Кризирамо

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Кризирамо

Počalji  slawen taj Sub Jun 26, 2010 8:24 pm

Што више одмиче ова криза све више примећујем да и неки иначе О.К. људи западају у непромишљено комуњарење које, пак, за непосредну последицу има јачање њиховог сељачког антипода - процес са којим морају да рачунају сви који се за боље & правденије друштво боре.
Ево, читам јуче The Washington Post и колумну Тома Толса. Отприлике кад је говно ударило у вентилатор, колико ја пратим, почели су да објављују оно што тај човек напише, а не само оно што нацрта. Наравно да и Том као и сваки други "ликовни уметник" изгледа више-мање комично кад стане испред свог цртежа, па почне да објашњава шта је аутор хтео да каже. Тако је било и са јучерашњим Eat your vegetables цртежом: дебели капиталиста кога препознајемо по цилиндру у бојама америчке заставе на глави седи у таљигама које је до тада вукао испошћени и очигледно безвољни раденик коме је или понестало снаге, или му је прошло радно време, или има преча посла као што је промишљање о смислу живота, углавном, који је сео и не мрда даље; дебељко на таљигама држи предугашки штап са шаргарепом и куражи радника "C'mon, you're almost done it" или тако нешто, али без већег успеха - нема одговарајућег стимуланса. Цртеж баш лепо испао. Рекао бих чак и боље него нека друга општа места.
И то би била подношљива мера. Посао карикатуриста јесте да очима обичног човека приближи, учини видљивијим нешто што би овај и сам приметио, да има мало више мозга; али ракурс остаје исти, исти је дурбин, иста места у партеру из којих се гледа на позорницу којом дефилују други.
Међутим, Том се одважио путевима политичке економије и беспућима економске политике.
Па позива богате да допринесу борби спроћу кризе.
Нешто као стезање каишева од крокодилске коже....
avatar
slawen

Broj poruka : 5750
Datum upisa : 11.07.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: Кризирамо

Počalji  slawen taj Sub Jun 26, 2010 8:34 pm

А туда ових дана тумарају многи.
Не смета им што су неке стазе излокане од силних ногу претходника, чији костури леже около по жбуњу разбацани.
Нити што у жељи да пронађу пречицу до излаза забасају у густиш.
Смета им постојећа расподела друштвеног богатства.


avatar
slawen

Broj poruka : 5750
Datum upisa : 11.07.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: Кризирамо

Počalji  slawen taj Sub Jun 26, 2010 10:14 pm

И сад бих ја волео да видим неке бројке.
Нпр. каже се да је 4% супербогатих богатије десет пута него сви остали заједно.
Или 1%, није ни важно.
Нека је 0,4%.
Значи, 0,004 пута Х једнако 0,996 пута 10 пута Х.
Испада да један супербогати има исто имовине као отприлике 2500 сиромашних.

Нешто ми та рачуница није у реду.
Прво, разлика и није велика. Или богати и нису толико богати, или сиромашни нису баш толико сиромашни. Два пута ништа је ништа, значи црва није ни било!
У том светлу, ни однос од 1:25.000 није нешто страшно.

А онај Гонзалес, рецимо, или Бил Гејтс, или Трамп, Руперт, газда од Икее, Јапанци, Шеици, Јевреји са и без Рокфелера, грчки бродовласници и холандски трговци дијамантима, двосистемски Кинези, па и наши Мишковић & Беко, зашто да их прећутимо, јел'те.... Свако од њих понаособ богат је колико и милион сиромашних.

Па се онда намеће питање: ако је просечан супербогаташ милион пута богатији од просечног сиромаха (ради анализе симплификовали смо модел, сводећи га на два елемента; у животу, наравно, то није тако, али ништа на квалитету и прецизности не бисмо добили посматрајући читав дијапазон), да ли он и троши на себе пропорционално више, односно милион пута више?
avatar
slawen

Broj poruka : 5750
Datum upisa : 11.07.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: Кризирамо

