Malo matematike

Ко воли да рачуна?

Мислио сам одавно да уврстим овде мало математике, можда шаховске проблеме, разноразне мозгалице, јелте, људи то воле, али никако да се наканим, до малочас. Можда зато што нисам баш најбољи у решавању истих (нарочито сам слаб у шаху).

Има томе неко време како сам прочитао да је један човек имао врло необично животно искуство: борио се он јуначки у једном рату, не зато што је морао, већ зато што је био даса. И седи он тако у рову, јер је то био рововски рат, и чека помалко шта ће следеће да се деси, кад оно чује пуцањ из пушке душманске. И не прође много, пар секунди највише, кад'ли то душманско тане испаљено оним пуцњем који је нетом чуо удари баш у његов грудобран (то је она гомила земље коју су копачи тог рова у коме је он држао положај ископали и наслагали уз ров спрам непријатеља), тик повише главе.

Да ли је то могуће?

Ево шта каже рачун:

брзина зрна на устима цеви је Vo=715 m/s
брзина звука је Vz=340 m7s
максимални домет те пушке је 6000 m

Е, онда иду формуле.

Шта се дешава кад зрно досегне максимални домет? Оно не иде даље, јер је хоризонтална компонента његове брзине једнако 0 m/s. Да није једнака нули, да је већа од нуле, зрно би летело даље, односно и максимални домет пушке би био већи.

Значи, V = 0 m/s
Ако онда применимо формулу V = Vo -at, јер се овде ради о успорењу, зато је минус испред производа убрзања/успорења а и времена t за које зрно достигне максимални домет и нулту брзину, добијемо 715 m/s = at, odnosno at = Vo, одакле следи да је Vo x t = at^2 (ве нула пута те једнако је а те на квадрат, да кажемо то лепо српски).

Сад то применимо у другој једној формули, за пређени пут у случају континуалног успорења:

s = Vo x t - at^2:2 (ве нула пута т минус а пута те на квадрат половина). Ако ту заменимо at^2 са Vo x t, добијамо да је s = Vo x t - Vo x t:2, тј. s = Vo x t:2

Ако сад заменимо бројкама добијемо 6000 = 715 х t:2 из чега следи t = 6000 x 2 : 715, даклем t = 16,78 s.

За то време звук ће прећи следеће растојање: 340 m/s x 16,78 s = 5760 m.

Ерго, увек ће до онога који стоји испред пушке пре да стигне куршум, него звук опаљења. Отуда и она пословица да не чујеш метак који те убије.

Да ли је оволико рачунање било неопходно? Свакако да не.
Постојао је много једноставнији начин да се одмах читава прича одбаци као невероватна.
Наиме, као што сам у почетку написао, грудобран стоји између нашег борца и непријатеља. Зато ће и непријатељско зрно да се зарије у ту гомилу земље са стране непријатеља, а не са оне стране где чучи јунак нашег задатка. Ако се зрно забило тик изнад његове главе, биће да му је тај метак опаљен одпозади.




Јел' имате и ви неке овакве мозгалице, а да нисте превише фино васпитани или индолентни да их проверавате?

Spot the difference: Is Iran's space monkey a fake?

[You must be registered and logged in to see this image.]

"Before the launch, several state-controlled media branches posted photographs of the monkey with a distinctive red mole above its right eye. It also had light fur round its head.
Upon the monkey's "return" from space, the mole had vanished, as had the fur."


Мени изгледа к'о прави.
Сваки од њих.

Него, јесмо ли већ гледали оне слике са Месеца?

The Moon is the only natural satellite of the Earth, and the fifth largest satellite in the Solar System. It is the largest natural satellite of a planet in the Solar System relative to the size of its primary,[e] having 27,3% the diameter and 60% the density of Earth, resulting in 1⁄81 its mass.

The Moon is thought to have formed nearly 4.5 billion years ago, not long after the Earth. Although there have been several hypotheses for its origin in the past, the current most widely accepted explanation is that the Moon formed from the debris left over after a giant impact between Earth and a Mars-sized body.

