Crtice, početne
Strana 1 od 1
Crtice, početne
Фашизам није идеологија, већ методологија
Славен Ковачевић
УВОД: О фашизму као технологији владања и питању постојања суштинских разлика између друштвено-економског уређења фашизма и раних демократија запада између два рата, са освртом на потенцијале које фашизам као механизам даљинског управљања трећим земљама има у савременом свету и условима за настанак фашизма некада и сада, те посебно о патронском односу „великих сила“према фашизмима „малих народа“ данас
.....
ТЕХНИКА ВЛАСТИ: Јавни радови и државни интервенционизам и протекционизам у економији земље, застрашивање, пропаганда, ерозија демократских институција без обзира на њихов стварни значај и утицај, култ личности, медијски рат са „атентаторима“ и сличним дестабилизаторима земље и употреба држаних ресурса и институција система у ту сврху
…...
Једна од основних техника владања фашиста је застрашивање демонстрацијом силе. Међутим, као и сви други режими, и фашистички схвата употребну вредност популарности у нардоду и опасност од отпора својој власти.
Ова опасност није толико велика због укупне силине пруженог отпора, јер ни у једном режиму никада не дође до стварања оне суштинске, преовлађујуће (већинске) масе бунтовника спремних да се упусте у отворени окршај и која ће простом силом да се одупре власти и свргне је, већ је увек у питању „пена на врх таласа коју море избаци на обалу“, увек су то само мање друштвене групе, које су по својој величини (бројности, повезаности са утицајним круговима, интелектуалном и пропагандном потенцијалу итд.) мање или у најбољем случају једнаке уској друштвеној групи која контролише власт у једној држави.
Чињеница да та друга друштвена група не поседује механизме власти, међу којима никако није најважнији апарат принуде, није од пресудног утицаја на односе између ове две уске друштвене групе, нити на изгледе на успех „опозиције“.
Зато је та опасност од постојања и широкопојасног, институционализованог деловања „опозиције“ утолико већа уколико фашизам, испрва веома популаран међу најширим, необразованим и најсиромашнијим слојевима, пре мутира у нескривену тиранију, што је, као што ћемо видети, у случају фашизма неизбежно.
Зато фашисти прибегавају застрашивању „свог“ дела популације демонстрацијом силе према „неким другима“, већим или мањим, друштвено хомогеним скупинама које представљају страно тело у организму нације - нпр. Јеврејима у Немачкој, при чему је сваком Немцу било јасно да ће и он проћи на исти начин, уколико се успротиви фашистичкој власти, или према Циганима, Хрватима, Суботрима и тако даље. Уколико није могуће извршити хомогенизацију већинске популације по националном, верском, расном и сличном моделу, прибегава се застрашивању делова „сопственог“ народа нападима (фингираним или стварним) на истакнуте појединце или микроентитете. Наравно, ово потоње се користи и код напада на „стране“ друштвене групе јер ефикасније слама морал отпора и даје много брже резултате.
.....
УРОЂЕНИ ПАРАДОКС ФАШИСТИЧКЕ ИНТРОВЕРТНОСТИ
.....
ИДЕОЛОШКА ИНДОЛЕНЦИЈА ФАШИЗМА КОЈА СЕ ЧЕСТО ПОГРЕШНО ДОЖИВЉАВА КАО НЕУТРАЛНОСТ ИЛИ ЛИБЕРАЛИЗАМ
.....
ЗАКЉУЧЦИ?
Славен Ковачевић
УВОД: О фашизму као технологији владања и питању постојања суштинских разлика између друштвено-економског уређења фашизма и раних демократија запада између два рата, са освртом на потенцијале које фашизам као механизам даљинског управљања трећим земљама има у савременом свету и условима за настанак фашизма некада и сада, те посебно о патронском односу „великих сила“према фашизмима „малих народа“ данас
.....
ТЕХНИКА ВЛАСТИ: Јавни радови и државни интервенционизам и протекционизам у економији земље, застрашивање, пропаганда, ерозија демократских институција без обзира на њихов стварни значај и утицај, култ личности, медијски рат са „атентаторима“ и сличним дестабилизаторима земље и употреба држаних ресурса и институција система у ту сврху
…...
Једна од основних техника владања фашиста је застрашивање демонстрацијом силе. Међутим, као и сви други режими, и фашистички схвата употребну вредност популарности у нардоду и опасност од отпора својој власти.
Ова опасност није толико велика због укупне силине пруженог отпора, јер ни у једном режиму никада не дође до стварања оне суштинске, преовлађујуће (већинске) масе бунтовника спремних да се упусте у отворени окршај и која ће простом силом да се одупре власти и свргне је, већ је увек у питању „пена на врх таласа коју море избаци на обалу“, увек су то само мање друштвене групе, које су по својој величини (бројности, повезаности са утицајним круговима, интелектуалном и пропагандном потенцијалу итд.) мање или у најбољем случају једнаке уској друштвеној групи која контролише власт у једној држави.
Чињеница да та друга друштвена група не поседује механизме власти, међу којима никако није најважнији апарат принуде, није од пресудног утицаја на односе између ове две уске друштвене групе, нити на изгледе на успех „опозиције“.
Зато је та опасност од постојања и широкопојасног, институционализованог деловања „опозиције“ утолико већа уколико фашизам, испрва веома популаран међу најширим, необразованим и најсиромашнијим слојевима, пре мутира у нескривену тиранију, што је, као што ћемо видети, у случају фашизма неизбежно.
Зато фашисти прибегавају застрашивању „свог“ дела популације демонстрацијом силе према „неким другима“, већим или мањим, друштвено хомогеним скупинама које представљају страно тело у организму нације - нпр. Јеврејима у Немачкој, при чему је сваком Немцу било јасно да ће и он проћи на исти начин, уколико се успротиви фашистичкој власти, или према Циганима, Хрватима, Суботрима и тако даље. Уколико није могуће извршити хомогенизацију већинске популације по националном, верском, расном и сличном моделу, прибегава се застрашивању делова „сопственог“ народа нападима (фингираним или стварним) на истакнуте појединце или микроентитете. Наравно, ово потоње се користи и код напада на „стране“ друштвене групе јер ефикасније слама морал отпора и даје много брже резултате.
.....
УРОЂЕНИ ПАРАДОКС ФАШИСТИЧКЕ ИНТРОВЕРТНОСТИ
.....
ИДЕОЛОШКА ИНДОЛЕНЦИЈА ФАШИЗМА КОЈА СЕ ЧЕСТО ПОГРЕШНО ДОЖИВЉАВА КАО НЕУТРАЛНОСТ ИЛИ ЛИБЕРАЛИЗАМ
.....
ЗАКЉУЧЦИ?
slawen- Broj poruka : 5851
Datum upisa : 11.07.2009
Re: Crtice, početne
ИДЕОЛОШКА ИНДОЛЕНЦИЈА ФАШИЗМА КОЈА СЕ ЧЕСТО ПОГРЕШНО ДОЖИВЉАВА КАО НЕУТРАЛНОСТ ИЛИ ЛИБЕРАЛИЗАМ
Вероватно на први поглед "индолентност" није појам спојив са фашизмом, који се опште узев доживљава као идеологија par excelence, без адекватне анализе суштине те "идеологије".
Фашизам је гротескни менаџерски механизам. Фашизам тежи успостављању све веће и веће власти над људима, као резултата фашистичког модела управљања државом у било ком датом друштвеном систему, без обзира на идеолошку матрицу која је том систему претходно дата. У том смислу фашизму не да је страна свака идеологија, па и религија, већ му на неки начин у одређеном тренутку преставља и сметњу; фашистичке партије (иако овде користим плурал, НОТОРНО је да у једној земљи може постојати само једна фашистичка странка; овај ексклузивитет постиже се на разне начине, али је conditio sine qua non фашизма) регрутују оне који су у стању да "продају веру за вечеру", појединце без икаквих истинских убеђења, оне који су спремни да прелазе из једне партије у другу, често на супротној страни политичког спектра, без икаквог осећаја стида или тескобе, са јединим циљем да капитализују своје инхибиране фрустрације.
Управо зато је фашистима та највећа могућа власт над људима егзистенцијално нужна, јер због напред реченог не поседују истинске људске или идејне ресурсе, који би на други начин сем принудом (отвореном или прикривеном) привлачили људе ка одређеном заједничком циљу.
Фашизму није потребно да људи у њега искрено верују; за фашизам је довољно да људи своју судбину вежу за њега преко сваке мере. А то није тешко постићи када им ускратиш сваку другу могућност.
Вероватно на први поглед "индолентност" није појам спојив са фашизмом, који се опште узев доживљава као идеологија par excelence, без адекватне анализе суштине те "идеологије".
Фашизам је гротескни менаџерски механизам. Фашизам тежи успостављању све веће и веће власти над људима, као резултата фашистичког модела управљања државом у било ком датом друштвеном систему, без обзира на идеолошку матрицу која је том систему претходно дата. У том смислу фашизму не да је страна свака идеологија, па и религија, већ му на неки начин у одређеном тренутку преставља и сметњу; фашистичке партије (иако овде користим плурал, НОТОРНО је да у једној земљи може постојати само једна фашистичка странка; овај ексклузивитет постиже се на разне начине, али је conditio sine qua non фашизма) регрутују оне који су у стању да "продају веру за вечеру", појединце без икаквих истинских убеђења, оне који су спремни да прелазе из једне партије у другу, често на супротној страни политичког спектра, без икаквог осећаја стида или тескобе, са јединим циљем да капитализују своје инхибиране фрустрације.