Počalji  slawen taj Ned Jun 27, 2010 8:16 am

Доооо-бро!
Пошто смо поштено искарикирали карикатуристу Post-а, ред је да видимо шта се ту иза брда ваља.
Иако је оно што је очигледно - завист у очима гладних спрам трпезе ситих - као основни мотив и обједињавајући фактор сваког левичарског покрета управо због те своје очигледности намерно гурнуто у страну, потиснуто "суштаственијим", "изворним" антагонизмима (између рада и капитала, нпр.) у тумачењима бораца за народна права, немогуће је порећи да том мистификацијом идеолози нове расподеле само стварају оправдање за сопствену егзистенцију.
Докази кроз досадашњу историју и праксу за то су исувише бројни: најпре, до комунистичких преврата долазило је само онда и у оним деловима света где је свеопшта беда, глад и немаштина била драстична - праг осетљивости преко кога су људи као друштвена бића спремни да крену у освајање сопствене судбине је најшире распрострањена јавна свест о биолошком крају који може бити спречен уколико се НЕКАЖЊЕНО домогну шпајзова богатих; разочарања која иза таквих крвавих будалаштина следе најчешће су била пресудни фактор за успех контрареволуција, а то је место где ускачу идеолози нове расподеле за дизгине враћајући истовремено необогаћене сиромашне од својих сапутнике у положај теглеће марве, правдајући то својом причом о "бољем путу" који само они знају.
Ова основна карактеристика свих револуција са економском мантром - да сваки живући човек има неотуђиво право на подједнак део материјалног богатства и да је први посао револуције да му то обезбеди тако што ће сво друштвено богатство да изузме од дотадашњих држалаца, стави на једну гомилу одакле ће свима да подели апсолутно једнако - не само да показује домашаје сваке социјалистичке/комунистичке борбе преко чега је све само отимачина коју условно вештији безобзирно практикују у борби за повољније сопствене позиције у једном абнормалном друштву потпуне хипокризије, већ и да свака таква револуција треба да се оконча најкасније тренутком успеха, јер је свако даље одржавање у животу само изврће у сопствену супротност, како у погледу постигнутих очигледних циљева (подједнака подела свег друштвеног блага - једнаке почетне позиције), тако нарочито у погледу оних "виших", прокламованих циљева - стварање система који ће бити бољи, хуманији, ефикаснији, богатији од оног који је револуцију "изазвао"...
На пример: "аграрна реформа", "експропријација експропријатора" и све остале, у суштини палијативне мере, усмерене на равномерну расподелу опште беде својим кратотрајним ефектима ограниченог домета само су продубиле економску кризу тамо где су проведене, јер су по својој природи биле деконцентрација капитала, крајње опасна мера по друштвено благостање и тако показале да широке масе нису заинтересоване да имају судбину у својим рукама, већ хлеб и вино у својим стомацима.
Даље, природни економски процеси који су након "развлашћивања капиталиста" и у условима социјалистичке економије уследили (као нпр. тежња за укрупњавањем капитала), а које идеолози нове расподеле нису могли да игноришу, па су покушали да их предухитре (измишљањем колхоза, солхоза, задруга и комбината у пољопривреди, друштвене/државне својине над фабрикама које нису могли да атомизују и поделе сваком раднику подједнаки број цигала, шрафова и зупчаника), показали су да управљање економском производњом подлеже истим правилима независно од титулара својине, те да је условно могуће водити успешан бизнис и у социјализму, уколико се управљачи понашају као капиталисти.
Такав пример имамо у једном предиоду поратне српске (и југословенске) економије, када је владајућа комунистичка гарнитура тај тренд препознала као "јачање техноменаџерских структура", али и у данашњој Кини (наиме, друштвенополитички систем тамо никоме у суштини не гарантује трајност својинских овлашћења, већ само тренутни положај бенефицијара одређеног дела друштвеног богатства које су нови кинески бизнисмени сами "створили"; наследивост таквог положаја не мења превише природу те институције), која је заправо постала огољени пример истинских намера идеолога (и практичара) нове расподеле - јебеш праведније друштво и слободног, афирмисаног сваког појединца, све се своди задобијање ауторитета државне власти и очување исте у својим рукама.


Poslednji put izmenio slawen dana Sre Jun 30, 2010 12:49 pm, izmenio ukupno 3 puta
avatar
slawen

Broj poruka : 5750
Datum upisa : 11.07.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: Кризирамо

Počalji  slawen taj Ned Jun 27, 2010 9:28 am

Дакле, идеја ми је овде да мало утуцам време причајући о две ствари:
1) да ли је нека нова расподела, нека свеопшта свецка револуција пожељна, прихватљива или ствар коју по сваку цену треба избећи, и
2) да ли је могуће исконструисати неки друштвени модел који ће на свим пољима дати боље резултате од ових које имамо у системима историјске и биолошке стихије.