The gravitational field of the Moon has been determined by the tracking of radio signals emitted by orbiting spacecraft. The principle used depends on the Doppler effect, whereby the line-of-sight spacecraft acceleration can be measured by small shifts in frequency of the radio signal, and the measurement of the distance from the spacecraft to a station on Earth. Since the gravitational field of the Moon affects the orbit of a spacecraft, it is possible to use these tracking data to invert for gravity anomalies. However, because of the Moon's synchronous rotation it is not possible to track spacecraft much over the limbs of the Moon, and the far-side gravity field is thus only poorly characterized. The acceleration due to gravity on the surface of the Moon is 1.6249 m/s2, about 16.7% that on Earth's surface. Over the entire surface, the gravity variation is about 0.0253 m/s2 (1.6% of the acceleration due to gravity). Because weight is directly dependent upon gravitational force, things on the Moon will weigh only 16.7% of what they weigh on the Earth.

Earth mass = 5.97219 × 10^24 kg
mass of the Moon = 7.34767309 × 10^22 kilograms

Ево задатка:

Ако маса Месеца преставља 1,2345679% масе Земље, а имајући у виду да је његова густина само 60% Земљине, што ће рећи да је растојање од средишта Месеца до његове површине на којој делује гравитациона сила веће за 34% него што би било да су у питању тела исте густине, како је могуће да је Месечева гравитација чак 16,7% Земљине, односно да ли је сирома госн. Њутн био потпуно у заблуди?

[You must be registered and logged in to see this image.]


Шта је оно на слици лево?

Да припомогнем: фотографија је преузета из црне хронике једних босанских новина.

Ево мало судске математике:

Заступам једног лика; био сувласник компаније од 1995. - 2009. Онда је продао другом. Е, та компанија пословала са једном другом већом фирмом и имали огроман промет, али постепено она прва компанија почела да касни са плаћањем, да дугује и све тако, да би у тренутку када је овај мој продаје дуговала да кажемо велике паре. Тај дуг није могла ни касније да исплати, ма колико се трудила, и оде у банкрот 2012. године, три године пошто је овај мој продао свој удео у њојзи. Али факат је да је тај дуг настао док је он био сувласник.

Елем, пошто су се из ове велике фирме намерили да од њега (и само њега) наплате тај дуг, они су 1. октобра 2012. то јест више од три године од како је овај мој продао свој удео у компанији поднели тужбу против њега по основу тзв. пробијања кроз правно лице до физичког лица.
Ево шта каже Закон:

Члан 18.
Командитор, члан друштва с ограниченом одговорношћу и акционар, као и законски заступник тог лица ако је оно пословно неспособно физичко лице, који злоупотреби правило о ограниченој одговорности одговара за обавезе друштва.
Сматраће се да постоји злоупотреба из става 1. овог члана нарочито ако то лице:
1) употреби друштво за постизање циља који му је иначе забрањен;
2) користи имовину друштва или њоме располаже као да је његова лична имовина;
3) користи друштво или његову имовину у циљу оштећења поверилаца друштва;
4) ради стицања користи за себе или трећа лица умањи имовину друштва, иако је знало или морало знати да друштво неће моћи да извршава своје обавезе.
Поверилац друштва може поднети тужбу против лица из става 1. овог члана надлежном суду према седишту друштва у року од шест месеци од дана сазнања за злоупотребу, а најкасније у року од пет година од дана злоупотребе. У случају да потраживање повериоца из става 3. овог члана није доспело у тренутку сазнања за злоупотребу, рок од шест месеци почиње да тече од дана доспећа потраживања.

И кажем ја: "Људи, па ова тужба није благовремена, јер је од дана кад су сазнали за то, а морамо да узмемо да је то било најкасније кад су из те велике фирме поднели кривичну пријаву против овог мог, октобра 2010. прошло више од 6 месеци; да суд то одбаци."

А противник ће на то: "Јесте, али тај закон је на снази ТЕК од 25. маја 2011. године, а примењује се ТЕК од 1. фебруара 2012. године, док је дуг настао раније, до средине 2009. Закон који је тада важио није ограничавао време за тужбу"

"Па шта, дуплицирам ја, ви сте тужбу поднели 1. октобра 2012. године, НАКОН што је овај закон ступио на снагу и почела његова примена, па се на ту тужбу примењује овај закон, што нисте тужили у време важења старог закона?"

И сад креће мудровање противника "Ако би применили нови закон, то би значило да рок од 6 месеци почиње да тече од 1. октобра 2010. године и истиче 01. априла 2011. године, пре него што је нови закон и донет, а то је парадокс."