Управо зато је фашистима та највећа могућа власт над људима егзистенцијално нужна, јер због напред реченог не поседују истинске људске или идејне ресурсе, који би на други начин сем принудом (отвореном или прикривеном) привлачили људе ка одређеном заједничком циљу.
Фашизму није потребно да људи у њега искрено верују; за фашизам је довољно да људи своју судбину вежу за њега преко сваке мере. А то није тешко постићи када им ускратиш сваку другу могућност.
slawen- Broj poruka : 5851
Datum upisa : 11.07.2009
Re: Crtice, početne
Indicium aquae frigidae (ако сам добро написао, по сећању и осећају, а значи шведски те-ве детектор).
Доказ данас у народу познат и под називом полиграф.
Особеност фашистичког метода владавине је и то да редовно прибегава да повери оваковим "научним, непобитним, неутралним, неумољивим, непоткупљивим и уопште од људског утицаја независним" механизмима да пресуђују у најважнијим питањима, у које се прост свет због њихових "очигледних" набројаних особина нарочито поузда. Тиме се постиже двојаки ефекат: еродира се и онако слаба позиција потенцијалних дисидената из неких других грана власти ради постизања несумњиве омнипотентности вође фашистичке егзекутиве, а, са друге стране, успоставља се привид божанске промисли која делује кроз механизам који се налази у рукама фашистичке власти (то значи да ни један "приватни" полиграф нема ни близу такав ауторитет као онај којим рукују фашисти; овај потоњи, заправо, може да служи за "калибрацију" и давање одобрења за рад тих нижеразредних), а чињеница да је однекуд баш фашистима "поверен" говори сама за себе.
Јер, ако полиграф може простим питањем "јесте ли ви то учинили" да открије ко је убица, шта ће нам судија, а нарочито бранилац, шта ће нам ревизори, форензичари, трагови, сведоци и предугачки и непоуздани доказни поступци - довољан је само полицајац, инспектор, фашиста са полиграфом под мишком и тарифником објективизираних, дакле такође деперсонализованих казни, што опет значи праву једнакост свих пред законом; на овај начин полиграф постаје прозор у свачију душу, људи постају тегле туршије које ходају около и довољно је само мало их промућкати да се види има ли ту довољно мирођије, краставаца или зеленог парадајза... Лаж је немогућа, па је све оно што вам говори фашистика власт апсолутна истина, шта друго може да буде?
Доказ данас у народу познат и под називом полиграф.
Особеност фашистичког метода владавине је и то да редовно прибегава да повери оваковим "научним, непобитним, неутралним, неумољивим, непоткупљивим и уопште од људског утицаја независним" механизмима да пресуђују у најважнијим питањима, у које се прост свет због њихових "очигледних" набројаних особина нарочито поузда. Тиме се постиже двојаки ефекат: еродира се и онако слаба позиција потенцијалних дисидената из неких других грана власти ради постизања несумњиве омнипотентности вође фашистичке егзекутиве, а, са друге стране, успоставља се привид божанске промисли која делује кроз механизам који се налази у рукама фашистичке власти (то значи да ни један "приватни" полиграф нема ни близу такав ауторитет као онај којим рукују фашисти; овај потоњи, заправо, може да служи за "калибрацију" и давање одобрења за рад тих нижеразредних), а чињеница да је однекуд баш фашистима "поверен" говори сама за себе.
Јер, ако полиграф може простим питањем "јесте ли ви то учинили" да открије ко је убица, шта ће нам судија, а нарочито бранилац, шта ће нам ревизори, форензичари, трагови, сведоци и предугачки и непоуздани доказни поступци - довољан је само полицајац, инспектор, фашиста са полиграфом под мишком и тарифником објективизираних, дакле такође деперсонализованих казни, што опет значи праву једнакост свих пред законом; на овај начин полиграф постаје прозор у свачију душу, људи постају тегле туршије које ходају около и довољно је само мало их промућкати да се види има ли ту довољно мирођије, краставаца или зеленог парадајза... Лаж је немогућа, па је све оно што вам говори фашистика власт апсолутна истина, шта друго може да буде?
slawen- Broj poruka : 5851
Datum upisa : 11.07.2009
Re: Crtice, početne
Манипулација се, заправо, спроводи произвољном псеудоквантификацијом вредносних судова - по својој природи немерљиве ствари и успостављањем доминантне позиције тако добијене "величине" као алгоритма кроз који треба провући претходно измерене особине неког тела или појаве, да би се добио тражени одговор.
Овде се уопште нећу бавити самим проблемом мерења, онако како га види квантна механика (да сам процес мерења мења оно што се мери; додајем, то се дешава и у тзв. идеалном, дакле немогућем мерењу, јер ми, кад меримо нпр. таласну дужину светлости, одабиремо једну од њене две природе и тај наш одабир дефинише светлост као талас, а не као честицу, ми смо јој, дакле, мерењем променили природу) - узећемо само да су мерења тачна и измерене величине реалне.
Уместо тога, даћу вам неколико примера.
Данас чујем од једне жене како се пролетос сунчала на плажи која заузима тринаесто место на топ-листи најлепших плажа света.
Тринаеста најлепша плажа.
Ко и како је то измерио, па их поређао у опадајућем низу? Како то да и за лепоту важи онај закон дијалектике о прелазу квалитета у квантитет и обратно?
Не, не ради се ту о некој анкети, па је рецимо десет милиона људи који су (сви, без изузетка) испосећивали једно две хиљаде плажа (да би узорак био репрезентативан и у једном, и у другом погледу) оцењивало плаже света. Па онда организатор тог плажног избора за мис универзума сабере све резултате и каже - ова добила највише појена, ова малко мање и тако редом. Ал' да се не гласује и бодује као за Песму Евровизије.
Или, читам ономад Час анатомије на грађевинском факултету у Београду; тамо она женска, главна јунакиња романа, бива докторантом са неком темом која се тиче урбанизма и економије. Као, она ће да направи компјутерски програм у који ћеш да унесеш штатијазнам неке параметре, нпр. број становника неког насеља, степен изграђености инфраструктуре, степен ефикасности инвестиције, положај у односу на центар града, саобраћајнице и сл. и тај ће ти програм израчуна дал' треба у том насељу да правиш школу или тржни центар. Како? Тако што је та женска одредила да се све ове категорије оцењују нпр. од 1 до 5 (а ко их оцењује?), па се свака од тих оцена множи са одређеним коефицијентом (ко га је одредио), па се саберу и то све ђутуре подели са бројем параметара, па ко или шта буде најближи резултату... Па јој ни то није било довољно, него поткрај рада у игру убацила и политички профит који изградња појединог објекта собом носи. И после се чуди што јој одбили рад. Та женска из романа се, по сопственом казивању била грдно потрудила да отклони из једнаџбе све психосоматске варијабле, али у нападима искрености признаје како то изгледа да није баш потпуно изводиво. Објективизација нечије воље јалов је посао.
Не знам колико сам био јасан? Да банализујем овај други пример до краја: рецимо, постави се питање енергетске ефикасности - која од две домаћице боље, рационалније, ефикасније користи електричну енергију за спремање ручка. Прва ставила сарму да се крчка на тихој ватри, смањила ринглу на кеца, па вуче 1kW сат; друга решила да збуба бечку шницлу са помфријем за шта треба врео зејтин, дакле пичи на тројку, али се много брже спрема него сарма... Углавном, испадне некако да су и једна и друга потрошиле исто струје, а и једна и друга су своје јело направиле просто савршено, прсте да полижеш, једино остаје да се определиш за шта си, шта више волиш. Па која је онда ефикаснија? Она која је спремила бољи ручак. А која је то? Капиши?
Овде се уопште нећу бавити самим проблемом мерења, онако како га види квантна механика (да сам процес мерења мења оно што се мери; додајем, то се дешава и у тзв. идеалном, дакле немогућем мерењу, јер ми, кад меримо нпр. таласну дужину светлости, одабиремо једну од њене две природе и тај наш одабир дефинише светлост као талас, а не као честицу, ми смо јој, дакле, мерењем променили природу) - узећемо само да су мерења тачна и измерене величине реалне.
Уместо тога, даћу вам неколико примера.
Данас чујем од једне жене како се пролетос сунчала на плажи која заузима тринаесто место на топ-листи најлепших плажа света.
Тринаеста најлепша плажа.
Ко и како је то измерио, па их поређао у опадајућем низу? Како то да и за лепоту важи онај закон дијалектике о прелазу квалитета у квантитет и обратно?
Не, не ради се ту о некој анкети, па је рецимо десет милиона људи који су (сви, без изузетка) испосећивали једно две хиљаде плажа (да би узорак био репрезентативан и у једном, и у другом погледу) оцењивало плаже света. Па онда организатор тог плажног избора за мис универзума сабере све резултате и каже - ова добила највише појена, ова малко мање и тако редом. Ал' да се не гласује и бодује као за Песму Евровизије.
