СМРТ УДБАШКОЈ СЕПТИЧКОЈ ЈАМИ

Kad smo vec kod perverzija, da se malo slihtam rukovodsku sajta - na onom proslom (sic!) forumu je bio topic o sudskoj praksi iz prve ruke, izvodi iz buduce knjige 'Vidi se iz aviona', ili tako nekako.

Volela bih da imam taj topic, mama mi ne veruje da je tako nesto moguce (cak ni kod nas, :)).

Таман сам 'тео овде да отворим рубрику "Чукамо на врата заборављених асова" кадли се тамо један сетио "Индиректа" и ударио тај наслов за најобичније добошарење (а можда је и слушао снимак мог обраћања једној финој дами о мојим плановима гледе нових списатељскопросветитељскоинтернетскокафанских прегнућа), па сад не иде;
Свеједно, пошто намеравани серијал верно осликава све дубине ове септичке јаме, распалићу о томе овде, спорадично, кад се кога сетим, или кад који сам избије међу врхунска говна*...

Александар Вулин, бедан политичар и још беднији издавач, кога би требало мокрим уларом преко голе само зато што је оскрнавио сећање десетина стотина србске псеудоурбане популације на своју младос' уско везану за скривање "Алана Форда" у свескама за школски рад, после силног политичког несналажења у постпетооктобарским временима - читај: УДБА га метила за резерву и никако да га убаци у први тим - недавно је добио своју прилику у 89. минуту утакмице на Вождовцу, када је одлично одиграо главом за длаку спасивши Тадићев го.

Наиме, речени брабоњак се 25.11. појавио на конференцији за тисак тзв. србске напредне странке коју води свршени ђак средње грађевинске школе из Крагујевца и својевремено успешни директор тамошњег гробља, господин Томислав Николић, и том пригодом позвао све своје и присталице ПОКРЕТА СОЦИЈАЛИСТА, те ресто поштених Срба који још нису стигли да се код њега упишу, да гласују господина Томислава (Николића).

Тај перформанс би у потпуности успео да је господину Александру Вучићу, великом муду у срБских напредњака и организатору хепенинга, пошло за руком да у конференцију изравно укључи и господина Милорада Мандића из срБске народне странке БЈРЦГ, који је због проблема са телефонским везама послао телеграм подршке са позивом свим Србима црногорског подријетла да гласују господина Томислава (Николића).

У одговору на овај успели маркетиншки потез који коалицији демокретске странке - социјалистичке партије - ЛДП - странке српског јединства гарантује мирно привођење предизборне кампање њојзином завршетку, очајници из Српске радикалне странке су се, у очекивању да се суђење вожду им настави ових дана пред омрзнутим хашким трибуналом (који је, гле парадокса, постао њихово најјаче упориште) поизували и опичили ципелама по ирачким слободарима.

"...... септичка се јама продрмат' не може!"


* Она што тренутно пливају по врху.

Едита: напис'о сам својим уместо мојим; јебем те српски језиче кад те свако говори.

udavaca ::Kad smo vec kod perverzija, da se malo slihtam rukovodsku sajta - na onom proslom (sic!) forumu je bio topic o sudskoj praksi iz prve ruke, izvodi iz buduce knjige 'Vidi se iz aviona', ili tako nekako.

Volela bih da imam taj topic, mama mi ne veruje da je tako nesto moguce (cak ni kod nas, :)).

Да те у старту исправим у погледу најмање две грешке:

1. не постоји тако нешто као што је руководство сајта; ако си расположена, ево ти можеш да будеш администратор, конкурс је отворен.
2. шлихтање је погрешан израз јер у себи садржи претпоставку да би мени било мило & драго да читаш моју бруку; свеједно, скоро све што је било изречено у старој кафани остало је тамо; једино сам као доказни материјал за своју одбрану сачувао дјеломице серијал "Минд гаме" где се из самог наслова види да сам био под утицајем тог опаког вина.

Свечано обећавам да овде неће бити тајних снимања.

Ах, д, где су ми манири....
Ако желиш, могу да поновим казивање о пар случајева који су те се најдубље дојмили; било би чак и интересантно да видиш колико ћу да одлутам од твог сећања на оригинал.

И поздрави госпођу маму. Ти си Хаџипешићева мала, јел' тако?

[You must be registered and logged in to see this image.]

Из данашњег Блица...

