Sad, odavLe...
4 posters
Strana 1 od 4
Strana 1 od 4 • 1, 2, 3, 4
Sad, odavLe...
Отворим јутрос неке "наше" новине (интернет издање).
После стотинак секунди ми се изненада смучи, без видног разлога, па променим саИт.
Један сасвим О.К. лик из старе отаџбине (изузев што има изражен шпрехфелер који се експоненцијално појачава после сваке наредне чашице) на Фејсбуку качи тзв. духовите, антимотивационе постере (углавном са Вукајлије), па 'ајде да погледам.
Код треће слике већ схватим да нешто није како треба.
Та доза агресије у насловима, у употребљеним изразима, у погледу на свет...
Аупичку материну, шта је ово?
Није бре било овако док сам био тамо. Или јесте?
Вратим се новинама. Око ми запиње све чешће за све ружније речи, огољену простоту, нескривени малограђански утилатиризам, натегнути циљани цинизам који је много више анимализам...
Опет Вукајлија - ЛЕЛЕ!
Шта ми то уради Америка од моје лепе главе и моје лепе земље?
После стотинак секунди ми се изненада смучи, без видног разлога, па променим саИт.
Један сасвим О.К. лик из старе отаџбине (изузев што има изражен шпрехфелер који се експоненцијално појачава после сваке наредне чашице) на Фејсбуку качи тзв. духовите, антимотивационе постере (углавном са Вукајлије), па 'ајде да погледам.
Код треће слике већ схватим да нешто није како треба.
Та доза агресије у насловима, у употребљеним изразима, у погледу на свет...
Аупичку материну, шта је ово?
Није бре било овако док сам био тамо. Или јесте?
Вратим се новинама. Око ми запиње све чешће за све ружније речи, огољену простоту, нескривени малограђански утилатиризам, натегнути циљани цинизам који је много више анимализам...
Опет Вукајлија - ЛЕЛЕ!
Шта ми то уради Америка од моје лепе главе и моје лепе земље?
slawen- Broj poruka : 5851
Datum upisa : 11.07.2009
Re: Sad, odavLe...
Један сасвим обичан амерички паркинг.
[You must be registered and logged in to see this link.]
Школице.
[You must be registered and logged in to see this link.]
Школице.
slawen- Broj poruka : 5851
Datum upisa : 11.07.2009
Re: Sad, odavLe...
slawen ::Отворим јутрос неке "наше" новине (интернет издање).
После стотинак секунди ми се изненада смучи, без видног разлога, па променим саИт.
Један сасвим О.К. лик из старе отаџбине (изузев што има изражен шпрехфелер који се експоненцијално појачава после сваке наредне чашице) на Фејсбуку качи тзв. духовите, антимотивационе постере (углавном са Вукајлије), па 'ајде да погледам.
Код треће слике већ схватим да нешто није како треба.
Та доза агресије у насловима, у употребљеним изразима, у погледу на свет...
Аупичку материну, шта је ово?
Није бре било овако док сам био тамо. Или јесте?
Вратим се новинама. Око ми запиње све чешће за све ружније речи, огољену простоту, нескривени малограђански утилатиризам, натегнути циљани цинизам који је много више анимализам...
Опет Вукајлија - ЛЕЛЕ!
Шта ми то уради Америка од моје лепе главе и моје лепе земље?
Seriously, деда, cut the bullshit. Већ бринем.
ВЈТ- Admin
- Broj poruka : 1340
Datum upisa : 11.07.2009
Re: Sad, odavLe...
Кад ти кажем, пиле, Бога ми.
И није само да ја тако...
Мора да нешто стављају у храну.
И није само да ја тако...
Мора да нешто стављају у храну.
slawen- Broj poruka : 5851
Datum upisa : 11.07.2009
Re: Sad, odavLe...
На пример, видим сад тамо [You must be registered and logged in to see this image.]