Или, читам ономад Час анатомије на грађевинском факултету у Београду; тамо она женска, главна јунакиња романа, бива докторантом са неком темом која се тиче урбанизма и економије. Као, она ће да направи компјутерски програм у који ћеш да унесеш штатијазнам неке параметре, нпр. број становника неког насеља, степен изграђености инфраструктуре, степен ефикасности инвестиције, положај у односу на центар града, саобраћајнице и сл. и тај ће ти програм израчуна дал' треба у том насељу да правиш школу или тржни центар. Како? Тако што је та женска одредила да се све ове категорије оцењују нпр. од 1 до 5 (а ко их оцењује?), па се свака од тих оцена множи са одређеним коефицијентом (ко га је одредио), па се саберу и то све ђутуре подели са бројем параметара, па ко или шта буде најближи резултату... Па јој ни то није било довољно, него поткрај рада у игру убацила и политички профит који изградња појединог објекта собом носи. И после се чуди што јој одбили рад. Та женска из романа се, по сопственом казивању била грдно потрудила да отклони из једнаџбе све психосоматске варијабле, али у нападима искрености признаје како то изгледа да није баш потпуно изводиво. Објективизација нечије воље јалов је посао.
Не знам колико сам био јасан? Да банализујем овај други пример до краја: рецимо, постави се питање енергетске ефикасности - која од две домаћице боље, рационалније, ефикасније користи електричну енергију за спремање ручка. Прва ставила сарму да се крчка на тихој ватри, смањила ринглу на кеца, па вуче 1kW сат; друга решила да збуба бечку шницлу са помфријем за шта треба врео зејтин, дакле пичи на тројку, али се много брже спрема него сарма... Углавном, испадне некако да су и једна и друга потрошиле исто струје, а и једна и друга су своје јело направиле просто савршено, прсте да полижеш, једино остаје да се определиш за шта си, шта више волиш. Па која је онда ефикаснија? Она која је спремила бољи ручак. А која је то? Капиши?
slawen- Broj poruka : 5851
Datum upisa : 11.07.2009
Re: Crtice, početne
Један од значајних појавних облика фашистичког облика владавине је униформност у одевању, изгледу, начину говора припадника њихове странке/покрета.
Кад смо већ код манифестација, испољавања фашистичког метода, треба бити опрезан; наиме, кад се поведе разговор о овој теми, људи су најчешће веома уздржани у погледу назива "фашизам, фашистички" и избегавају да их повежу са актуелном влашћу у сопственој земљи. Разлози за то су бројни:
Први је широко присутна заблуда у погледу саме историјске појаве фашизма, који се потпуно погрешно доживљава као елитизам, док је по среди најобичнија охлократија (eng. ochlocracy, ger. ochlokratie). Овде је најчешћи узрок нетачно разумевање фашистичке пропаганде о супериорности припадника баш тог народа над којим се спроводи фашистички модел управљања. Генерална прокламована идеја је да су сви припадници тог народа одлични такви какви јесу; наравно, у пропагандне сврхе се истичу неке пројектоване врлине које "красе" сваког члана заједнице, али у стварности се тражи најшири консензус, најшири круг припадника који би могао бити регрутован, па се на тај начин спушта праг толеранције док се не нађе најмањи заједнички садржилац који је одмерен према карактеристикама оног најгорег члана те заједнице, тог народа. Заправо, на овај начин се потиру све нуспојаве и бришу све негативности које постоје у том, као и у сваком другом народу, па се и најгори међу њима екскулпирају било какве одговорности за своје недостатке и ослобађају унапред било какве обавезе да исправљају своје грешке; довољно је бити Немац, на пример, па да будеш очишћен од свих мана и узор другима, баш такав какав јеси, без икакве потребе да се мењаш, чак насупрот томе! Успостављање и држање власти уз подршку те масе са доњих 2/3 друштвене лествице, уз јасно дистанцирање друштвене, културне и интелектуалне елите је по дефиницији охлократија, без обзира што у позадини свих догађаја везаних за освајање државног кормила, те правца и циљева државне политике стоји неко сасвим други, најчешће крупни капитал и скривени појединачни интереси домаћих или страних центара моћи. Већ раније сам истакао какав се у таквом систему власти положај свих маргиналних или мањинских група, те да се њихово злостављање може искључиво подвести под средства застрашивања целокупног друштва, премда се углавном спроводи под кринком елитизма.
Други разлог је непостојање историјских паралела са познатим режимима фашистичке власти, којима се најчешће као основна одлика и највећи грех узима агресивна, освајачка спољна политика. Утолико ће сваки саговорник на ову тему одбити помисао да његовом земљом владају по моделу фашитичке владавине, уколико његов народ не води или је престао да води освајачке ратове, или се чак актуелна (фашистичка) власт отворено посипа пепелом због таквих појава у недавној прошлости, као што је сада случај на примеру Србије, чији премијер, премда је био истакнути представник ратнохушкачке и агресорске политике према суседима у претходном периоду, сада обилази гробља оних на чије је убијање и истребљење позивао, издајући се за новопронађеног свеца. Међутим, освајачки ратови и агресивна спољна политика нису никаква специјалност фашизма; ратови између Француза и Немаца вођени су кроз векове, а од Наполеона на овамо они су константа европске политичке сцене (уосталом, управо због жеље да се спречи сваки будући сукоб ова два народа који је у недавној прошлости био узрок и почетак оба светска рата, формирана је Европска заједница за угаљ и челик која је прерасла у данашњу ЕУ). Нацистичка/фашистичка власт у Немачкој и Италији није у то време имала на располагању друге методе за реализацију своје експанзионистичке економске политике која се темељила на физичком повећању ресурса и тржишта, па су ушли у дуге, скупе и ризичне ратове који су их, на крају, коштали и власти у сопственој земљи; да ове две државе нису пошле путем тих ратних авантура, велико је питање како би изгледао данашњи свет.
Ово су само нека узгредна запажања; биће, надам се, о свему много више речи касније, а сада да се вратим униформности припадника фашистичког покрета или странке. Историјски посматрано, ово је лако документовати, али истовремено треба избећи замку коју носи ново време: наиме, данас је веома тешко наћи политичку организацију која се налази у положају државне власти, а да је задржала овако отворен, очигледан начин идентификације својих чланова. Чини се да је овај облик препознавања фашиста ишчезао са Франком, Салазаром или Пиночеом, те да су данас они који још увек као знак распознавања имају неку врсту страначких унииформа углавном потпуно небитне политичке појаве у домену статистичке грешке. Међутим, феномен униформности је значајно еволуирао током последњих деценија под утицајем савременог начина живота и незамисливог развоја информационих и комуникационих технологија, па је сасвим излишно данас да припадници или поборници неке масовне политичке организације (уређене по војничким принципима, веома важан елемент унутрашњег устројства фашистичких странака) која се ослања или тежи фашистичком моделу одевају у исте, смешне униформе, када им на располагању стоји знатно шири спектар различитих сигнала које могу да одашиљу како једни према другима унутар саме (фашистичке) странке, тако и понајпре према свима онима који "нису те среће" да припадају њиховој партији. Узмимо, на пример, само начин на који је истакнутим, највишим члановима СНС (српска партија која нескривено тренутно влада фашистичким методама) подшишана коса и намештена фризура, где је свака длака на свом месту, па се стиче утисак да носе перике, или им је скалп изливен из једног комада полиетилена и некако причвршћен на главу; као да сви иду код истог берберина и користе исти лак за косу. Или то како су сви без изузетка исто избријани (укључујући и женске чланове странке). Па исте речи из веома скраћеног речника који смеју да користе, иста гестикулација приликом обраћања, иста патетична осорљивост према свима онима који их јавно не бодре на најпростачкији начин - све то је једним делом резултат мајмунског опонашања вође чопора, али у највећем је последица строге страначке дисциплине и обуке која је део свакодневног унутарстраначког живота.
О овој теми изнећу дубља запажања у посебном делу.
Кад смо већ код манифестација, испољавања фашистичког метода, треба бити опрезан; наиме, кад се поведе разговор о овој теми, људи су најчешће веома уздржани у погледу назива "фашизам, фашистички" и избегавају да их повежу са актуелном влашћу у сопственој земљи. Разлози за то су бројни:
Први је широко присутна заблуда у погледу саме историјске појаве фашизма, који се потпуно погрешно доживљава као елитизам, док је по среди најобичнија охлократија (eng. ochlocracy, ger. ochlokratie). Овде је најчешћи узрок нетачно разумевање фашистичке пропаганде о супериорности припадника баш тог народа над којим се спроводи фашистички модел управљања. Генерална прокламована идеја је да су сви припадници тог народа одлични такви какви јесу; наравно, у пропагандне сврхе се истичу неке пројектоване врлине које "красе" сваког члана заједнице, али у стварности се тражи најшири консензус, најшири круг припадника који би могао бити регрутован, па се на тај начин спушта праг толеранције док се не нађе најмањи заједнички садржилац који је одмерен према карактеристикама оног најгорег члана те заједнице, тог народа. Заправо, на овај начин се потиру све нуспојаве и бришу све негативности које постоје у том, као и у сваком другом народу, па се и најгори међу њима екскулпирају било какве одговорности за своје недостатке и ослобађају унапред било какве обавезе да исправљају своје грешке; довољно је бити Немац, на пример, па да будеш очишћен од свих мана и узор другима, баш такав какав јеси, без икакве потребе да се мењаш, чак насупрот томе! Успостављање и држање власти уз подршку те масе са доњих 2/3 друштвене лествице, уз јасно дистанцирање друштвене, културне и интелектуалне елите је по дефиницији охлократија, без обзира што у позадини свих догађаја везаних за освајање државног кормила, те правца и циљева државне политике стоји неко сасвим други, најчешће крупни капитал и скривени појединачни интереси домаћих или страних центара моћи. Већ раније сам истакао какав се у таквом систему власти положај свих маргиналних или мањинских група, те да се њихово злостављање може искључиво подвести под средства застрашивања целокупног друштва, премда се углавном спроводи под кринком елитизма.
