike, ovako - ako imas dozvolu za nadogradnju JEDNOG sprata i potkrovlja, onda nadzidas jos TRI sprata, pod uslovom da na dva stavis krovnu opeku i proglasis ih POTKROVLJEM.

Ista prica je i sa kioskom - sprat/dva proglasis potkrovljem, jedino ne smes da ga krecis...

Classic srBska jurisprudencija no neka kompetentniji to prokomentarisu (kao i intenciju srBskog "zakonodavca").

Поново ми ради интернет!

Након вишедневне надљудске борбе са нашим домаром Бором успео сам да извојујем још једну малу победу за мене, али велику за радног човека & грађанина.
Да објасним: пошто живим у великој згради, највећој у крају, на њу су намерачили да пободу своју антену баш сви: и државни Телеком, и приватни Мобтел, и мобилни ВИП, и сви они који због свог бизниса ударају бежични интернет по граду, и војска за радио-фар, и оно светло што жмига за авионе - сви. И онда су се ови у мојој згради досетили да то наплате. Уз то, у приземљу се налази и неколико локала који припадају згради, па ето и ту прихода.
Све до сад је изненађујуће добро & паметно за српске прилике, зар не?
Е, ту долази занимљив део: одлучено је да председник скупштине станара убудуће постане плаћени домар, убире те приходе, троши колико треба на одржавање зраде и ресто њему у џеп.
Ха! Србски утопизам.
Само ординарне будале могу да пред било кога поставе ту лажну дилему, јер, што мање пара домар потроши на зграду, више ће остати њему. Симпл ес дет.
Наравно да су се на ту краву музару онда острвили многи, а онај који би се дочепао положаја одатле би бивао избачен само запаљеном крпом, у екстремним случајевима динамитом.
Последњи у низу тих домара је Бора, који се не да већ 10 година сменити. Гори од Слобе. И вештији. Чим осети да му се ближи црни петак, да су му спремили свилен гајта, он убаци по неку новину у зграду, да прикаже како он сирома огромне паре троши на зграду, а њему једва да ишта и остаје, ако већ не мора из сопственог џепа да додаје.
Тако је око улазних врата и по зидовима у улазном холу поставио пет неких камерица, као видео-надзор. И то прикључио на интерну телевизију, па сад поред тридесет пет-шест програма земаљске и сателитске телевизије имамо и србовање лајв: да видиш само шта су људи у стању да раде на јавном месту, само кад мисле да их нико не гледа.
Поставио је поменуту интерну кабловску телевизију. Довео неке алпинисте који су данима висили са зграде и одозго бацали гомиле голубијих гована и ластавичјих гнезда.
И тако.
Али у суштини, то је било само замазивање очију, јер је његова лична корист у односу на све то била и остала енормна.
Једна од тих димних завеса је био и бесплатни интернет: сваки стан добио је по 1 до 2 мегабита флетрејт фри оф чарџ.
Лепо, а? Е, па није. Јербо Бора држи прс' на прекидачу и чим му се неко замери, интернет "цркне".
Па као не ваља опрема. Па као зајебава нас провајдер (имамо закупљено 4 пута по 16 Мбита, а једва 50 корисника, пошто се нису сви прикључили). И све тај рад.
Уз то, генијалци нису то лепо ни везали, па чим нестане струје, а то се погаси, а после, кад струја дође, неће да се упали. Па ако ту није овај, муке.
А имају УПС, пази!
И тако, задњи пут није лепо рестартовао систем и ја останем ван мреже.
Звао пар пута - те ово, те оно, лаже к'о пас.
Док нисам јутрос рек'о да ћу да му пошаљем полицајца задуженог за мој случај - формално инспектора за привредни криминал (иначе мог дужника), чисто мало да му провери пословне књиге.

Интернет?
Сад само фирца.

O, nereda...

Србија је прешла на нови ниво.
До сад су крали саобраћајне знакове, споменике, каблове, поклопце шахти и сливника, једном речју све што није довољно чврсто убетонирано, и продавали отпадима.
Сад краду једни од других.

