Isn't The Green My Favorite Colour?

And I got a response:



Yes. Fargo is a good place to live. You can check out the jobs that are available at our website jobsnd.gov. If you register you can see the details on how to apply. There is also information about the labor market in North Dakota. You can find out information about the City of Fargo at their web site. [You must be registered and logged in to see this link.]

This should give you a good start in your job search.

Marty Aas

Customer Service Area Manager
Job Service North Dakota Fargo

Тенкју, мистер Ас!

Најјаче од свега је што сам пред крај своје српске каријере постао адвокатом какве сам из дна душе презирао, не схватајући сву суптилност таковог приступа професији. Еве га пример:

Као што сам већ напоменуо, данас сам имао суђење на коме сам заступао еминентни угоститељски објекат Кафану "Рујна зора" спроћу Градске чистоће. Тужили крчмарицу јер није плаћала за одвожење смећа неких годинуипо дана, а то било пре једно три-четири године, тачније, пустили одмах предлог за извршење на основу веродостојне исправе (рачуна), суд донео решење да се изврши принудна наплата пописом и продајом покретних ствари дужника, на шта сам ја изјавио приговор наводећи да су та потраживања застарела, па суд укинуо то решење и упутио нас на парницу.
У парници суд заказао рочиште за 14. јануар ове године, ја примио позив, али на позиву било дрљаво написан датум, па ја уместо 14 у роковник убележим 24. јануар, тог дана дођем у суд и имам шта да видим - нема суђења, ја боље погледам позив, кад тамо стоји 14. јануар, тог дана суд одржао расправу, донео и у фах ми већ убацио пресуду на основу изостанка против моје клијенткиње, јер сам ја пропустио рочиште.
Леле!
Вратим се у канцеларију и већ смишљам шта да кажем тој жени, кад поново погледам позив и упазим да је рочиште заказано за 14. јануар 2010. године.
Врх брате!
Одма' срочим један предлог за повраћај у претходно стање, где наведем да нисам приступио суду на наведено рочиште јер ме збунио такав позив. Миссим, стварно, па нисам ја Коштуница да имам времеплов.
И данас заказано рочиште за одлучивање по том мом предлогу.
Судија лепа, млада, плава, промућурна, види да се понашам крајње куловски, то јој чак и у извесној мери импонује (ја не знам шта је са тим женама, много су боље кад их третираш као...) ал' нема куд; каже, да видим оригинал позива (пошто сам доставио фотокопију) - немам, нисам понео, нисам знао да ћете да ми тражите. Ту колегиница која заступа "Чистоћу" (а за коју је сво време ово била енигма, јер није знала шта ће ту, кад су већ не једном, него два пута завршили ту ствар - прво решење о извршењу (укинуто), па пресуда због изостанка), а која се и испред суднице, а нарочито унутра понашала крајње узнемирено, као да је пишала на трње, извади свој позив и каже, ево, код мене лепо пише 14. јануар.
А која година?
2010. - одговори она искрено, плативши на тај начин цену своје наивности (златно правило број 2314: никад не истрчавај са нечим што ти нико није тражио).
Ето!
Али...хумпх...агххх... јоој...

Знам ја судија да је то уобичајена грешка која се догађа многима почетком сваке године да махинално упишу број старе, претходне године, то се и мени икс пута десило, али ја сам само један обичан дрљави адвокат, мени није ни замерити, нити ико од мене очекује богзнашта, али ви сте бре суд Републике Србије, то мора све да буде под конац - речју, жао ми је, ово је очигледно неуредно позивање на главну расправу.

Судија (записничарки): Пишите - Дозвољава се повраћај у пређашње стање, па се укида пресуда Основног суда...

2:0 за дрљавог адвоката.
Креће сад рочиште, па устаје ова жена из Чистоће (а нервозна је јер сам и њу и њојзину другарицу из Градског правобранилаштва гузио око оног уједа пса) и каже да ту нема речи о застари, јер је рок 10 година, а прошло тек неколико. Лепо пише у Закону, а прилажем и неке пресуде...
Не треба, потпуно сте у праву, кажем ја.
Па што сте онда то написали у приговору? а очи јој оволике, к'о у срне, само што не заплаче од једа.
Хахахахаха... Та вам је добра.
Добро, пита ме сад судија, шта имате још да истакнете?
Тужиља није примила рачуне о извршеним услугама од стране тужиоца (Чистоће), па није знала ни колико ни кад треба да плати, зато није плаћала.
Па то је... па то.... то је просто смешно.... то... не могу да верујем.... сигурно је добијала рачуне, сви их добијају.... доставићу вам....
Доставите доказе да сте јој уручили те рачуне, па ћемо да наставимо. До тада остајем при овоме (што значи да ћу нешто друго да измишљам ако којим случајем ископају негде да су јој уручили рачуне уз потпис; пошто и мени шаљу исте такве рачуне као и "Рујној зори" знам да их само убаце у сандуче или задену за врата, ако никог нема у канцеларији).
Судија је била толико срећна због овог развоја догађаја да ми је опростила и превару са датумом и то што јој је пресуда пала (па јој не улази као решен предмет у норму).... Правница из Чистоће је била толико љута да ми није рекла ни здраво кад смо излазили, иако сам је све време третирао нежно и као даму.

