Isn't The Green My Favorite Colour?

A s tim (nekako) u vezi, danas bas vidim vest o guzvama i redovima ispred banaka u Tripoliju: redova u koje su nahrupili potencijalni primaoci obecanih, u vodjinom ludackom govoru od pre par dana, 500 libijskih dinara (US $409, kazu) po domacinstvu. Pozurili da se i oni naplate dok jos mogu. O, tempora...

I tako, dok nasa kinta ima siptarskog cacu nas pak, a i libijski, dinar ima rimskog.

Ponekad na poslu, kurceci se mojim poznavanjem inflacije, zamasem "novcanicom" Bozidara Gazivode od 50 milijardi dinara iz 1993. koju samo za te (i slicne) prilike drzim u fioci radnoga stola. Uzmu pogledaju, pa kad na njoj konacno ugledaju latinicu i procitaju sta tu pise redovno pitaju: "Dinars? Isn't that Arabic? How come you have dinars?" You're Russian people, no?".

No.

And no.

Jel' im uzmes i kamatu?

Законску затезну камату.
Исту ону коју су рачунали и за време хиперинфлације. Миссим, није иста, али...

Кажем то, јер хоћу да истакнем да ни то није никаква сигурација у земљи лудака на брдовитом Балкану.

ЗЗК се у принципу рачуна тако што се на раст цена на мало дода 2% (бар је било толико, не знам сад, можда је и бедних 0,5%) на месечном нивоу, комфорном методом (то би требало да значи да онда тако обрачуната камата приписује главници, па се следећи пут, следећег месеца на све то обрачунава камата и тд...).
Није лоше, а? Поготову сада, кад је ЗЗК далеко већа од било које камате коју можеш да добијеш у банци.

Јесте, али у тзв. Србији је инфлација растегљив појам.
К'о жвака.

Па је веселом статистиком и уз мало судсковештачке гимнастике било могуће у време које зорно описујеш том новчаницом (беше црвенкасто-жуто-браон нешто?) направити да се сви дужници отресу дугова к'о пас кад изађе из воде; шта мислиш, зашто је чика/деда Аврам удесио да нови динар (који ми срећници јоште увек рабимо у неизмењеном облику) тако снажно хрупи у наше животе баш 24. јануара, а не рецимо 01. фебруара?
Није могао да сачека још недељу дана?
Или што није то извео 01. јануара, то би био баш леп новогодишњи гест?
И зашто је са тзв. новим динаром паралелно још неко време важио тзв. стари динар?

Један од разлога је и овај: за обрачун ЗЗК (која је у оно време имала превасходну улогу очувања вредности новца, дакле, ТЕК КАДА зарачунаш ЗЗК ти макар делимично повратиш онај капацитет који је инфлацијом без тога потпуно потрошен) је потребно да месец за који се врши обрачун буде ЦЕО прошао; онда и Републички завод за статистику објави своје резултате о висини инфлације у протеклом месецу.
Међутим, шта ако није прошао цео месец, већ само 24 дана (јануара 1994.)?
РЗС искључиво даје податке за цео месец, нпр. инфлација у јануару је била 200 000 000%.
То се онда увећа за 2% и добијеш висину ЗЗК од 200 000 002%.
Али то не можеш да примениш на онај дуг у старим динарима, јер су они 24. јануара конвертовани у нове.
Како то прерачунати? Појавило се чудо божје разних предлога и унел велику забуну.

Онда су са свог поштења и праведности надалеко познати србски Врховни суд, Народна банка и удруга суцких вештака економске струке заузели став да се проблем реши тако што ће да се тај проценат (200 000 002%) подели на број дана у јануару (31), па онда обрачунавати дневно за дане до конверзије (24)!
Тра-таааа!
Каква мајсторска превара.
Тако добијен износ био је 55 пута мањи од реалног (ако би индексирали у западнонемачким, тада већ одавно немачким/њемачким маркама).
Како 55 ПУТА, а не 25% мањи износ? Зато што нису 200 000 002% ПОДЕЛИЛИ са 31 дан (200 000 002% : 31 х 24 = 154 838 711%), већ су ишли уназад, утврђујући која је то ДНЕВНА каматна стопа (коју треба свакога дана тог јануара приписивати почетном дугу, па следећег дана обрачунати на тај укупни износ и поново приписати, и тако даље) да би се на крају месеца добио исти резултат као да су на почетни дуг зарачунали 200 000 002% камате. Тако да је збирна законска затезна камата за јануар износила 363 636%.

На страну што је инфлацију трпео само стари динар, цене су расле само у старим динарима, од увођења у оптицај новог динара (24. јануар 1994. године) па бар до краја тог јануара цене изражене у новим динарима нису уопште расле. Дакле, целокупан ниво инфлације (200 000 000%) за јануар се односио на првих 24 дана у којима је у оптицају био искључиво стари динар, па је за основ ЗЗК требало узети у обзир свих 200 000 000%....

Е, сад, поставља се питање: добро, до 24. јануара су на старе динаре обрачунали онако камату како су обрачунали, добили нешто и тај износ конвертовали по курсу 13 000 000 за 1 нови динар. Зашто нису наставили ИСТОМ МЕТОДОМ и ИСТОМ КАМАТНОМ СТОПОМ (утврђеном на дневном нивоЈу) да обрачунавају ЗЗК на нови динар - ако су већ узели да је инфлација од 200 000 000% била за цео месец, а не само за прва 24 дана, онда је требало тако?
Зато што је наш добри деда Аврам истовремено прописао да се на дугове изражене у новим динарима плаћа ЗЗК у висини од 0,5% месечно, јер нема раста цена које су изражене у новим динарима (што је била очигледна истина у очима оних који су управо изашли из хиперинфлације - раст цена од 10 - 20% месечно који смо имали у месецима непосредно после пуштања у оптицај новог динара је био потпуно занемарљиви пичкин дим у односу на оно чудо пре тога).