Јер, очигледно је да се ради о две потпуно одвојене, међусобно независне ствари, где се заговорници другог става (ех, да сам ја нека власт, да видиш како бих ја то...) користе свеопштом несрећом да би постигли своје циљеве.

Ствар је елементарно проста: израчунајте колико вреде материјална добра која она "шачица" богатих користи у личне сврхе (виле, луксузни аутомобили, накит, уметнине, приватни авиони, крзнене бунде; занемарићемо околност да добар део тих ствари заправо има веома малу или нема никакву вредност изван система богати/сиромашни, нпр. дијамантске дијадеме) и поделите тај износ подједнако по глави сваког осталог, сиромашног. Видећемо да сиромашни тиме не добијају скоро ништа, док се на другој истовремено убија једини дејствујући мотивациони фактор зашто треба стварати богатства, односно зашто би ико своје послове водио оптимално ефикасно. Ово је старо објашњење и нећу се дуго на њему задржавати.
Такође, треба анализирати и хипотезу по којој би то "неправедно" заробљено богатство у рукама богате мањине требало "корисније" употребити у инвестицијама, подизању оптедруштвеног стандарда и сл. Ту се, прво, враћамо на бројке (који део те личне ствари чине у односу на онај преовлађујући део богатства ангажованог у репродукцији, односно колики би био стварни позитивни ефекат, а колика штета), а затим одлазимо и корак даље, па утврђујемо не постоји ли, у ствари, економска потреба да се део новостворене вредности извлачи из процеса реинвестирања ради повећања укупне ефикасности, а у то онда не треба дирати. Наиме, као што је економски идеално да увек постоји вишак, резерва радне снаге, значи непобитно је доказано да је за високу економску ефикасност било које привреде неопходно да одржава неки степен незапослености, исто тако је са становишта капитала неопходно одређени инос новостворене вредности, профита, који би могао бити реинвестиран у новом циклусу ради увећања производних ресурса који би тако обезбедили још већу добит која би поново била реинвестирана... дакле, неопходно је на одређени начин лимитирати обим реинвестирања да се не би та спирала прекомерно проширила, а то се постиже извлачењем дела добити из циклуса и њеним трошењем (у апсолутном смислу) на нешто сасвим непродуктивно. То није нова ствар и појављује се као још једна особеност друштвеноекономских односа у које људи ступају још од памтивека, па се сетимо само пирамида, кинеског зида, катедрала, мањих или већих, крсташких и некрсташких ратова и сличних скаламерија и рупа без дна (ту се негде смештају и Хитлерови и Рузвелтови јавни радови, премда их економисти тумаче искључиво кроз њихову другу, привидно супротстављену функцију, заправо природну реакцију - види под акцелератори и мултипликатори) које нису производ свесног деловања неког мага економске мисли жељног да тако коригује поједине макроекономске инструменте, већ природног друштвеног еквилибријума.
Тако долазимо до другог, важнијег питања, треба ли регулисање економских токова препустити тако неухватљивим, магловитим силама као што су биолошка потреба капиталисте да се економски збрине потомство и тако осигура продужетак своје лозе, потреби да се превари смрт (грубо речено), или ту треба (и у којој мери!) узети ствар у своје руке (те руке нису исте оне које држе богатство, у томе је суштина).


Poslednji put izmenio slawen dana Ned Jun 27, 2010 9:51 am, izmenio ukupno 2 puta
avatar
slawen

Broj poruka : 5750
Datum upisa : 11.07.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: Кризирамо

Počalji  slawen taj Ned Jun 27, 2010 9:42 am

Зашто сам нагласио ово последње (да су wanna be регулатори увек неки други људи, а не они који владају богатствима)?
Зато што су и богати у свом деловању руковођени мозгом, они промишљају пре него ангажују капитал у овој или оној области, све њихове акције (укључујући и оне погрешне, које су по дарвинистичком принципу избрисане из историје на којој стојимо) су свесно, плански предузете.
Па у чему је онда проблем.
У томе, истичу заговорници регулативе, што су интереси богатих супротни интересима свих осталих.
А ту се враћамо на причу о расподели друштвеног богатства. Тотални ћорак.