Јутрос ме звали сабајле у полицију - ухапсили неке несрећнике од којих је један признао да је са једног отпада који је откупљивао поменуте поклопце шахти, сливника и сл. пре неки дан украо 400 кг тог отпадног метала и то продао другом отпаду, а ноћас пробао да узме још. И ту се зајебао.
Јер је србски отпад приватни отпад. Није то државно/друштвено.
А Србин не воли кад неко краде његово, у апсолутно истој мери у којој не мари да узме туђе. Тај газда отпада који је "откупљивао" поклопце шахти, сливника, километре телефонских каблова и споменике тамо неким народним херојима, грдно се изнервирао кад је приметио да му је неко мазнуо 400 кила старог гвожђа, направио чеку, па кад су ови моји брањеници паркирали кола поред неограђеног и нечуваног отпада, а газда скочио па повикао "Стој, пуцаћу!", они побегли, он им избушио гуме на Лади Самари, па кад се ови старогвожђегангстери вратили по кола, сачекала их полиција које је поштени газда отпада у међувремену позвао и.... "и лист падне кад пожуууутииии..."
Ту је још један занимљив детаљ: дочим осумњичени каже да је за 400 кила отпадног гвожђа на другом отпаду добио једва нешто преко 5000 тзв. динара (50€ илити $63), газда отпада је поднео одштетни захтева на ни мање ни више него 225.000 динара (2.250€ илити около $2,800).

Што си крао?
Каже, да прехраним породицу.

[You must be registered and logged in to see this image.]
SRBIJA, 31. 05. 2010.
Bahari vozaci u nedostatku prostora za parkiranje pomerili su kante za smece na mesto obelezeno za invalide koje je bilo prazno (Danica Radinovic)

Sere kvake taj sto "hrani porodicu". Moze nadnica od 50 evra da se zaradi i na polju ili negde na skeli pri nadzidjivanju. Ako ne za jedan onda za dva dana. Nego gospodinu lepse - a i lakse - da se kolima (garantovano neki 15 godina stari BMW registrovan u Belom Manastiru ili Podgorici, sa 4-rocifrenom registracijom) vozika sa drustvom od otpada do otpada. Ispisam se i na "porodicu" koja nema problem sa takvim hlebom. Let's face it: Srbijin problem je upravo sto ima takve "porodice", takvu "strukturu stanovnistva koja je kurac" sto bi kazao moj prepametni otac. Takav jedan orangutan se cca. 1993. doselio u moju zgradu ozenivsi ne bas bistru cerku lokalnog izlapelog penzionera "Azotare" (dakle, uselio se sa ulice gde je verovatno do tada ziveo u njihov mali stan) pa sam ga gledao kako sa svih 10 spratova skida abazure, instalaciju i lampe sa stepenista i svih spratova i isto prodaje na buvljaku. Zivotinje. Odvratni jedan neotesani divljak bez skole, posla, vaspitanja, majmun teski koji se nikom ne javlja, vuklja neke torbe na i sa buvljaka i seta okolo u patikama i trenerci bez obzira na doba dana ili godisnje doba. Izrodio i decu, nazalost. Jebem ja takve "porodice". To se strucno zove disgenija. Njoj bilo 19 godina a to ti je brale u Turkosrbiji gornja granica za udaju neinteligentnih zenki pa pozurili da je udaju za ovog lika izvadjenog ispod mosta negde. Inteligentni brat-magistar te devojcice se sledece godine sa svojom suprugom i dvoje male dece odselio u Kanadu. A da te pitam sad, posto je isto znakovito: kako neko moze da zove policiju, podize tuzbe itd. zbog toga sto mu je neko ukrao prethodno ukradenu "imovinu"? Kako moze neko da trazi da bude obestecen na konto gubitka/kradje stvari koju je, cenim a ispravi me ako sam pogresio, nezakonito stekao (kupio od nekoga ko ju je prethodno takodje nezakonito stekao - ukrao)??

Hate mail :: (garantovano neki 15 godina stari BMW registrovan u Belom Manastiru ili Podgorici, sa 4-rocifrenom registracijom)

Лада Самара.

Поента је да се сад краду међусобно.

Ma vidim sad (promace mi ranije, tesko je sa teleVona pratiti bas sve) nego me poduci kako moze ovaj sto je kradeno kupovao da sad tuzi sto mu je to kradeno neko - ukrao? WTF?

U medjuvremenu:

[You must be registered and logged in to see this image.]

Прво, овај знак горе је свим својим манифестацијама у приказаној комбинацији сасвим логичан: Забрањено лево, може само десно и право.
Пошто у србским главама електротехника има упадљиво значајније место од тамо неког обичног плека, за оне који би тај округли плех (забрањено скретање у лево) игнорисали, као и за случај да исти неко украде, ту је семафор, баја над бајама, главни саобраћајни знак и чудо сигнализације, неосвојиви фетиш за (још увек) многе, многе Србе. Да се ја питам, ја бих за Србе свуда ударао по три знака, минимум, а на опсанијим раскрсницама и по четири-пет, за сваки сигнал који треба дати возачу. И звучни, и светлосни, и плековима, и лежећи полицајци, и бетонски стубови посред пута и бетонске ограде између саобраћајних трака, ма свако би, чим купи ауто, приликом прве регистрације требало да задужи по једног саобраћајног полицајца који би седео поред њега на сувозачком месту и говорио му шта да ради. Так'и смо ми Срби, не подносимо стегу и неслободу, па то ти је.
Видиш, друга би ствар била да је на семафору упаљено зелено за скретање у лево; пошто и наш закон у том случају каже јебеш плек, слушај семафор (хммм, можда и ту треба тражити допринос тејлесизацији Србије?), било би мало конфузно, али би се Срби већма снашли. Такав смо народ.
Али питање је да ли се на том семафору уопште пали зелено за скретање у лево, или гори само црвено?
Зато ми је проблематичан овај што је сликао: миссим, танко ми то нешто да га мрзело да чека да се светло промени. Много је непријатеља нашега система, ту ти добар стојим.

