Gospodine Doktore

slawen ::Имам утисак да више цениш "искрену људску пажњу" од професионалног односа.
Зашто?
Зашто то не очекујеш у Америкама, а прија ти кад видиш у Срба. Зашто од ових потоњих не очекујеш професионални однос, већ "искрену, људску..."
Како знаш да је уопште по среди "искрена, људска..."? Јел' те неко од њих звао на славу?
И тако даље. Питања су бројна.
Зато је ово врло, врллллооо занимљиво.

Ocekujem, sta?
U novosadskih lekara i ostalog osoblja je bio vrlo profesionalni odnos. To sam podrazumevala. Zasto ti mislis da ja od lekara, kako tamo tako i ovde, ne ocekujem profesionalni odnos, i zadovoljavam se "iskrenom ljudskom paznjom"? Odakle ti ta ideja? Pogotovo u situaciji kad neko umire???

Ne moram da se orodim ili okumim sa nekim da bi prepoznala "iskrenu, ljudsku...".

Nego, sve mislim, moze biti da postoji razlika u situacijama; jedno je kad vade krv i mere kilazu i pritisak, a drugo kad neguju nekog ko tesko boluje. Mozda i nije razlika u tamo i ovamo, jel?

Ма деда вјероватно очекује др. Хауса. Је ли тако, деда? Признај!

Види, јасно је мени да се ради о специфичној професији код које се очекује битно другачији однос према муштерији него од касирке или стјуардесе ("...осмехнула ми се некако лажно, професионално"); ја, на пример, кад видим неког настрадалог, повређеног, или пак тешко болесног, мени је прва, нагонска реакција да му прекратим муке - мени то крпарење и накарадно редуковање једног савршеног природног механизма (говорим о људском телу какво би требало да буде, не каквим га сами људи после година коришћења направе) некако изгледа богохулно, све ми се чини да и он, пацијент мисли шта ће му живот без обе ноге/руке/пола црева и желуца, а опет се испостави да би тај волео да живи и без обе ноге/руке, и да га хране на вену још три'ес' година, само да настави да нам додаје угљендиоксид на сву ову беду, не знам да ли ме разумеш....

Зато, ако ћемо озбиљно да дискутујемо о овој теми у релацијама тамо/овде, морамо да договоримо неке критеријуме, правила и терминологију.

Хаус је веома несрећно људско биће, зар није то порука серије?

Па добро, бре, деда, шта смо ми овдје?! Питомци неког кампа "feel good about yourself". Несрећа и срећа - веома реалативни појмови. Chemically induced!

Хаус је намћорасти бананамен (када Хаус узме вајкодин, он се тада претвара...).

slawen ::ја, на пример, кад видим неког настрадалог, повређеног, или пак тешко болесног, мени је прва, нагонска реакција да му прекратим муке - мени то крпарење и накарадно редуковање једног савршеног природног механизма (говорим о људском телу какво би требало да буде, не каквим га сами људи после година коришћења направе) некако изгледа богохулно

Зато си ти одвјетник.
А богохулно можда и изгледа, мада то увелико зависи и од врсте бога и стандарда које он/они поставља/ју.

Да, Баал сигурно на то гледа малко другојачије.

А и ја ћу, бар наредна четири дана.
Поново морам у Пешту...

Freedom is catchy.

zasto pravila, standardi i ostale kerefeke? Pa bas se lepo ovako druzimo i razgovaramo ...gospocki

slawen ::једног савршеног природног механизма (говорим о људском телу какво би требало да буде)

Hate mail ::Freedom is catchy.

Јеап. Писаћу вечерас како је (а изгледа киша).

Ма каква киша, савршених 22 степена, ведро, сунчано, ту и тамо бели облачићи као насликани...

Yep, sounds like Freedom to me...

slawen ::Да, Баал сигурно на то гледа малко другојачије.

Ваал. Може он да гледа, али не може да види. Он ти дође нешто као Сека Алексић или Бритни Спирс.

Ма каква киша, савршених 22 степена, ведро, сунчано, ту и тамо бели облачићи као насликани...

22 степена савршена температура?! Ах, па сад ми је јасно зашто је теби митлЕуропа тако мила. Будимфешта посебице. Мислим, има ту и других ствари.

Има.
А што нико ништа не пише?

Eво мало вести одавле: [You must be registered and logged in to see this link.]

Бедна држава-у-покушају Канада нема ни за амбасадоре у таквим велесилама као што су slowенија и тзв. БиХ, па тај посао мора да обнаша њи'ова велепосланица у Пешти.
Ееееј, слатка Србијо....

Joпет међу.... док сам био у Пешти, одржана је ОpenOffice годишња конвенција, па прича један тип своја искуства, као дошао са фамилијом, слетео на Ферихеђи, па узео аутобус (који није платио, стицајем околности, јер није имао ситно код себе, само новчаницу од 10 000 ft) уместо таксија и тако то, па онда даје савете како и остали да прођу добро, а јевтино к'о он, па ће како се возио метроом, а није имао кованице да плати карту, већ само ту новчаницу од 10 000 ft, па се ту нашли неки људи који нису имали да му уситне, ал' му из свежња исцепали своје три карте и дали му гратис на поклон, па кад је хтео не знам ни ја шта да уради, опет није имао ситно, па му нека цура дала 100 ft онако - углавном, човек одушевљен.

Деси се и мени тако да док сам био остављен да сачекам испред једне продавнице, приђе ми нека домаћа цура и затражи ми да јој уситним 200 ft, јербо у бравицу на колицима иде новчић од 100 ft (може и 1 €, али и петодинарка врши пос'о*), а њојзи требају колица. Немам за толико ситно, ћеро, али ево ти стоја, узми комотно. Неће жива. Ма узми. Она поче да узмиче, а неки ту около почеше сумњичаво да ме загледају. Ту сам већ морао да обуставим свако даље доброчинство.

Интересантан однос према странцима.

*Новчић од 1 € је у длаку исти као кованица од 100 ft. Jeдино што вреди 2,822 пута мање. Што и није тако лоше кад треба да платите паркинг у Бечу.
[You must be registered and logged in to see this image.]