"Не, то не значи то, то значи да сте ви тужбу под условима из старог закона који није орочавао време за њено подизање могли да поднесете све док је тај закон био у примени, значи до 31. јануара 2012. године, дакле имали сте на располагању скоро годину и по дана после подношења кривичне пријаве и три године након иступања мог властодавца из компаније. Такође, нови закон је имао од дана ступања на снагу, па до почетка примене период прилагођавања од осам месеци у коме су сви субјекти били дужни да своје пословање усагласе са њиме, то ПИШЕ у прелазним и завршним одредбама, док то што ви причате не пише нигде. Дакле, имали сте осам месеци у којем периоду сте ЗНАЛИ да почетком примене новог закона губите право на подношење тужбе и у тих осам месеци сте могли да поднесете тужбу и ништа не би било спорно. Оно што пише У ЗАКОНУ је да даном почетка примене новог закона престаје примена старог, што значи свих одредаба старог закона, па и те која није ограничавала рок за подношење тужбе. Стари закон нико, а нарочито судови, НЕ СМЕ да примењује после 1. фебруара прошле године."

Судија на то каже "Ја морам да признам да ово не знам. И не само ја, распитао сам се по суду, то не зна нико. Не знам како да решим ово."

Ја у шоку. Ствар елементарно проста, градиво правног факултета са прве године, просторно и временско важење закона. Покушам да га малко подсетим на те давно минуле дане, изгледа да је бежао баш са тих часова.

Хајде, помислим, да му то дочарам пластично. Наравно, кога је молити (сиц!) није га љутити, па кренем као да објашњавам младој колегиници зашто она није у праву: "То што ви тврдите је исто као када би сад потомци Цара Лазара тужили Бајазитове чукун-чукун унуке због сметања поседа на Косовом Пољу, јер 1389. године закон није предвиђао субјективни рок од тридесет дана за подизање државинске тужбе, као што је случај данас са законом који је у примени."

"Хахахаха" насмеја се судија, а онда ми рече "Није вам то добар пример, јер рок од 30 дана за подизање државинске тужбе је материјалноправна ствар која тече од дана кад је учињено сметања, а не процесно, од дана сазнања."

Не, нисам се ја зајебао овде у куцању, човек је стварно дословце тако рекао, успео сам да запамтим од слова до слова.
Материјалноправна ствар?
Процесно?

За оне који нису праУници, ево шта каже Закон о основама својинско-правних односа:

Члан 77.
Судска заштита од узнемиравања, односно одузимања државине може се тражити у року од 30 дана од дана сазнања за сметање и учиниоца, а најкасније у року од годину дана од насталог сметања (спор због сметања државине).

Видим ја да човек нема везе и да сам му дао много компликован пример. Али шта је - ту је.

Пробам ја даље: "Па прочитајте шта пише у закону, све је јасно речено, прелазне и завршне одредбе, то Вам је на крају, нема ни потребе за неким тумачењем, само примените пропис."

"Ех, шта све пише по законима, па се не примењује!" одговара мени добри мој судија.

Грозно. Ко год је имао посла са задртим глупаком који се неочекивано успротивио најнормалнијој некој ствари, зна како сам се тада осећао. Непробојни бедем за било који разумни предлог, образложење....

Пробам ја пијачни метод:

"Па добро, судија, ако већ Ви нисте сигурни, ево предлажем Вам да ви лепо донесете решење којим ћете ту тужбу да одбаците као неблаговремену. Они (показујем руком на противника) ће да се сигурно жале и по тој жалби ће одлучивати Апелациони привредни суд. Њихова одлука, каква год да буде, биће коначна. Они ће и онако да одлучују по жалби у овој парници, каква год пресуда да буде, па сматрам да је боље сада да разрешимо ово питање на почетку - питање да ли је тужба уопште допуштена или не - уместо да се упуштамо у дуготрајно и скупо расправљање о овој ствари, па да онда после свега тога Апелациони привредни суд укида пресуду због битних повреда одредаба поступка, јер је тужба била недопуштена и читав поступак непотребан."