Други разлог је непостојање историјских паралела са познатим режимима фашистичке власти, којима се најчешће као основна одлика и највећи грех узима агресивна, освајачка спољна политика. Утолико ће сваки саговорник на ову тему одбити помисао да његовом земљом владају по моделу фашитичке владавине, уколико његов народ не води или је престао да води освајачке ратове, или се чак актуелна (фашистичка) власт отворено посипа пепелом због таквих појава у недавној прошлости, као што је сада случај на примеру Србије, чији премијер, премда је био истакнути представник ратнохушкачке и агресорске политике према суседима у претходном периоду, сада обилази гробља оних на чије је убијање и истребљење позивао, издајући се за новопронађеног свеца. Међутим, освајачки ратови и агресивна спољна политика нису никаква специјалност фашизма; ратови између Француза и Немаца вођени су кроз векове, а од Наполеона на овамо они су константа европске политичке сцене (уосталом, управо због жеље да се спречи сваки будући сукоб ова два народа који је у недавној прошлости био узрок и почетак оба светска рата, формирана је Европска заједница за угаљ и челик која је прерасла у данашњу ЕУ). Нацистичка/фашистичка власт у Немачкој и Италији није у то време имала на располагању друге методе за реализацију своје експанзионистичке економске политике која се темељила на физичком повећању ресурса и тржишта, па су ушли у дуге, скупе и ризичне ратове који су их, на крају, коштали и власти у сопственој земљи; да ове две државе нису пошле путем тих ратних авантура, велико је питање како би изгледао данашњи свет.
Ово су само нека узгредна запажања; биће, надам се, о свему много више речи касније, а сада да се вратим униформности припадника фашистичког покрета или странке. Историјски посматрано, ово је лако документовати, али истовремено треба избећи замку коју носи ново време: наиме, данас је веома тешко наћи политичку организацију која се налази у положају државне власти, а да је задржала овако отворен, очигледан начин идентификације својих чланова. Чини се да је овај облик препознавања фашиста ишчезао са Франком, Салазаром или Пиночеом, те да су данас они који још увек као знак распознавања имају неку врсту страначких унииформа углавном потпуно небитне политичке појаве у домену статистичке грешке. Међутим, феномен униформности је значајно еволуирао током последњих деценија под утицајем савременог начина живота и незамисливог развоја информационих и комуникационих технологија, па је сасвим излишно данас да припадници или поборници неке масовне политичке организације (уређене по војничким принципима, веома важан елемент унутрашњег устројства фашистичких странака) која се ослања или тежи фашистичком моделу одевају у исте, смешне униформе, када им на располагању стоји знатно шири спектар различитих сигнала које могу да одашиљу како једни према другима унутар саме (фашистичке) странке, тако и понајпре према свима онима који "нису те среће" да припадају њиховој партији. Узмимо, на пример, само начин на који је истакнутим, највишим члановима СНС (српска партија која нескривено тренутно влада фашистичким методама) подшишана коса и намештена фризура, где је свака длака на свом месту, па се стиче утисак да носе перике, или им је скалп изливен из једног комада полиетилена и некако причвршћен на главу; као да сви иду код истог берберина и користе исти лак за косу. Или то како су сви без изузетка исто избријани (укључујући и женске чланове странке). Па исте речи из веома скраћеног речника који смеју да користе, иста гестикулација приликом обраћања, иста патетична осорљивост према свима онима који их јавно не бодре на најпростачкији начин - све то је једним делом резултат мајмунског опонашања вође чопора, али у највећем је последица строге страначке дисциплине и обуке која је део свакодневног унутарстраначког живота.
О овој теми изнећу дубља запажања у посебном делу.
slawen- Broj poruka : 5851
Datum upisa : 11.07.2009
Re: Crtice, početne
Дошло им из дупета у главу?
Onomad je prilikom konstituisanja ovog saziva srpskog parlamenta Maja Gojković izvređala Dragoljuba Mićunovića i optužila ga da je izvršio državni udar zato što je konstitutivnu sednicu odložio za jednu noć.
Sada je predsednica Skupštine, najveći kolekcionar partijskih legitimacija u istoriji Srbije, vredna kao pčelica u traženju stranačkog uhleblja, suspendovala rad Skupštine Srbije dok ne prođu predsednički izbori.
Ona, tobože, brani dostojanstvo parlamenta i dostojanstvo predsedničkih izbora, pa je samo pola časa posle početka prve sednice redovnog zasedanja, sa sve gardom i zastavama, dala pauzu i otišla u Vladu Srbije na konsultacije.
Kad se vratila Skupština je bila raspuštena kao da je to neka hajdučka družina.
Tamo u vladi stoluje glavni pretedent na presto, ali on, Aleksandar Vučić, u telefonskoj izjavi za „Insajder" tvrdi da Maju nije ni video, niti se s njom konsultovao.
Nije nemoguće da je uputstva o postupanju dobila od dežurnog portira u Nemanjinoj 11. Onda je salutirala i vratila se u Skupštinu da obavesti celokupnu javnost.
Sada se opozicija tiska po hodnicima i holovima skupštinskog zdanja, a tu su bili i manje-više svi relevantni predsednički kandidati, protestuju glasno uz poneku tešku reč i tako započinju kampanju umesto da se rastrče po terenu.
Ni ovi na vlasti ne ostaju dužni u danu kada je emitovan najnoviji promotivni spot Aleksandra Vučića, snimljen na adekvatnom mestu – u pivnici. Tvrde i da skupština nije radila ni ranije kad su bili predsednički izbori.
Ali, 2008. godine izbori su bili u januaru i februaru (drugi krug) kad inače skupština nije u redovnom zasedanju. Kao i sada ono počinje u martu. A 2012. godine bili su istovremeno održavani parlamentarni i predsednički izbori, što znači da je zbog parlamentarnih izbora skupština bila raspuštena, pa nije mogla ni da zaseda.
Činjenice, međutim, malo koga zanimaju. Ovde se hvata na galamu. I u pivnicama.
Пренео сам у целости кометар дана Д. Жарковића из недељника "Време" од 03.03.2017. године, у коме финим алузијама на почетке Националсоцијалистичке партије Немачке покушава да обзнани своју изненадну, по свој прилици још увек недефинисану идеју или пре осећај на нивоу подсвесног него јасан став о природи тренутних српских властодржаца.
Много је протекло воде Лепеницом (а то значи да је прошло изузетно много времена, јер тај поток тек да једва цурка кроз бетонски канал који дели град на два дела - овај овамо и тамни вилајет) откако упозоравам да је СНС створена, обликована, управљана и употребљена од стране политичких практичара као маљ којим треба ударати по Србијици, све док се не самеље у фино брашно свако зрно слободе, самосвести, наде, части и поштења, солидарности, доброте... Та "партија" није настала окупљањем идеолошких истомишљеника који у спектру постојећих опција нису могли да нађу задовољавајући израз својих тежњи, јер им је, нпр. ДС био сувише или премало лево, а ДСС и СРС сувише или премало десно. Творцима СНС-а није био циљ да заузму празно место, да се ушуњају у нишу која још увек није била, или бар не довољно успешно политички представљена - не, они нису ни леви центар, ни крајња десница, ни анархолиберали, тачније, они нису ништа од свега тога, али желе да прекрију комплетан идеолошкополитички распон у земљи, као она црна пластична фолија коју сељаци стављају по земљи да ништа не би испод ње могло да расте. Са том разликом што сељаци у тој фолији избуше рупе кроз које на светло избију јагоде или зелена салата, а рупа у СНС-фолији нема. СНС је пажљиво осмишљена и синтетизована за остварење само једног циља - преузимања апсолутне и коначне контроле над свим и сваким у Србији, и да при томе угуши сваку идеју, сваки морални или друштвенополитички концепт, јер је свака, па и најбизарнија или најдеструктивнија идеологија, сваки етиком (или квазиетиком, свеједно) обојен поглед на свет супротност и опасност за СНС - људе без идеологије, морала, савести, части...
СНС су направили људи који знају шта раде, дакле то нису били ови наши мајмуни, већ професионалци из далеког света, који су за организациону структуру и техничко-тактички аспект деловања применили досадашња знања о најефективнијим и најпоузданијим системима управљања. Тако смо у Европи, и то у земљи победници, 70 година по завршетку 2. светског рата добили једну артифицијелну фашистичку организацију, ослобођену свих оних урођених мана и стечених недостатака које су пратиле и ограничавале њен немачки праузор. А онда је та фашистичка организација, пажљиво вођена и употребљавана, ту земљу победницу за свега пар година претворила у земљу фашизма.
Просто не могу да се отмем утиску отровне лепоте тог парадокса, да је СНС резултат рада управо оних, чији су преци били најсуровије прогањани и масовно убијани од стране оригиналних фашиста - тај страх дубок као океан који су тада осећали као народ, и површна мржња из њега рођена су можда онај тајни мотив који их је руководио да се одлуче управо за ту морфологију, за ту конструкцију коју су одабрали да на њој направе СНС и преко ње разапну Србију...
У сваком случају - Драгољубе, ово није почетак, како ти то кажеш, из пивнице, ово је помало преурањена прослава њеног деветог рођендана.
Pčelica Maja[You must be registered and logged in to see this link.] |
Sada je predsednica Skupštine, najveći kolekcionar partijskih legitimacija u istoriji Srbije, vredna kao pčelica u traženju stranačkog uhleblja, suspendovala rad Skupštine Srbije dok ne prođu predsednički izbori.
Ona, tobože, brani dostojanstvo parlamenta i dostojanstvo predsedničkih izbora, pa je samo pola časa posle početka prve sednice redovnog zasedanja, sa sve gardom i zastavama, dala pauzu i otišla u Vladu Srbije na konsultacije.
Kad se vratila Skupština je bila raspuštena kao da je to neka hajdučka družina.
Tamo u vladi stoluje glavni pretedent na presto, ali on, Aleksandar Vučić, u telefonskoj izjavi za „Insajder" tvrdi da Maju nije ni video, niti se s njom konsultovao.
Nije nemoguće da je uputstva o postupanju dobila od dežurnog portira u Nemanjinoj 11. Onda je salutirala i vratila se u Skupštinu da obavesti celokupnu javnost.
Sada se opozicija tiska po hodnicima i holovima skupštinskog zdanja, a tu su bili i manje-više svi relevantni predsednički kandidati, protestuju glasno uz poneku tešku reč i tako započinju kampanju umesto da se rastrče po terenu.
Ni ovi na vlasti ne ostaju dužni u danu kada je emitovan najnoviji promotivni spot Aleksandra Vučića, snimljen na adekvatnom mestu – u pivnici. Tvrde i da skupština nije radila ni ranije kad su bili predsednički izbori.
Ali, 2008. godine izbori su bili u januaru i februaru (drugi krug) kad inače skupština nije u redovnom zasedanju. Kao i sada ono počinje u martu. A 2012. godine bili su istovremeno održavani parlamentarni i predsednički izbori, što znači da je zbog parlamentarnih izbora skupština bila raspuštena, pa nije mogla ni da zaseda.
Činjenice, međutim, malo koga zanimaju. Ovde se hvata na galamu. I u pivnicama.
Пренео сам у целости кометар дана Д. Жарковића из недељника "Време" од 03.03.2017. године, у коме финим алузијама на почетке Националсоцијалистичке партије Немачке покушава да обзнани своју изненадну, по свој прилици још увек недефинисану идеју или пре осећај на нивоу подсвесног него јасан став о природи тренутних српских властодржаца.
Много је протекло воде Лепеницом (а то значи да је прошло изузетно много времена, јер тај поток тек да једва цурка кроз бетонски канал који дели град на два дела - овај овамо и тамни вилајет) откако упозоравам да је СНС створена, обликована, управљана и употребљена од стране политичких практичара као маљ којим треба ударати по Србијици, све док се не самеље у фино брашно свако зрно слободе, самосвести, наде, части и поштења, солидарности, доброте... Та "партија" није настала окупљањем идеолошких истомишљеника који у спектру постојећих опција нису могли да нађу задовољавајући израз својих тежњи, јер им је, нпр. ДС био сувише или премало лево, а ДСС и СРС сувише или премало десно. Творцима СНС-а није био циљ да заузму празно место, да се ушуњају у нишу која још увек није била, или бар не довољно успешно политички представљена - не, они нису ни леви центар, ни крајња десница, ни анархолиберали, тачније, они нису ништа од свега тога, али желе да прекрију комплетан идеолошкополитички распон у земљи, као она црна пластична фолија коју сељаци стављају по земљи да ништа не би испод ње могло да расте. Са том разликом што сељаци у тој фолији избуше рупе кроз које на светло избију јагоде или зелена салата, а рупа у СНС-фолији нема. СНС је пажљиво осмишљена и синтетизована за остварење само једног циља - преузимања апсолутне и коначне контроле над свим и сваким у Србији, и да при томе угуши сваку идеју, сваки морални или друштвенополитички концепт, јер је свака, па и најбизарнија или најдеструктивнија идеологија, сваки етиком (или квазиетиком, свеједно) обојен поглед на свет супротност и опасност за СНС - људе без идеологије, морала, савести, части...
СНС су направили људи који знају шта раде, дакле то нису били ови наши мајмуни, већ професионалци из далеког света, који су за организациону структуру и техничко-тактички аспект деловања применили досадашња знања о најефективнијим и најпоузданијим системима управљања. Тако смо у Европи, и то у земљи победници, 70 година по завршетку 2. светског рата добили једну артифицијелну фашистичку организацију, ослобођену свих оних урођених мана и стечених недостатака које су пратиле и ограничавале њен немачки праузор. А онда је та фашистичка организација, пажљиво вођена и употребљавана, ту земљу победницу за свега пар година претворила у земљу фашизма.
Просто не могу да се отмем утиску отровне лепоте тог парадокса, да је СНС резултат рада управо оних, чији су преци били најсуровије прогањани и масовно убијани од стране оригиналних фашиста - тај страх дубок као океан који су тада осећали као народ, и површна мржња из њега рођена су можда онај тајни мотив који их је руководио да се одлуче управо за ту морфологију, за ту конструкцију коју су одабрали да на њој направе СНС и преко ње разапну Србију...
У сваком случају - Драгољубе, ово није почетак, како ти то кажеш, из пивнице, ово је помало преурањена прослава њеног деветог рођендана.
slawen- Broj poruka : 5851
Datum upisa : 11.07.2009
Re: Crtice, početne
Svakome tko vjeruje kako su naši neofašisti smiješni, pa sukladno tome i savršeno bezopasni, trebalo bi preporučiti da zagugla poneki arhivski snimak s govorima Hitlera i Mussolinija. Otkad znam za sebe oni me nasmijavaju. Njihove groteskne grimase, histerična vitlanja rukama, paunovska nadimanja i nekontrolirano urlanje i sada mi, ma koliko se tome opirao, izmamljuju cerek, unatoč činjenici što dobro znam kakav su užas i kolike smrti navijestile njihove stadionske poslanice.
I mogao bih se kladiti da nisam jedini. Štoviše, da se i lijep broj suvremenika Hitlera i Mussolinija kikotao gledajući redikule kako se pjene za mikrofonima. Kesili su se jednako i demokršćani i socijaldemokrati, gospoda s prestižnim titulama i običan, pristojan neki svijet, svi su redom pucali od smijeha. Sve dok se nije zapucalo. A onda je bilo kasno.
Hvala, smijte se i dalje
Njihov primjer podučava nas jednostavnoj činjenici da je svaki nasilnik smiješan sve dotle dok ga gledamo sa sigurne distance, dok nas ne poškrope kapljice pjene s njegovih usta. Baš je fora zabavljati se prateći performans tipa koji izbuljenih očiju, s nabreklim žilama na mesnatoj šiji maše rukama kao policajac na raskrižju u najvećoj prometnoj špici i para glasnice proklinjući neprijatelje. Malo je manje fora kada takav netko postane vlast.
A bude li mu dopušteno dovoljno dugo činiti što god želi, njegova retorika vremenom će postati savršeno normalna i prihvatljiva, margina će se preseliti u središte, a tada je sve moguće. Tko to ne razumije, žalim slučaj: neka se smije dok može. Jer, neće dugo.
Ивица Иванишевић, Слободна Далмација о тамо неким њиховим националистима. Свеједно је у праву, без обзира што он фашизам види само кроз форму...
I mogao bih se kladiti da nisam jedini. Štoviše, da se i lijep broj suvremenika Hitlera i Mussolinija kikotao gledajući redikule kako se pjene za mikrofonima. Kesili su se jednako i demokršćani i socijaldemokrati, gospoda s prestižnim titulama i običan, pristojan neki svijet, svi su redom pucali od smijeha. Sve dok se nije zapucalo. A onda je bilo kasno.
Hvala, smijte se i dalje
Njihov primjer podučava nas jednostavnoj činjenici da je svaki nasilnik smiješan sve dotle dok ga gledamo sa sigurne distance, dok nas ne poškrope kapljice pjene s njegovih usta. Baš je fora zabavljati se prateći performans tipa koji izbuljenih očiju, s nabreklim žilama na mesnatoj šiji maše rukama kao policajac na raskrižju u najvećoj prometnoj špici i para glasnice proklinjući neprijatelje. Malo je manje fora kada takav netko postane vlast.
A bude li mu dopušteno dovoljno dugo činiti što god želi, njegova retorika vremenom će postati savršeno normalna i prihvatljiva, margina će se preseliti u središte, a tada je sve moguće. Tko to ne razumije, žalim slučaj: neka se smije dok može. Jer, neće dugo.
Ивица Иванишевић, Слободна Далмација о тамо неким њиховим националистима. Свеједно је у праву, без обзира што он фашизам види само кроз форму...
slawen- Broj poruka : 5851
Datum upisa : 11.07.2009
Zašto Srbi zaslužuju Vučića i sve što im se dešava (ako ne i gore)
1. In the end it all comes down to the tailless groaners
Bez obzira koliko dobra bila ideja koju neko razumno, svesno i dobronamerno biće ima, na kraju svega stoji onaj koji od te ideje treba da napravi slavinu, štekdoznu ili kiflu. Zato, u cilju uspešne realizacije dobre ideje mora da postoji neprekinuta, efektivna i emocionalno neutralna kontrola idejnog nad fizičkim tvorcem, kako se u tom procesu ne bi izgubila osnovna zamisao koja stoji iza celog koncepta.