Прво 'тедо да упитам кад су пре стигли да направе толике музеје откако сам ја отиш'о, па се сетим да сам лично био у два - 21 Октобар (нема везе са Русима и осталим комунистима, наиме на тај дан су Немци '41 побили силан народ и приде још и цело одељење најстарије српске гимназије) и Народном (у више наврата, јер ми другар тамо ради, а и имао сам један случај кад су моју клијенткињу изуједали неки кучићи луталалице баш испред музеја; последњи пут кад је била изложба слика Оље Ивањицки, њојзин поклон граду у коме је похађала поменуту Гимназију, мислим да је била последња и Ољи за живота јој). Онда ми паде на памет да и Застава сигурно има свој музеј, то је прво била Тополивница, као кроз маглу се сећам да су нас тамо једном водили кад смо били 3. или 4. основне и показивали нам оне пушке и муницију, неке куке, ченгеле и остале алатљике за производњу.
И то је то.
Сем ако у музеје не рачунају и ону закључану кућу у селу Драча у коју су мештани (т.ј. сељаци) натрпали којекаквог отпада и старудије које су хтели да се курталишу.
Па чак и са тиме, погле'јте бре онолики програм, а све за једну ноћ.
Аман.
А ништа не може да се прочита. Није што су словца ситна, него то нагурало садржаја. Па Влада Пауновић, са чијег Фејсбук налога ово преносим, морао да сразмерно смањи слику, јербо мали је Фејсбук за толики друштени хепенинг.
И најцрње од свега, што ја знам те људе, тзв. организаторе.
Старији чланови овде сигурно памте (ти си ме Пиле баш питала да не измишљам случајно), качио сам ја биографију једнога од њих, директора Народног музеја, панкера Стаменка.
Тај геније је у међувремену завршио свој епохални посао - ограђивање дела плаца на коме се налази музеј (за шта му је требало само два мандата), па је ваљда понет неимарским заносом ударио и нови цреп на Амиџин конак, једину преосталу (до тог захвата) аутентичну грађевину из времена Кнеза Милоша, коме је Крагујевац био престоницом.
Директорка Музеја 21. Октобар је, колико ме памћење служи, Славица Коминац, СПС кадар из Слобиног времена. За све је бог дао, сећам је се са једног интервјуа за "Таково" осигурање, кад су је Мирко (председник на комисију и народни посланик СПО, ) и Драган (газда, финансијер ДС и Лабусове жене) гледали са нескривеним чуђењем - било је то почетком 2001, она таман остала без посла, тешко време за њих било, па се сетила да има диплому правног факултета. После се мислим убацила у Чистоћу или Зеленило, нисам баш пратио... па јопет у Музеј.
Не знам само ко је директор Етнографског музеја села Драче. Но...
Прво 'тедо да упитам кад су пре стигли да направе толике музеје откако сам ја отиш'о, па се сетим да сам лично био у два - 21 Октобар (нема везе са Русима и осталим комунистима, наиме на тај дан су Немци '41 побили силан народ и приде још и цело одељење најстарије српске гимназије) и Народном (у више наврата, јер ми другар тамо ради, а и имао сам један случај кад су моју клијенткињу изуједали неки кучићи луталалице баш испред музеја; последњи пут кад је била изложба слика Оље Ивањицки, њојзин поклон граду у коме је похађала поменуту Гимназију, мислим да је била последња и Ољи за живота јој). Онда ми паде на памет да и Застава сигурно има свој музеј, то је прво била Тополивница, као кроз маглу се сећам да су нас тамо једном водили кад смо били 3. или 4. основне и показивали нам оне пушке и муницију, неке куке, ченгеле и остале алатљике за производњу.
И то је то.
Сем ако у музеје не рачунају и ону закључану кућу у селу Драча у коју су мештани (т.ј. сељаци) натрпали којекаквог отпада и старудије које су хтели да се курталишу.
Па чак и са тиме, погле'јте бре онолики програм, а све за једну ноћ.
Аман.
