Mind game revival (restoration to life)

ЈА:
Колективни карактер.
Менталитет.
Зови га како хоћеш, постоји ли то уопште?

Наравно да постоји.
И то не само код Срба, запамти!

Развој личности (емоционалног склопа, интелигенције и др.) зависи од наслеђа, преднаталног развоја и, коначно, од друштвеног окружења у коме дете, то јест личност расте.
Да поновим, од друштвеног окружења, које је, пак, комплексна целина насумичних и циљно одабраних сензација.
И та друштвена целина се у савременим условима дефинише као нацинална држава, а затим и као један њен део.
Отуда се говори о менталитету Срба и карактеру чарапана или шумадинаца или Лала.

Е, сад, то ниуколико не значи да је сваки становник неке области исто направљен (к'о личнос', разуме се) и да ће исто реаговати на исте спољашње надражаје и исто да мисли и све оно што је будаласти Цвијић натруковао тамо у оној његовој будаластој књижурини.
Не.
То само значи да се онај утицај који је имало друштвено окружење на развој сваког појединца може испољити као неки филтер кроз који ти појединци примају импулсе из спољашњег света и кроз који у тај исти свет шаљу своје реакције.
Значи, друштвени утицај на сваког појединца је по свом интензитету и ефектима резличит, зависно од структуре конкретне личности и садржине коктела многоструких деловања у оквиру тог феномена (а то сам намерно горе изоставио јер је чиста смарачина), нпр. породица, улица, школа, црква итд.
Али је евидентан код свих припадника одређене популације, па га је стога и могуће препознати.
Значи, неће сваки Италијан да буде кукавица, али њихово схватање храбрости и кукавичлука је нешто што условљава и предетерминише начин реаговања на симетричне ситуације којма су изложени, рецимо, Турци.

Не знам колико сам био јаснији....

(А ти се ионако не бројиш. Ем живиш тамо, ем шурујеш са њима...) Mr. Green Mr. Green Mr. Green Mr. Green Mr. Green Mr. Green Mr. Green

ЈА:
Немој да се одмах вређаш, можда сам почео поново да брљавим од овог раног устајања и силног поврћа, но, са друге стране

кад ти кажеш "бројиш ли се ти" то има некако тежину уранијума, официјелност Јована Хаџића и ефекат пет шамара уз пола кофе леда.

Дал' се у људе бројим?
Или у Србе?

Сад, кад ово прочитах, звучи ми као резолутивни услов: или - или.
Ако си једно, тешко можеш бити друго.

Као она враголија Б92, коју разне будале годинама после стварно пришивају Патријарху.
А признало да је монтажа, па и поред тога стока ће пре у глупост, беду, незнање и све друго на своју бруку да се закуне, него што ће људе да прихвати каквим јесу, чак и онда кад су им сумњиво немогуће чисти.

Одох у бестрага......

ЈА:
Даклем, за свој велики кам-бек, беејби кам-бек.... морао сам да одаберем топик који својим квалитетом одскаче (где си сад са својом борбом спроћу једначења по звучности?) од осталих конфекцијских и галантеријских нуспроизвода каналисане логореје ми.

Па, ете ме.

ЈА:
И замисли сад ти мене, седим за рачунаром са Матијевићевом бачком кобасицом у шиптарској лепињи (подмукла иредента ми је отупила патриотске осећаје и компромитовала борбени морал својом пекарском емиграцијом, али о томе и утицају грицкалица у ситне сате на судбину цивилизација у опадању други пут), у старој, дрљавој, скроз раскопчаној каро - фланелској кошуљи до изнад лаката заврнутих рукава о коју сам до малопре брисао неке четкице кинеске производње док сам свој презир према банализацији постмодерне оличеној у оном београцком дркоману Младомписцукакосезове његовим свођењем те, у суштини стилске вежбе, а не конзистентног уметничког правца на "цитате" као изговор за класично лоповисање и сопствену јаловост и глупост (".... и ккккажем јјјја њима да је тај БББББуњуел и пппплагијатор, и кккомпилатор, и да је диррреккктно кккрао од ооовога ЕЕјзенштајна...") тако што сам Светог Ђорђа приказао у најбољем маниру стрип-арта са нападним призивањем Каравађовог 'апшења Христа, јеби га, не укалапа ми се тематски уснула Мадона, а тако бих волео да могу негде да уденем ону пуноћу меса њојзиних усана и ону тананост очних капака, у исто време, какав колосалан контраст, две тако путене крајности егзистирају заједно, тако близу једна друге на истом платну, а не потиру се....

