Живела Србија!

Зипа ово из истог чланка: hajdut (Albanian); in the ordinary sense of "thief"

С'овим се није зајебавати, то је култура у надирању.

"Croat
.
.
.
Petar Mrkonjic"

Ha!

Бију јутрос оним пнеуматским чекићем; питам се шта ли је, ево нема ни три дана да су асфалтирали оно што су раскопали пролетос. Морао сам да осмотрим са терасе.
Ево и слика: на њојзи су зелено означени они који нешто раде (један крши асфалт, други као то скупља лопатом, значи, сваких 20 минута по једна-две лопате) и црвено они који надзоришу, или зевају беспослени, или користе паузу на клупи у паркићу за децу.
6 : 2.
Није лоше, није лоше..... поправљамо се рапидно!
[You must be registered and logged in to see this link.]

Uploaded with [You must be registered and logged in to see this link.]

Пардонирам се: нисам спазио петорицу који седе у кафанчету "Тајм" преко пута, заклоњено ми било, вид'о сам тек сад кад сам стрчао по лепиње код шиптара, а нисам понео ништа да сликам...

Кад сам већ ту, обратите пажњу на онај бели ауто паркиран на тротоару (где је иначе забрањено) поред полупразног паркинга.
Биће да му сметају ови што раде да униђе на паркинг.... од синоћ још. А да паркира преко пута, не иде, па није он левичар....

BEOGRAD - Zoran Đ. (37), pripadnik Policijske brigade PU za grad Beograd, osumnjičen da je u nedelju, u službenom kombiju tukao, a zatim nožem isekao po butini 17-godišnjeg B. G., navijača Rada, uhapšen je i određeno mu je zadržavanje do 48 sati, saznaje “Blic”.

Па сад ти буди паметан.
А борба спроћу хулигани?
Шта би нам рекла Европска Унија да је овај навијач-хулиган разбио неко стакло или недајбоже запалио неки контејнер? У чему га је спречио друг припадник?

Otkad oni duze nozeve?

Neko treba da im objasni da se rat zavrsio pre 10 godina.

Ali ko to sme?

Propast.

A nesrecni "navijac Rada" imace, eto, o cemu da prica svojim studentima jednog dana, izmedju dva predavanja. U to nemam sumnje..

Policija je danas sprečila predsednika Udruženja gradjana "Složno za Vrčin" Radeta Kneževića da skoči u Savu sa Brankovog mosta u Beogradu. Knežević je sa Brankovog mosta odveden kolima Hitne pomoći.
On je od podneva pretio da će da skoči u Savu ukoliko gradonačlenik Dragan Đilas ne dođe da razgovara sa njim.
Knežević je jednom nogom prešao preko ograde i preti da će skočiti ukoliko mu se približi neko od prisutnih policajaca ili bilo ko drugi, osim gradonačelnika Đilasa.


Knežević je odlučio da skoči u Savu, kako je ranije najavio, u znak protesta zbog sudske odluke kojom se nalaže uklanjanje asfalta u dužini od 600 metara u ulici Stevana Sremca u Vrčinu, a čije troškove Knežević mora da plati u visini od 26.000 evra plus 2.500 evra sudskih troškova.


Kako je najavljeno, sudski izvršitelji danas treba da popišu i stave na licitaciju njegovu i imovinu njegove porodice u Vrčinu.
Rade Knežević je penzionisani novinar, star 50 godina. Saobraćaj iz pravca grada ka Novom Beogradu je trenutno usporen.

Овог тренутка у току је земљотрес, неки лакши накнадни удар.
Бржи сам од РТС-а.
Пинк је најеб'о ако ме реемитује неовлашћено.

"To je sreca u nesreci; niko nije stradao a ove stare kuce je ionako trebalo porusiti".

Црна Гора ће упутити Србији помоћ од 50.000 € за санирање последица земљотреса.
Мало, много или таман колико смо заслужили ("чувај му образ ка и он теби", Горски Вијенац, кад Књаз Данило отписује оном Паши, па га саветују како да му се обраћа)?

[You must be registered and logged in to see this image.]
Aleksandrovac, 11. 11. 2010, B92.

Ради се заправо о визионарском сагледавању стварних проблема данашњице власника розЛе кућице - waterfront балконска прозор-врата која су излаз на пола метра широку неограђену терасицу ће свој прави потенцијал, те далековидост овог србског неимара и његових добрих комшија показати тек кад кроз њихову улицу "прође" канализација, па поточе са слике пресуши, а јаруга кроз коју тече и мостић преко ње изгубе сваки смисао; тада ће надлежни у урбанизму да одлуче да шанац затрпају, мост поруше и на њиховом месту просеку шеталиште са забавним садржајима, на које ће власник терасе да избаци "летњу башту" кафића у који ће преко ноћи да трансформише своју дотадашњу дневну собу: четири стола са сунцобранима "Лав" пива и обавезним лажним палмама у правим саксијама испуњеним бетоном уместо земљом, конобарица у тесним фармеркама која безуспешно решава укрштене речи и чита хороскопе, мусаве чаше и окрзане шољице у којима доноси киселу кафу, у ћошку прикачена "плазма" на којој гости могу да прате утакмице и стање на кладионицама...