"Јој, не знам шта ћу. Мораћу да размислим." (тужба поднета пре четири месеца, ја приговорио на њојзину неблаговременост одмах, али њему треба још времена. У ствари, фрка му је: ТУЖИОЦА ОВДЕ ЗАСТУПА И ПРОТИВНИК МИ ЈЕ ПРЕСТОНИЧКА АДВОКАТСКА ФИРМА КОЈА ЗАСТУПА И МИШКОВИЋА, А ОНИ НЕ БИ СИГУРНО ТЕК ТАКО ИЗБРЉАВИЛИ СА РОКОВИМА, мисли он, плашећи се да се тим људима замери, ако им одбаци тужбу, а они потегну своје везе по апелационом у Београд, може да се деси да му тај другостепени суд укине решење, а то ће да му утиче на рејтинг)

"Закључујем припремно рочиште, ново нећу сад заказивати, ја ћу да размислим, па ћемо да видимо."

Како би неко ко нема везе са овим израчунао тај рок?

[You must be registered and logged in to see this link.] милион еВра црквеног (значи, брате, освештаног) новца, тим парама починио је бројне злочине, чији скраћени списак то србско гласило правде даје у посебном сивом квадратићу (беше "антрфиле"?) поред главног текста:

Kako je trošio:
Letovao na Svetom Stefanu
Kupovao mercedese
Izdržavao bližu i dalju familiju
Pozajmljivao i poklanjao novac prijateljima
Kupovao skupocene satove

Дакле, браћо и сестре, пазите се добро да уколико дођете до каквих већих пара, легално или илегално, никако не радите нешто од побројаног, јербо ћете на себе навући сумњу & мржњу околине. Нарочито не издржавајте фамилију и не позајмљујте паре пријатељима, они ће вам се росно најебати мајке.

Испустио сам горе задатак, који гласи:

Колико година се може летовати за милион еВра на Св. Стефану, ако прво од тих пара купиш 2 Мерцедеса (од којих чак један "новији модел", како каже Блиц), 2 Ролекса (половна, од шанера), сместиш 10К у штек и сваког дана остављаш конобару у "Москви" по 200 динара бакшиша после попијене кафе (још један смртни грех, као што сам ја лепо писао у [You must be registered and logged in to see this link.])?

А ево нешто и за домаћи:

Kriminalistička policija uhapsila je i, uz krivičnu prijavu, istražnom sudiji Osnovnog suda sprovela Zorana M. (46), advokata iz Kragujevca, zbog sumnje da je izvršio krivična dela zloupotreba poverenja i falsifikovanje isprave.
Sumnja se da je Zoran M. od aprila 2010. do oktobra 2012. Izvršnom odeljenju Osnovnog suda u Kragujevcu dostavljao predloge da se, sa računa preduzeća ''Elektrošumadija'', nakon pravosnažno izrečenih presuda koje su dobili njegovi klijenti, prinudnim putem skine novac za troškove parničnih i izvršnih postupaka, iako mu je navedena sredstva ovo preduzeće već isplatilo.
Sumnja se i da je Zoran , falsifikujući punomoćja, u sporu sa ''Elektrošumadijom'' ''zastupao'' i 15 osobaa koja su preminula.
Na ove načine, on je preduzeće ''Elektrošumadija'' oštetio za oko 1.730.000 dinara. (Блиц)

Прво шира слика: [You must be registered and logged in to see this link.], досетили се били у Крагујевцу и нигде више у Србији (ринг - ринг! то је прво звоно на узбуну) да они као потрошачи који годинама нису плаћали струју (и нико им није искључивао, нити их терао да плате, па они зато нису ни пазили баш много колико ће да потроше, за разлику од оних глупих несрећника који су гледали да остану у "зеленој", а не упадну у "плаву" или недајбоже "црвену" тарифу и сваког месеца џуприли на поштанским шалтерима са уплатницама пре двадесетог да уграбе и 5% попуста), даклем да као ти потрошачи, управо зато што годинама нису плаћали, а нико их није терао, ТУЖЕ свог повериоца, у овом случају Електрошумадију (или како се то сад већ зове) јер им безобразно на рачунима које им сваког месеца уредно шаље пише колико пара дугују годинама уназад и још безобразније им на то зарачунава камату. Ко је то смислио, не могу да будем децидан, али ко је то спровео у дело, е то сам већ рекао, једна напредна (и то баш доообро напредна) колегиница адвокатица, судија која је пресуђивала уместо да одбаци те, чак и по српским законима недопуштене тужбе, добри директор Електрошумадије који се "није снашао"... Све се то дешавало док сам ја био у Америци.