ХЕРЦЕГ:
slawen wrote:
... у исто време, какав колосалан контраст, две тако путене крајности егзистирају заједно, тако близу једна друге на истом платну, а не потиру се....


Врло, врло интересантно!

ЈА:

Ја кад га напишем....

ЈА:
Одем понекад на један форум, где су се "самоорганизовале" младе демокрацке снаге после масовног напуштања Б92 због цензуре и незадовољства престрогом администрацијом.

Имају модератора и на депонији! Shocked Shocked Shocked
".... и у паклу мора да буде неки систем, а у тај систем смо ти тато, ти бато и ја!"

Интересантно, како су шездесетосмашке фрустрације провалиле кроз њихове идеолошке хумункулусе.
То може бити неки шири, да не кажем одмах баш општи феномен.

Хммм....

О томе ћу!

ЈА:


Али пре тога, о лажним изборима и лажним темама.
Дневнополитички.

Идемо на прецедничке изборе.
Јупи!
Кад?
Ево, чим легалистички изподоносимо неке законе.
А Косово?
Шта Косово?
Па зар неће да утиче на резултате избора?
Ма шта ви то причате? Какво Косово? Коме бре звижде јаја за Косово(м)? Ево, ја први. Јел' ми било смешно кад Вања Булић ономад на РТС-у у ударној емисији рек'о: "Кад у Призрену на аутобуској станици разговарају Србин, Шиптар и Турчин док чекају аутобус, ви не можете да их разликујете: говоре исто, имају исте оне њихове фаце, чуче исто док чекају исти аутобус..." Било. И не само смешно, жива истина, па само кад човек.... а шта оно беше тема? А, избори. Не, тема Косова неће претерано да утиче, по нашим проценама на резултате избора, између осталог зато што су видни резултати наше коалиционе владе на мирном и договорном решењу кризе у нашу корист, у чему уживамо свестрану подршку Русије, ето, прошао је 10. децембар и шта је било - ништа, а ништа неће ни да буде, има да вас јашемо и давимо поводом тог Косова још 'иљаду година, а ако не буде Косова, направићемо друго, још лепше и старије.
Оно, могло би да се деси да незадовољници, којих је увек мањина, додатно изфрустрирани нашом тактиком око коначног статуса наше јужне покрајине (познате под колоквијалним називом гњави к'о пијан пичку) своје гласове дају СРС, што би могло да буде незгодно, јер већина ових што су до сада гласовали за нас не би ни у лудилу изашла на изборе, па изјебали смо их до сада сваки пут, ево погледајте само последње парламентарне изборе када су гласачи ДС изашли на изборе да Коштуница НЕ би поново био премијер, јој какве су то будале, али хајте, заборавимо то сад и окренимо се будућности, која по нашем програму има да бидне светла или неће ни да је буде, дакле, нама је могући проблем слаби одзив, у којим условима би привремени/резервни председник скупштине Тома Николић могао да добије толико гласова да не би успео да слаже ко ономад око референдума за Устав, ипак је друга ситуација, дакле, да не доводимо у непријатну ситуацију човека, ипак је он са наше стране, ево ту је Чеда, он ће малко да фингира политичку борбу и тако да баци повољно светло на Болета... како којег болета, па оног великог, горилко га још зову, јесте, јесте, тај је, ха, ха, ха....

А чиме ће то Чеда да привуче пажњу?
Удариће по богаташима. Ево, Мишковић сам хоће, каже годиће му негативан публицитет.
Шта, није доста? Не гађа праву циљну групу, ове наше што треба да изађу на биралишта? Погодује оним Томиним јаудима?
Па онда ћемо Пешчаник.
И двапут, ако треба, док се не прими. Слободно нек тамо неки крезуби, са пола-пола у стомаку (пола кила прасећег и пола литра љуте препеченице) и, ако може шубаром на глави, али да се лепо види на снимку, избубеца неког од оне жгадије: Перу, или оног крмка, ма може и Васкета, добар је он и лојалан, спреман је да за службу издржи и много више.
И нека се прикључе са обе стране звучна имена. Што више, то боље. И да траје, немој као са Делтом - чудо за три дана.

