Музика милијунаша

Зашто се тема овако зове?

Да се не понављам:

[You must be registered and logged in to see this link.]

Како зашто?

Прво су уметничку музику черупали тако што су оне catchy песмичке трпали у разноразне компилације генусног назива "Музика милиона". То је било време популаризације.
Па су онда изИшли у сусрет рокерима да диригују симфонијским оркестром, компонују филхармонијску пратњу за своје надахнуте гитаријске рифове, те коначно и певају са самоходном Монсера (за коју још увек верујем да је стајала на неком скривеном постољу са точкићима, па би је тако шлепали по сцени). То је било време вулгаризације.
Па су онда нахватали она три-четири трута и водали их по трговима старих градова. То је било време комерцијализације.
У међувремену, Најџел Кенеди је оматорео, Ванеса показала батачиће, неке певачице су упале у озбиљне афере, а Карајан је у гроб понео свој неопостекспресионизам. Тада је дошло време очаја.

Eво обавезне школске лектире:

И све у духу панславизма:

А само због Плисецкаје....

Ал доста је тог источног барбарства, време је за иберменш музику:

Добро, не будимо толико банални:

За њега су озбиљно (и са правом, изгледа), тврдили да нема везе са музиком.

За кога?

slawen ::Како зашто?

Прво су уметничку музику черупали тако што су оне catchy песмичке трпали у разноразне компилације генусног назива "Музика милиона". То је било време популаризације.
Па су онда изИшли у сусрет рокерима да диригују симфонијским оркестром, компонују филхармонијску пратњу за своје надахнуте гитаријске рифове, те коначно и певају са самоходном Монсера (за коју још увек верујем да је стајала на неком скривеном постољу са точкићима, па би је тако шлепали по сцени). То је било време вулгаризације.
Па су онда нахватали она три-четири трута и водали их по трговима старих градова. То је било време комерцијализације.
У међувремену, Најџел Кенеди је оматорео, Ванеса показала батачиће, неке певачице су упале у озбиљне афере, а Карајан је у гроб понео свој неопостекспресионизам. Тада је дошло време очаја.

Се је то у реду, али и даље не сматрам назив баш оправданим. Но добро, није толико ни битно.

Ма за Николаја.
И уопште, за ту целу булументу, "велику петорку": Мусоргског, Бородина, Кјуија и Балакирјева.

Бар је тако говорио Чајковски, који је био руски Урош Предић у музици.

Види само ове последице Н.Р.К.
Да Стравински није био такав геније, мог'о га је упропасти скроз-наскроз.

А слушај како је ово лепо:


Ма немој, молим те....

slawen ::Ма за Николаја.
И уопште, за ту целу булументу, "велику петорку": Мусоргског, Бородина, Кјуија и Балакирјева.

Бар је тако говорио Чајковски, који је био руски Урош Предић у музици.

Сјећам се некада, док сам још била дијете и ишла у музичку школу, такво нешто би ме веома збунило и увелико утицало на мој однос према музици. Рек'о Петар Иљич да Римски-Корсаков нема појма. Рецимо, ја сам вољела композиције Римског-Корсакова, нарочито оне неке необичне дуета за гитару и клавир (мало је тога било), гдје сам могла да музицирам у дуету, а да то није опет, још један досадни дует гитара. Истина, наш мали трио који је постојао неко краће вријеме ми је био убједљиво најбоља верзија, али добро... Елем, цијеним да је Чајковски знао шта говори, да је имао разлога (који год то био), али ја се не слажем. Уосталом, Чајковски би исто тако могао да буде мјерен и одмјераван од стране неких још већих мајстора. А да опет све то не буде битно.

Дебиси, да, волимо се. :)

Ако од све ове господе морам прстом да покажем на некога кога и не цијеним толико много, можда ће то бити чика Вагнер. Бука у моди. Иако сам га религиозно слушала у оној фази живота када сам мислила да је Моцарт превише дјетињаст. Little did I know...