Gospodine Doktore

Hate mail ::[You must be registered and logged in to see this image.]

Екстра....

Ma vrh.

Mени је, рецимо, на упит "Да ме види моја мила мајка" избацило овај видео:

"Da je vidi naja", sto bi rekao moj Miladin.

Јен - два, јен - два.... проба, проба!
Ферцера.

Da ne bude da samo teoretisem&opanjkavam zdravstvo - primer od juce:

Stariji klinac je nesto povredio palac na nozi, otisao u ponedeljak kod SKOLSKOG lekara (njegova doktorka je na odmoru, ali je ipak morao da dodje u njenu smenu, tj. popodne, zna se red, ne moze dete da dodje kad je bolesno, nego kad je smena njegovog lekara), doktorka rekla da mu se previje noga, da dolazi SVAKI DAN na previjanje, a u cetvrtak na kontrolu, pa ako ne bude napretka, dobice uput za hirurga.

Dovde prica jos i pije vodu, da nije jedne sitnice - NEMAJU cime da ga previju, pa neka on KUPI mast, hidrogen, jod, gazu, zavoj, itd i neka im donese - sve to, naravno, bez recepta, samo sa spiskom na parcetu papira.

OK, sta da se radi, razletimo se mi po celom gradu (interesantno, BAS TE masti nigde nema, jedva smo je nekako iskukali u dezurnoj apoteci), klinac juce ode na previjanje, sa sve gazom&hidrogenom - NE MOZE!!!

Nije ta smena!!! Svaki kulturan covek/dete ZNA da moze da dolazi na previjanje SAMO u smenu svoje doktorke (znaci, ako je previjen u ponedeljak uvece, onda u utorak ujutru), i nikako drugacije!! Hvala, dovidjenja, dodjite sutra u svoju smenu...

Danas NIJE dosao u svoju smenu, nije hteo da ide, a sutra cu ja sa njim licno, da vidim sta se tu tacno desava - pa, ako treba, da zovemo Kurir, Press, itd, neko mora da im dize tiraz, :)

:(

Sto bi reako moj razredni iz srednje skole (inace Hercegovac iz Trebinja); "jadna majko, jadnih svatova".

Ja то не могу да схватим.... па зар ти не знаш никог од лекара?
Откад се бре на преглед иде "онако", без да те неко "одведе"?

Znam, operetski sam naivna kad verujem da ljudi treba da rade SVOJ posao.

S druge strane, isto tako znam da ja, kad god sam/sta god da sam radila, nisam bila jako fina zato sto sam takva, nego zato sto bih trcala po radnu knjizicu iz cuga da NISAM fina.

(Inace, moja mama u ovakvim situacijama preti sudom&Kurirom, i to uglavnom pali)

...i ne, nemam nikog od lekara - vec nekoliko generacija na porodicnom stablu rastu samo pravnici, eventualno filolozi&istoricari (samoupravljackim recnikom - bagra neradnicka!), a usmereno obrazovanje mi je oduzelo i teorijsku sansu da poznajem makar neku medicinsku sestru...

Моја је срећа да нисам искусио здравствену заштиту других земаља, па не могу да правим неку компаративну анализу, али ми је причао другар коме се жена породила у Малмеу (сећам се као кроз маглу да је било неких проблема да је се убаци на авион, да им се не отвори на 30.000 ft) да је био одушевљен љубазношћу и добротом тих тамо људи. Е, сад, шта је то стварно било, тешко да би он могао да пренесе, али сам сигуран да га је ганула пажња коју су им посветили, осећали су се људима више него икада у свом дотадашњем србском животу овде (укључујући и венчање, кад те дрндају матичар/поп/угоститељ/циганин који дува у трубу испред општине), па макар то била и дужна професионална пажња, па макар била и провидно и очигледно by the book, not by heart*, па макар била средњи квалитет по најнижој цени као и торта са пободеном шведском заставом и боца неког пенушавог вина (можда чак и прави шампањац) које су им донели да прославе.

Верујем, даље, да и у здравственом стандарду становништва**, као и у свему у животу, постоји нека гравитациона линија око које се налазе, на већој или мањој удаљености сви случајеви, па и мој и твој; е, та је гравитациона линија у Србији далеко ниже постављена од оне у Шведској, на пример, али се такође дешава да нпр. ја, који сам у овом бацању коцкица добио чланство у једном клубу које собом повлачи и широм отворена врата бројних ординација, рецимо, у томе боље пролазим него многи Швед, слично као што је d орбитала N енергетског нивоа постављена више него s орбитала О енергетског нивоа, да се послужим терминима из квантне физике, чисто да Аманс пружим шансу да просвједује због сливања у једно. Та чињеница не чини мене/ме*** ни најмање срећним, не само стога што уздићи се над овим овде и није богзна какав успех, већ и стога што ми поглед кроз прозор квари лепоту ентеријера који сам скупо и укусно наместио. Но то не значи да мислим како је консеквентно неморално тежити том делу спектра, напротив, чинити напоре да би био богатији, или успешнији, или друштвено признат сасвим је О.К. без обзира што се око тебе налази маса бедних, сиромашних, понижених & увређених - све док задржиш свест о томе где си и у стварању, одржавању или повећавању дистанце између себе и њих не користиш њихове методе.