Наравно, нећемо ту стати.
Поћи ћу од претпоставке да је укупна резултанта свих тих позитивних и негативних акција господара богатства на скали од 1 до 5 негде око тројке. Дакле, поћи ћу од претпоставке да се на овај начин не постиже максимално ефикасно управљање привредом, те да је могуће постићи много виши степен ефикасности који би омогућио много виши степен свеопштег богатства, чиме би заправо задовољили ону прву потребу масе гладних и отклонили могућност њихове злоупотребе.
У оквиру тога позабавићу се питањем да ли је подизање ефикасности могуће у постојећем друштвеном систему, или је потребно стварање новог, укључујући и стварање "новог човека" (по Марксовом, Хитлеровом или Ничеовом моделу, свеједно).
avatar
slawen

Broj poruka : 5750
Datum upisa : 11.07.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: Кризирамо

Počalji  slawen taj Ned Jun 27, 2010 8:50 pm

На овом месту бих подсетио на свој експозе о стварању трећег сталежа (у неком од мегатредова, ко прати мој лик & дело, ако не, питаћемо службу по основу Закона о слободном приступу информацијама), који употпуњава овај мамбл-џамбл-кус-кус-паприкаш из популарне политекономије.
Наиме, стварање сталежа професионалних управљача био је важан корак у закуцавању ексера у ковчег класичног капитализма. Кад то кажем мислим да ће капиталистички начин производње, привређивања какав се формирао у последњих пар деценија остати исти све док су извори угљоводоникових флуида колико-толико доступни, али да ће наступање крупних промена у друштвеном систему будућег света бити уско повезано управо са наступајућом енергетском кризом.
Елем, подизање ефикасности капитала било је могуће стварањем слоја менаџера највиших нивоа, који доносе све одлуке о управљању премда њихова лична судбина није директно скопчана са судбином капитала којим управљају. Међутим, њихова судбина била је (макар у почетној идеји) одређена резултатима управљања туђим новцем, па је у тој корелацији основни механизам одговорности капиталистичке привреде био пресликан на однос manager - managed wealth.
У том смислу се не може говорити о било каквој битној промени.
За разлику од оне коју све више призивају свакојаки промотери нове расподеле, од Тома Толса до Дмитрија Медведева.
avatar
slawen

Broj poruka : 5750
Datum upisa : 11.07.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: Кризирамо

Počalji  slawen taj Pon Jun 28, 2010 6:48 am

Либерализам у свету, желели ми то или не, замењен је умереним (а понекад и сасвим неумереним) протекционизмом. Висок рејтинг инвеститорима више не гарантује сигурност инвестиција. Први пут за дуг низ година наглас и веома приметно почело се говорити о потреби структурних реформи не само у земљама у развоју, него, пре свега, у развијеним земљама. Недавно је било чудно чути да ће претња кризе сувереног дуга и буџетски дефицит прећи преко ивице управо у напредним привредама. Али данас је то реалност и ми смо се на то навикли.

У тој реалности мењају се економски модели, финансијска архитектура, технологије, социјални институти. Еластичност и способност адаптације – то су речи које се постале много популарније од појмова стабилности и предвидљивости. То не радује свакога, што је очигледно. Око тога се воде веома озбиљне дискусије. Једино што можемо да тврдимо апсолутно тачно јесте да се ми више нећемо вратити уназад...


То доноси јучерашња црна Политикаclickme
А у данашњој мало подгрева као ривалство са премијером (Путин), мало привлачи европски новац, но протурио му је и ово:clickme
... развијена финансијска индустрија представља за нас и средство и један од самосталних циљева модернизације. Развој финансијског центра у Москви је добар предлог за цео свет. То заправо показује и моје искуство контактирања с руководиоцима највећих банака, највећих финансијских структура. Ми видимо своју улогу у томе да заједничким снагама с другим водећим привредама света унапредимо архитектуру светског финансијског система, реформишемо међународне финансијске организације, стварамо нове стандарде регулисања финансијских тржишта.

