Књиге, интернет, филмови - по седми пут

А док Хиландар гори:

Jako mi je teško, ali život mora da ide dalje. Imam utisak da sam na neki način bačena na dno, iako to nisam zaslužila. Ceo svet se sručio na mene samo zato što sam se zbunila i pala. Ne želim da se bilo ko politički prepucava preko mene, a izgleda da je tako ispalo. Htela sam da tog dana sve ispadne kako treba, jer zaista poštujem sve što je Đinđić učinio. Ali, eto… Kakvo smo mi to društvo ako je jedan peh koji mi se dogodio važniji od tragičnih vesti iz Japana i Libije požalila se Slađana svojim prijateljima. (Мис Радосављевић за Блиц)

Прочитам офрље наслов који је објавио Дојче Веле: Лампедуза и даље у хаосу.
Човече, па зар он није умро откад себе?

Испаде да не пишу о песнику, већ о острву, на које су навалили Африканци и остали муслимани:

Nakon pada režima u Tunisu, u roku od samo nekoliko dana, na italijansko ostrvo Lampeduzu pristiglo je 5.000 Tunišana. Njih je sada tamo više nego Italijana. Rim malo toga preduzima, a Lampeduzom i dalje vlada haos. Sve više stanovnika Lampeduze uviđa koliko je teška situacija ljudi koji su čamcima stigli iz Afrike – i čini ono što je propustila da uradi italijanska vlada. Dobrovoljno im pomažu, koliko mogu, kao na primer Benedeto i Paolo*, koji su primili trojicu Tunišana i jednoj humanitarnoj organizaciji na raspolaganje stavili svoj plac.
„Verujem u Boga i zbog toga to radim. U bašti imam mesta, a imam i par ležajeva koje mogu da ponudim. Čisto je i može da se podigne šator, za decu ili odrasle, to nije važno“, priča nam Benedeto.
Crkvena opština je u svojim prostorijama već smestila nekoliko stotina migranata, a „Karitas“ je organizovao skupljanje polovne odeće. Vikar Baldo Raina kaže da je, uprkos volji Lampedužana da pomognu, situacija krajnje teška. Jednostavno, broj pridošlica je preveliki za tako malo ostrvo:
„Možda bi oni koji donose odluke trebalo da provedu par sati na Lampeduzi. Tako bi sigurno shvatili koliko je situacija ovde ozbiljna i teška“, kaže Raina.
Supermarketi na Lampeduzi su zatvorili vrata – kupce puštaju samo pojedinačno. „Mase ljudi su nepodnošljive. Nije da mi ne žalimo da ih uslužimo. Mi jednostavno ne možemo da pazimo na toliko broj njih koji ne poštuju pravila“, objašnjava Matija Salvatore iz jedne prodavnice. - значи, ћоришу!

А нема пет минута како сам се подсетио [You must be registered and logged in to see this link.]: "Naucili se, lukavci, pa traze svoje masuci nasim barjacima."
Ко ту шта тражи, још нисам сигуран....


*Ова двојица ми звуче као неки хомосексуални пар. На њих је упозоравао Гадафи.

Medjer smo mi jedino bezbedni dok neke druge drze u kavezu? Valjda ce rukovodstvo vec nesto smisliti.

*Bio je neki Paolo Pajic dipl. inz. EE, predavao mi/nam predmet "Industrijska elektronika (elektronika II)" u trecem razredu srednje skole tamo u PA, 1990. Bio iz Kraljeva, 26 godina i odmah po diplomiranju postao nastavnik.

Паоло Пајић?
Израчунао сам да је рођен 1964. Значи, старији од мене.
Не, нисам имао част....

slawen ::
А нема пет минута како сам се подсетио [You must be registered and logged in to see this link.]: "Naucili se, lukavci, pa traze svoje masuci nasim barjacima."
Ко ту шта тражи, још нисам сигуран....

Odmakni se malo od platna, bice jasnije. Ovi jadnici pokusavaju da prezive; a ako prezive i puste koren u Lampeduzi, Italiji, itd., njihova deca, unuci i praunuci ce traziti. Zivi bili pa videli. Paralela: obrati paznju sta su trazili imigranti za vreme demonstracija i haosa u Francuskoj, pre izvesnog vremena, npr.