Нек народ види да нема другог избора, већ да изађе на изборе!

ЈА:
Јбт, малопре, док сам у колима чекао да се неки идиоти макну с'пута, имао сам у глави сјајну причу.
А сад не могу да је се сетим, да ме убијеш.

ЈА:
Има једна реклама где класична просторепродукована нуклеарна породица (ћале децентни господин на измаку средњег доба, кева добро држећа, деца различитог пола и-ха-ха тинејџери) седа у ауто, пушта музику, а онда у савршеном блаженству невероватно срећни сви климају главама у ритму песмице "...I wanna fuck you in the ass....". И то траје непријатно дуго.
Порука је Научите енлески! (у тој и тој школи језика).

А може да буде и Зајебите снове.
Дођи себе, Србине!





Реклама је финска, мислим.

ЈА:
Колико је остало од тих који су веровали да нас тамо негде, у Европи, чека рај на земљи, а испоставило се да они само хоће да нас јебу у дупе?


Ево, радим нешто и слушам ТВ где у Утиску недеље гостују три независна политичка аналитичара: један Војин, један Болетов и један Чедин.
И причају они тако опет и као лицитирају, па се још уживели, молим те, циганче се ко на пијаци, онај Војин ће оном Болетовом "па и прошли пут је било тесно, а није било Косова, да није било наших гласова (читај: крађе) не би ни онда победио Тому, немој се зајебавате иначе неће вам дамо наших шестохиљада гласова", а Болетов узвраћа "е, боли нас ћоше, ти ваши ће сами да нам дођу, ви сте потрошени к'о палома сто листића, сви ће ти да вас напусте колќо сутра, јес' да су обични кулови, али се броје као и ови остали, исто", елдепаш се на кварно убацује и обећава "њихових" двеста хиљада, али под неким ситним условима....

И сви се плаше мале излазности. Хехехехе....

За то време по хитном поступку пичи у процедуру неки закон о приватизацији великих система - ЕПС, НИС, ПТТ и сл. По којем је мој део некадашње Социјалистичке Републике Србије, која је цела била друштвено власништво, дакле и моја на равне части са свима осталима - хиљаду евра! И то не у кинти, већ у шатро деоницама.
То значи, пошто је и тада и сада Србија имала/има цирка седам - осам милиона душа, да нам цела држава вредела седам - осам милијарди еврова!

Ретко јефтина.

ЈА:
И тако, у лажној земљи Србији, на лажираном гласању поводом лажног избора - лажни председник против своје лажне опозиције - лажних четири и по милиона лажних Срба.....

Ма, дошао сам у онај стадијум гађења да више не желим да се бавим детаљима.

ЈА:
Након гађења дошао је тежак грип.
Најеб'о сам к'о жути.

ЈА:
То ти је ризик са свим најексклузивнијим клубовима. Хехехе...
Најбоље волим ове суперлативе: најоптималнији, најсвечанији, најлуђа....

Даклем, ми смо најексклузивнији локал. Затворенији од Розенкројцера, пробирљивији од швецке академије, много дубље сумњичави него Стаљин и виших захтева од самога Бернара Шоа.
Од нас је можда жешће само једноперсонално друштво!
Види, кад се човек бави овако лепом науком као ја што радим, она му неумитно узврати ситним или крупним радостима: крупне држимо на паркингу; у ситне убрајам здрав смех због будалаштина којих је наше право непресушан извор.
Тако у нас постоји једночлано друштво.
И ником не смета.

'Де си, бре, мала, па нема те ко герме!.....

ЈА:
Некоћ се овде поставило питање "Шта после гађења?".

Обзиром да су у то време објективне тешкоће и субјективне слабости условљавале да се окренемо другим стварима, а надирући проблеми приморали да се ангажујемо на другим фронтовима, то нисмо били у прилици да речену тему отворимо за ширу дискусију, чиме је јавност остала прикраћена за одговор на једно, заиста суштинско питање.