Штостиче тужбе због тога што су му украли оно што је он откупио од лопова, може, у Србији све може.
Неколико примера:
1) Заступам неке људе који су на једвите јаде истерали из свог локала неког закупца који им месецима није плаћао кирију и који ни после отказа уговора о закупу није хтео да напусти локал. Чак је и суд донео правноснажну пресуду да је закуп престао отказом уговора о закупу. Сад он тужио њих због изгубљене зараде, јер није могао да привређује зато што су га истерали из локала.
2) Бранио сам својевремено по службеној дужности неке клинце који из локалне продавнице марнули неколико сладоледа и пакетић конзерви севнапа, па то смазали и попили испод неког надвожњака, одмах прекопута те продавнице. Газда од продавнице (који се уз то бавио и производњом сирћета, па га тако и звали - "Сирће") изјавио да су му клинци украли 26 тона шећера, седам-осам тона брашна и не знам шта све још. Кад га на суду ми (и ја и судија) питали дал' је нормалан, он реко "мени толико фали, а ви видите коме то да накачите; уосталом, откуд деца знају шта је 26 тона, то само изгледа слабо, а у ствари то јако, жилаво, ко зна колико дуго су они мене поткрадали... и сад ја треба да на то све платим порез?! Неће моћи!". Сирће никад због ове очигледне злоупотребе правосуђа није процесуиран, из простог разлога што такво дело у нашем кривичном законодавству не постоји, а и ако има нешто слично, ко ће бре с тиме да се мунта, он човек угледни привредник, а овамо малолетни делинквенти....
3) Можда је баш тај Сирће, не сећам се сад јасно, касније дошао код мене да га заступам у једној ствари (са којом нисам хтео да имам ништа), а која је изгледала овако: купио тај неке машине за дување пластичних флаша и није платио, па га фирма која му испоручила машину тужила, па овај приговорио да као била неисправна, па силне паре дао да се то оспособи, малтене испоручиоци треба њему да плате и тај рад, углавном мување жешће, али није прошло и њега осуде да плати, заступао га један колега, пресуда постала правноснажна одавно кад овај дошао код мене и пита ме да ли може шта ту од ванредних правних лекова, ја почео да му причам да то није тако једноставно и да су ти ванредни дозвољени само изузетно, кад су испуњени неки посебни услови, као на пример кад би судија који је ту пресуду донео накнадно био осуђен за примање мита у тој ствари, кад он скочи "па то имамо, овај мој судија примио мито".
Јел' од ових у чију корист пресудио, питам ја, ма не, од мене, каже клијент, тражио ми десет хиљада евра, ја му дао само четири, ту сам се зајеб'о, ал' имам све снимљено, седели смо у ХУ кафани кад је то било....
Инаф?

Штостиче тог твог телефона, па зар није изаш'о онај iPad?
Јел' ми верујеш да сам још пре бомбардовања причао са неким друговима (значи, идеја није остала у искључиво мојој интелектуалној сфери) да бих волео да направе неки баш такав компјутер, који ће моћи да се држи и чита као књига и да се као преврћу листови, и да се по њему пише и сва остала зајебанција, такав сам ја визионар био, чак сам на милисекунду размишљао да то скицирам и пошаљем Ејплу, али рек'о што да се без везе малтретирам и бацам у трошак за поштарину, тога ће ионако неко други да се сети, а мене би изјебали, не би ми ни динара дали, само бих се џабе секирао.
Кад дођем до неких пара у УСИ има то да купим, макар до тад изашло из моде.

Isti slucaj sa mnom: 1997. sam ovde uzeo VELO1 Philipsovu Windows CE igracku i brzo shvatio da jos kako moze i jos kako ce doci vreme da maleni instrument u jednoj ruci, kao recimo BB ili taj jebeni iPad, drzi manje-vise punu funkcionalnost interneta. Po dolasku nazad u Ameriku zauvek, 1999., samo sam cekao kad ce da puste to u narod.