Човече, како сам се лако и лепо осећао после тога. Апсолутно одсуство било какве одговорности ослободило ме је скоро као први прелазак државне границе после десет година чамовања у Србији.
Јеботе, што то нисам знао пре?

У јеку припрема данас решим да извадим нову личну карту.
Који ће ми то, с правом се пита интелигентни читалац?
Зато што ми у новој домовини треба нова возачка дозола (она стара се дезинтегрисала), као и електронски потпис, а то иде сад само са новом личном картом.
Па позовем управу народне власти да договоримо термин, а они ми кажу да не заказују јер више нема гужви, него да дођем и можда мало сачекам....
У пола један их је било на десетине у подрумчету полиције где се издају лична документа и још двапут толико под дрвећем у хладу неког микропаркића испред зграде СУП-а.
Израчунам да бих "мало" чекао до сутра, па се вратим кући и опет позовем првосвештеницу србске полицијске бирокрације, кажем јој се, па ме она упути да дођем после пет, јер им око пола пет "пада систем", па се онда тај народ разиђе, онда им у пет дође стручњак за компјутере (мој друг, иначе) и систем опет проради и тако скоро до седам увече, али може да се деси да се прочује, па да се опет направи гужва.
Добро. Дођем ја у пет, систем не ради, два нека случаја тупо гледају у супротан зид ходничета у коме чекају да их "прозову" - добро је, све ферцера, седи ти овде и сачекај, кажем ја мојој лепој сапутници и у тој пустоловини кроз катакомбе српског дангирања, а ја одо' час да уплатим милој ми отаџбини принадлежности.
Прц, лутко, пандурска банка у згради СУП-а спустила шалоне.
Трк прекопута у Дом самоуправљача. Прво омашим улаз и попнем се у Раднички универзитет. Други улаз закључан, морам около, само да бих видео да поштица у тој зградурини-споменику ради до три.
Убрзаним ходом крећем ка згради Таково-осигурања у чијем саставу послује и Шумадија банка, удаљавајући се тако од полиције на више од 500 метара. Не ради, видим тек кад приђем уз врата од истог, тамног стакла од којег је направљена и фасада.
Већ панично гледам около. Делта банка (пардон, Интеза) је неких двеста-триста метара даље. Трк!
Ради до 16.00.
Сто метара низ улицу налази се Комерцијална банка. Кад сам дотрчао близу ње, видим да ради јер унутра бар двадесеторо њих чека у реду на једном шалтеру. Само сам протрчао поред у свом походу на Главну пошту.
И тако, непуну империјалну миљу од СУП-а успео сам да нађем шалтер на који могу да се ослоним.
Па онда иде трчање назад, па одлично, стигао си у прави час, сад си ти на реду, па "Извин'те, али то са електронским потписом не знам ја да урадим, то морате да сачекате код колеге у суседној канцеларији", па...
Сутра са старом личном картом (која ми важи док не стигне нова) и оном потврдом "да сам предао" јуришам на возачку.
Wish me luck.

Godspeed.

Освета је јело које је најбоље кад се сервира хладно.
То је свакако правило понашања које није познато ђубретарима, мојим жртвама од јуче. Два поста (а не прста) горе, ко хоће да се потсети.
Данас стиже експресни одговор. Док сам седео у канцеларији чекајући клијента (онога што му паук однео кола, сад би да се тужи са фамилијом око неког жениног мираза) на врата је дошла једна уплашена у плаво офарбана жена средњих година и испрекиданим гласом ме питала јесам ли ја онај чије име стоји на вратима, а затим рекла да је она из Чистоће и питала хоћу ли да примим опомену. Одмах сам знао да је то реакција на јучерашње догађаје, јер би ми иначе рачуне и евентуалне опомене једноставно остављали заденуте за врата, ако не би затекли секретарицу преко пута.
"Да." Ни сама не верујући у своју срећу да је до те тачке стигла неозлеђена, пружила ми је папире као ("себе да ми пружа") што би разјареном изгладнелом лаву пружала крвави одрезак, аждаји девицу или као што би примицала упаљену шибицу бурету бензина/свежњу динамита са фитиљем дужине 2 милиметра.
"Хвала Вам што сте примили опомену." рекла је корачајући уназад ка вратима, покушавајући да стигне до њих пре него што ја погледам шта пише у оним артијама.
У опомени натруковали дуг као да нисам плаћао задње три године. И да је особа за контакт извесна Жаклина.