Елем, у ту акцију "помоћи народу србскоме" укључили су се били и остали овдашњи адвокати и судије, све док у једном тренутку није стигао бефел "одозго" да се ствар моментално прекида, јер је претила да поприми свесрбске размере, а било је толико ненормално да такво нешто чак ни у инвертованом космосу званом Србија није могло да опстане*.

До тог тренутка су само судски трошкови у наведеним споровима достигли висину од око 2 милиона еВра, коју је морала добрим нередовним платишама, то јест њиховим адвокатима и судским вештацима да исплати "Електрошумадија". Висина штете коју је та фирма претрпела зато што је таквим судским "пресудама" била натерана да отпише потраживања за струју старија од годину дана још увек није позната, али "се процењује" на преко педесет милиона еВра.

Сад иде математика:

У Крагујевцу има брат - брату 150 адвоката. Узмимо да је она једна напредна имала 50% свих случајева, а да су сви остали заједно преузели на своја неука ...... уууупс! лапсус! нејака плећа бригу за народно добро у осталих 50% случајева. И то не сви, јербо тако увек бива, већ само трећина њих.
Дакле, 50 адвоката је поделило плен од милион еВра досуђених судских трошкова.

У просеку, по 20.000 еВра сваки.
Али, од тога треба одбити издатке за вештаке (њих нико не помиње у целој причи!) и судске таксе, па испада да је сваки узео само по око 12.000 еВра.

Али то је у просеку.

Овај ухапшени колега Зоки је, из писања "Блица" сазнајемо, дуплирао паре тако што је оне судске трошкове које му је "Електрошумадија" већ исплатила поново наплатио судским путем (хахахахаха, ово је добро, СУДСКИМ ПУТЕМ).

Значи, он је био натпросечан.

Питање гласи - колико.

Јер, ником од осталих који су ЛЕГАЛНО узели оне милионе на исту фору не фали длака са главе. Једино је пао овај, и то пошто је човек морао да се снађе, јер им је Врховни суд, кад је сазнао шта се ради у Крагујевцу, разбуцао шему, па му је пресахао најважнији извор прихода!

Миссим, један је платио, когод онда са Ђинђићем.


*баш сам синоћ причао са кумом о том чудном осећају који имам од како сам се вратио: пре сам Србију доживљавао као дно септичке јаме, а сада је још и горе. Онда ми је кум објаснио да је о том феномену писао Карл Саган, помињући могућност да паралелно са нормалним постоји и још по неки космос, од којих један може да буде потпуно наопак, у коме важе потпуно супротна правила.... па је као пример навео ето ову одлуку Суда у Стразбуру да србским резервистима мајчица Србија исплати дневнице, око 300 милиона еВра, без доспелих камата - у редовном космосу нормално је да дужник плаћа своје дугове, у Србији је супротно; у редовном космосу је нормално да људи бране своју домовину, у Србији није; зато онај који је "бранио" Србију од агресије мрског НАТО пакта, у Србији не може да наплати свој дуг од те исте државе коју је бранио, а која му за то треба да плати дневницу, па зато одлази у тај паралелни космос у Стразбур.... уууух, много сам се запетљао, са'ће Аманс да ме пита а ко је ту нормалан, а ко наопак....

Direktor policije Milorad Veljović izjavio je da je u zloupotrebe sa državnom zemljom vredne više od 300 miliona evra sigurno umešan i neko na višem položaju od do danas uhapšenih i da će policija taj slučaj razrešiti do kraja.
Pripadnici Radne grupe Uprave kriminalističke policije uhapsili su 11 osoba osumnjičenih da su učestvovali u nezakonitom prisvajanju 327 hektara zemljišta u državnoj svojini, vrednog više od 300 miliona evra, saznaje "Blic".