Zivota ti, sta si rekao tome sto je sudiji (ej, sudiji; sudiji koji je TRAZIO!) dao samo 40% od trazenoga a primopredaju snimio? Shokantno. Mislim, ne moras ako je osetljivo, ali missim strasno.

Evo sad bas slusam Vesnu Rakic-Vodinelic na Pescaniku.

Не знам, та жена ми на моменте изгледа О.К. а онда испадне да је у ствари она заробљена мрежом људи и односа са њима које таква позиција и такав ангажман као њен изискују. Хоћу да кажем, тек ти траншеје дају привилегију апсолутног и коначног суда о стварима, што си даље од ровова то ти више магла декаденце и компромиса са тзв. широм сликом мути поглед. То је негативан утицај академске дистанце, има тога исписаног почев од руских класика до авангарде. Па и да хоће, Весна не може да буде сасвим О.К. а то већ није то.
А тај судија је био цар, јер је судио у привредном суду, то ти је ионако скрајнуто од погледа тзв. јавности, а паре које се врте су енормне, ранга двадесет до педесет пута веће него у општој надлежности.
Па је мајстор био развио сопствену методологију чурења фирми које би отишле у стечај, тако што би одредио за стечајног управника особу А која би стечај развукла онолико колико је потребно да кад дође време да се из уновчене имовине предузећа исплате трошкови стечајног поступка, награда стечајном управнику и ресто подели повериоцима, испало би да је машала износ који би судија досудио стечајном управнику за његов труд таман може да се исплати из стечајне масе, а повериоцима мудо. То су били милионски износи, односно стотине хиљада евра за стечајне управнике, а ништа за повериоце, сад ти закључи како је добри судија бирао стечајне управнике, ваљда му били симпатични....

Шта да кажем овоме 40-постотном подмићивачу? Није он био најгори у мојој скромној пракси.

Eto vidis. Taj je vepar sa svojim pulenima-stecajnim upravnicima podelio brat-bratu milion evra u procesima/procedurama potpuno odvojenim od uvida tzv. javnosti a zinulo mu dupe na 10 hiljada evra tog seljaka. Neizbazdareno, kao i ostatak vaskolike tzv. Srbije. Sto bi rekao moj brat (ili mozda ja, zaboravih sad): "Glupo, divlje, sirovo".

Zivela "Zapadna Morava"!

[You must be registered and logged in to see this link.]

Ima i par pisicnih komentara...

Hehe, pa gore je nego sto sam ostavio. Al' od koga je pa da valja?

Govedarici 8 meseci uslovno...

[You must be registered and logged in to see this link.]

"Vreme", januar 2002.: "Dogdjanje kioska".

[You must be registered and logged in to see this link.]

"Spomenicko obelezje Zorana Sijana, nekadasnjeg reprezentativca u kik-boksu ali, kako se verovalo, i lidera "surcinskog klana", koji je ubijen novembra 1999. na uglu Svetozara Markovica i Nemanjine, predstavlja figura pokojnika (bronza) u prirodnoj velicini, pored nje nizak okrugli stocic (mermer), a na njemu litarska flasa koka-kole..."

Sad me ta koka-kola natera da potrazim info o direktoru beogradske "Koka-kole" kojeg je ubio usred kancelarije neki navodno poludeli radnik 1995. (mada sam cuo da je direktor ovome jebao zenu duze vremena) i nadjem ovo; Bosko, "honorarni sudski dostavljac":

[You must be registered and logged in to see this link.]

Просто морам:

[You must be registered and logged in to see this link.]

Uploaded with [You must be registered and logged in to see this link.]


Слика из Матарушке Бање.
На њу сам нарочито поносан.
Све је ту:
- и Голф двојка са пећанским таблицама десет година након Кумановског споразума
- и крстача која виси на бројаници са ретровизира у Голфу
- и оградица око Голфа, да му се ко други не би случајно паркирао испред авлије, иако је ту државно земљиште, а унутар коване ограде има својих 20 ари плаца и две гараже
- и србски Љимар прибијен на бандеру без икакве дозволе и плаћене таксе
- и црквица у позадини саграђена на ледини за придошлице са Косова, који су сада апсолутно већинско становништво у свим приградским насељима око Краљева, док су сељаци који су им испродавали плацеве налик оном у коров и жбуње зараслом поред плаца нашег доброг Пећанца окупирали центар града
- и још свашта нешто

Све, ама баш све.

Премда полажем ауторска права на ову фотографију, дозвољавам свима да је користе у некомерцијалне сврхе, све док год се њена суштина и порука не измени. Хауг.

Spektakularno & zivela!