"Дајте ми Жаклину."
Почиње исеравање неписмене кретенуше са друге стране телефонске линије из којега стичем коначно и потпуно уверење да је то све масло побеснеле колегинице, њихове правнице: "Ја нисам знала који је рок застарелости за вас адвокате, па сам ставила задње три године...."
"Је ли? А јесте ли ви примили моју уплату од тог и тог дана прошле године у износу од толико и толико хиљада динара?"
"Јесмо."
"Па зашто тога нема овде?"
"Зато што је то вероватно покрило дуг од претходне године."
"А тако. А јесте ли примили моје две уплате од те претходне године у износима од по ХХ хиљада динара?" Питам ја даље, гледајући у своју уредну евиденцију на рачунару испред себе. Стока нема довољни интелектуални капацитет за синхроно дисање, рад срца и двоножни ход, па уз то још неку мисаону активност; стога претпостављам да је Жаклина седела, али да јој је свеједно од разумевања измицала могућност да ја своје обавезе плаћам преко рачуна, да ми банка изводе шаље мејлом и да ја све то лепо имам сачувано у компјутеру - они су просто мислили да ја као сваки препоштени Србин нешто платим (а нешто јок) преко оних папирића из "књижица" које јавна комунална предузећа продају својим муштеријама (тако је, продају, а не деле бесплатно) и да онда те папириће бацим или свакако погубим после пар месеци максимум - сад је Жаклина забезекнуто ћутала неколико секунди (док је примала инструкције), па онда рекла "...сачекајте да отворим..." па још "Јесте, те године сте платили толико, али то је вероватно отишло на дуг из претходног периода..."
"Дуг из претходног периода? Колики је тај дуг био? Према мојој евиденцији ја сам вам у том претходном периоду платио толико и толико и чак сам био у претплати."
"Чекајте, не могу да отворим, поново ми треба ваш ПИБ, нешто ми компјутер..."
"Можете ли ви да ми извучете моју картицу од 2001. на овамо и да ми то доставите?" питао сам Жаклину.
"Па ја могу, али како да вам доставим, кад не знам...."
"Исто као што сте ми данас послали ову опомену, по оној жени, биће сасвим у реду."
"Хухммм... послаћу вам.. ако.. хухмм.."
Из овога кратког преноса изоставио сам Жаклинине сељачке досетке, поштапалице и self esteem boosters којима се вероватно користи кад запосленима у том дичном јавном предузећу исплаћује месечне зараде, којима је безуспешно покушавала да ме наљути.
Премда је ово до сада био текст који по свом садржају потпада под рубрику "Остајте овде", ево разлога зашто сам се одлучио да ово задње литерарно прегнуће поставим баш овде: ђубретари су ме и несвесно подсетили да им још нисам наплатио оне паре досуђене мојој клијенткињи за ујед пса - €1.200 (укључив и мој процентић, а €1.800 ако суд уважи моје примедбе) њој и €1.000 на име мојих трошкова. Па човече, замисли да пођем у туђину, а да им оставим ту муку око врата, да брину о мојим парама? Никако!

Sa zakasnjenjem - opravdani izostanci - cestitam!

Jes' ti siguran da to nije za "SMRT"?

Чистоћа узвраћа ударац? НЕ.
@ Tromotorac: Хвала, хвала.

slawen ::У јеку припрема данас решим да извадим нову личну карту.
Који ће ми то, с правом се пита интелигентни читалац?
......

Beograd - Zbog izuzetnog odziva građana od juče su povećani kapaciteti čime je omogućeno novo zakazivanje termina za dobijanje biometrijske dokumentacije putem slanja SMS, kaže za Danas Violeta Ristić, šefica Odseka za upravne poslove u Policijskoj stanici Savski Venac.

Ona objašnjava da je za manje od 24 sata u toj policijskoj stanici zakazano svih 480 termina za narednih 15 dana. Reč je o probnom testiranju projekta zakazivanja termina putem mobilnog telefona slanjem SMS poruka.