Bivši ministar Saša Dragin, koji se poslednja tri meseca nalazi u pritvoru zbog sumnje da je učestvovao u aferi „Azotara“, ovih dana biće saslušan kako bi se utvrdilo da li ima veze s krađom 327 hektara državne zemlje u Vojvodini, kojom je kasa Srbije oštećena za skoro 32 miliona evra, saznaje Kurir!
- Sporno zemljište je bilo vlasništvo tada društvenog preduzeća „Sloga“ iz Kaća. Uhapšeni su posle privatizacije ove kompanije 2005. godine omogućili da 327 od ukupno 888 hektara državne zemlje jednostavno „pređe u ruke“ novog vlasnika - Slobodana Šćekića. Svi umešani su znali da je zemljište u posedu države, te su svesno učestvovali u krađi - kaže Kurirov izvor iz istrage i dodaje da se procenjuje da ukradena zemlja vredi 300 miliona evra i da je za toliko oštećen budžet Republike Srbije.

Пошто ар?

И добро сад, изгледа да је ова Милорадова претња неком "na višem položaju od do danas uhapšenih", као и она "da će policija taj slučaj razrešiti do kraja" упалила, јербо је поменути Пазарац и даље директором србијанске полиције, гледе & унаточ настојања србијанског премијера и полицијског министра да га о'тале отера.

Остаје и даље питање: куде су бре ти хектари, по милијун еура сваки? И ко то може да плати?

На ово друго питање ја знам одговор - [You must be registered and logged in to see this link.]

Чиме се тај фини господин бави? Па, издаваштвом.
Наиме, он или штампа или наручује да му одштампају као неке разгледнице, честитке, шта ли, на којима су приказани екстраслатки кучићи, или неки цакани мачићи, или бепчад, или тако неки пејзажи и слично.
И онда тај "материјал" подели хиљадама "комерцијалиста" - читај незапослених слепаца који раде на проценат - који затим речене штампане ствари растурају по целој Србији, углавном тако што вас пресрећу по улицама, градским трговима и сл.

И сад, ко би куповао такве глупости, питате се ви?
Одговор је НИКО, осим ако то не би био (та куповина) акт знаменитог србског милосрђа, акт љубави и помоћи онима којима се добри Бог није тако лепо насмешио као нама, а ту пре свега мислимо на сироту децу по специјалним болницама и домовима, која су ем' све психофизички убивена, ем' од оних који су их таквима направили - напуштена.

Даклем, препродавци наречених честитака, којих има пун курац овде у Крагујевцу по улицама, а ево су већ навалили да иду од-врата-до-врата (па су ми малочас узнемирили керушу и мене тако наљутили да сам сео да натрукујем оволики текст) нуткају вам тај опрост свих грехова у виду разгледнице по цени од 100 динара (цца 0.1 еуро). Багатела. И лепо вам за све паре испричају (ваљда их газда тако научио да раде, јеб'о им он матер) како куповином тог егземплара романтичносентименталне малограђанштине ви помажете незбринуту децу, Негде.

За оне који нису у току, овде (у Србији) пре пар година је она дечја болница у Звечанској покренула била неку акцију самофинансирања, у којој су њихови волонтери продавали као неке часописе, шта ли, а ЦЕО приход је ишао тој установи. Колики - толики, не знам колико је претицало пошто би се сви изуграђивали, али народ се тада, једном за свагда, навикао да је то метод којим ће да 'спомаже и ту несрећну децу и оне који по цео дан морају такве да их гледају.

Да се наставим: то исто, или скоро исто ће да вам причају ови колпортери дечје несреће, а брате и пише позади, на полеђини. ДЕО ПРИХОДА намењен је тамо неком дому, има број телефона и број жиро рачуна: [You must be registered and logged in to see this link.], али, не лези враже, то није жиро рачун "Центра за породични смештај деце и омладине" " Рада Младеновић Ђурић - Црна" из Милошевца, чији назив стоји изнад броја рачуна, већ опет - Милана Мандића, предузетника, власника радње "Деци на дар". Мора да је добри издавач грешком дао свој број жиро рачуна онима који би да уплате директно дечјем дому. Чиста је коинциденција и то што се исто тако као и његова радња зове позната хуманитарна удруга из Новог Сада.

Значи, брате, сетио се мајстор, СНАШАО СЕ, па регистровао радњу са истим називом као те тамо будале (које ионако финансира Сорош и још приде сигурно музу из буџета) и удара у танку жицу, тамо где је народ најслабији, најганутљивији, у децу, злоупотребљавајући ту брзо прихваћену новотарију у Срба да добовољне прилоге скупљају неки људи по улицама и никад ништа никоме не правдају.