Да, да, тако је: у тзв. Србији на србском аутопуту МОГУЋЕ је полукружно окретање возила (види деоницу Нови Сад - Суботица) па је сасвим нормално да постоји и оваква одредба у Закону - Član 105. Na autoputu i motoputu vozač ne sme da vrši polukružno okretanje vozilom niti da se kreće vozilom unazad.

У осталим (цивилизованим) земљама Европе, неко бу најебал због овакве редакције текста закона.
А полукружно окретања би могао да изведе само ако има алат за демонтажу ограде.

А ови мора да су се уплашили ступања на снагу новог Закона о безбедности саобраћаја, па навалили да се кокају по старом, док још важи:

U 126 udesa tri osobe poginule, 52 povređene
Autor: Tanjug - Beta | 30.11.2009. - 08:24 izmena 08:42

Prema podacima iz Operativnog centra MUP-a, prethodnog dana na putevima u Srbiji evidentirano je 126 saobraćajnih nesreća, u kojima su tri osobe izgubile život, a 52 su teže ili lakše povređene.

Еее, по новом закону то више неће моћи....

[You must be registered and logged in to see this link.]

Што да не? После руске војне, кхм, пардон, ватрогасне базе у Ниш, ред је да се ова назовидржава посере и на свој убедљиво најбољи закон - онај о забрани градњи нуклеарки.

Можда ће браћа Иранци да нам донирају ноу-хау?

Неко би помислио да превише простора дајем г. Небојши какоонобеше* чим сам распалио о тој парадигми нашег времена на неколико различитих тема: од оних забавног, медицинског, стручног, па до ових крајње озбиљног, државотворног карактера.
Е па није него!
Није г. Небоша тамо неки прокупачки дипломирани правник који је факултет свршио у Ниш без икаквих стручних и моралних квалитета, напротив!
Кад бих умео да бутам по овом електронском свезнадару, па д'уђем у архиве Ен-Ди-Аја, ко ми гарантује да тамо не бих натрчао на г. Небојшу, као најбољег питомца извесне **** из Винипега?
Или, на пример, кад бих могао д'униђем у најповерљивије спискове ДБ/ДС, шта мислите, откад је г. Небојша активним чланом, а откад симпатизером & сарадником?

Тужилац је јавни таква личнос' као на пример Елиот Нес, само интелигентнији, софистициранији, образованији, с'маникирани нокти, не једе окрајци од питу, разуме се у техници, а пре свега познаје криминални миље на "својој" територији и са истим се хвата у кост бескомпромисно.
Г. Небојша, биће, све је то у једном и више од тога, изванредно познаје тужилачки пос'о и зону свог деловања, а успех му је загарантован јер је те своје квалитете до сада изузетно успешно скривао.

Кец из рукав!



* није ниподаштавање; стварно са времена на време заборавим презиме овог некадашњег члана РИК-а; то има везе са неким раком мозга од којег болујем и који ми из'еда центар за памћење ликова, имена & дела разноразног света који срећем на свом животном путу - у то име се извињавам комплетној фамилији Будић.

Ех, Србија...
Посерем се на исту.

Заступам/заступао сам једну основну школу одавде.
Човек би се зачудио колико је ту било посла.

Наиме, локална власт се била острвила на директора да га замени својим човеком по сваку цену. И то без неког рационалног разлога - и тај непоћудни директор им је запошљавао свакога кога би му послали, закључивао уговоре са ким би му рекли и онако како би му рекли... ма душа од човека.
Уз то, омиљен у колективу (изузев код неколицине узурпатора & претендената, који ће му на крају доћи главе), урадио на унапређењу наставе и услова рада више него сви они пре њега заједно, школа за његовог мандата испунила 96% услова за сертификовање као "образовни центар", предузео обимне грађевинске радове на преуређењу ради стварања нових учионица, нове фискултурне сале, реконструкције базена.... у то име одрекао се и своје канцеларије и канцеларија својих наставника и сале за наставничко веће, све то претворио у учионице, специјалистичке кабинете, састанке држао и странке примао у мултимедијалној библиотеци..... Хм, можда му је то била прва у низу грешака. Директор без кабинета или бар канцеларије. Али је мени због тога био симпатичан.

Е, сад, ударе на њега симултано, са више позиција, па где прво пукне. Зато му је требао адвокат, а он погрешно схватио да адвокат треба школи. Следи прича:

После првих пар година свог мандата, у намери да направи нову фискултурну салу, крене директор да рашчишћава тзв. имовинско-правне односе по школском кругу, па провером у катастру провали да је неки киоск без икакве дозволе некад неко поставио у школском дворишту, а онда померио школску ограду и тако даље. Наравно, наивни диша реши да поврати школску имовину. Нарочито зато што му је у грађевинској дозволи за салу било наређено да тај киоск сруши. И ту се несмотрено замери једном лику, власнику киоска за кога се испостави да је веома добро конектован у локалној демократској власти, за разлику од директора који није чак ни рођени крагујевчанин, већ "дошљак".