Јадници? Иго, беше?

Лампедуза је далеко од Рима.
Све је то већ давно виђено - лепота порока.

Миссим, иза свих тих великих промена које постављају границе између епоха, иза свих тих сеоба народа, таласа револуција, контрареволуција, колонизација и окупација, историјских ломова, великих цивилизацијских бродолома и још већих вртлога и таласа који се затварају над њима, увек иза свега стоји ИДЕЈА. Она не мора бити прокламована, изречена, уобличена, схваћена, чак ни (пре)позната - свеједно, без ње се не може и зато је увек присутна. Јер не следе хиљаде и милиони људи тамо неког вођу или једни друге, занемарујући често своје непосредне интересе или бирајући уместо очигледног неки даљи, сложенији и често рискантнији начин да их задовоље, већ идеју која је водила њихове претходнике што су нетом том стазом прошли и која води све оне око њих у чијој су се матици нашли, идеју којом су опијени они који одзада надиру у жељи да све пред собом претекну, идеју за коју верују да представља врхунску друштвену заповест, иако је неретко мистично представљају себи као божанску или над-вољу, неизбежну судбину, апстрактну звезду коју ваља следити дуж тог непознатог пута у будућност што их неспремне вреба, јер идеја је управо то - одговор на будућност, порука из кристалне кугле, финта којом стичемо одлучујућу предност над онима који без идеје стоје и чекају да их време које надолази у себи удави.

Говорим о идејама којима су се повиновали Атила, Одоакар, Хитлер, Лењин, Колумбо, Сер Волтер Рели, кинеска породица која држи радњу у мом комшилуку, Африканци у Лампедузи, комунисти у Београду и први људи који су некако стигли до Аустралије.

Ако будемо разумели коју идеју следе Тунижани у Италији, Арапи у Француској, Турци у Немачкој, Кинези било где, ако сазнамо како изгледа свет на начин на који га та идеја објашњава и који је циљ који та идеја обећава, онда ћемо знати шта који курац они заправо траже и коју ћемо цену ми за то морати да платимо.

Како се формира идеја о којој говорим? Као групна, друштвена свест, она је резултат одређеног простора, времена, менталитета и прилика. Сигуран сам, на пример, да су варвари (сад вулгаризујем да бих био разумљивији) имали своју идеју Рима, битно различиту од оне грађана. И да је та идеја у главама дивљака огрнутих кожама звери, зараслих у дуге косе и браде улепљене мешавином блата, биљних пигмената, пљувачке и других телесних излучевина у себе укључивала башкарење у топлим купатилима, пуне трпезе и постеље и живот у нераду као нешто што природно иде са том територијом, као нешто што је опште добро које су покварени Римљани себично приграбили, као нешто што ће поносни Гали, Лангобарди, Германи и Визиготи с пуним правом да поделе међу собом чим населе и униште мрско, погано и нечовечно царство које их искључује из тих благодети. Сигуран сам, даље, да та идеја није била резултат размишљања ни једног одређеног човека, исто као што сам сигуран да су је се сви придржавали до самог краја, кад се сударила са реалношћу коју је произвела. Била је резултат ритуалног прихватања поретка ствари који је само начин на који незналице успевају да опстану. Да ли је царство могло да надвлада, преживи опасност, да су били свесни шта стоји иза те лудачке амбивалентне жеље недостојне стоке која је ту одвајкада била само непресушни резервоар робља? Не, ако то подразумева опстајање у дотадашњем облику, јер је решавање те енигме - како достићи циљеве једне идеје, идеје варвара, при том је уништивши тако темељито да никоме не падне на памет наредних хиљаду година, а да се са самом идејом, односно њеним протагонистима не конфронтира директно (резултате конфликта видимо) свакако значило промене у царству, исто колико и промене на северу и западу, изван граница.