Na primer, kupio sam pre nekog vremena nova unutrašnja vrata od "lokalnog proizvođača" koji uvozi to smeće iz Kine po $15 i prodaje ovde po €150; treba li reći da su to jedna od najboljih na srpskom tržištu? Pretpostavljam da sam mogao više da se potrudim, pa da preko "Alibabe" naručim iz Bangladeša neka izrađena od egzotičnog drveta po ceni od $150 apiece, ali bi me onda srbska carina kojoj je zadatak da zaštiti gornjeg "lokalnog proizvođača" jebala uzduž i popreko, tako da sam odmah odustao od te sulude ideje. "Proizvođačev" posao ovde je, koliko sam ja shvatio, samo da izbuši u gotovim vratima rupe za bravu, da iseče ekstrudirani profil na meru za ragastov i sve to spakuje u kutije sa odgovarajućim brojem šrafova i diht-gumom.
Objektivno, ovo je dobra, čak odlična zamisao autora ideje o tom biznisu: zatvoreno tržište, izvanredno visoka profitna stopa, jedini je problem što sve na kraju zavisi od onog buzdovana koji treba u uvezenim vratima da izbuši rupe i iseče ragastove, jer ako to uradi pogrešno - vrata možeš da baciš, nema popravke.
Za ovu sitnu prepreku srbski vratni biznismen našao je adekvatan srbski odgovor: "proizvođač" vrata ne ugrađuje ista. Za tu rabotu vam preporuče montera, u stvari nekoga od svojih zaposlenih.
Podlost je u sledećem: ako nešto ne valja (a videćemo dalje da uvek nešto ili najčešće ništa ne valja), proizvođač krivi montera za lošu ugradnju, a monter pere svoju odgovornost lošim kvalitetom elemenata za koji je odgovoran proizvođač. Klasična ping-pong varijanta srbske mufljuštine. Na kraju mušteriju ubede da je sve to samo plod njegove mašte i da mnogo jede govna, pa ga još i propisno nagrde što izvoljeva, a uzrok svemu su, na primer, njegovi zidovi.
Rešenje za taj problem je lako i krije se u trećem licu - sudskom veštaku, koji daje odgovor na pitanje čija je greška - monterova ili "proizvođačeva". Budući da je to rešenje veoma skupo (jer uključuje ne samo cenu veštačenja, već i sudske troškove, honorare advokatu itd) i monter i "proizvođač" ga se plaše i gledaju da izbegnu po svaku cenu. Zašto ga tzv. obični Srbi ne koriste? Pa, prvo, zato što su Srbi, drugo zato što se plaše objektivno malog rizika, treće zato što od svog minimalca nemaju da izdvoje pare da prethodno snose pomenute velike troškove (koje će im na kraju svakako nadoknaditi druga strana, ali do tada treba izdržati) itd.
Dakle, kod mojih vrata se već prilikom ugradnje pokažu brojne mane: te izbušili neke rupe ukrivo, te okratili ragastov, pa u njega ne može da stane vratno krilo (?!), te iskrzana površina... Kažem ja monteru da batali ugradnju i da ću sutra da odem kod "proizvođača", koga sam već ranije uspešno povlačio po sudu u nekoj parnici, a nad jednom sestrinskom kompanijom čak i sproveo stečaj.
Naravno, on to ujutru ispriča svom šefu, ovaj se usere da će da dopre do gazde (koji bi sa pravom mogao da ga okrivi za pizdunstvo & nerad jer nije kontrolisao buzdovana za bušilicom, a videćemo da je to ključ) i kako sam ja došao na vrata, eto je cela ekipa da mi se smeška i izvinjava, pa sad taj šef izlazi sa idejom da oni o njihovom trošku (jok, o mom će!) isporuče sve nove delove umesto onih koji ne valjaju i da pošalju svog odabranog montera koji će to da ugradi.
Opet dobra zamisao - popraviti svoju grešku dok je to još uvek lako i jevtino i ostaviti odličan utisak predusretljive kompanije kojoj je zadovoljstvo kupaca prva briga. Firmi i dalje ostaje debela zarada na vratima koja su mi prodali, i pored neplaniranih troškova za zamenu isfušerisanih delova, a ako sve prođe kako se nada, možda će da bude i pohvaljena, što joj otvara perspektive za nove nenormalne zarade na budućim mušterijama koje bi moja eventualna preporuka tamo poslala.
Da bi to sproveo u delo, rešio je da uspostavi neposrednu i strogu kontrolu nad onim prvim izvršiocem koji buši i seče, što je dobro, ali je zato uspeh čitave stvari stavio u ruke drugog izvršioca, nad kojim nije ustanovio sistem kontrole - montera. Katastrofa.
Dobra zamisao je i ovoga puta prepuštena potpuno neodgovornom i nekompetentnom (u pogledu same zamisli o stvaranju i očuvanju imidža i profita kompanije, ne u pogledu konkretnih fizičkih radova koje treba da izvrši) specimenu, koji će, bez izuzetka, da je do kraja iskompromituje.
Dok sam ga, prilikom druge ugradnje lično kontrolisao i opominjao na propuste, stvar je išla koliko - toliko dobro, međutim, čim sam okrenuo glavu i otišao svojim poslom (moram pomalo da se bavim i advokaturom), a to se desilo na samom kraju, on je uspeo da usere ono što se usrati moglo.
Poenta ove skaske o vratima & baglamama je da se može preneti na svaki nivo i sve društvene odnose, pa tako i na celu državu.
Bez obzira koliko dobra bila ideja koju neko razumno, svesno i dobronamerno biće ima, na kraju svega stoji onaj koji od te ideje treba da napravi slavinu, štekdoznu ili kiflu. Zato, u cilju uspešne realizacije dobre ideje mora da postoji neprekinuta, efektivna i emocionalno neutralna kontrola idejnog nad fizičkim tvorcem, kako se u tom procesu ne bi izgubila osnovna zamisao koja stoji iza celog koncepta.
Na primer, kupio sam pre nekog vremena nova unutrašnja vrata od "lokalnog proizvođača" koji uvozi to smeće iz Kine po $15 i prodaje ovde po €150; treba li reći da su to jedna od najboljih na srpskom tržištu? Pretpostavljam da sam mogao više da se potrudim, pa da preko "Alibabe" naručim iz Bangladeša neka izrađena od egzotičnog drveta po ceni od $150 apiece, ali bi me onda srbska carina kojoj je zadatak da zaštiti gornjeg "lokalnog proizvođača" jebala uzduž i popreko, tako da sam odmah odustao od te sulude ideje. "Proizvođačev" posao ovde je, koliko sam ja shvatio, samo da izbuši u gotovim vratima rupe za bravu, da iseče ekstrudirani profil na meru za ragastov i sve to spakuje u kutije sa odgovarajućim brojem šrafova i diht-gumom.
Objektivno, ovo je dobra, čak odlična zamisao autora ideje o tom biznisu: zatvoreno tržište, izvanredno visoka profitna stopa, jedini je problem što sve na kraju zavisi od onog buzdovana koji treba u uvezenim vratima da izbuši rupe i iseče ragastove, jer ako to uradi pogrešno - vrata možeš da baciš, nema popravke.
Za ovu sitnu prepreku srbski vratni biznismen našao je adekvatan srbski odgovor: "proizvođač" vrata ne ugrađuje ista. Za tu rabotu vam preporuče montera, u stvari nekoga od svojih zaposlenih.
Podlost je u sledećem: ako nešto ne valja (a videćemo dalje da uvek nešto ili najčešće ništa ne valja), proizvođač krivi montera za lošu ugradnju, a monter pere svoju odgovornost lošim kvalitetom elemenata za koji je odgovoran proizvođač. Klasična ping-pong varijanta srbske mufljuštine. Na kraju mušteriju ubede da je sve to samo plod njegove mašte i da mnogo jede govna, pa ga još i propisno nagrde što izvoljeva, a uzrok svemu su, na primer, njegovi zidovi.
Rešenje za taj problem je lako i krije se u trećem licu - sudskom veštaku, koji daje odgovor na pitanje čija je greška - monterova ili "proizvođačeva". Budući da je to rešenje veoma skupo (jer uključuje ne samo cenu veštačenja, već i sudske troškove, honorare advokatu itd) i monter i "proizvođač" ga se plaše i gledaju da izbegnu po svaku cenu. Zašto ga tzv. obični Srbi ne koriste? Pa, prvo, zato što su Srbi, drugo zato što se plaše objektivno malog rizika, treće zato što od svog minimalca nemaju da izdvoje pare da prethodno snose pomenute velike troškove (koje će im na kraju svakako nadoknaditi druga strana, ali do tada treba izdržati) itd.
Dakle, kod mojih vrata se već prilikom ugradnje pokažu brojne mane: te izbušili neke rupe ukrivo, te okratili ragastov, pa u njega ne može da stane vratno krilo (?!), te iskrzana površina... Kažem ja monteru da batali ugradnju i da ću sutra da odem kod "proizvođača", koga sam već ranije uspešno povlačio po sudu u nekoj parnici, a nad jednom sestrinskom kompanijom čak i sproveo stečaj.
Naravno, on to ujutru ispriča svom šefu, ovaj se usere da će da dopre do gazde (koji bi sa pravom mogao da ga okrivi za pizdunstvo & nerad jer nije kontrolisao buzdovana za bušilicom, a videćemo da je to ključ) i kako sam ja došao na vrata, eto je cela ekipa da mi se smeška i izvinjava, pa sad taj šef izlazi sa idejom da oni o njihovom trošku (jok, o mom će!) isporuče sve nove delove umesto onih koji ne valjaju i da pošalju svog odabranog montera koji će to da ugradi.