И сад долази перверзија: Пошто му је директор отказао уговор којим је овом лику било дозвољено да држи киоск на школском плацу, а да при томе школи не плаћа НИШТА, све у намери да тај илегални киоск сруши и ту сазида тамо неку фискултурну салу и тиме киоскџију лиши симболичних тисућу еура за колико је предметни киоск издавао годинама и деценијама уназад, наш се демократа од кисока да (дуго "а") у акцију тако што самоиницијативно напише писмо републичком просветном инспектору у коме опише директорову дрскост, упитавши се на крају "...за кога смо ми шетали и лупали у шерпе?".
На то се савесни републички инспектор нада (опет дуго "а") у надзор и устврди да је киоск противзаконито постављен на школској имовини, да га је пре дваес' година ту поставио демократа без да је учествовао на тендеру (јел' било тендера у Титино време?) и да је за све то крив - ко други него актуелни директор, који тај киоск хоће да сруши!
Зато предложи (по старом Закону о основама система образованија и воспитанија није имао право да наложи) школском одбору да добро размисли хоће ли да смени криминалца директора, а врлом демократи од киоска уредно дотури све копије записника о инспекцијском надзору, закључака са предложеним мерама, све бре! Како није имао право, јер је то службена тајна? Ти ће му забраниш?

Наравно, школски одбор су чинили све неки тупани који нису ухватили суптилну поруку просветног инспектора, па пошто закључе да је А) киоск постављен противзаконито, Б) да директор није био ни студент више педагошке, а камоли директор када се десило и В) да је директор раскинуо незаконити вантендерски уговор са киоскџијом и да хоће да сруши тај киоск, Школски одбор одлучи да не смењује директора.
Каква грешка.
Јер, чим је у септембру ступио на снагу нови Закон о основама система обазованија и воспитанија, по коме просветни инспектор има право да нареди школском одбору да гласа о разрешењу директора (не и да нареди да га разреше, али ко ће сад у та ситна цревца), а да у противном има право да предложи скупштини локалне самоуправе да разреши поједине чланове или цео ШО, наш врли испектор, иначе познати љубитељ добре капљице ефикасно прескочи све те формалности (да поново, у складу са овим законом обави испекцијски надзор, да НАЛОЖИ школском одбору да одлучује о разрешењу директора итд...) већ одма' - буп - предлог за разрешење ШО, а локална самоуправа к'о из топа - разреши их све. И уместо да изабере нови ШО по законском правилу 3 представника савета родитеља, 3 представник азапослених, 3 представника локалне власти, они одмах именују привремени ШО у коме је свих 9 чланова било испред градске власти.
И тај нови ШО одмах "усвоји неопозиву оставку" директора-неимара и постави за ведејца његовог смртног непријатеља, који је, кад је чуо за вести, одмах свој деци којој је предавао поделио по оцену више, да их части зато што постаје директор. Мајке ми.

У међувремену је демократски киоскџија био чак и тужио школу што су му искључили воду и тај рад у намери да га избаце и сруше му илегални киоск, ту сам ја поступао у име школе, ствари су биле потпуно чисте, човек је поднео тужбу по истеку законског рока од 30 дана од дана сазнања за искључење воде, што сам без проблема доказао тако што сам суду доставио писмо киоскџије школи са датумом од два месеца пре подношења тужбе у коме захтева да му пусте воду, али је стара и проверена судија још из Милошевићевих времена стално одлагала рочишта, све на предлог демокрацког киоска, у ишчекивању да смене директора, па да нови директор лепо призна да је школа јела говна.

И то се и деси; по именовању за ведеа, тај децентни господин, иначе прпошни члан исте коалиционе партије у којој нам је чешњејши попечитељ, је међу првима донео одлуку да се мени откаже пуномоћје, а онда неслужбено и да се на суд уопште не излази, све како би илегални демокрацки киоск некако успео да опстане.
Па није ваљда његов власник џабе лупао у шерпе и шетао против злочиначке политике исте те партије која је поставила министра и ведеа!


Сјајна прича, као код Михиза, јел' да?