Оно што хоћу да кажем је да у овим стварима човек мора да одабере страну или боље речено, да схвати на којој је страни - нема ту оног независног, неутралног, праведничког погледа на сопствео тело у клиничкој смрти, схоластичке одвојености од стварности. То значи да о "исламској опасности" или "предностима западне цивилизације" не можемо да расправљамо у апсолутним категоријама, са неке тачке у свемиру коју је тражио Архимед (уз ноторну полугу), ако желимо да тражимо и понудимо решење - решење које је углавном повољно за једне или за друге, зар не, обзиром да су им позиције супротстављене? То нас даље води до сазнања да не постоје такве апсолутне, прирођене вредности као што су апсолутна, природна права свих и свакога to exercise them (у основи ове сложенице се налази негација држања по страни: ex + arcere; мислим да је ово лингвистичко тумачење знатно симпатичније, или бар занимљивије него оно које нуде правници), да су таква права скопчана са одређеним друштвеним и цивилизацијским статусом, односно да не припадају онима који не деле исте принципе, исте циљеве и исте погледе на свет, у супротном се одмах може говорити о злоупотреби права зато што их се користи супротно сврси ради које су установљена. Толико о нашим и њиховим барјацима за ово јављање.

Колико је широко право на акцију у горњем случају, поставља се као следеће питање?
Мени су, рецимо, урнебесно смешни они који кажу "Да, идеје које владају Либијом су директно супротне нашима. Али после Гадафија ће настати хаос. Зато је боље да задржимо постојеће стање, премда је за нас неповољно, него да стварамо ситуацију која ће можда за нас коначно бити неповољна, а можда и не."
Чини ми се да је по среди техничко, а не суштинско питање. Уколико је код другог препозната идеја водиља која од њега ствара вашег противника, питање како ћете се са њом носити је питање вештине, кад се једном разреши проблем може ли се уопште реаговати ефикасно, па и да вук буде сит и .....

slawen ::Јадници? Иго, беше?

Лампедуза је далеко од Рима.
Све је то већ давно виђено - лепота порока.

Diskretni sarm burzoazije

slawen ::Миссим, иза свих тих великих промена које постављају границе између епоха, иза свих тих сеоба народа, таласа револуција, контрареволуција, колонизација и окупација, историјских ломова, великих цивилизацијских бродолома и још већих вртлога и таласа који се затварају над њима, увек иза свега стоји ИДЕЈА. Она не мора бити прокламована, изречена, уобличена, схваћена, чак ни (пре)позната - свеједно, без ње се не може и зато је увек присутна. Јер не следе хиљаде и милиони људи тамо неког вођу или једни друге, занемарујући често своје непосредне интересе или бирајући уместо очигледног неки даљи, сложенији и често рискантнији начин да их задовоље, већ идеју која је водила њихове претходнике што су нетом том стазом прошли и која води све оне око њих у чијој су се матици нашли, идеју којом су опијени они који одзада надиру у жељи да све пред собом претекну, идеју за коју верују да представља врхунску друштвену заповест, иако је неретко мистично представљају себи као божанску или над-вољу, неизбежну судбину, апстрактну звезду коју ваља следити дуж тог непознатог пута у будућност што их неспремне вреба, јер идеја је управо то - одговор на будућност, порука из кристалне кугле, финта којом стичемо одлучујућу предност над онима који без идеје стоје и чекају да их време које надолази у себи удави.

je li ti to o religiji pricas....

slawen :: Говорим о идејама којима су се повиновали Атила, Одоакар, Хитлер, Лењин, Колумбо, Сер Волтер Рели, кинеска породица која држи радњу у мом комшилуку, Африканци у Лампедузи, комунисти у Београду и први људи који су некако стигли до Аустралије.

Ако будемо разумели коју идеју следе Тунижани у Италији, Арапи у Француској, Турци у Немачкој, Кинези било где, ако сазнамо како изгледа свет на начин на који га та идеја објашњава и који је циљ који та идеја обећава, онда ћемо знати шта који курац они заправо траже и коју ћемо цену ми за то морати да платимо.