Сад иде рачуница, то јест задатак:

Ако једна разгледница са ликом кучета кошта 100 динара, а дневно продају бар 1000 и то само у Крагујевцу, што ће рећи око 20.000 у Србији (минимум), а трошкови госн. Мандића су: 5 динара да одштампа разгледницу, 10 динара за онога што продаје по улицама и 5 динара (максимално) некој хуманитарној установи (ако је довољно интелигентан да се покрије у случају да га наша бодра полиција појури), дакле свега 20 динара на расходној страни, колико му дана рада треба да би купио десет ланаца оне украдене земље?

Is this the luckiest man in Britain?

[You must be registered and logged in to see this image.]

George Traykov, the Bulgarian property developer, who lives in Ilford, Essex, beat odds of one-in-438 million when he picked up a £160,873 EuroMillions prize this year to add to the £1 million sum he won in the Millionaire Raffle in September 2011.

Eво још загонетки за наше читатељке, а богами и читатеље, који воле ту врсту занимације.
Питање гласи: шта је сребрнкасти издужени цилиндрични објекат на левој страни рекламе у "Блицу"?

[You must be registered and logged in to see this link.]



Одговор у следећем броју. Ко пронађе решење, молимо да га поделите са друштвом.

Ево још одговора (линк је на Теми без Гадости) на питање The 150 Things the World's Smartest People Are Afraid Of:

27. That we will stop dying. –Kate Jeffery, professor of behavioural neuroscience
&
97. Natural death. --Antony Garrett Lisi, theoretical physicist

30. We should worry about several "modern" States that, in practical terms, are shaped by crime; States in which bills and laws are promulgated by criminals and, even worse, legitimized through formal and "legal" democracy. – Eduardo Salcedo-albaran, Colombian philosopher

Јеботе, овај нас је провалио.

41. "I worry that we don't really understand quantum phenomena” –Lee Smolin, physicist

Вруће, вруће...

119. “What really keeps me awake at night is that we face a crisis within the deepest foundations of physics. The only way out seems to involve profound revision of fundamental physical principles." –Steve Giddings, theoretical physicist

Хехехехе... мој човек

79. The death of mathematics. -- Keith Devlin, mathematician

90. The Growing Gap Between The Scientific Elite And The Vast "Scientifically Challenged" Majority -- Leo M. Chalupa, ophthalmologist and neurobiologist

110. “The illusion of knowledge and understanding that can result from having information so readily and effortlessly available.” -- Tania Lombrozo, assistant professor of psychology

(кахм, кахм, па зар на то није већ указато?)

Ово је за Аманс:
121. “Many people worry that there is not enough democracy in the world; I worry that we might never go beyond democracy.” –Dylan Evans, CEO of Projection Point

Најчешћи одговор је, ипак:
82. That we worry too much.

Пронађите свој.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Па после неко нек' каже да године слушања мејнстрим хитова нису оставиле трага,,,

Миссим, јеботе:

Dokle je išla bahatost žandarma svedoči jedna od stavki iz izveštaja koji je Sektor unutrašnje kontrole dostavio Višem tužilaštvu u Nišu, a u kojem se navodi da je 30 pripadnika ove službe sa devet džipova tri dana na teritoriji Gamzigradske banje iskopavalo zemljište na privatnim imanjima u potrazi za zlatom.
To se radilo uz obrazloženje da se izvodi “vežba marša”, a po nalogu Bratislava Dikića.
- Kada su u iskopavanju nailazili na stene, iznajmljivali su "hilti" bušilice, a tužilaštvo raspolaže podacima i od koga. U tom periodu svi oni spavali su pod šatorima. Dodaje se da su se vlasnici imanja na kojima su vršena iskopavanja, tada, ali i ranije žalili da ne mogu da dođu do svoje zemlje jer im žandarmi ne dozvoljavaju - stoji u izveštaju dostavljenom Višem tužilaštvu.
Prema saznanjima “Blica”, među dokazima koji svedoče o kriminalnom delovanju četvorice žandarma su i audio i video zapisi, izjave svedoka i druga dokumentacija. Kao posebna stavka u izveštaju u koji je “Blic” imao uvid, stoji zloupotreba službenog položaja.
Naime, žandarmi su na jugu Srbije bili angažovani kao obezbeđenje lokala, koristeći pritom, materijalne i ljudske resurse Žandarmerije. I mada su fiktivno u isto vreme bili na službenoj dužnosti na različitim lokacijama u Srbiji, oni su za 50 evra po večeri obezbeđivali restorane, diskoteke i druge objekte.