*има овде чак и једна култна емисија локалног радија "Из главе".
**ниво услуга које добијаш
***биће да сам тиме доказао да сам поприлична будала

Licni primer iz davne '97. godine - imala sam nekih problema, zdravstveni radnici su tada strajkovali, zbog sankcija nije bilo neke bitnije med. opreme, itd, uglavnom, mojoj mami se ne svidi bas mnogo moja tadasnja dijagnoza, pa resi da odemo 'po drugo misljenje'.

Ne znam tacno kako, otkrije ona da ce neki vodeci germanski strucnjak za tu oblast gostovati u Budimpesti, obavi par telefonskih poziva sa dalekim srodnicima u Madjarskoj zakaze mi pregled.

Ukratko - svi pregledi (koje sam ja ovde cekala cca 7-8 meseci) su bili uradjeni od 8 - 11h, Profesor me je primio i pregledao u 11:30, a dijagnoza, misljenje i saveti za dalju terapiju su u 12h bili otkucani na nemackom i madjarskom.

Cela zanimacija me je kostala suludih 50 DEM (pedeset maraka, nema zabune), plus setnja po Budimpesti i suze u ocima davno zaboravljene rodbine...
....

Na stranu sve, prosta racunica kaze da je jeftinije otici privatno - cekanje je max. 10 minuta, pregleda te 'za sve pare', nema obaveze da se na kontrolu nosi 'mito&korupcija', a i kontrole su obicno besplatne/upola cene.

Slazem se da u zdravstvu ima mnogo problema, ali da je sve i samo to se ne slazem. Dva licna primera: Davnih osamdesetih sam radila deset godina u zdravstvu i bila u milion prilika da vidim iskrenu paznju i ljubaznost koju su sestre i lekari imali prema pacijentima. Ne samo onu koju su profesionalno duzni, nego ljudsku.

Dvehiljadite i koje moj otac je bio dugo i jako tesko bolestan. Dosta vremena je proveo u bolnici. Veoma siromasno vreme i bolnica, tuga i jad. Nikad u zivotu nisam srela bolje sestrice i lekare koji su se brinuli o mom ocu. Sa tako puno paznje i neznost i saosecanja da sam bila jako dirnuta. Izvinjavali su se sto su "uslovi" tako losi kao da je to njihova licna greska bila. U tim teskim trenucima, njihov odnos i paznja su mi ostali u najsvetlijoj uspomeni.

Ne, tada me se tamo niko nije secao (u pitanju je bila sasvim druga klinika), a veze nisam trazila jer nije bilo potrebno--ti ljudi su dali ono sto su mogli.

U Americi, medicinsko osoblje je ljubazno i predustretljivo. Lepo se ophode i paze te koliko se to od njih ocekuje. Pokusavam da se setim da li je bilo prilike da sam mogla da primetim i iskrenu, ljudsku paznju u tom odnosu... ne secam se. Ali nije ni bitno, ona se ni ne ocekuje.

Pre par nedelja dobila sam da trosim neki lek, u stvari, vitamin D. "Normalna" doza je 1000 IU na dan. Lekar mi prepise 50.000 IU na dan i u apoteci mi daju 4 pilulice. Ja rekoh, OK, posto je tako velika doza, mozda ne daju vise nego te cimaju da trcis u apoteku svaki cas. Odem ja po sledecu dozu, ali prethodno nazovem lekara da posalje odobrenje za recept u apoteku, kad rece sestra: pa to je trebalo da pijete jednu pilulu nedeljno....nece biti, kazem ja, evo lepo pise na bocici "koristiti jednu pilulu NA DAN" Ooooops greska u koracima, rece ona. Izvinjavala se bogzna kako profesionalno

Pre par godina mojoj cerki lekar prepisao kapi za oci. U apoteci joj dali neku tekucinu za nos, a na bocici pisalo da se pazi da tecnost niposto ne dodje do ociju. Srecom, da dete zna i hoce da cita. Jebiga...

Sto sam duze ovde sve manje vidim razliku, a slawen lepo doprinosi uspostavljanju ravnoteze

Служимо народу!