Јер, ако ичег има после гађења, то мора бити неки спектакуларни реванш, неко сваспашавајуће и сверешавајуће финале које се у тој, наизглед беизгледеној ситуацији пролама као деус екс макина али не о'зго негде, већ из главе згађеног субјекта, нека илуминација којој је, због природе њене потребан известан период потпуног мировања, малтене утучености после сатирућег чина гађења, време у ком садимо млади лук и бројимо ласте, док нам изненада, док кречимо шупу или пецамо на пловак одједном не сине!
Наша се психа сво време са проблемом - згађивачем рвала чистим грчкоримским стилом, иако је противник на кварно, кад судија не гледа применио и неке древне пеливанске трикове, бацали су се по широким струњачама наше подсвести и тамо и овамо, узаман, све док у ко зна ком покушају да га обали на плећа и клекне на груди наш гениј није открио слабу тачку, прапочетак свега, крај конца једног поголемог клупчета, или још боље ситно штриканог џемпера, као у цртаћу, па сад парамо и парамо....

Е, до тог тренутка још нисам дошао.
Као Филаес Фог који је јуче слетео у Британију убеђен да је стигао са нешто мало минута закашњења, посвећен сам тјеловјежби коју сам због авантуре запустио - истежем федере на дубокој фотељи крај прозора и мљацкам неки Гленстаг уместо дарџилинга.
Не журим да одем оним гњидама из клуба на ноге, појавићу се тамо у моје уобичајено време, али не стрепим ни мало. Мислим да они већ славе - ја сам банкротирао, ћифтинство, антихеројство и ситно зихераштво је тријумфовало, цео свет се угасио и ја сам, коначно, отрежњен.

Још нисам свестан да сам пробио часовну зону.....

ЈА:
Не ГДЕ, него КАКО.

ЈА:
Са изборима је у директној вези статистика.
Најдиректнијој! (из збирке омиљених суперлатива)

Не, нећу поново да тупим о томе како би изборни процес требало изменити тако да више буде забава за народ, са можда неком прикладном лутријом или другим спортско-културним садржајима, а да бирање, резултате истога и њихово објављивање у потпуности препустимо ЦЕСИД-у/ЦЕМИ-ју: другим речима, да позиви за гласање буду нека врста лоза, срећке или улазнице за концерт највећих звезда естраде са закуском, а да гласач уз све те погодности уопште не мора ни да гласа. Тиме би се постигла и знатна уштеда - уместо четириипо милиона сендвича и конзерви Хајнекена, отишло би само реалних дваипо-три, и то кад је лепо време за изборе.

Кад сам поменуо статистику, то значи да сам о њојзи хтео афирмативно да говорим.
Ево, на пример, статистика у саобраћају.

Он - борд компјутер у мојој седамнаестогодишњој Шкоди показао се као мудра инвестиција и непресушни извор значајних статистичких података.
Наиме, та корисна справица рекла ми је да сам веома пажљив и умерен возач, запушивши тако уста свима осталима који ме знају, видели су како возим и преживели тренутак у коме су ми рекли да сам манијак.
Дакле, просечна брзина вожње једног "манијака" по земљи Србији је 41,3 км/х у протеклих два'ес дана.
На пређених нешто више од 2.000 километара, укључив и четири пута до престонице и назад аутопутем, што је цирка 1.300 км и једну турнеју по Шумадији & Поморављу од око 200 км. Тиме сам себе квалификовао у категорију надпросечних возача Србије (НВС), који три пута више возе на "отвореном" него у граду.
Што значи да сам ресто од око 500 км провезо по градовима миле отаџбине (БГ, КГ, КВ, ЧА, ПА) просечном брзином пужа.
Е, сад, кад неко надпросечан пичи по овој од Бога проклетој држави просечном брзином од 40 км/х, шта раде они просечни.

Одговор је: крећу се брзином воловске запреге.
С волови у 21. век.

Тако се вратисмо изборима.

ЈА:
Двијетисућите, кад обалисмо Слоба, од најранијег јутра се чекало у дугачким редовима пред биралиштима, којих је било више него што их има данас по Србији.
Гужве су биле толике да је у 8 сати навече пред свим биралиштима остало по 50 - 100 људи који нису стигли да гласају, па су бирачки одбори од тих лица која би се затекла на биралиштима у време затварања покупили личне карте, да би само они, а не и неки који би касније дошли могли да гласају, што је знало да се отегне и до девет сати.
На тим епским изборима гласало је једва нешто преко пет милиона људи, илити 67%.
Том пригодом Војислав Коштуница освојио је 2.474.392 или 48,96 гласова.
И био дууууго, дуго најпопуларнији политичар у Срба.

