... инсомниа...

Уби ме нека вироза...

Hang in there, дедек!

Можда је згодан тренутак за здравствени билтен.

У нашем граду инфектолошка клиника нарочито се припремила за наступајућу епи/пандемију: за оне који показују симптоме грипа, отворен је посебан улаз директно споља, мал'тене са улице у једно подрумче, специјално адаптирано у ординацију два пута дваипо метра, коју клизна врата одвајају од чекаонице дупло мање површине, прикладно опремљене са две металне столице и уградним плакаром за пресвлачење особља.
До речене амбуланте популарно назване "Амбуланта 2" долази се тако што вас нарогушена сестра Гоца (не одаје презиме из страха од дисциплинске) из "Амбуланте 1" катапултира уколико на упуту види дијагнозу "вироза". Да сте стигли знате по гомили пресамићеног и маскираног народа изпонаслоњеног што о дрвеће, што на бетонске жардињере укусно и мудро распоређене око степеништа које води у описано подрумче (Амбуланта 2); заиста, ретко паметно промишљање надлежних, јер колико би то било неприкладно када би се грипозни несрећник поврх свега непажњом или зато што у мраку није видео рупу у земљи одакле воде степенице, смандрљао директ у ординацију пред његову светост доктора - овако, нема опасности од грешки у болничком церемонијалу: лепо сађеш доле, сачекаш да изађе сестра којој предаш књижицу, па се затим малко подружиш док чекаш, измениш искуства, приче о тегобама, рецепте за разноразне народне лекове, па и ако си био здрав кад си дошао, то бити нећеш на одласку и посета лекару је опет стопостотни успех.
Интересантна је ствар да међу пацијентима нема ни једног јединог који доводи под сумњу исправност вакцинације као најбоље мере превенције & имунизације, те сходно томе истиче своју личну жалост & озлојеђеност што се није благовремено пелцовао, па шта кошта да кошта; проблеме са вакцином имају само здрави. Њима је то светска завера, њима је вакцина опасна и неиспитана, њима је бели лук и расо најбоља одбрана.
Још је интересантнија трансцеденција оздрављених у поновне противнике вакцине: чим мука мало попусти, преиспитује се умешаност Новартса и Бакстера у крађу беба и мождане сржи - таква је природа људска.

Ја се у вакцине, за разлику од просечног Србина, ич не разумем.
Али сам 1999. године, августа месеца, на летовању у Перасту без икакве дилеме могао да вам покажем ко су међу људима на плажи Срби: то су били они који су пола сата пре најављеног потпуног помрачења Сунца, астрономског догађаја који се дешава једном у веку, покупили своје пешкире и своју децу, забили се у своје изнајмљене собе и спустили ролетне, а само помрачење гледали на ТВ.

Недавно сам овде имао занимљив покушај опсервације новог варварства: оно око све веће дискрепанце између достигнутог нивоа хајенд науке и менталног статуса просечног тејлеса, због којег се све чешће окрећу лечењу кристалима, светлошћу, арома или звучном терапијом, ах, да, да не испустим хомеопатију, хомеопате би се могле наћи увређенима.
Део тога видимо у широкој јавној расправи коју домаћице целог света воде путем интернета о питању вакцинације.
За други део приче питајте свог доктора. У ствари, боље више њих. Тек ту ћете имати шта да чујете.

Ова болештина згодно ми је дошла да се не досађујем дјуринг д'штрајк оф адвокатс оф Сербиа.
Да, да, хепенинг какав није уприличен још од Милошевићевих времена, када се блокадом рада судова, а тиме и целе државе, хтело померити брдо.
Сада изазван маштовитим уредбама тзв. владе тзв. Србије.