Uh jebote, uplasi me.

Па добро, бре, браћо Американци и сестре Канађанке, што мо ви не опомињете да сам горе изоставио одређени члан тхе испред бук (боок)? Зар треба да се на погрешно научим, па да се обрукам кад будем отишао у ту тамо УСУ?
Тешко мени кад ми ту није моје пиле да ме исправља.

Комшија Рајче је власник бифеа "Бистроо" (that's right, it's double "o") у чијих 8 квадрата стане чудо свакаквог света. Кад у 9 увече затвори свој локал, крене по кафићима, почев од комшија Микијеве пицерије.
Нема везе се темом, али ће учинити да Аманс осећа још интензиније оно што већ осећа.

Ovo sto pise amans me podsetilo na jednog mog rodjaka, koga je neka nevolja (nostalgija?glupost?starost? da, sva tri...) naterala da se posle cca 40 godina arbajtovanja 'vrati' u Srbiju.

I, matori je uradio sve po PS-u ... kupio stan, uvezao namestaj, izvadio novu licnu kartu & ZDRAVSTVENU KNJIZICU.

Nemoguce je prepricati vesele scene po domovima zdravlja, u kojima se dobri cika-doktori unapred raduju potencijalnom cascavanju 'deviznog' pacijenta, s jedne strane, i njegovom dubokom uverenju da je mito smrtna uvreda za 'beli mantil', s druge strane...

Kad su humani zdravstveni radnici otkrili da od tog posla nema nista, pa ga stavili na transfer listu (nema problema, dodjite oko Nove godine, da zakazemo pregled za septembar-oktobar), preorijentisao se na privatne klinike kojima je, na nesrecu, jako zadovoljan - njegova zena se taman ponadala da ce zdravstvo biti ta kap u casi koja ce ga naterati da se ponovo otisne 'preko'.

Eh...

amans* ::Davnih osamdesetih sam radila deset godina u zdravstvu i bila u milion prilika da vidim iskrenu paznju i ljubaznost koju su sestre i lekari imali prema pacijentima. Ne samo onu koju su profesionalno duzni, nego ljudsku.
.......
U Americi, medicinsko osoblje je ljubazno i predustretljivo. Lepo se ophode i paze te koliko se to od njih ocekuje. Pokusavam da se setim da li je bilo prilike da sam mogla da primetim i iskrenu, ljudsku paznju u tom odnosu... ne secam se. Ali nije ni bitno, ona se ni ne ocekuje.

Врло, врррло занимљиво!

Ja kad se smorim uzmem pa pogledam onaj video iz leskovacke bolnice.

slawen ::

amans* ::Davnih osamdesetih sam radila deset godina u zdravstvu i bila u milion prilika da vidim iskrenu paznju i ljubaznost koju su sestre i lekari imali prema pacijentima. Ne samo onu koju su profesionalno duzni, nego ljudsku.
.......
U Americi, medicinsko osoblje je ljubazno i predustretljivo. Lepo se ophode i paze te koliko se to od njih ocekuje. Pokusavam da se setim da li je bilo prilike da sam mogla da primetim i iskrenu, ljudsku paznju u tom odnosu... ne secam se. Ali nije ni bitno, ona se ni ne ocekuje.

Врло, врррло занимљиво!

Segregacija public i private domena je sine qua non....tj. privid segregacije... te otud image is everything i na poslu nije uopste bitno ko si, sta si, kako ti je, itd. dok se odrzava imidz profesionalizma.

Ne govorimo o tome da li ja mislim da je to OK ili ne... nego kako jeste. A ako jos uvek nije jasno sta ja mislim o svemu tome, миссим...

[quote="amans*"]

slawen ::

amans* ::Davnih osamdesetih sam radila deset godina u zdravstvu i bila u milion prilika da vidim iskrenu paznju i ljubaznost koju su sestre i lekari imali prema pacijentima. Ne samo onu koju su profesionalno duzni, nego ljudsku.

Врло, врррло занимљиво!

sto znam, znam

Имам утисак да више цениш "искрену људску пажњу" од професионалног односа.
Зашто?
Зашто то не очекујеш у Америкама, а прија ти кад видиш у Срба. Зашто од ових потоњих не очекујеш професионални однос, већ "искрену, људску..."
Како знаш да је уопште по среди "искрена, људска..."? Јел' те неко од њих звао на славу?
И тако даље. Питања су бројна.
Зато је ово врло, врллллооо занимљиво.

Hahaha! Tako neki put kad se moj cale "ponasa" malo (npr. indiferentan je ili cak odbojan prema nekome) a keva ga sutira ispod stola ili mu posle nesto zvoca a on ce samo: "Sto, nece mi dodje na slavu valjda?".