А ништа не може да се прочита. Није што су словца ситна, него то нагурало садржаја. Па Влада Пауновић, са чијег Фејсбук налога ово преносим, морао да сразмерно смањи слику, јербо мали је Фејсбук за толики друштени хепенинг.
И најцрње од свега, што ја знам те људе, тзв. организаторе.
Старији чланови овде сигурно памте (ти си ме Пиле баш питала да не измишљам случајно), качио сам ја биографију једнога од њих, директора Народног музеја, панкера Стаменка.
Тај геније је у међувремену завршио свој епохални посао - ограђивање дела плаца на коме се налази музеј (за шта му је требало само два мандата), па је ваљда понет неимарским заносом ударио и нови цреп на Амиџин конак, једину преосталу (до тог захвата) аутентичну грађевину из времена Кнеза Милоша, коме је Крагујевац био престоницом.
Директорка Музеја 21. Октобар је, колико ме памћење служи, Славица Коминац, СПС кадар из Слобиног времена. За све је бог дао, сећам је се са једног интервјуа за "Таково" осигурање, кад су је Мирко (председник на комисију и народни посланик СПО, ) и Драган (газда, финансијер ДС и Лабусове жене) гледали са нескривеним чуђењем - било је то почетком 2001, она таман остала без посла, тешко време за њих било, па се сетила да има диплому правног факултета. После се мислим убацила у Чистоћу или Зеленило, нисам баш пратио... па јопет у Музеј.
Не знам само ко је директор Етнографског музеја села Драче. Но...
slawen- Broj poruka : 5851
Datum upisa : 11.07.2009
Re: Sad, odavLe...
Сад, одавле, мој ми бивши живот изгледа тако стваран:
DRAMA PORODICE MUŠIKIĆ
Pet godina čekaju na odgovor o smrti sina
Vuk Z. Cvijić | 15. 05. 2012. - 21:08h | Foto: M. Perić | Komentara: 40
BEOGRAD - Aleksandar Mušikić (57) umro je pre više od pet godina usled zadobijanja teških povreda, a do danas nije utvrđena istina da li su ga povredili policajci, kako tvrdi njegova porodica i prijatelji, ili se sam povredio, kako navode u policiji.
Suđenje po privatnoj tužbi Milene Banovački, majke Mušikića, protiv dvojice policajca iz policijske stanice na beogradskoj opštini Vračar Milisava Todorovića (30) i Miloša Stojanovića (44) nikako da započne zbog optuženih i njihovih branilaca.
Do sada je odloženo šest puta zaredom, prvi put 12. aprila 2011, a poslednji put juče, jer nije došao optuženi Todorović.
Mušikić, koji je bio pilot i instruktor padobranstva, nije bio kriminalac niti je ikada bio u sukobu sa zakonom, a policija je pozvana zbog porodičnih nesuglasica. Naime, Mušikić je 4. aprila 2007. otišao do stana bivše supruge I. M. sa kojom je tada bio i njihov desetogodišnji sin.
U porodici Mušikića tvrde da on nije dao saglasnost da dete ode s majkom u Nemačku na duže vreme. Tog dana je pokušao da ih spreči da odu, tako što je legao na taksi vozilo u kojem su bili.
Njegova bivša supruga je pozvala policiju. Taksista Zoran Kostić svedočio je u istrazi da su policajci počeli da udaraju Mušikića, zatim da su ga oborili na zemlju i stavili lisice na ruke.
Prema svedočenju Kostića, sve je to gledao tada desetogodišnji sin Mušikića, koji je plakao i vikao: „Ubiće ga, šta mu rade.” Policajci su priveli Mušikića u stanicu na Vračaru. Mušikić se žalio da mu nije dobro, pa su ga policajci odveli u Urgentni centar, gde su konstatovane lakše telesne povrede. Posle bolnice ponovo je priveden u stanicu, ali je ubrzo pušten.
Članovi porodice i prijatelji Mušikića, koji su sa njim razgovarali neposredno pre nego što je preminuo, tvrde da su ga u policiji ponovo tukli kada su ga vratili iz Urgentnog centra i da je tada zadobio teške telesne povrede.