Сви знамо да је криза. И да у државном буђелару нема пара. Нећемо сад око банкротства или ропства.
И то је згодан моменат да се фискални разлози потегну за многе ствари које треба да се опосле.
Тако је пао Раја Родић и његов Курир/Глас, једино (хм, па и то довољно говори само по себи, уз сву могућу иронију у мом гласу) независно гласило у Срба.
Тако су адвокатима прописали фискалне касе.
Па су ови ударили у дреку & кукњаву, коначно и у штрајк: прво тродневни, упозорења, а ако нас игноришу, ускоро ћемо и тотални.

Шта је бре то са тим фискалним касама?
ФК је уређај који вас цинкари порезницима. Кад год човек негде нешто купи, у било којој продавници или чак на пијаци (изузев у МЕТРО-у и тако неким безначајним радњама са појединачним прометом од по 2М € дневно), на пример бурек за 80 кинте, касирка му куца рачун у специјалну, фискалну касу, која је електромагнетним таласима повезана са пореском управом и скоро моментално пријављује на надлежно место колико се бурегџија управо обогатио; нема више мувања, нема сиве економије, неће више нас тамо неки шверцери из Бугарске и препродавци робе са панчевачког буљака да осиромашују...
Додуше, фискалних каса нема у ранијим фазама продаје, где се послује на велико, али сви ми знамо да су ту у питању искључиво честити људи, успешни привредници и породични типови који се умерено хране, не пију и не пуше, па им је свакако за веровати да ће и сами, без фискалних каса, да тачно пријављују остварени промет.

Фискалних каса нема ни у банкама, осигуравајућим друштвима и другим финансијским институцијама које пружају услуге везане за послове са новцем. А и шта ће им. То је, признаћете, занемарљиви део срБске економије. А и за њих свакако важи исто оно што и за успешне привреднике, јер су власници банки и великих трговинских ланаца једни те исти људи.

Али зато фискалних каса мора да има код адвоката. Зашто? Па да би се смањила корупција у правосуђу.

Иако горње објашњење звучи толико кретенски, да би се чак и трогодишње дете слатко наругало глави из које је таква мисао потекла, онај ко познаје тзв. Србију и тзв. Србе схватиће да ствар није ни најмање безазлена и да је пажљиво усмерена у мали мозак тејлеса балканикуса.

Наиме, већ се десет година спроводе успешне реформе по срБским судовима; влада је учинила све што је могла над људством њој потчињеним - изабрала је две хиљаде нових судија преко триипо оних који су претекли од рахметли Цобета као проверени кадрови, поставила је свуда нове, своје људе на сва могућа места, почев од портира па до председника Вровног суда (Ната Месаревић, осудила Легију за цирка недељу дана, а не да се јебава месецима к'о онај судија њен претходник што му морали ухапсе рођеног брата, такође судију само да би заказао претрес).
И опет нешто шкрипи.
Јасно је шта је: људи који нису у државној служби, које ванвременска влада тзв. Србије није могла ни да отпусти ни да запосли просто зато што су прави приватници (значи, никад нису били у државном власништву, па су буразерски приватизовани) - дакле, криви су адвокати.

Јер, да није адвоката, не би имао ко да даје паре судијама, да их наводи на зло корупције.
Да није адвоката, суђења би само пичила, не би било тих силних одуговлачења од по двадесет и тридесет година (ево мој пример: да није мене, мом клијенту Б.С. би краљевачки суд давно пресудио у парници која је почела 1979. године; иста ствар са мојим клијентом М.Ј. из Ивањице, коме је поштени суд пре пар месеци досудио паре које му нека државна предузећа дугују од 1987. године, додуше, без динара камате на то, али.... само ђубре какво сам ја могло је да се дрзне па да мајчицу Србијицу пријави Европском суду за људска права у Стразбуру због наводних, свакако измишљених повреда права ове двојице у тим детаљним и студиозним поступцима).
Кад кажем само пичила, то се односи и на кривична суђења: не би имао ко да закурета и замајава суд којекаквим керефекама, знао би се ред: полиција ухапси, тужилаштво оптужи, суд осуди и крај приче, све готово за пола сата.