А тај је веде колико мене памћење служи замрзео сада већ бившег директора кад га је овај оптужио јавно, пред колективом, да је примио мито и консеквентно томе фалсификовао оцене у дневнику за предмете које не предаје; за своје није морао да фалсификује, сам лепо уписао.
Истраживала то народна власт, узаман, дал' су нестали читави дневници, дал' је неко исцепао икриминишуће странице, дал' није било осталих доказа - тек ништа.

Онда је директор оптужио благајницу да је мазнула пола милиона ђачких пара од ужине и екскурзије. Ова се бранила да није она узела, већ је дала директору паре на руке и показала за то признаницу. Веде, који у то време није био веде, али је био увређен оптужбама за примање мита и фалсификовање дневника, посведочио је да је ту признаницу пред њим лично потписао директор. И да је директор џукела и лопужа, коме то није први пут да краде и да им удара мобинг (звао их на мобу кад се изливала плоча на фискултурној сали).
Вештачењем се утврди да је реч о другом примерку, копији признанице коју је директор стварно потписао две године раније, где је благајница искористила индиговани потпис, па само уписала нови датум и цифру. Тада се јаки сведок - будући ведејац сети да ипак није видео да је директор потписао то пред њим, већ да је то благајница држала у рукама кад је он, сведок, наишао, а опет то можда и није била та признаница.... У ишчекивању сам да видим како ће прича да гласи сад, кад је сведок аванзовао до ведеа; додуше, ту је вештачење које каже да је у питању фалсификат, али, са друге стране, власт је власт...
Наставиће се...

А сад да се вратимо недонешеној рубрици "Чукамо на врата заборављених...".

Мада би могли и да је назовемо по босанској варијанти "Гдје су, шта раде?".

За почетак, ко се сећа ЛабусТа?

Други човек у држави, јаки противкандидат Коштуници на прецедничким изборима, потпредседник владе и легенда демокрацког преображаја у Срба.
Обрисаше га к'о гумицом за пет минута.
И Гугл су ретуширали.


После тог подсећања, питање гласи: Богољуб, Боки Карић.
Власник првог мобилног оператера у Србији, кад је број плус цигла коштао 10.000 ДЕМ (жив сведок), власник неколиких банки, осигурања, факултета и напосе једне интересантне телевизијице коју је гос-н Главуџа своједобно утемељио као крижанца између Дуге и Политикиног забавника. Трећи по успеху на председничким изборима, далеко испред абасадора Маршија, човек који је секао ланце и катанце из једног покрета (Снага Србије).

Која је повезница за ову двојицу?


Точан одговор гласи: Демократска странка. Странка полицијски плаве боје.
И ко је ту јах'о попа?

Е, сад, пошто је сваком јасно да овде не постоје паре или положај који може да те заштити, кад се служба намерачи да те гузи (да се не упуштам у друге примере: господин Легија чији су пајташи премијеру скршили чукаљ на фузбалу; генерал Павке, Цане, Роки Родић...), сигурно се питате кол'ка ја имам муда кад оволико серем.
Огромна. Изистински.

Занима ме дал' су се данас грађани Тадић и Караџић појавили пред београцким судијом за прекршаје...

[You must be registered and logged in to see this link.] као наша, само мало другачија.

slawen ::Да је моја ранија идеја.....

Писао сам ономад, поводом упозорења србским возачима- по Европи намерницима - објављеном у Политици.
Да су Срби народ којима тешко улази у вугла, али лако у дупе, сведочи и овај текст из демокрацког Блица -

[You must be registered and logged in to see this link.]

А у Вечерњим новостима тријумфују:

[You must be registered and logged in to see this link.]

Па после нек каже неко.... народ који има овакву омладину.... у то име живели!

Реизбор правосудних тејлеса:

Писао сам овде о једном мом несрећном клијенту који је тражио правду у тзв. Србији, па му парница трајала од 1988. до скоро, а чувени србски суд му је досудио само вредност главног потраживања по ценама на дан доношења одлуке (јер је у међувремену ова тзв. држава променила три пута врсту новца, пет пута извршила деноминацију и прошла кроз симпатичну хиперинфлацију, тако да није могуће поређење ондашњих динара и садашњих), без динара камате за дваесдве године чекања.
И добро, шта је ту је, дај да наплатимо бар то досуђено, а за штету коју му је тзв. држава Србија нанела зато што му њојзин суд није досудио камате на које по закону има право ћемо да идемо у Стразбур.