Србија је земља која се непрестано мења, у брзом развоју и сталном превирању. Оно што је још данас незамисливо зато што је апсурдно, апсолутно ненормално, дијаметрално супротно свему што знамо и видимо, сутра постаје општи стандард, а прексутра је већ део романтичне "наивне" прошлости које се сви са носталгијом присећамо.

Зато свако ко жели овде да направи нешто (каријеру, велике паре или обичну розе кућицу без грађевинске дозволе и ограде на тераси наднетој над сливник) или бар има намеру да предвиди развој будућих догађаја, мора да размишља тако.
Ја сам, на пример, кад сам неке људе упознао док су још били судијски приправници, знао да ће од њих да буду судије, користећи се управо пропорцијом што ненормалније, то извесније.
Кад су ме ангажовала двојица портира за време чије су ноћне смене, на двадесет метара од пријавнице поред чијих су отворених прозора будно чували имовину предузећа, лопови просекли ограду од плетене жице, увезли кола са приколицом у рикверц до магацина удаљеног педесетак метара, на истом разбили прозор, попели се на приколицу, па на кров аутомобила, па ушли кроз разбијени прозор, отворили велика двокрилна врата магацина, упалили светло унутра и целу ноћ секли и ломили бакарне цеви за грејање дужине 6 метара на дужину 2 метра, да би могли да их лепо упакују на речену приколицу, па су тако однели 700 кг бакарних цеви, а да портири нису чули ни једно једино КЛАНГ од цеви, дакле тада сам тим портирима који су због описане крађе попили отказе и према њима су започете истражне радње са потпуном сигурношћу у успех рекао "Ништа не брините, то је наше, не само да ћу вас ослободити одговорности и вратити на посао, већ ћете и пре свих осталих запослених примити уназад две године заостале зараде!". А то не зато што сам ја богзнакако добар адвокат, већ опет захваљујући оној пропорцији "што нешто ненормалније изгледа, то веће шансе на успех има".

Kao da gledam.

Ti si vaistinu (barbaro)genije.

Zasedanje Sabora SPC počelo je u 17 časova u Patrijaršiji, ispred koje se oko 16,30 časova okupilo dvadesetak građana i monaha manastira Crna reka, koji podržavaju vladiku Artemija. Policija je privela raščinjenog monaha manastira Crna reka Antonija Davidovića pošto je on odbio da pozove okupljene da se raziđu. Ovaj skup policija nije odobrila.

(из служабног гласила политичког крила службе)

Odbio da radi policijski posao? A za sta ga placamo? Hapsi, nego sta...

[You must be registered and logged in to see this image.]
Слика, речи...

Govori sta je ovo, gde ce ti dusa?

Сликало се мало данас.
Најпре нешто што би могло постати официјелно име & грб ове творевине:
[You must be registered and logged in to see this link.]

А затим моја омиљена тема, о којој сам већ говорио: тзв. мобилни билборд стациониран на тзв. Шумадијасајму.

Прво слике, па ћу да поновим и објашњење:
[You must be registered and logged in to see this link.]

Елем, Шумадијасајам налази се овде:
[You must be registered and logged in to see this link.]



Изван града, на раскрсници обилазнице и путељка који води ка некадашњој градској депонији и још увек активном гробљу "Бозман", све у селу Јовановац (види слике).

Билборд на струју купили су још откад себе, кад је то коштало урнебесно много (илити непристојно много, штоноби рек'о Бота) да би се ту многи поштено уградили.
Коштао је толико, да су чак и ови морали некако да оправдају те паре, па су рекли хеј, али тај билборд неће да 'вата прашину испред сајма који је управо био сазидан, не, он ће да користи свима нама, а како ће да користи свима ако га, уместо на два гвоздена стуба од по 500 €, не ставимо на специјално преуређен камион (40.000 €) и терамо около да га сви виде и чудом се чуде (крстом крсте), па ће то да постане први мобилни видео-бим-бум у Србији, а на тај начин ћемо да удовољимо потребама свих или бар неких манифестација (читај: печење вола у најстрожем центру града - ту се списак завршава). Да би то било изодљиво, било је потребно набавити и агрегат који ће снабдевати струјом видео-бим, а кога нема на слици, јер потреба за агрегатом далеко надмаша потребу за видео-бимом, па је издат, то јест ангажован на другом месту. То је и логично, јер видео-бим стоји испред зграде тзв. Шумадијасајма, па одатле и узима струју. Ту стоји обично 24/7/12/365 јербо је због штедње грацка власт изобичајила последњих година да пече вола на централном градском тргу; изузетак се није догодио ни овог Ђурђевдана, који је, замислите, градска слава, када су нашој омладини уприличили традиционалне тродневне концерте испред зграде Општине, али је организатор концерата дотерао и свој видео бим и своје озвучење, дочим није имао мангало, а градско смо расходовали још пре пет година....

Дакле, типише зербише решење: да би прикрили лоповлук од 200.000 €, потроше још 40.000 + 15.000 = 55.000 € на камион & агрегат, које паркирају заувек испред зграде поред које нико не пролази, плаћајући уредно замене гума (због старости), уља, регистрацију.... возача камиона и руковаоца агрегата, поред мог друга Гоше који је електро-компјутерски маг стално запослен у сајму и задужен је да се на видео-биму лепо види натпис "Шумадијасајам" у свако доба дана и ноћи, који се смењује са једним великим женским оком које трепће и још нечим за шта не знам шта је.
Гоша је иначе полазник интернет-курса за ИТ чудотворце, који је, мислим, једини у историји тог облика образовања & васпитања на оn line тесту уприличеном за крај обуке освојио 0 (нула) поена, јер му се ткомпјутер који је специјално за ту прилику купио од нашег заједничког другара сам ресетовао док је одговарао на последње питање. Овај скривени недостатак (да се рачунар сам од себе ресетује сасвим randomly и потпуно непредвидљиво, невезано за било који уочљиви узрок) продавац је, будући да се знају, Гоши благоремено, пре трансакције трас-паре-трас-лаптоп пријавио, на шта је Гоша рекао "није компјутер неисправан, него ти не знаш да га користиш".
И тако...

Da, pominjao si taj slucaj (missim, mobilni bilbord). Mocno. Peku vola usred grada? Wow.

Пекли. Пастенс.
И кували ракију у војничким казанима, оним пољским, покретним, испод којих се ложи ватра ("на дрва"). Из цивилне заштите.

Тако смо обалили Слоба.
Још сам онда говорио да то на добро неће да изађе.

Maлко о успесима Срба ван Србије:

Како јавља данашња црна Политика, "Петорица припадника МУП-а Србије, чланови контингента УН на Хаитију, налазе се у епицентру епидемије и политичких сукоба, који потресају ову карипску земљу!"

У епицентру, него што!
Види се да је краљевачки земљотресни синдром оставио трага на наше мајсторе писане речи.

Да видимо како то наши прпошни МУПовци јуначки обављају своју епидемиолошку и изнад свега дипломатскополитички пресудну стабилизујућу улогу у том региону: „Не излазимо ноћу. Дању се крећемо у групи, само провереним путевима. Постоје људи који нас посматрају као спас, али и они ређи, који нас гледају као плен. Ако им дате шансу, искористиће је”, кажу у ексклузивној исповести „Политици” петорица српских полицајаца.

Дакле, ништа ноћ, ништа силе мрака и хаоса, ништа моћници из сенке, све јавно, транспарентно, видно, на светлу дана.
Одлично!

А који су то конкретно задаци на којима су ангажовани наши људи? Судећи по наговештајима из цитираног новинског чланка, у питању су ствари од највећег државног значаја, али су детаљи и даље тајна:

"– Због нашег специфичног радног искуства у најсложенијим безбедносним условима, додељен нам је специјалан посао непосредног личног обезбеђења високог функционера УН, држављанина Хаитија, некадашњег блиског сарадника генералног секретара УН господина Бан Ки Муна – прича командант српског контингента Александар Павловић, иначе запослен у Полицијској управи за град Београд.

Он, међутим, не жели да открије име високорангираног политичара Хаитија који је под заштитом српске полиције, јер је његов идентитет заштићен безбедносном процедуром УН. Поменути функционер УН добијао је претње смрћу уочи одржавања избора на Хаитију. На њега је у више наврата покушаван атентат. Пре тачно 10 година убијен му је брачни партнер, а 2003. године ликвидирано је његово лично обезбеђење."

Фотографију заштићеног сведока, пардон, високог званичника објавићемо у следећем броју. Наравно, трудећи се и даље да не откријемо његов прави идентитет.

И за крај, ево шта кажу ти наши хуманисти, шта је најпотребније угроженима у том подручју:

"По природи посла, српски полицајци сусрећу се са хаићанским колегама и грађанима, а према најсиромашнијима су нарочито осетљиви.… Свакога дана мушкарци на врло високим температурама раде тешке физичке послове, деца у беспрекорно чистој одећи иду у школу, жене перу веш испред шатора…

– Њихове животне недаће никога не могу оставити равнодушним. Често нам сами прилазе, понекад им је само потребно да их неко саслуша. Нарочито сада, док траје епидемија колере, још више се трудимо да будемо што ближи, макар и с децом из комшилука, да им објаснимо симптоме и научимо хигијени – сведочи командант петочлане српске мисије."
Дакле, топла, људска, српска реч незаменљива је и на унесрећеном Хаитију.

У то име живели!