А сада је Борислав добио четириипо милиона гласова, скоро по пола Борис и Томислав.
Ономад, кад је Борислав излазио на изборе, једва намакао 3.180.000 - Боле 1,7 М и Тома 1,43М.

А онда је дошао хисторијски, преломни тзв. Референдум за тзв. Устав тзв. Србије.
Два дана и ноћ између.
Узаман.
До пет поподне другог дана изашло цирка 27% уписаних - 1,7М.
На разноразне телевизије изилазе разноразни љигавци и вапију да се гласује.
Да ли је то помогло?
Хау јес ноу!
Одједном, навалица бирача.
Голим оком невидљивих.
Само бирачки одбори могу да их детектују. И то не сви чланови бирачких одбора, већ само они прекаљени, Чедини елдепаши то очито нису, не виде те милионе уставогласатеља, већ се буне и снимају тајно мобилним телефонима. Записују где су фалсификовани спискови. Наравно, тамо где седе у одборима, а то није свуда, само у 50 - 60% њиха.
После су, наравно, кад и Чеда поново примило у игру ("казаћу вас мами, ако ме не пустите да и ја шутирам") схватили да су погрешили; млади људи, неискусни, шта знају талибани шта су избори....
Елем, све би то било сумњиво, да се истовремено са реком гласача која је хрупила на биралишта на телевизији није појавио један еМ-Пи (из ДСС) који је објавио да је тако мала излазност до тада заправо била производ чисте статистичке грешке, односно различитог метода обрачуна гласова.

Јебем ли им мајку!

Јер, као што обично бива у трафикингу и проституцији, битно је само прво силовање.
После иде глат.

Е
Да у Србији лажна власт/опозиција има паметних умова на располагању, говоре сви потоњи избори.
Из чињенице да су за Референдум једва натегли 50,3% зато што су почели да краду тек у последња три сата гласовања, лажњаци су извукли важну поуку: са крађом се почиње одмах по отварању биралишта, а још боље и пре него што избори буду расписани.

Тако је било за парламентарне лани, тако је са председничким сада.
И нема главобоље.
Што би рекао један мој приватни демократа - Јес', али сада ми бројимо (извађено из контекста:Коштуница против Лабуса, тема је био ненормалан бирачки списак са све Шитарима; међутим, држим да је потпуно применљиво, нарочито што време само квари људе, чинећи их из то и старијима).

Дакле, четириипо милиона српских гласача чекало је у недељу у редовима на препуним биралиштима да заокружи једног од двојице кандидата: прозападног демократу Тадића или његовог противника, чврсторукаша и десничара Николића. Овде је свака реч сува истина.

Очи моје лажљиве.

ЈА:
А све ми се чини да има ту нека грешка.
Сад, јасно је мени да је тзв. међународној заједници стало до тога да у Србији бар неко време, док се иста не приведе намени, на власти буду неки кооперативни, макар били и шугави, к'о ове тзв. демократе.
И јасно ми је да су те тзв. демократе себи скројиле пасент опозицију, отправивши Слоба и Шекија у Хаг и устоличивши Банета Ивковића, Дачића и Николића.
И да том опозицијом више плаше €вропу, него своје присташе, па и чланство, које су ухлебили по разноразним управним одборима, секретаријатима и надлештвима.
И да поред тако ригидне опозиције која заузима крајњу тачку на идеолошкој клацкаЉици ниједна друга опозиција, неки нормални који би се евентуално* појавили, немају никакве шансе.
И да то личи на друге земље западне демократије.
И да су лажна власт и лажна опозиција овде дело једне те исте екипе.
Али ми није јасно како нико из те тзв. међународне заједнице и €У не види да екипа нису Мишковић и Беко (као што су тамо Карлајл и СтандардОил), већ да су и они само играчи за плави клуб.

Ово је још увек, више него икада, удбашка творевина. Полицијска држава.
Ову земљу воде најглупљи људи, лица из вица.
Овом земљом управља Служба.

А то није добро.



*Ово "евентуално" је заправо чисто теоријски модел, немогућ у реалним условима.