А знамо да полиција хапси само велике и доказане криминалце, поштен човек & демократа ту нема чега да се боји.

Да није адвоката наши грађани, а нарочито сељаци били би знатно имућнији, јер не би имао ко да их поткрада и вара.
Да није адвоката људи се сигурно не би у тој мери одлучивали да иду на суд, не би имао ко да их подговара, па би се и судови растеретили и аутомаЦки променили однос између новопримљених и решених предмета у корист решених...
Да није адвоката...

Е, али не можемо тек тако да их укинемо. Са друге стране, они нису на нашем платном списку, па да им заврћемо муда као овим независним судијама и независним тужиоцима и независним докторима који из чисто професионалних разлога кажу да ово по тзв. Србији није свињски грип већ раширена респираторна инфекција, па ваљда боље знају они, а не ти slawene, независне професоре универзитета и независне запослене у просвети, полицији, државној управи, јавним предузећима и агенцијама да ни не помињемо.

Зато ћемо фино да им уведемо фискалне касе. Па чим не буду два дана чукали ни један рачун, а ми - хоп, у контролу. Што значи затварање канцеларије на 60 дана. Минимално, за први пут, само из разлога контроле, казне су башка!
Па да видимо чија мајка црну вуну преде.

Samo da uletim u predahu izmedju partija korporativnih smicalica i bratoubilastva: da ti nama nisi radio na organizovanju advokatskog ustanka? Ono: pricas nama o inkubaciji svinjske gripe, a u stvari kujes zavjeru ne bi li se advokati izvukli placanja poreza.

:-)

Aдвокати плаћају порез као и сав остали свет: до 4М прихода (цирка 50.000€) паушално, што ће рећи колико ти одреже порезник задужен за твој случај, преко тога ПДВ, као и свако предузеће.
А они што плаћају паушално, плаћају више него да плаћају процентуално, али је предност у томе што не мораш да имаш књиговођу, који те кошта око 100€ месечно, па дође на исто.

Није у порезима ствар, ако ниси упратио.
Да су паре по среди, а не нешто друго, онда би испливало и питање дуговања државе према адвокатима: наиме, мени држава дугује за неке одбране по службеној дужности, као и за неке ослобађајуће пресуде из ове и претходне године, мој петогодишњи порез. Штоћерећи да ми нису платили ништа уназад две године, иако сам вредно радио. Е, али на тај дуг државе према мени не иде камата, док ја ако закасним само један дан са уплатом аконтације, зарачунавају ми затезну камату, а ако не платим у року од 60 дана, блокирају рачун.

Pa u cemu je onda stvar ako nije u parama? Moc?

Да, заиста, то је ствар за размишљање.
Зашто би једна Србија, узор демократске и просвећене државе владавине права и грађанских слобода, са традицијом истог дугом столећима, зашто би једна Србија у којој је свако богатсто стечено поштеним радом, Србија са одговорном влашћу која потиче из народа, од народа и за народ, Србија напучена способним и образованим становништвом радила тако нешто, изузев због пара?

.... confuzzled... today's Washington Post crosswords, 4 down....

Дочекасмо ли укидање виза?

Ствар која ме лично не дотиче скоро ни мало, јер сам се и до сада редовно бринуо да увек имам важећу шенгенку на годину дана.
Због чега сам могао са презиром да пљуцкам на тејлеси којима је вађење пасоша и визирање истог представљало непојаман подухват.
Због чега сам уживао значајан углед у заједници.
Због чега сам стекао специфичну клијентелу (немачке распуштенице, бугарске удовице....).
Због чега сам себи могао да приуштим излете у мителеуропу кад год ми се надигне.
Због чега....

Јеботе, па ја сам на губитку са овом визном либерализацијом!