Sledećeg dana 5. aprila 2007. Mušikić je otišao na VMA. Tamo je konstatovano da je imao krvni podliv na levoj strani leđa u visini bubrega i da su mu slomljena rebra. Takođe je rendgenski utvrđena povreda desnog plućnog krila.
U otpusnoj listi sa VMA se navodi da je 8. aprila medicinska sestra pronašla Mušikića u toaletu bez svesti, nakon čega je pokušana reanimacija. Preminuo je u 7.50 časova tog dana.
Odlaganja
- 12. aprila 2011.
- 19. maja 2011.
- 1. jula 2011.
- 12. decembra 2012.
- 22. februara 2012.
- 14. maja 2012.
Овде је црвено боја за србски сељачко-комунистички псеудоцинизам.
DRAMA PORODICE MUŠIKIĆ
Pet godina čekaju na odgovor o smrti sina
Vuk Z. Cvijić | 15. 05. 2012. - 21:08h | Foto: M. Perić | Komentara: 40
BEOGRAD - Aleksandar Mušikić (57) umro je pre više od pet godina usled zadobijanja teških povreda, a do danas nije utvrđena istina da li su ga povredili policajci, kako tvrdi njegova porodica i prijatelji, ili se sam povredio, kako navode u policiji.
Suđenje po privatnoj tužbi Milene Banovački, majke Mušikića, protiv dvojice policajca iz policijske stanice na beogradskoj opštini Vračar Milisava Todorovića (30) i Miloša Stojanovića (44) nikako da započne zbog optuženih i njihovih branilaca.
Do sada je odloženo šest puta zaredom, prvi put 12. aprila 2011, a poslednji put juče, jer nije došao optuženi Todorović.
Mušikić, koji je bio pilot i instruktor padobranstva, nije bio kriminalac niti je ikada bio u sukobu sa zakonom, a policija je pozvana zbog porodičnih nesuglasica. Naime, Mušikić je 4. aprila 2007. otišao do stana bivše supruge I. M. sa kojom je tada bio i njihov desetogodišnji sin.
U porodici Mušikića tvrde da on nije dao saglasnost da dete ode s majkom u Nemačku na duže vreme. Tog dana je pokušao da ih spreči da odu, tako što je legao na taksi vozilo u kojem su bili.
Njegova bivša supruga je pozvala policiju. Taksista Zoran Kostić svedočio je u istrazi da su policajci počeli da udaraju Mušikića, zatim da su ga oborili na zemlju i stavili lisice na ruke.
Prema svedočenju Kostića, sve je to gledao tada desetogodišnji sin Mušikića, koji je plakao i vikao: „Ubiće ga, šta mu rade.” Policajci su priveli Mušikića u stanicu na Vračaru. Mušikić se žalio da mu nije dobro, pa su ga policajci odveli u Urgentni centar, gde su konstatovane lakše telesne povrede. Posle bolnice ponovo je priveden u stanicu, ali je ubrzo pušten.
Članovi porodice i prijatelji Mušikića, koji su sa njim razgovarali neposredno pre nego što je preminuo, tvrde da su ga u policiji ponovo tukli kada su ga vratili iz Urgentnog centra i da je tada zadobio teške telesne povrede.
Sledećeg dana 5. aprila 2007. Mušikić je otišao na VMA. Tamo je konstatovano da je imao krvni podliv na levoj strani leđa u visini bubrega i da su mu slomljena rebra. Takođe je rendgenski utvrđena povreda desnog plućnog krila.
U otpusnoj listi sa VMA se navodi da je 8. aprila medicinska sestra pronašla Mušikića u toaletu bez svesti, nakon čega je pokušana reanimacija. Preminuo je u 7.50 časova tog dana.
Odlaganja
- 12. aprila 2011.
- 19. maja 2011.
- 1. jula 2011.
- 12. decembra 2012.
- 22. februara 2012.
- 14. maja 2012.