Opet dobra zamisao - popraviti svoju grešku dok je to još uvek lako i jevtino i ostaviti odličan utisak predusretljive kompanije kojoj je zadovoljstvo kupaca prva briga. Firmi i dalje ostaje debela zarada na vratima koja su mi prodali, i pored neplaniranih troškova za zamenu isfušerisanih delova, a ako sve prođe kako se nada, možda će da bude i pohvaljena, što joj otvara perspektive za nove nenormalne zarade na budućim mušterijama koje bi moja eventualna preporuka tamo poslala.
Da bi to sproveo u delo, rešio je da uspostavi neposrednu i strogu kontrolu nad onim prvim izvršiocem koji buši i seče, što je dobro, ali je zato uspeh čitave stvari stavio u ruke drugog izvršioca, nad kojim nije ustanovio sistem kontrole - montera. Katastrofa.
Dobra zamisao je i ovoga puta prepuštena potpuno neodgovornom i nekompetentnom (u pogledu same zamisli o stvaranju i očuvanju imidža i profita kompanije, ne u pogledu konkretnih fizičkih radova koje treba da izvrši) specimenu, koji će, bez izuzetka, da je do kraja iskompromituje.
Dok sam ga, prilikom druge ugradnje lično kontrolisao i opominjao na propuste, stvar je išla koliko - toliko dobro, međutim, čim sam okrenuo glavu i otišao svojim poslom (moram pomalo da se bavim i advokaturom), a to se desilo na samom kraju, on je uspeo da usere ono što se usrati moglo.
Poenta ove skaske o vratima & baglamama je da se može preneti na svaki nivo i sve društvene odnose, pa tako i na celu državu.
Poslednji izmenio slawen dana Uto Apr 04, 2017 8:08 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
slawen- Broj poruka : 5851
Datum upisa : 11.07.2009
Re: Crtice, početne
Missim, kome se čini da sam zаблудео, залутао, промашио, нек узме да чита рахметли Ека (Умберта), па да види тамо шта је кушња читаоца.
Јер управо намеравам да кренем у објашњавање зашто је Вучићев фашизам толико прихватљив "нашим пријатељима са запада", зашто му је тешко наћи противкандидата (који треба да ради исто оно што ради Вучић, само да изгледа лепше) и зашто ни једног Вучића не може да победи нико, сем слободе... све остало су сурогати.
Јер управо намеравам да кренем у објашњавање зашто је Вучићев фашизам толико прихватљив "нашим пријатељима са запада", зашто му је тешко наћи противкандидата (који треба да ради исто оно што ради Вучић, само да изгледа лепше) и зашто ни једног Вучића не може да победи нико, сем слободе... све остало су сурогати.
slawen- Broj poruka : 5851
Datum upisa : 11.07.2009
Re: Crtice, početne
ево, кренуло по Серфијици да протествује & скандира "Вучићу - педеру!"
исто к'о по Амерукама ономад са Трампом
јебигасад, пријатељу, ка'си дао тејлесу у руке да оствари идеју
нечију,
можда и добру,
то никад нећемо знати
али ће исто да се заврши
свецки процес
исто к'о по Амерукама ономад са Трампом
јебигасад, пријатељу, ка'си дао тејлесу у руке да оствари идеју
нечију,
можда и добру,
то никад нећемо знати
али ће исто да се заврши
свецки процес
slawen- Broj poruka : 5851
Datum upisa : 11.07.2009
Re: Crtice, početne
evo ga sad i ovaj, tipični srbski demokrata i slobodar: [You must be registered and logged in to see this link.]
I on bi da ukida narod, ili bar da mu ograniči biračko pravo. Kogod stoci.
A nije tako, ima svaki gedža svoj rezon, kad glasuje.
Nego, uvek ispadne da služi nekoj svrsi, najnižim porivima, ljiga bez kičme, gnjida bez mozga...
Samo treba naći taj pravi prenos, od onoga gore sa idejom, do ovoga dole sa plajvezom na listiću. No lakše je sa fašizmom, šta tu koji kurac ima ovaj dole Milutin da se pita, ima da radi kako mu se kaže....
I on bi da ukida narod, ili bar da mu ograniči biračko pravo. Kogod stoci.
A nije tako, ima svaki gedža svoj rezon, kad glasuje.
Nego, uvek ispadne da služi nekoj svrsi, najnižim porivima, ljiga bez kičme, gnjida bez mozga...
Samo treba naći taj pravi prenos, od onoga gore sa idejom, do ovoga dole sa plajvezom na listiću. No lakše je sa fašizmom, šta tu koji kurac ima ovaj dole Milutin da se pita, ima da radi kako mu se kaže....
slawen- Broj poruka : 5851
Datum upisa : 11.07.2009
Re: Crtice, početne
umesto toga, treba popisati sve te njihove članove
i simpatizere
i "nestranačke ličnosti"
i one koji su postavljeni kao "stručnjaci"
da se posle (ponovo) ne zaboravi
i simpatizere
i "nestranačke ličnosti"
i one koji su postavljeni kao "stručnjaci"
da se posle (ponovo) ne zaboravi
slawen- Broj poruka : 5851
Datum upisa : 11.07.2009
Re: Crtice, početne
[You must be registered and logged in to see this link.]
јеботе, кад смо пет година иза Македоније...
јеботе, кад смо пет година иза Македоније...
slawen- Broj poruka : 5851
Datum upisa : 11.07.2009
Re: Crtice, početne
а сад нешто озбиљно
да занемаримо ова тривијална срања свакодневног живота, која вас, додуше, могу убити, али вам ни на који начин неће побољшати живот...
који то кретен је измислио дихотомију између енергије и масе?
и зајеб'о цео свет
да се данас највећи умови муче како да измисле на стотине нових мезона и бозона, који би оправдали ту логичку грешку
тако својствену човеку (бинарни систем, има - нема, светло - мрак, добро - зло...)
уместо да лепо кажу - то је једно те исто
уместо да укину те баријере постављене нашим чулима
на које је лепо указивао Хајделберг
и којима енергију опашамо као топлоту или светлост или магнетизам
а масу као "чврста тела"
уместо да цео простор дефинишу као континуум
а не као празнину где-где заузету тим "чврстим телима"
за која се, анализирана до најмањег саставног дела, испоставља да нису ништа друго него - енергија
јер фотон ипак није "честица", он постоји као честица само док је у форми "енергије"
дакле, "чврста тела" која имају "масу" само су заправо део јединственог, непрекинутог простора, који има другачије особине од оног "празног"
онда би све добило смисао
и општа теорија релативитета
јер би уместо свемогућег чуда
била једноставно сведена на своју праву меру
РАЗмеру
колико се која количина "енергије" осећа као та количина "масе"
а људи би коначно схватили генијалну, колосалну, урнебесну, ground breaking ДеБрољову идеју
да се и макротела крећу таласно
јер кретање "тела које има масу кроз простор"
"од тачке А до тачке Б"
је заправо преношење информација
ако не и преношење тих особина itself
са једне основне јединице
квантума простора
на суседну једницу
суседни квантум простора
миссим, ако све остало има квантум (маса, време...) ред је да га има и простор
то би била заправо димензија оне апстрактне (умал' не рекох имагинарне) математичке (тачније, геометријске) тачке "без димензија"
ту се ништа не креће кроз простор
већ простор континуирано мења своје особине
па тако сад овај квантум простора има особине за које сада (meaning: у овој догматској стварности науке) кажемо да одговарају овом кварку у протону тамо неког језгра питајкурац ког атома мога тела, а одмах затим, у следећој јединици (квантуму) времена има особине онога што сада зовемо другим кварком који чини тај протон... или им за ту промену треба 2, 3 или 1000 тих јединица (квантума) времена
па даље на суседни (квантум)
и на онај тамо суседни....
тако се мојих XY кила креће таласно
али су таласне дужине дугачке у пичку материну
падају у воду теорије поља и Хигсови бозони (ти људи су, уосталом, само смислили добар метод како да докажу да су нашли оно што траже)
и јасно је зашто је брзина светлости горња граница брзине кретања информација
и зашто "електрони скачу са орбите на орбиту in no time"
ако овога могу да се сетим ја, са три пива у себи,
колико је тек оних којима је то пало на памет
потпуно трезнима?
да занемаримо ова тривијална срања свакодневног живота, која вас, додуше, могу убити, али вам ни на који начин неће побољшати живот...
који то кретен је измислио дихотомију између енергије и масе?
и зајеб'о цео свет
да се данас највећи умови муче како да измисле на стотине нових мезона и бозона, који би оправдали ту логичку грешку
тако својствену човеку (бинарни систем, има - нема, светло - мрак, добро - зло...)