Одзив грађана...
Пази, укинули су заказивање термина за предају захтева за "лична" документа телефоном, само да би увели заказивање СМС-ом. Зашто? Хммм......

- Servis mogu da koriste korisnici sve tri mreže mobilne telefonije u Srbiji, a osim u Policijskoj stanici Savski venac, a uskoro će na isti način to biti dostupno građanima i u policijskim stanicama Rakovica i Palilula. Ukupna cena svih poruka koje su neophodne za zakazivanje termina se kreće od 70 do 80 dinara - ističe Ristić.
Po isteku probnog testiranja, objašnjava naša sagovornica, biće razmotrena i mogućnost uvođenja ovog načina zakazivanja u ostalim policijskim stanicama u Srbiji, koje za to imaju tehničke kapacitete.

Пази кад не могу да верујем.... са друге стране, што да не, вајдица.
Иначе, сам поступак је крајње једноставан и потребно је само мало времена, а пошто су Срби надалеко познати са вештине "текстирања" која је тако снажно....

Prema njenim rečima, osim pojedinačnog moguće je zakazivanje porodičnog termina za sve članove porodice. Ona dodaje da građani najpre šalju tekst poruke MUP i matični broj i to na broj 2224. Nakon toga građanin dobija povratnu poruku o sledećim koracima pri zakazivanju.

- Najčešća dosadašnja greška građana je nakon te prve poruke. U slučaju pojedinačnog zakazivanja termina neophodno je u toj drugoj poruci upisati PLK-SV , dok prilikom zakazivanja porodičnog termina se upisuje, na primer, 1ČL i matični broj člana porodice - objašnjava Ristić. Građanin nakon tih poruka, dobija SMS-om datum i vreme kada treba da dođe u Policijsku stanicu Savski venac zbog predaje zahteva. Ukoliko građanima ne odgovara taj termin, dodaje naša sagovornica, on može da pošalje tekst poruke T - željeni termin.


Прва порука, друга порука, пошаљи свој домали прст (у пластичној кеси са ледом) као гаранцију да ћеш се у заказаном термину појавити (да народна власт не дангуби)...
Све ме то подсетило на мој пут до најлепше визе у пасошу: са колико сам опреза, озбиљности, страха (да не погрешим) и предубеђења (захваљујући свему ономе што сам о целој ствари чуо) приступио том подухвату и како се све испоставило много лакше, лепше и природније.

A sta ja da posaljem ovoj na Savskom Vencu (sto sedi na studencu)?

Maticni broj iz Panceva ili onaj maticni broj iz Beograda?



Zbog kojeg sam svojedobno mozebit bio i trazen (a posto sam mnogo trazen, od sutra se zovem Drazen...)

'Bem ti budale...

Сербиан Америкен... учланило.

Морам опетовано да захвалим нашем другу Гагарину на хинту за Северну Дакоту.
Откако сам им се јавио, људи ме врло љубазно зову тамо.
Нуде помоћ. Један на један.

Миссим...

Jos stan...

Биће и то, у првој расподели.

А сад без зајебанције.... Фарго: популација једва преко 100К, највеће насеље у НД.

Kирија $625 a month, са све грејањем, струја и кабловска + интернет се плаћају башка.
У строгом центру, нова зграда, ту бедрумс.

Not bad.

Considering...

Considering what?

Having to live in ND.

Still, tu bedrumz are tu bedrumz.

Мало ли је за пензију.
Данас сам се пресек'о видевши да information нема множину, тачније, да се плурал не прави са "s" на крају. У ствари, некако сам временом постао несвестан тога, па сам се данас, кад сам на то негде налетео у форми питања пресек'о да се нисам негде некад обрук'о.
Слично као кад дуго возим, па заборавим да то радим и мисли ми одлутају, а онда се у једном тренутку тргнем и схватим да сам могао да погинем.

Besides, I've ran out of options.

"Data" isto. Cisto da znas.

Plural od "matrix" je "matrices". Ne matrixes, matrixi, metrics i sta sve ne a sto sam vidjao kroz, osobito ranu, karijeru.

Minutia/minutiae i slicne primere vec da ne (s)pominjem.

Те ситнице латинског подријетла срећем у крижаљкама.
То ми је још понајмањи проблем.

Миссим, прво морам да савладам неки лудачки трип да тај језик треба да некако осећам когод овај "матерњи", па да ћу да га говорим без размишљања.
Кад будем научио да пазим шта говорим, многе ствари ће доћи на своје.

Поноћ већ је дошла/прошла,
Време да се спије....