Овде је црвено боја за србски сељачко-комунистички псеудоцинизам.
slawen- Broj poruka : 5851
Datum upisa : 11.07.2009
Re: Sad, odavLe...
Са друге стране, јесам ли то само ја размажен, или има још неко да му је ово ружно:
[You must be registered and logged in to see this link.]
Не, не мислим на 'леба. Мада ми је (поново) тема та џиберска претенциозност.
Чудан аранжман.
К'о кад би ти сервирали печено пиле на прженим младим кромпирићима са све перјем и канџама. Или јагњећи котлет са припадајућим делом руна...
[You must be registered and logged in to see this link.]
Не, не мислим на 'леба. Мада ми је (поново) тема та џиберска претенциозност.
Чудан аранжман.
К'о кад би ти сервирали печено пиле на прженим младим кромпирићима са све перјем и канџама. Или јагњећи котлет са припадајућим делом руна...
slawen- Broj poruka : 5851
Datum upisa : 11.07.2009
Re: Sad, odavLe...
И да се надовежем, ево како је изгледала та ноћ маузолеја:
[You must be registered and logged in to see this image.]
Наслов:
I.) KULTURNO-ISTORIJSKI KOMPLEKS „KNEŽEV ARSENAL“
А није иронија....
[You must be registered and logged in to see this image.]
Наслов:
I.) KULTURNO-ISTORIJSKI KOMPLEKS „KNEŽEV ARSENAL“
А није иронија....
slawen- Broj poruka : 5851
Datum upisa : 11.07.2009
Re: Sad, odavLe...
Романописац из Крагујевца: [You must be registered and logged in to see this link.]
Mama uvek ostavi neki trag svoje ljubavi. Ruza iz njene baste. I Bibi koja ne kostatuje da me nije videla jutros od 7h. Posle radnog dana, ovo je najljubavniji poklon, moj raj. (види приложену слику са кучетом и вазом на асталчету)
Не знам, баш нисам паметан.
Касно је...
Mama uvek ostavi neki trag svoje ljubavi. Ruza iz njene baste. I Bibi koja ne kostatuje da me nije videla jutros od 7h. Posle radnog dana, ovo je najljubavniji poklon, moj raj. (види приложену слику са кучетом и вазом на асталчету)
Не знам, баш нисам паметан.
Касно је...
slawen- Broj poruka : 5851
Datum upisa : 11.07.2009
Re: Sad, odavLe...
Завршио је Хаус.
Време за праве животне одлуке.
Време за праве животне одлуке.
slawen- Broj poruka : 5851
Datum upisa : 11.07.2009
Re: Sad, odavLe...
He seems to have been a man compounded of very considerable vanity, greed, cunning, self-deception and quite sincere religious passion. He dictated a book of injunctions and expositions, the Koran, which he declared was communicated to him from God. Regarded as literature or philosophy the Koran is certainly unworthy of its alleged Divine autorship.
Хехехе.... Велс.
Хехехе.... Велс.
slawen- Broj poruka : 5851
Datum upisa : 11.07.2009
Re: Sad, odavLe...
Nowadays a man may tell the world it is as silly as it is solemn, that all its methods are still infantile and clumsy and its dogmas childish assumptions, withouth much physical danger; but these peoples of the middle ages when they were not actually being massacred or starving or dying of pestilence, were passionately convinced of the wisdom, the completeness and finality of their beliefs, and disposed to resent any reactions upon them very bitterly.
....
....
slawen- Broj poruka : 5851
Datum upisa : 11.07.2009
Re: Sad, odavLe...
Сад ми се јавља.
Овако и оволико отуђено од себе сам се осећао последњи пут новембра '91.
И никакве разлике у каквом сам и чијем рату, с киме кусам из исте мањерке...
Овако и оволико отуђено од себе сам се осећао последњи пут новембра '91.
И никакве разлике у каквом сам и чијем рату, с киме кусам из исте мањерке...
slawen- Broj poruka : 5851
Datum upisa : 11.07.2009
Re: Sad, odavLe...