уместо да лепо кажу - то је једно те исто
уместо да укину те баријере постављене нашим чулима
на које је лепо указивао Хајделберг
и којима енергију опашамо као топлоту или светлост или магнетизам
а масу као "чврста тела"
уместо да цео простор дефинишу као континуум
а не као празнину где-где заузету тим "чврстим телима"
за која се, анализирана до најмањег саставног дела, испоставља да нису ништа друго него - енергија
јер фотон ипак није "честица", он постоји као честица само док је у форми "енергије"
дакле, "чврста тела" која имају "масу" само су заправо део јединственог, непрекинутог простора, који има другачије особине од оног "празног"
онда би све добило смисао
и општа теорија релативитета
јер би уместо свемогућег чуда
била једноставно сведена на своју праву меру
РАЗмеру
колико се која количина "енергије" осећа као та количина "масе"
а људи би коначно схватили генијалну, колосалну, урнебесну, ground breaking ДеБрољову идеју
да се и макротела крећу таласно
јер кретање "тела које има масу кроз простор"
"од тачке А до тачке Б"
је заправо преношење информација
ако не и преношење тих особина itself
са једне основне јединице
квантума простора
на суседну једницу
суседни квантум простора
миссим, ако све остало има квантум (маса, време...) ред је да га има и простор
то би била заправо димензија оне апстрактне (умал' не рекох имагинарне) математичке (тачније, геометријске) тачке "без димензија"
ту се ништа не креће кроз простор
већ простор континуирано мења своје особине
па тако сад овај квантум простора има особине за које сада (meaning: у овој догматској стварности науке) кажемо да одговарају овом кварку у протону тамо неког језгра питајкурац ког атома мога тела, а одмах затим, у следећој јединици (квантуму) времена има особине онога што сада зовемо другим кварком који чини тај протон... или им за ту промену треба 2, 3 или 1000 тих јединица (квантума) времена
па даље на суседни (квантум)
и на онај тамо суседни....
тако се мојих XY кила креће таласно
али су таласне дужине дугачке у пичку материну
падају у воду теорије поља и Хигсови бозони (ти људи су, уосталом, само смислили добар метод како да докажу да су нашли оно што траже)
и јасно је зашто је брзина светлости горња граница брзине кретања информација
и зашто "електрони скачу са орбите на орбиту in no time"
ако овога могу да се сетим ја, са три пива у себи,
колико је тек оних којима је то пало на памет
потпуно трезнима?
slawen- Broj poruka : 5851
Datum upisa : 11.07.2009
Re: Crtice, početne
sad vidim da pominju i tamnu materiju i tamnu energiju
tamno je zato što još nemaju uverljivu žvaku da to uklope u ovaj sistem paralaže koji neguju pod nazivom "fizika"
i još zato što je "nevidljivo"
jebote
kao da postoji samo ono što čovek može da pojmi svojim čulima
ali ne odustaju od te džiberske podele materija/energija
to o čemu oni nemaju pojma, eto, savršeno se ulapa u ono što sam ja iznad ispričao
tamno je zato što još nemaju uverljivu žvaku da to uklope u ovaj sistem paralaže koji neguju pod nazivom "fizika"
i još zato što je "nevidljivo"
jebote
kao da postoji samo ono što čovek može da pojmi svojim čulima
ali ne odustaju od te džiberske podele materija/energija
to o čemu oni nemaju pojma, eto, savršeno se ulapa u ono što sam ja iznad ispričao
slawen- Broj poruka : 5851
Datum upisa : 11.07.2009
Re: Crtice, početne
i da dodam nešto onome gore
ako postoji kvantum mase (to je ono što zovu Higsov bozon)
onda postoji i kvantum vremena
pa time i kvantum prostora
sam prostor nema dimenzije
u smislu dužina-širina-visina, slično onoj tačci u matematici
on ih dobija tek zavisno od brzine promena osobina kvantuma koji ga čine
ili, slikovitije rečeno,
bez ikakve promene svi se ti kvantumi, sve te tačke prostora međusobno poklapaju, pa izgleda kao da postoji samo ta jedna tačka, bez dimenzija
a da težnja ka promeni stvara novi, susedni kvantum prostora
jer, za promenu, "prelaz" osobina sa jednog kvantuma prostora na susedni, sa jedne tačke bez dimenzija na drugu, pa na treću, pa na.... dok ne dobijemo onu čuvenu "duž", potrebno je neko vreme
tako se, zapravo, prostor isteže, pruža u smeru promene, to više što je promena sporija, more time-consuming
to ajnštajn nije mogao da objasni ni pod razno onom njegovom teorijom, iako je se matematički primakao
jer sve ovo što ja pričam, pokazuje samo apsurdnost shvatanja sveta preko matematičkih principa, jednačina, logike.... uopšte uzev jednog veštačkog sveta koji je čovek stvorio u svojoj glavi
o tome kako je različito vreme potrebno za različita kretanja, drugi put
ako postoji kvantum mase (to je ono što zovu Higsov bozon)
onda postoji i kvantum vremena
pa time i kvantum prostora
sam prostor nema dimenzije
u smislu dužina-širina-visina, slično onoj tačci u matematici
on ih dobija tek zavisno od brzine promena osobina kvantuma koji ga čine
ili, slikovitije rečeno,
bez ikakve promene svi se ti kvantumi, sve te tačke prostora međusobno poklapaju, pa izgleda kao da postoji samo ta jedna tačka, bez dimenzija
a da težnja ka promeni stvara novi, susedni kvantum prostora
jer, za promenu, "prelaz" osobina sa jednog kvantuma prostora na susedni, sa jedne tačke bez dimenzija na drugu, pa na treću, pa na.... dok ne dobijemo onu čuvenu "duž", potrebno je neko vreme
tako se, zapravo, prostor isteže, pruža u smeru promene, to više što je promena sporija, more time-consuming
to ajnštajn nije mogao da objasni ni pod razno onom njegovom teorijom, iako je se matematički primakao
jer sve ovo što ja pričam, pokazuje samo apsurdnost shvatanja sveta preko matematičkih principa, jednačina, logike.... uopšte uzev jednog veštačkog sveta koji je čovek stvorio u svojoj glavi
o tome kako je različito vreme potrebno za različita kretanja, drugi put
slawen- Broj poruka : 5851
Datum upisa : 11.07.2009
Re: Crtice, početne
poslednjih nekoliko meseci, godinu, skoro dve, poznajem i... kako bih to rekao, a da bude dovoljno precizno... ma, kao družim se (vrrrrlo uslovno) sa nekolikim doktorima
nauka
missim, ima gi raznih
od dr gvozdena, do mladog profesora m.
redovnog, da naglasim
gostovao po mitu i korupciji ups! po bre MIT-u i Oxfordu
znači, čitav dijapazon
i sad, za dr gvozdena nije nikakvo čudo
tu se ne očekuje ništa i upravo to se i dobija
osim što ima dobru ćerku
tip doktora za ova vremena
ali mladi profesor... kritičar društvenog potonuća, moralni pijemont i veliki detektor slobodanjovanovićevih poluintelektualaca
kao takav
na meti raznih zavidljivaca, spletkaroša i uopšte ljudi koji ne mare da razore čuveni srbski univerzitet zarad ličnih sitnosopstveničkih interesa
zamenili ga na ispitu koji niko nije položio pola godine (upravo iz tog razloga)
brate, koja je to ne samo nepravda, već zavera mediokriteta sproću njegovoga genija
dostojno poređenja sa velikim antičkim tragedijama
ma šta poređenja, to što se njima dešavalo u vreme dok su bogovi & heroji još hodali zemljom (i zajebavali narod munjama, potopima i sličnim pošastima) je pičkin dim u odnosu na ono šta sad rade NJEMU
ali on je skroman, on je divan, pa ne ističe to koliko su njegovi jadi veći od odisejevih
eto, povući će se i pristaće da se njegova i sokratova muka izjednače
pa me pita
jel' znaš ti da su stari grci imali osteoporozu?
?
šta, šta?
misliš valjda ostrakizam?
jesi li siguran da se tako kaže, pita me profesor
opskurno, opsceno, ostrakizam... koliko još bre ima tih slova do kraja abecede
nauka
missim, ima gi raznih
od dr gvozdena, do mladog profesora m.
redovnog, da naglasim
gostovao po mitu i korupciji ups! po bre MIT-u i Oxfordu
znači, čitav dijapazon
i sad, za dr gvozdena nije nikakvo čudo
tu se ne očekuje ništa i upravo to se i dobija
osim što ima dobru ćerku
tip doktora za ova vremena
ali mladi profesor... kritičar društvenog potonuća, moralni pijemont i veliki detektor slobodanjovanovićevih poluintelektualaca
kao takav
na meti raznih zavidljivaca, spletkaroša i uopšte ljudi koji ne mare da razore čuveni srbski univerzitet zarad ličnih sitnosopstveničkih interesa
zamenili ga na ispitu koji niko nije položio pola godine (upravo iz tog razloga)
brate, koja je to ne samo nepravda, već zavera mediokriteta sproću njegovoga genija
dostojno poređenja sa velikim antičkim tragedijama
ma šta poređenja, to što se njima dešavalo u vreme dok su bogovi & heroji još hodali zemljom (i zajebavali narod munjama, potopima i sličnim pošastima) je pičkin dim u odnosu na ono šta sad rade NJEMU
ali on je skroman, on je divan, pa ne ističe to koliko su njegovi jadi veći od odisejevih
eto, povući će se i pristaće da se njegova i sokratova muka izjednače
pa me pita
jel' znaš ti da su stari grci imali osteoporozu?
?
šta, šta?
misliš valjda ostrakizam?
jesi li siguran da se tako kaže, pita me profesor
opskurno, opsceno, ostrakizam... koliko još bre ima tih slova do kraja abecede
slawen- Broj poruka : 5851
Datum upisa : 11.07.2009
Strana 1 od 1
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
|
|