Прц, лутко!
Иако је пресуда постала правноснажна још откад себе, иако сам ја још почетком октобра поднео предлог за принудно извршење и премда је ужички суд (чврсто стојим иза свог мишљења да би цео тај комад тзв. Србије требало поклонити првом који би се зајебао да га узме) још 13. октобра донео решење о принудној наплати, пара још нема. А тим парама треба мучени мој клијент да плати судске таксе за ону парницу од дваесдве године, које износе малтене колико и целокупна досуђена свота - србска правда.

Зовем ја већ неколико пута, мунтају ме, лажу, фина дама извршни судија именом Словенка ми је у нападу правичности и културе чак једном и залупила слушалицу (кад сам је безобрзно питао како још могу другачије да докажем да сам примио њојзино решење којим се дозвољава принудна наплата, осим што сам потписао пријем поштанске пошиљке - решења о извршењу, послао јој допис у којем тврдим да сам примио то решење и питам се што га више не извршавају и два пута телефоном звао тај суд да ургирам да се пожури са извршењем), џабе - ништа не стиже од тог суда у Службу принудне наплате НБС у Крагујевац.

Данас се једна сва плашена писарка зајебала, па ми рекла да је са предмеом све одавно у реду и да су сви рокови одавно прошли (стварно?), али да јој је судија Словенка наредила да јој не износи из писарнице никакве предмете, а ако јој не изнесе предмет, онда судија Словенка не може ни да га пошаље у принудну наплату - ко је крив - писарница - све због реизбора.

Са'ћу да пропитам председника тог суда мало о реизбору.
Па ћу да вам јавим.

Председник је узео број предмета, па ће да види да ми "учини".

Смрт!

Ах, да, заборавио сам да испричам како је текао разговор, после добар дан - добар дан:
"Рекоше ми малочас у писарници да им је судија Словенка наредила да јој не износе предмете због реизбора."
"Није то немогуће, не чуди ме уопште."
"Па не чуди ни мене, ја сам се бар свега нагледао, али ово је тотално противзаконито."
"Хах, противзаконито... Колега.... Па противзаконито је и ово што нам раде са тим реизбором, па..."
"Не само што је противзаконито, него је и ненормално да за предмет који је правноснажно пресуђен и где је решење о извршењу донето и постало правноснажно пре месеципо дана и треба само да се пошаље на принудну наплату, ја морам да зовем председника суда."
"Па јес, није нормално. Дајте ми број предмета."

....

Ово је баш слатко:

Marković* je u žalbi naveo da nije imao motiv da ubije Draškovića i da predsednik SPO nije bio opasan za Miloševićevu vlast, jer je Draškovićev uticaj 1999. godine i 2000. godine bio zanemarljiv, i on je bio „koristan za Miloševića jer je razbijao jedinstvo DOS-a“.


*Раде, некад шеф УДБЕ.

Заборављени асови...
Ево Студио Б пустио неку багру која одржава завршну конвенцију за изборе у Вождовцу (СПС - ЈУЛ - НД или нешто слично) и мени се учинило да видим Банета Ивковића.
Не да ме жацнуло...

Редовно читам "црну" Политику.
Ш'о кретен?

Има тамо она рубрика у којој шатро "наши" људи из "дијаспоре" пишу причице у свесци за домаћи рад, па им онда то објаве у новинама.
Сјајно.
Рубрика - пловак.*

Моменат када је "Мој живот у иностранству" нашао своје место у класичној режимској "службени гласник" типа пропаганди, првенствено је знаковит. То је тренутак када је служба схватила не да велики број србских гастера има потенцијал за шишање без бријања и остале привреднополицијске мере, то је служба знала одувек, већ да још већи, огроман број останулих у отаџбини Срба гледа у тај храбрији, одлучнији и по свему способнији део свог националног корпуса (који је своју храброст, одлучност и способност показао и доказао тиме што је од корпуса побег'о у пичку материну) као што робијаш гледа у жену кад му дође у посету и донесе ванилице: зна да је њој тамо напољу боље него њему у затвору, жедно слуша њене приче о животу који се на слободи наставио и после његовог утамничења, али јој не верује потпуно и потајно подозрева да му она таји како је газда у дућану у коме ради кара, е да би задржала посао и имала слободан викенд да мужу оде у посету; свеједно, наш затвореник ћути, гуши се умрвљеним ванилицама у којима се мармелада скорела још у бункеру аутобуса којим је жена дошла и плаши се тренутка када ће да се његова казна заврши, када ће морати да се суочи са слободом, женом, њеним газдом и собом.