Развој московског финансијског центра ће, надам се, омогућити да се битно учврсти позиција рубље као једне од могућих резервних валута....

Управо завршавамо формирање међународног консултативног савета, који ће, надам се, допринети формирању финансијског центра, његовом успостављању. У савет су позвани руководиоци многих великих банака и финансијских компанија света. Део њих је присутан у овој сали. Ми смо људи прагматични и схватамо колико је дугачак пут потребно још прећи да би у Русији настао прави конкурентно способни финансијски центар.
avatar
slawen

Broj poruka : 5750
Datum upisa : 11.07.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: Кризирамо

Počalji  slawen taj Pon Jun 28, 2010 5:07 pm

И сад ти буди паметан са овим задњим договореним предлогом закона усаглашеним између Конгреса и Сената, који би Обама требало да потпише до Дана независности.
avatar
slawen

Broj poruka : 5750
Datum upisa : 11.07.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: Кризирамо

Počalji  slawen taj Sre Jun 30, 2010 1:09 pm

...ди сам оно стао?
Ах, да, код ефикаснијег управљања капиталом. Дакле, могуће је.
Но, је ли то и добро, укупно посматрано?
Као што сам рекао, у скоро сваком тренутку људске историје било је нужно извлачити део друштвеног богатства из процеса реинвестирања (кад кажем богатство ту мислим на све што има економски исказиву вредност: робовски рад, енергенти, сировине и готови производи, новац и његови деривати, храна....) да би се избегло оно стање које је довело до свих садашњих ломова и економских криза: несавладивог дисбаланса између зрелости једног друштвеног система и продукционог потенцијала неке гране или комплетне привреде.
То популарно зову мехурима тамо по америкама, покушавајући да опишу неколико особина сваког таквог циклуса које је могуће опажати споља: нагли, убрзани раст до кога долази прекомерним упумпавањем нових инвестиција и слабашни омотач који све то држи на окупу, у функционалној вези.
Е, шта је у ствари тај омотач?
avatar
slawen

Broj poruka : 5750
Datum upisa : 11.07.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: Кризирамо

Počalji  Hate mail taj Čet Jul 08, 2010 10:12 pm

Consent.
avatar
Hate mail

Broj poruka : 1521
Datum upisa : 27.02.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Кризирамо

Počalji  slawen taj Pet Jul 09, 2010 8:03 pm

Открити тачну формулу те сапунице представља свети грал инвестиционог банкарства.
Уопште се не претварам да ја то могу, или чак да то хоћу да покушам, онако алхемичарски самопоуздано погрешно (премда је алхемија својевремено била једна озбиљна наука). Уосталом, чак и да на то случајно натрапам, да ли би ме ико узео за озбиљно, кад такво нешто нудим овако, џабака? Само би ми се смејали. Или би ме затукли, што бих вероватно и заслуживао.

Дакле, можемо чисто приче ради (дуго кишно лето је тек почело) да лицитирамо са главним састојцима. И онда да се вадимо да фале они који се пред крај додају тек капљицу-две, али који мењају све....
avatar
slawen

Broj poruka : 5750
Datum upisa : 11.07.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: Кризирамо

Počalji  amans* taj Uto Okt 12, 2010 7:24 am

slawen ::
Међутим, Том се одважио путевима политичке економије и беспућима економске политике.
Па позива богате да допринесу борби спроћу кризе.
Нешто као стезање каишева од крокодилске коже....

pig

:)
avatar
amans*

Broj poruka : 1003
Datum upisa : 04.02.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Кризирамо

Počalji  slawen taj Čet Okt 21, 2010 9:57 pm

America is quite literally for sale, at rock-bottom prices, and the buyers increasingly are the very people who scored big in the oil bubble. Thanks to Goldman Sachs and Morgan Stanley and the other investment banks that artificially jacked up the price of gasoline over the course of the last decade, Americans delivered a lot of their excess cash into the coffers of sovereign wealth funds like the Qatar Investment Authority, the Libyan Investment Authority, Saudi Arabia's SAMA Foreign Holdings, and the UAE's Abu Dhabi Investment Authority.

Amans*, јел' читаш Ролингстон?
avatar
slawen

Broj poruka : 5750
Datum upisa : 11.07.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: Кризирамо

Počalji  Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu