Живела Србија!

[You must be registered and logged in to see this link.]

Uploaded with [You must be registered and logged in to see this link.]



Kафана мог клијента Милутина Рашковића, на гласу са печења.
Nomen est omen.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Uploaded with [You must be registered and logged in to see this link.]

Продавница риболовачке опреме и мамаца на уласку у Краљево.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Uploaded with [You must be registered and logged in to see this link.]


24. октобра 2007. сам направио ову фотографију у тадашњој Робној кући Београд.
Срећна 2000-та!

[You must be registered and logged in to see this link.]

Uploaded with [You must be registered and logged in to see this link.]

Још једне степенице које воде у зид.
За изразито духовне.
Овога пута на мојој згради. Стоје ту тридесет година и свима је било чудно зашто их ја сликам.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Uploaded with [You must be registered and logged in to see this link.]

Кројачица у комшилуку....

[You must be registered and logged in to see this link.]

Uploaded with [You must be registered and logged in to see this link.]


Камион за доставу неких гована локалном СТР-у паркиран У СРЕД најпрометније раскрснице у граду.
Јеби га, не иде да овај геније у првом плану на слици, иначе свргнути принц, тренутно возач тог камиона носа гајбице около.... мора да стане на улаз у продавницу, ма где то било. А и креће се прописно, пешачким прелазом.
Полицајац је, да и то кажем, био удаљен једва петнаест метара одатле и једном руком у џепу је чешкао муда, а кажипрстом друге из носа извлачио запечене слине.
Смрт!
Уууупс, то је на другој теми.
Живела!

[You must be registered and logged in to see this link.]

Uploaded with [You must be registered and logged in to see this link.]

Србски швецки хастал.
Сахрана или парастос, процените сами.

Potresno.

Onaj sa manekenom i sisama bi ovde iz mesta popio privodjenje, nocenje u buvari, izlazak sutradan uz $5,000 bail i prijavu, civil ili criminal. Baska sto je ovaj majstor to na divlje pobo tu; ta o tome ne treba trositi dah.

I kakve su to limene skalamerije/nadstresice pa i kavezi iza tog rugla?

Jos jedne stepenice za nigde... To mi je vrlo zanimljivo.

Mozda si ti njima cudan sto ih slikas zato sto su to tebi stepenice u zid (a.k.a. U nigde) a njima je to ona duhovna vertikala kojoj "nigde-ish" rezultate 20-togodisnjega pregnuca vidimo, gledamo, posmatramo i osmatramo.

A glede ove slike (sa) groblja imam jedan upit, retorski ali i opste prakse: zasto je Wu-Tang Clan-ov logo toliko popularan u tzv. Srba da ga se rabi za nadgrobni spomenik a sto cesto vidjam po slikama srBskih grobalja?

Ovo je jedan extremely disturbing video o necemu za sta se bojim da ce tzv. Srbi - sami ili u saucesnistvu sa njihovom odmetnutom bracom tzv. Crnogorcima - kad-tad otkriti a sto ce svakako rezultirati masom srbovanje-icnih slika:

[You must be registered and logged in to see this link.]

О гробљима:
Мислим да се ради о уметничком прегнућу србских каменорезаца, пре него било шта друго.
Ценим да је идеја потекла са немачких војничких гробаља, где би редовно бивао постављен неки орао пребијених крила који симболизује прерано угасли живот јуначких синова. Читао сам нешто о томе код Е. М. Ремарка, као врло млад (он је немачки Капор) тако да ми сећања нису баш сасвим свежа, можебити да се радило и о неком лаву, или каквој сличној живини/животињи (обзиром да и орлове, а и умируће лавове такође, почесто виђам по тим војничким гробљима овде).

Онда, думам даље самоиницијативно, као што је војничка труба у Срба добила сасвим нову димензију a.k.a. Драгачево/Гуча, тако су и ти војнички орлови (лавови су много тежи за рад, зато су, претпостављам, отпали) запосели своја места по сеоским гробљима, за чудо пободеним обично по неким тешко доступним чукама.
А и згодно је, брате, да се на полураширена крила испишу генералије блаженопочившег и брачног му друга/другарице, често мајке или оца (тај феномен захтева посебну пажњу) или неког трећег, блиског драгом покојнику, са којим је овај за живота разменио многе богоугодне речи.

Има ту и неимарске симболике (рогови на кућУ, а између носећи стуб илити дирек), еротике (неретко фалусоидног облика то спомење ће остати неким будућим генерацијама да се ишчуђавају над полним слободама у Србији скраја 20-тог века), подоста танатофобије и мистике тако вешто маскиране у народски облик православља, има и италијанских утицаја (полуотворен цвет, од белог мермера, који у домаћој верзији изгледа као нетом извађен поцрнели наопако окренут кутњак), али је заправо од свега најзанимљивија та природна, надасве ненамерна сличност, да не кажем духовна блискост између америчких црнаца и ових овде.

Zahvaljujem na prosvetljenim naputcima za razmisljanje; srBski Eros & Tanatos, da, da, da.

A kad dodjes, nauci ove ovde tzv. cirilici, da se zaokruze.

О приложеном снимку:

Е јеби га.
Сво време сам чекао кад ће она прасица да испадне из чамца, па да је свиње раскомадају у оној плавој води која би намах поцрвенела (или јој бар поједу прсте, део лица и сл.*), а оно ништа.
Не спомињи/призивај улудо Србе & Црногорце!



* Мој рано преминули брат од стрица је био у нашој фамилији онај лик каквог свака озбиљна породица има - хроничар и архивар наше племените лозе.
Елем, на једном месту у некој књижици тој теми посвећеној коју је колико о сопственом, можда и више о трошку нас, својих сродника објавио, он помиње неког давно умрлог рођака наших предака из побочне линије, кога је мајка тамо крајем XIX века бебом оставила на клупици испред куће, док она "обави своје женске послове" (можда и са комшијом, јербо јој је муж био, тврди аутор књиге, алкохоличар стално запослен у неком удаљеном руднику), па је туда наишла крмача и беби појела пола главе.
Зачудо, дете је то без проблема преживело а да лекара није ни видело, само је касније имало повремене главобоље и оно што се данас зове "специјалне потребе". Што му опет није сметало да има сопствено потомство које је савременом Београду подарило професоре Универзитета, пијанисте, водитељке на Студију Б и ресто других молера и србских домаћица. Пре него што сам то прочитао, веровао сам да се такве ствари догађају само на филму (има онај са неком девојчицом, нека срцепарајућа трагедија).
Иначе, кад човек први пут узме ту књигу у руке, па почне да листа фотографије тих људи, има утисак који је најбоље описао један веома паметан дечак: "Мислио сам да сам грешком узео секину књигу за школу." Дете је говорило о медицинском атласу.
Тако да се добром Богу захваљујем свакодневно што сам изданак друге гране....

Hate mail ::
A kad dodjes, nauci ove ovde tzv. cirilici, da se zaokruze.

Погађаш ми мисли.

Hate mail ::

Jos jedne stepenice za nigde... To mi je vrlo zanimljivo.

Our stairs of ascension.

Vaistinu, to su duhovna vertikala (a.k.a. "Spiritity") srBskih "Our Lady of Sacred Stairs" stepenica u nista i duhovna laterala/transverzala srBske omni-brige za americke crnce koje na pokretnoj traci povazdan neljudski i nadasve imperijalisticki mucimo ("istok-zapad, telepatski, saljem poruke") a sto ove, tzv. Srbe, pogadja vise nego senkrup u kom zive.

Ааааах!

Слушај ово:

Ministar odbrane Dragan Šutanovac posetio je juče pilota Slobodana Jocića koji se posle iskakanja iz aviona "orao" oporavlja na odeljenju neurohirurgije na VMA. Ministar je čestitao majoru Jociću za pokazanu hrabrost i naglasio da je zaslužio nagradu za to što je uspeo da uradi, i što je pre pada letelice zatvorio rezervoare kako bi sprečio izlivanje goriva u Gružansko jezero i ekološku katastrofu.

Па да.
Ако их затвориш, они неће да приликом пада пукну.
И неће да се излије хидрауличко уље и оно екстраотровно уље за турбогасне моторе.
Јок.

Ох, хвала вам на бриГУ.

A ako se i izlije to ce lako da obede na "Engleze" koji su im uvalili Rolls-Royce motore za to srBsko-rumunsko brdo smeca, svakako sa zadnjim namerama. A to nije malo. Uleti i "orao" u Gruzansko jezero pa vajdica.

Hate mail ::Uleti i "orao" u Gruzansko jezero pa vajdica.

Значи, невероватно.
Ову сам слику гледао пуних три минута покушавајући да средим мисли - човек се помало олењи кад дође овако лепо време какво је сад у Србији, па му није до тога да троши свој живот и свој дух на кретене.

Али степенице су у двадесетом веку тако снажно хрупиле у србске животе (у којима их пре тога готово да и није било) да и данас представљају национални вишеструко слојевит фетиш, мени тако занимљив. Па сам морао и овом еманату србског колективноподсвесног у сферу неимарства да посветим дужну пажњу.

Тако експресивно...

Prigodno. Valjevo - pop prepravljao projekat, veli saIt. Amazing.

[You must be registered and logged in to see this image.]

[You must be registered and logged in to see this link.]

[You must be registered and logged in to see this image.]
Наш владика је, кажу, испрва одбио да освешта фамозни крст на улазу у Крагујевац са аутопута, јербо није окренут на исток, већ на север - североисток.
О томе су писале и [You must be registered and logged in to see this link.], али су ту заправо најважнији коментари.
За неупућене, следи легенда појмова за боље сналажњене:
- "Чиле" - тако се наш градоначелник обраћа својим блиским саборцима: "Чиле, уради ово.... Чиле, јел' знаш ти..."
- "Драгутин - Гута" - велики демократа, својевремено кандидат за градоначелника који је доживео фијаско у клешу са Верком, али и директор фонда за уређење градског грађевинског земљишта, у ком својству је у предизборне сврхе и започео изградњу тог крака ауто-пута који је после наследио Верко да би ту побоо крст; Гута је познат и као лик који је себи за мандата доделио стан од 120 - 150 квм за који је плаћао закупнину од 2 тзв. динара по метру квадратном. Иначе, мој колега, правник, рођен 1966. године, факултет уписао 1985, а завршио свега 13 година касније. Каријеру је почео као приправник у градском правобранилаштву, одакле је одмах по петооктобарским променама пребачен за Директора фонда. Бројне афере у које је поред њега био уплетен и његов брат Аца, такође високи дужносник ДС-а коштале су посла брбљивог суца Зокија Илића, а Гути прво донеле место Државног секретара у министарству за локалну самоуправу, дочим је сада, тј. већ неко време директор свеколике Републичке пореске управе.
- "стављање крста на колица" - овде су градски оци & мудраци својевремено купили један ооогромни видео-бим, па пошто нису знали куд ће са њим, а паре које су дали биле су такође ооогромне, онда су дошли на гениалну идеју да га поставе на неки велики камион, па где затреба - терај тамо, са надом да ће тако и неке паре д'узму од рентирања другим варошима. Па су купили и вееелики камион на који су намонтирали тај видео - бим, као и агрегат који вуче тај камион, за напајање струјом видео-бима. Наравно, све то никад није ни мрднуло са места где је намонтирано, па сад тај споменик непојамне глупости стоји испред тзв. Шумадијасајма: агрегат, камион и на њему видео-бим, лепо, на отвореном, пере га киша, суши га сунце, уместо да се плаћа одржавање само видео-бима, треба да се мења уље у агрегату и камиону, купује гориво, гуме, све то редовно региструје.... а најлепше од свега је што ту когод да прође, слабо обраћа пажњу на читаву скаламерију, јер је скрајнута са пута, а уз то, на видео-биму је увек само једна слика: лого Шумадија сајма. Миссим, ипак је лепше него да је то неко фарбом намалао на зиду...
- "Неђа" - синоним за лопужу, градски менаџер у ко зна којем мандату. Још од пиштаљки које је искористио да се дочепа градске касе. Чудо једно од човека!
Ево још неки линкови с'тим у вези: [You must be registered and logged in to see this link.] и [You must be registered and logged in to see this link.]

Ако вас тема занима, архитектонски пројекат за то чудо радила је моја пријатељица "добровољно и бесплатно" (после краћег, али интензивног завртања руке), па могу да се распитам и дефинитивно вас информишем.

Ах, да, према последњим извештајима, Верко и владика су постигли споразум: крс' ће да бидне освештан, али за узврат....

Штостиче других вести из краја, пре неки дан протествовали сељаци којима експропришу земљу у Корманском пољу, да би ту Фи(Ј)ат правио као неку фабрику.

Пази, 55 година после револуције, а они тако...