Uostalom, i Italijani, Francuzi, pa i Nemci slede tamo neku svoju "ideju" pa

slawen ::ако сазнамо како изгледа свет на начин на који га та идеја објашњава и који је циљ који та идеја обећава, онда ћемо знати шта који курац они заправо траже и коју ћемо цену ми за то морати да платимо.

nek placaju Britanci, Francuzi i ostala boranija. Zasto bi "mi" morali da placamo tamo neke njihove ideje?

svi smo u istom sosu, neko kupus, neko meso

Пренем се иза сна малочас, тачније некако сам неосетно и неопрезно исклизнуо из руку Хипносу, па ме (хах, баксуза) ухвате мисли у коло, тако да заврших будан под светлом ТВ-а на коме нека не много лепа жена обучена у белу сатенску хаљину која јој истиче тешку, кошчату грађу кукова и недостатак груди из петних жила виче неку песму без речи, затворених очију, што по општем схватању представљају падање у занос, предавање музици и набујалим емоцијама, окретање унутрашњем бићу; али, пошто изгледа да се при томе превише труди, површном гледаоцу остаје да се запита треба да се осећа превареним, да ли је певачица та коју су преварила њено окружење, васпитање и очекивања која је имала, а која је по свему судећи превазишла, или (моја опција) да промени канал.
Е, баш тако, као што је певачици из горње слике неко некад утувио у главу да тако треба да се интерпретирају јаке песме, па сад ни сама пред собом не доводи у сумњу свој faking performance предоргазмичког транса, тако су и сви ти јадници који долазе у Европу pursuing a better life (као што рече малочас неки изразито тенирани момак кога су камере BBC-а одвукле на тренутак од пакетића хуманитарне помоћи које су у каквом-таквом реду придошлим хиљадама истих таквих слободара делили видно узнемирени карабињери на моловима Лампедузе) предестинирани исламом у свом схватању/прихватању идеје бољег живота у Европи, али је јасно да није ислам (односно тајна порука, програм који Куран садржи) то што их је повело у освајање севера путем преко дебелог мора, већ оно што мисле да север има и за њих чува, чекајући их да дођу потпуно лишени обзира и принципа који спречавају људе који су то друштво изградили да га потпуно разоре, исто као што је јасно да нашој певачици не искачу жиле на врату зато што је као прва у класи завршила нижу музичку школу у Ћуприји, већ зато што хоће да нам прода "ту емоцију коју она носи у себи".

И као потврду сопствених мисли одгледам гостовање у Hard Talk гувернера нигеријске Народне банке, човека несрећно великих стопала која читавој његовој контроверзној појави додају један помало кловновски тон, нарочито док изразито прецизним, школованим, али скакутавим енглеским објашњава преданој водитељки зашто сматра да је свет на прагу нове, још грозније економске кризе и шта су они тамо по .... (како им се већ зове главни град) учинили да покажњавају неке (по банкама, мислим, нисам могао баш да га пратим) који су се понашали сасвим типично нигеријски.

Дакле, ко смо то "ми", ако нисмо Британци, Французи и остала боранија?

slawen ::
Е, баш тако, као што је певачици из горње слике неко некад утувио у главу да тако треба да се интерпретирају јаке песме, па сад ни сама пред собом не доводи у сумњу свој faking performance предоргазмичког транса, тако су и сви ти јадници који долазе у Европу pursuing a better life (као што рече малочас неки изразито тенирани момак кога су камере BBC-а одвукле на тренутак од пакетића хуманитарне помоћи које су у каквом-таквом реду придошлим хиљадама истих таквих слободара делили видно узнемирени карабињери на моловима Лампедузе) предестинирани исламом у свом схватању/прихватању идеје бољег живота у Европи, али је јасно да није ислам (односно тајна порука, програм који Куран садржи) то што их је повело у освајање севера путем преко дебелог мора, већ оно што мисле да север има и за њих чува, чекајући их да дођу потпуно лишени обзира и принципа који спречавају људе који су то друштво изградили да га потпуно разоре, исто као што је јасно да нашој певачици не искачу жиле на врату зато што је као прва у класи завршила нижу музичку школу у Ћуприји, већ зато што хоће да нам прода "ту емоцију коју она носи у себи".

alal vera na recenici, pa tebi ni Prust nije ravan

Kod nas, u najnovijem popisu stanovnistva, broj latinoamerikanaca (hispanics) se prilicno povecao (ne znam napamet cifre, ti sigurno znas, a ako ne, lako se nadje), ### belaca opada iz sve snage. Bice kako sam odavno predvidela, vremenski ce da se poklopi pretvaranje SAD u siromasnu zemlju, banana republiku, sa odlaskom kapitala, odumiranjem belaca i prevagom latinoamerickog stanovnistva u drzavi. Koja ironija. Tuzno.

ovde je ponoc, vreme za lakunoc.