Опет сам к'о вампир целу ноћ нешто алауџио* па ми тако у памет дође и први апелациони тужилац у историји апелационог тужилаштва у Крагујевцу, Небојша Будић, горостас правне мисли из Прокупља.
Ја сам у том Прокупљу био једном или двапут, да правим друштво једном пријатељу који се у то време љубакао сас лепотицу подријетлом и задњом поштом из тог културнохисторијског центра тзв. јужне Србије, па сам му ја требао као дикоин за њојзину сестру која им је упадала у собу у најнезгоднијим моментима.
Тако да сам са тим девојчурком прошетао главном улицом, успентрао се на Хисар и посетио њихову кафану са летњом баштом и народном музиком уживо - баш сам се лепо провео.
Ал' сам увек једва чекао да побегнем одатле.
Осећао сам се к'о у неком џаку који о'зго затвара и везује нека длакава ручерда, нисам хтео ни телевизор тамо да купим, иако је био по старој цени, што је у оно време значило дупло јефтиније од просечне, јер су бафели са налозима за нивелацију у Прокупље из Ниш стизали после три дана пута.

А да сам лепо послушао друга, или бар његову девојку.
Па да сам за'ватио у деојачки зденац на сестру јој.
Да се лепо скрасим. Скућим.
Запослим у просперитетну фирму "Прокупац" (произвођач надалеко чувене Стомаклије).
Заборавим падежи.
Упознам Бошка Ристића.
Згњидим се скроз.

Сад бих ја апелационо тужио....
Изеде ме завист!





*израз који је користио мој покојни брат и својевремено идол; немам појма шта тачно значи и как'а му је етимологиКа, потиче из седамдесетих/осамдесетих и користи се да опише понашање слуђених, збланутих и уопште узев са ума сишавших.

Боже, ко ли пише [You must be registered and logged in to see this link.]?

Јави ми ако је неко женско.

Jewish comedy. Могу провести цијеле ноћи гледајући њихове "стенд-ап", интервјуе и остало. Лери Дејвид, Ричард Луис, Џери Сајнфелд, Вуди Ален... Жао ми је што средином осамдесетих нисам имала 30 година.

Ноћ сам провела гледајући неке од тих, гледајући још једном мој омиљени филм Iron Man (волим такве ствари, па то ти је), Battlestar Galactica - сцене свемирских битки. Онда сам мало слушала Блек Сабат, случајно. Па сам читала посљедње поглавље Трумана Капоутија кога сам оставила по страни да завршим овог Швеђанина. Онда сам писала писма. Па сам још нешто писала. И онда је свануло. И опет киша. Одох на спавање.

На ово сам мислила:

Сајнфелда не волим ни мало. Уопште ми је дубоко одвратан тај концепт где се један супер баја дружи са гомилом наказа и од тога помалко профитира. Миссим, што не иде негде међу друге суперуредне, суперрационалне, супершланг, супербелозубе супербаје? Комичару са мудима је обично потребан један стрејтгај (а може да их бидне и више) у контрасту, да би истакао финесе комичног лика који тумачи; гњидави Сајнфелд не дозвољава да му се смеју, па је чврсто решио да заувек буде стрејтгај, а сви око њега, укључујући и публику су комедијаши. После се питају откуд холокауст.

Одлично је подсјетити се!

je li инсомниа kad se probudis nedeljom u sest ujutro?

То је здраво.

amans* ::je li инсомниа kad se probudis nedeljom u sest ujutro? :'o':

Није.

Инсомниа је када ти је дневно потребно 9 сати сна, а ти спаваш рецимо 2-3 сата полу-сна. И тако неко дуже вријеме. И непрестано ти пада глава, а нема шансе да заспиш и сваки те шум пробуди. Уосталом, знаћеш по халуцинацијама. Па ћемо да подијелимо искуства.

na dobrom sam putu...

Мени је толико сна требало све док нисам завршио факултет.
После ме прошло.

Сад више не спаваш?