Извињавам се, млого се извињавам.
Није ми до...
Није ми до...
slawen- Broj poruka : 5851
Datum upisa : 11.07.2009
Re: Sad, odavLe...
Како је људски ум чудно место....
Lianne Smith, 45, suffocated daughter Rebecca, five, and 11-month old son Daniel with a plastic bag before trying to kill herself, a jury was told.
Smith, a former manager at Cumbria county council’s children’s services department, had fled to the hotel after her partner Martin Smith was arrested on child sex charges.
She took advantage of the trust the children gave her as their mother and their defencelessness to kill them one by one with the same plastic bag.
Ms Smith then spent the night with her children's bodies in room 101 of the Hotel Miramar, in the seaside resort of Lloret de Mar, on the Costa Brava in north east Spain.
At 1.30pm the following day she went to reception and asked a member of staff to call the police, before confessing to the killings, the jury at Girona Provincial Court was told.
Кад год прочитам овако нешто подсетим се колико је опасно веровати себи.
Lianne Smith, 45, suffocated daughter Rebecca, five, and 11-month old son Daniel with a plastic bag before trying to kill herself, a jury was told.
Smith, a former manager at Cumbria county council’s children’s services department, had fled to the hotel after her partner Martin Smith was arrested on child sex charges.
She took advantage of the trust the children gave her as their mother and their defencelessness to kill them one by one with the same plastic bag.
Ms Smith then spent the night with her children's bodies in room 101 of the Hotel Miramar, in the seaside resort of Lloret de Mar, on the Costa Brava in north east Spain.
At 1.30pm the following day she went to reception and asked a member of staff to call the police, before confessing to the killings, the jury at Girona Provincial Court was told.
Кад год прочитам овако нешто подсетим се колико је опасно веровати себи.
slawen- Broj poruka : 5851
Datum upisa : 11.07.2009
Re: Sad, odavLe...
Сад, одавле, информишући се махом летимичним прегледањем наслова у "Блицу", видим јасно колико је Србија једна куртон творевина којом се безбрижно поиграва апсолутно, иза инфантилизма неодговорна братија трећеразредних политиканата; миссим, видео сам ја то и пре, али никад овако изоштрено, као кад метар са метар слику ултрависоке резолуције сабијете на екранче ајпода...
Елем, видим сад како онај Јешић (подсетићу малобројне поклонике мог лика & дела да сам о господину писао раније у оквиру елегијског серијала Мајндгејм) као* критикује као* сопствену странку (ДС?) због неодлучности приликом формирања Владе, због које природни савезници & сателити тог бастиона слободе у Србља хрле у загрљај мрским неоеуронацистима...
Помислио би човек да је на изборима та странка (ДС) добила убедљиву већину (ипак за длаку недовољну да самостално оформи Владу), а њојзин прецедник поново (по јубиларни пети пут) постануо прецедником свих Срба.
А оно обратно.
Каква колосална игноранција (у србском смислу речи, не као незнање, већ ка намерно пренебрегавање очигледних чињеница).
Иста она која је тзв. српски народ гурала у наручје Титу, Слоби, Жики, Пери & Лази.
Па после палила свеће и бацала цвеће на тенкове, тргове, кордоне и разне executed мороне.
*like је скоро па најиритантнија реч енглеског језика у Американаца. Зар та велика нација још нема сопствени језик?
Елем, видим сад како онај Јешић (подсетићу малобројне поклонике мог лика & дела да сам о господину писао раније у оквиру елегијског серијала Мајндгејм) као* критикује као* сопствену странку (ДС?) због неодлучности приликом формирања Владе, због које природни савезници & сателити тог бастиона слободе у Србља хрле у загрљај мрским неоеуронацистима...
Помислио би човек да је на изборима та странка (ДС) добила убедљиву већину (ипак за длаку недовољну да самостално оформи Владу), а њојзин прецедник поново (по јубиларни пети пут) постануо прецедником свих Срба.