Од тог тренутка гастерска рубрика постала је моћна полуга моћне службе. А ја у њу гледам к'о у пловак.
На пример:
Причао сам баш у овој кафани како је пре неког доба тамо неки "наш" "из Немачке" поделио са земљацима своја искуства о путовању од Немачке до домовине - Аутобаном, па кроз Истерајх до slowеније, па преко рвацке окупационе зоне до Србије какве нигде нема, као ни србских полицајаца, који га додуше јесу једини на том путу од две хиљаде километара зауставили због "рутинске контроле", али га нису казнили, јер се испоставило да су заједно ишли у школу.
Нема нигде до "нашег човека". Погледај му само маршруту, тај који је ово писао још живи у Југославији.

Или оно од прошле недеље, кад је један као хвалио Европу, али се између редова видело да му њесра што нема у Европи пекара и бакалница где узима на рецку, већ 'леба купује на бензинској пумпи, мада је то у суштини кул, супер сређено, само фали љуцки контакт, јеботе, па касирка му се осмехује као аутомат, замисли ђубрета, ни на славу да га позове. Па као извесна Љиља одговорила да све то јесте, али да су у целој Европи а и шире најлепше Максијеве самопослуге. И ја докон написао коментар на то "њојзино" баљезгање као "Мирославе, ти ли си?" а служабници га нису објавили никад.

Ево, данас читам како неки крајишник отпејал за Америку и тамо га дочекали земљаци и да га угосте метили јагње на ражањ и запевали са све прстом у уву, али не лези враже, клета американска полиција дошла да и' јебава, но и ту их спас'о "наш" човек, полицајац (зашто "наш" човек увек мора да буде полицајац, поштар, кондуктер, уопште неко униформисано лице?), јербо се и њему као и овоме крајишнику који описује доживљај и још тамо неком дјед звао Васа.
Јебо вас Васа, стоко каракушљива удбашка неписмена, тако се говори само у Београду, једном делу Војводине и северној Шумадији, све остало јужно и западно од Крагујевца каже ВАСО, Васа мо'ш евентуално да буде баба Василиса, моја се звала тако.... Нема везе, ником чудно, мада се мало коментатори чланка узјебали око тога дал' је Св. Јован посна или мрсна слава, односно, дал се пости ако падне у понедељак, среду и петак, јер ономе удбашу који је писао текст "деда Васа" оставио у аманет да пости Св. Јована само док не падне мрак, а онда к'о муслимани за Рамазан, удри по печењу....

Читам упоредо са црном "Политиком" сад док сам на боловању и Crome yellow по први пут у оригиналу, припремам се за емиграцију у Канаду, па ми све што писао Хаксли тамо ненормално.....
Тотално ненормално.






*Како знамо шта риба ради са удицом у мутним дубинама мртваје? Тако што гледамо у пловак, удицу не видимо: своје реакције подешавамо према кретању пловка - не удице; померање пловка јесте донекле условљено покретима саме удице, али је од њих различито, просторно другачије, временски померено. Ми смо ти који смо научили да нагло потапање пловка значи да је мамац напала мала, а лагано, уз обавезну хоризонталну вожњу - озбиљна риба, направили лексикон свих виђених потезања пловка и ми смо ти који реагујемо на симболе, на појаву, а не на сам узрок, изворни феномен.

Звала ме нека жена јуче да је заступам или бар да јој помогнем око проблема на послу.
Пре годину и по дана примили је као замену за шефа рачуноводства у некој школи, на два-три месеца, па продуже још на два-три, па још на два-три,и тако до скоро. Жена има економски факултет и добро радила тај посао, предала два завршна рачуна без грешке...

Пре неки дан расписали конкурс за то радно место, глупача мислила да је то због ње, да је приме "за стално", чиста формалност, кад 'оћеш, јави се кандидат, леп, млад, плав, са ветром у коси, завршио при степен високог образовања ( јел' зна неко шта је то?), сам каже да је то исто као и шести степен, али мој бато, не само да се разуме у компјутери, МС ДОС и остала чуда, већ је завршио и бројни курсеви из области демокрације и љуцких права НДИ из Вошингтона, Грађанске иницијативе из Ниш и Београд, па му нешто дође и Конрад Аденауер из Берлина!
Планира да му место шефа рачуноводства буде прво запослење јер воли изазове и има радне навике.

Пита се ова жена који ће му то за шефа рачуноводства, тамо треба да се разумеш у конта и буџет - каква будала....

Нема ту помоћи.

ЕвЕ шта још плаћамо уз струју:

[You must be registered and logged in to see this link.]