Да знаш да ми то било мало чудно, кад сам се регистровао за службу за запошљавање Северне Дакоте, једно од питања је било да ли сам Латино (обавезан одговор), а онда које сам расе (један од понуђених одговора је "не желим да одговорим на ово питање"). Миссим, Дакота, уз то СЕВЕРНА, бре!
После ми кажу ови моји да су се распитивали о Фаргу као највећем граду НД, да је то било лепо мидвест месташце као из филма/серије све до почетка ове последње економске кризе, кад су латиноси тако снажно хрупили у њихове животе тамо, па је чак забележен и један инцидент у коме су се побили Мексиканци и "наши". Само што се нисам полио супом коју сам у том тренутку конзумирао: Мексиканци! "Наши" БАСТА, лупих отвореном шаком по стакленом хасталу скривеном испод дамастног стољњака тако јако да су сви за тај кратки тренутак зажмурели, али се стакло и овога пута показало јачим од мог гнева! Тај Фарго може лако да испадне са моје топ-листе, премда бих у њему можда могао да постанем неко.

Ето, ко рано рани, цео дан... спава ми се, све ме чеони режњеви заболели. А време - убило се за дремку, обесили се, отромбољили облаци као да у себи носе сву муку овога света, а не прохладну мартовску кишу-слинавицу, па се вуку тако небом док који не запне за антене на крову какве чађаве зграде или неко високо дрво, а онда се на њега закачи други, па трећи.... док све не постане сиво и мутно и притиснуто као неким огромним јастуком којим хоће да нас угуше, а који никако да пукне и отпусти напетост...
Цео дан ме зову пацијенти. Они акутни. Један изгубио печат, а треба му хитно за неку државну агенцију, па ме зове да пита да моја сестра која му води књиге, а која је цео дан код зубара, није случајно собом понела дупликат, ево скокнуће он до ординације лично, не треба ни да устаје са столице, само да му дода печат, па нек настави. Радња се дешава у Краљеву, а ја сам 60 километара даље. Наравно, пријатељу, ево јавља ми се к'о да сам тамо па гледам својим очима, та ко не би носио туђ печат код зубара.
Затим ту је неки лик из Чачка кога сам изгазио пре три-четири године у некој смешној парници (мислим да сам причао, кад је он тврдио да га је мој клијент принудио да му напише и потпише признаницу о дугу; А како је то урадио, јел' вам он диктирао шта ћете да пишете, питао сам га ја на суду - Ха, свашта, он ће мени да диктира, па он је један обичан шофер, а ја сам бре погонски инжењер, како можете и да помислите да је он мени диктирао, наравно да сам потпуно самостално саставио ту признаницу којм признајем да му дугујем.... ууупс!), зове ме да ме пита хоћу ли да га заступам против његовог тадашњег адвоката, каже тај га је упропастио начисто у неколико случајева, а пошто је видео да сам ја способан....
Жена којој су се судски извршитељи најавили пре пар дана да буде у стану да би јој пописали и однели ствари, специјално због тога допутовала из Бара (Црна Гора), па ме пита а што их још нема.
Па доктор неуропсихијатар који ми редовно вештачи у предметима, кад се укаже потреба, узео данас у суду да ме информише о току неког поступка тако што ми препричава оно што је чуо управо од мене у четвртак као да је то сазнао из богапитај ког поверљивог извора, а изгледа заборавио да сам му ја то испричао (нема ко други, те детаље само ја знам); дал' ме зајебава, дал' ме тестира, шта ли ми овај човек ради, мислио сам док нисам видео да је и њега ово време узело под своје.
Има и добрих вести: пословни центар у коме поседујем канцеларију (обзиром да је то једна мала, елегантна зградица завршена пре десет-петнеаст година са двадесетак - тридесет канцеларија одвојених мермерним ходницима и степеништима) ће изгледа да буде прогутан једним јединим жвак! мамутског пројекта неког мегаблока који треба да никне преко целог тог кварта кућа, кућица, уџерица са и без надградње укључив и нашу зграду, који махом стоји ту још из турског или Милошевог доба и заузима најлепшу и најперспективнију позицију у градској екстра-зони (тако се зове одавно, много пре него што је "екстра" постало реч за све). То значи да ће морати од свих нас да откупљују некретнине, или нам у замену дају другу.... Price booster par excellence.
И тако.... Није ми, то хоћу да кажем, до умовања на тему "Дијалог цивилизација".... сад.