Колико се злата може ископати са 9 џипова, уз употребу хилти бушилица? Јеботе. Али стварно.

Али зипа да они то мртви-ладни овако пишу.
У ствари, а зашто да не?
Од 93 пристигла коментара до сада, само 3 (и то без икаквог одјека, реплике, значи брате нико их не зарезује) мисле да је у питању бесмислица, док се један читалац запитао зашто су користили хилти бушилице, а не багере или неке пољопривредне машине (ипак није отишао толико далеко да помисли да су жандарми пробијали зидове подземних бункера, а не стене). Остали су без проблема, са гневом у срцу и пеном на устима прогутали ово образложење шта су то специјалне полицијске јединице тражиле на поседима неких upstanding citizens, због чега им треба сменити & ћоркирати команданта, а жандарме распустити.

Блиц Демократске Србије велича у данашњем броју опрему војника Русије. Логично.

Па каже: "Oklopno odelo odbija ultraljubičaste i infracrvene zrake, pa je vojnik nevidljiv za nišan s toplotnim navođenjem."

Етотига сад!

А пошто су Срби из последњих неколико деценија више ратнички него народ окренут школи & науци, међу 170 и кусур коментара на овај, по свему безначајан и промашен текст (што рече један коментатор "Било у Забавнику пре 10 година") нема ни једног који би се осврнуо на цитирану реченицу због које би у моје време понављали шести разред основне. Умето тога, развила се жива дискусија, као у филму "Три карте за Холивуд", по систему "драже ми је руско говно од америчке пите" и vice versa.
Али, за разлику од филма овде је упадљиво највећи број оних за које не можемо рећи да су неопредељени, већ пре да су то људи (људи?) без сопственог уверења, неке водеће идеје или било каквог вредносног система, који, по сопственим речима не спадају ни у индоктриниране будале, ни у борце за слободу, а ни у слично (још један коментар: "Ionako se u ratove van zemlje ne salju vojnici sa 45.000$ na sebi, nego indoktrinirane budale i razni borci za slobodu i slicno.") што само значи да је таквима најлакше манипулисати, когод гладним свињама.

Питање из овог броја се односи на следећи коментар:

morfijum
Ponedeljak, 10. 06. 2013. 21:09h
neregistrovan korisnik
ta vojska (руска, прим. slawen) je 99 presla preko 600 km preko cele srbije do kosova dok su nato avioni zujali iznad njenih glava.

и гласи: Којим су то бре путевима Руси врлудали, кад су кроз Србију путовали +600 километара?

Изгледа као да не припада овде, али...

[You must be registered and logged in to see this link.]

Задатак из данашњег "Курира":

Kad u beogradske kopirnice odnesete materijal za štampanje na fleš memoriji, zadesiće vas neplanirani troškovi na ime „otvaranje fajla“, koji po komadu koštaju čak 15 dinara.
Ovaj besmisleni namet može vam napraviti ogroman trošak ako imate više dokumenata za štampanje, jer kopirnice uslugu otvaranja fajla naplaćuju za svaki otvoreni dokument. Kuriru se javila studentkinja koja je imala iskustvo u fotokopirnici „Kopi planet“ i za štampanje četiri lista naplaćeno joj je čak 73 dinara, iako štampanje jednog lista košta samo pet dinara.
- Snimila sam na fleš memoriji četiri dokumenta i odnela na štampanje. Cena jednog lista A4 formata je pet dinara, pa je moj račun trebalo da bude 20 dinara, međutim, platila sam 73 dinara! Zgranula sam se! Kad sam ih pitala šta toliko košta, oni su mi rekli da naplaćuju otvaranje fajla 12 dinara i da sam imala četiri fajla, što iznosi 48 dinara i 20 dinara za štampanje - priča K. S.

Значи, брате, поставите једначину и решите задатак, тако да за отварање четири "фајла" по 20 динара и четири копије А4 формата од по 5 динара добијете рачун на укупно 73 динара.

'Ајмо сад, професори!