А оно обратно.
Каква колосална игноранција (у србском смислу речи, не као незнање, већ ка намерно пренебрегавање очигледних чињеница).
Иста она која је тзв. српски народ гурала у наручје Титу, Слоби, Жики, Пери & Лази.
Па после палила свеће и бацала цвеће на тенкове, тргове, кордоне и разне executed мороне.
*like је скоро па најиритантнија реч енглеског језика у Американаца. Зар та велика нација још нема сопствени језик?
slawen- Broj poruka : 5851
Datum upisa : 11.07.2009
Re: Sad, odavLe...
Хоћеш да кажеш да је "like" најиритантнија реч у енглеском?
Решио сам да је избегавам колико год могу након што сам чуо жену једног овдашњег великог Србина, незапосленог хирурга и ултраговеда, која је и сама лекарком и педијатром, како је користи у наркоманским количинама.
Исто као што се трудим да не кажем "actually" више од два пута у пола сата, након што сам продао кола једном Хиндусу.... врло слично претходном примеру.
Решио сам да је избегавам колико год могу након што сам чуо жену једног овдашњег великог Србина, незапосленог хирурга и ултраговеда, која је и сама лекарком и педијатром, како је користи у наркоманским количинама.
Исто као што се трудим да не кажем "actually" више од два пута у пола сата, након што сам продао кола једном Хиндусу.... врло слично претходном примеру.
slawen- Broj poruka : 5851
Datum upisa : 11.07.2009
Re: Sad, odavLe...
Ne, hocu da kazem da je kudikamo iritantnije natrcati na svet koji govori tako da everything sounds like a question? a sto je masovna pojava u mladih (20s) zena ovde: od slucajnih susreta po barovima i "kaficima", preko kojekakvog osoblja radnji i slicnih cumeza pa onda preko dizacica slusalica u mojoj banci ili na centrali mog mobile providera pa do "ukrasnog" sekretaricko-vrataotvarackog, "marketing & sales assistant" ili "HR generalist" osoblja mladje zenske dobi sa meaningless 2- and 4-year degrees i par meseci radnog iskustva. Try beating that.
Jos mi je misterija zasto, ratnikom, porices sluzbu (Sluzbu...) u JNA; da nisi bio podoficir? Oficir???
I zasto tako o Djindjicu, likewise.
Da je bio budala sto je onima tamo (a jos sve to sa njima...) nesto kao hteo da oposli, to jeste. Al' opet... :(
Eto, toliko pa ako bi moglo...
Jos mi je misterija zasto, ratnikom, porices sluzbu (Sluzbu...) u JNA; da nisi bio podoficir? Oficir???
I zasto tako o Djindjicu, likewise.
Da je bio budala sto je onima tamo (a jos sve to sa njima...) nesto kao hteo da oposli, to jeste. Al' opet... :(
Eto, toliko pa ako bi moglo...
Hate mail- Broj poruka : 1521
Datum upisa : 27.02.2010
Re: Sad, odavLe...
Because there's nothing to talk about. Honestly.
Ђинђић је био а богуми и до данас остануо тамном мрљом на тамној страни историје те тзв. државе. Миссим, лепо се он ту био снашао, добро му је ишло док је ишло... Сад, it's pretty easy to argue да је морао да буде делом те слике, ако је хтео ишта да опосли*, но то су већ форе са Женског пијаца (онај узмеђу Каменог моста, Гимназије и Амиџиног конака) којима је он лично тако успешно пујдао своје керове.
Историја је широко ткање појединачних догађаја индукованих акцијама изузетних појединаца, али друштвени процеси ниуколико не чекају да се који појави: да није Одоакар срушио Рим, неко би му други доакао.
Тако и са овим мртваком - ако је цео процес зависио само од њега, е јебага, онда процеса није ни било, покојник га није ни покренуо нити у њему учествовао, он је био део "неког другог филма" који нисмо смели да гледамо да не би полудели млади, а који је нама слепцима који смо остали испред биоскопа препричавао као историјски спектакал, кад би уграбио времена...