А секретарица тек.... мора да сам много добра особа, трпељива, пуна разумевања.
Ево поште, примила сам јутрос и ово писмо од председника Првог основног у Београду, а једно друго из истог суда сам вратила.
Добро, да видимо: "Поступајући по Вашој ургенцији... бла, бла, бла.... којом се притужујете на рад овог суда у поступку принудне наплате Ваших потраживања од Републике Србије који је започет још пре годину дана.... налазимо да је иста делимично... бла, бла, бла, јер смо Вам августа месеца прошле године послали усвојено решење о извршењу, али нам се то решење вратило са напоменом да сте одбили пријем; зато Вам уз ово писмо достављамо поново то решење, по којем ћемо одмах поступити чим будете потврдили пријем.... и тако даље"
Ијао! Црна Јелена, па што не узе и то друго писмо?
Видела сам да унутра има и нека опомена за плаћање таксе, па сам мислила... Тако ја увек.

Видим. Баш ти хвала. Нема везе, те паре да сам наплатио прошле године, можда бих их потрошио, овако....

Освојио Бурж Дубаи:



Бојим се да му је сајт презагушен, но свеједно пробајте: [You must be registered and logged in to see this link.]

Што ја волим старе слике.
Ево једне, на којој је ноншалантно, безскрупулозно, очигледно, у пар грубих потеза тушем и пером измењен централни део тако да цела фотографија изгледа неупоредиво боље и верније, тачније, приближније ономе што људско око, а не камера види:

[You must be registered and logged in to see this link.]
George Walker, who died on March 22 aged 81, was a former boxer whose meteoric business career in the 1980s ended in arrest and bankruptcy.


Јел' видите?
Зато обожавам енглеску спортску фотографију.
Нема фемкања, увијања, лагања са жељом да се лаж не открије, технички перфекционизам је презрен и остављен Јапанцима, све је фер, јасно, храбро и паметно.
Или сам то само ја, англофил (што у себе укључује и Аустралију и добар део северне Америке)?

Јутрос ме поново зове Миловић Стојадинка, самоуправљач; заступао сам њу и још таквих 40 разбојника у неком радном спору (за исплату заосталих зарада), па је државна фирма отишла у стечај, па она мимо мене и без бог знања "преко синдиката" паралелно пријавила своје потраживање у стечајну масу, па стечајна управница прихватила њојзину пријаву потраживања, а ону коју сам ја као њен пређашњи пуномоћник у њојзино име поднео није зато што је била дупликат, јер је тако "изашла у сусрет радницима који су ишли преко синдиката"(?), заправо председнику синдиката и једној колегиници коју је синдикат "предложио" радницима, а који су радили на проценат.
Добро, останем ја ту кратких рукава, селави, you can't beat 'em all, преотели ми и њу и још три клијента тако, али суд свеједно самоуправљачима међу којима је и Миловић Стојадинка преко мене пошаље опомену за плаћање таксе. И ја је јуче позовем да дође да то преузме, кад ће она мени а одакле ја то да платим, кад плату нисам примила, па јел' знаш ти која је криза, па ја ово, па ја оно, аман жено баш ме брига шта ћете са тиме да радите, само дођите то да преузмете ако хоћете, или ћу да вратим суду, па нека вам лично доставља. А колико си ти пута ишао тамо на суд? Десет? Па то се мени уопште не исплати (није ми платила ни динар), боље да прекинемо док је време. Врати ти то суду.
И урадим ја тако, обавестим суд да више нисам њен пуномоћник и вратим оне опомене, кад она јутрос поново зове.
Је ли, шта си урадио с'оним?
Као што сам и рекао, вратио суду, па нека вам они достављају.
А јел то значи да смо ми раскинули?
Yes, Stojadinka, we are history.
(грчевити плач са друге стране)

evo trudim se da pratim radnju, ali brate, ne mos postici...raspisao si se samtako...ako ako, citacu ja kadtad

Jebote, Stojadinka Milovic u raljama zivota. Please, do continue.