Пази, неспорно да је био сјајан, грандиозан лик, неупоредив са људским паспаљем који смо навикли да виђамо како се увукао у све поре, просто ме срамота што ја овако безначајан узимам себи за право да га коментаришем, али то свеједно не значи да је био О.К. у погледу овога о чему говоримо, а пошто се то о чему говоримо тиче мене и моје жене и мог сина и мојег кучета, е онда могу и хоћу.
* "опосли" као постизање општег добра, ценим да си то мислио
Ђинђић је био а богуми и до данас остануо тамном мрљом на тамној страни историје те тзв. државе. Миссим, лепо се он ту био снашао, добро му је ишло док је ишло... Сад, it's pretty easy to argue да је морао да буде делом те слике, ако је хтео ишта да опосли*, но то су већ форе са Женског пијаца (онај узмеђу Каменог моста, Гимназије и Амиџиног конака) којима је он лично тако успешно пујдао своје керове.
Историја је широко ткање појединачних догађаја индукованих акцијама изузетних појединаца, али друштвени процеси ниуколико не чекају да се који појави: да није Одоакар срушио Рим, неко би му други доакао.
Тако и са овим мртваком - ако је цео процес зависио само од њега, е јебага, онда процеса није ни било, покојник га није ни покренуо нити у њему учествовао, он је био део "неког другог филма" који нисмо смели да гледамо да не би полудели млади, а који је нама слепцима који смо остали испред биоскопа препричавао као историјски спектакал, кад би уграбио времена...
Пази, неспорно да је био сјајан, грандиозан лик, неупоредив са људским паспаљем који смо навикли да виђамо како се увукао у све поре, просто ме срамота што ја овако безначајан узимам себи за право да га коментаришем, али то свеједно не значи да је био О.К. у погледу овога о чему говоримо, а пошто се то о чему говоримо тиче мене и моје жене и мог сина и мојег кучета, е онда могу и хоћу.
* "опосли" као постизање општег добра, ценим да си то мислио
slawen- Broj poruka : 5851
Datum upisa : 11.07.2009
Re: Sad, odavLe...
A manjerke? To si kanda odradio preko clanstva Kolu srpskih sestara?
Hate mail- Broj poruka : 1521
Datum upisa : 27.02.2010
Re: Sad, odavLe...
Dolazile te zene i na moj deo fronta. Dolazila i televizija. Dva puta. Oba puta ja bio na odmoru u selu dok su oni bili na polozajima. Delile neku odecu i kolace zgranutim vojnicima po rovovima i zemunicama. Eto, da nisam prevrtao po rasturenim kucama u slobodno vreme mogli smo se sresti jos tada...
Hate mail- Broj poruka : 1521
Datum upisa : 27.02.2010
Re: Sad, odavLe...
А баш си мог'о нешто да изјавиш за Дневник. Или бар да се сликаш за Панчевац.
Па да ти умонтирају неки Филаретов монолог...
Па да ти умонтирају неки Филаретов монолог...
slawen- Broj poruka : 5851
Datum upisa : 11.07.2009
Re: Sad, odavLe...
К'о што овде (не кажем да је то био случај са тобом, немој погрешно да ме разумеш) сликали једног мог познаника/клијента у Вуковару док надуван и пијан као треска краде неки мотор (дал' Кавасаки, слагаћу те, велико чудо, кад дотер'о то овде био главна фаца једно време), па кад га питали што се тако чудно понаша пред камерама, он им рек'о да је жртвом бојних отрова које противно Женевској конвенцији рабе дијаболичне Усташе, тако да је после још и неку одштету од војске на конто тога тражио ("Па било на Дневнику" у смислу res iudicata pro veritates accipitur), да ли је и добио, то већ не знам. Не би ме чудило.
slawen- Broj poruka : 5851
Datum upisa : 11.07.2009
Strana 1 od 4 • 1, 2, 3, 4
Strana 1 od 4
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
|
|