Voila: опција да пустим свог адвоката (то ће вероватно бити онај коме ћу да поклоним добар део случајева у раду да их настави, ТО није мала ствар, напротив) да се за мене понаплаћује јесте у Србији рулет. Динарски.

A панчевачка топлана је дошла и на 1. програм РТС-а - у подневни Дневник.

Најјаче од свега што сликали неког директора топлане који се сирома грдно насекирао што НЕ МОЖЕ тим људима којима је искључено грејање да не наплати бар нешто - каже, мора, то је одлука градских власти, иначе он не би, јер су у питању све сами "социјални случајеви".

Треба гледати под обавезно, а ако буде на интернету, потрудићу се да скинем и архивирам на свом Јутјуб налогу.
Пакад будем цркавао од глади под неким америчким мостом, да одем у какву јавну библиотеку и пустим то себи.

dirljivo.

nego...

[You must be registered and logged in to see this link.]

Видео сам.

A postoji, verovao ili ne, i pre-paid legal service; nesto kao legal osiguranje.

Check these guys out:

[You must be registered and logged in to see this link.]

Vidim da su vec "listed on NYSE".

Pre 7-8 godina slucajno na sam nekom sastanku, u stvari bio je to job fair u nekom hotelu u Midtownu, naleteo na jednu crnkinju koja se ubila da mi utuvi u glavu da ima PhD (verovatno "urban studies" ili "women's studies" ili tako nesto) dok mi je objasnjavala business model PPD-a koji me se dojmio kao zaista promucuran i razuman, nadasve obecavajuci (mada nisam imao nameru da im se pridruzujem u bilo kom kapacitetu a osobito ne kao prepaid legal services insurance salesman na sta je pokusavala da me nagovori).

Ja svejedno uzmem njenu karticu i posle nekoliko nedelja, kada su ovi moji u prvoj firmi prolazili kroz jednu napornu komercijalnu arbitrazu (koju smo napose izgubili) uz mnogo zalbi na ratu koju nam je gospodin D. Robinson naplacivao za svoje usluge, pomenem im (CEO, Managing Director; svi smo sedeli sto do stola) tu firmicu i ponudim karticu - oni nisu mogli da veruju da tako nesto postoji i da oni to ne koriste nego pucaju stotine tisuca dolara na dugogodisnjeg counsellor-a sa strane, sada vec prijatelja naseg CEO-a..

U roku od nekoliko dana postali smo pretplatnici (mada je g. Robinson i dalje obnasao neke od duznosti).

Sad evo ih na NYSE.

Интересантна ствар са тиме.
Тако нешто постоји и овде. Одавно.
Миссим, као могућност - још нисам чуо да је и заживело у пракси.

Тако је предвиђено да можеш да се са неком фирмом (или више њих) договориш да ти они плаћају фиксни месечни износ, а да им ти као адвокат обнашаш све или одређене адвокатске послове, ако се укаже потреба. Претпостављам да то подразумева да можеш да поставиш и као неке опште услове пословања по том принципу, као нпр. утврђивање висине месечне накнаде према каталогу уговорених послова (тужбе или само одговори на туђе тужбе, заступање на суду код тужби или одбрана, вансудска поравнања, статутарно и радно право...), висини просечне/највише/најчешће трансакције коју обави фирма коју заступаш, вредности фирме и сличним критеријумима.... тако да се то по практичним дометима изједначава са плаћањем премије осигурања.

Међутим, понављам, то тако овде не иде.

Прво, СВЕ државне, парадржавне и буразерске (бивше државне) фирме имају своје правне службе у којима седи макар по један правник и неколицина њиха са вишом управном, узалудном, степеном овим или оним, дактилокурсем/курцем/палцем итд. На исти начин и под истим условима како су се запослили ту, они на истим местима опстају и после приватизације и настављају да брљаве - њихов положај не зависи од њиховог рада.

Затим, државне и парадржавне фирме ОБАВЕЗНО ангажују још по неког адвоката са стране, али под следећим условима:
1) за оне ствари у којима је веома мала или никаква шанса да спор изгубе: нпр. принудна наплата већ пресуђених спорова, ево ти пример топлане где у спору фирму заступа њихова правна служба, а да сам спор изгубио, принудну наплату би водио мој колега адвокат; исто је и код водовода & канализације, градске библиотеке, јунејмит...
2) зато што је ризик да се спор изгуби никакав, уговара се награда у висини досуђених трошкова - кад год суд доноси неку пресуду, решење, он истовремено обавезује онога ко је спор изгубио да надокнади трошкове ономе ко је победио
3) ти досуђени трошкови чак и не морају бити заиста наплаћени, као уосталом ни главни дуг због којег је поступак започет: нпр. суд може после свега да константује да дужник нема имовине чијом продајом би се обезбедила средства за принудно извршење и поступак се завршава - свеједно, ангажовани адвокат је успео у спору (пише у судској одлуци), фирми коју заступа су досуђени трошкови (исто пише), ерго - фирма то себи књижи као активу и консеквентно исплаћује адвокату, без обзира што пара стварно нема и што је то реално губитак
4) од тако извучених пара лавовски део иде, наравно, ономе ко је ту "довео" адвоката, дакле директору фирме

Приватизоване државне фирме поступају на следећи начин: ако су у целини отплаћене држави (оних фамозних 3 марке) и радницима намирен социјални програм (то најчешће ради сама држава, уверити се на примеру 1. маја из Лапова или Заставе Електро из Раче, ево сад актуелан Филип Кљајић ака Металсистеми), онда се за озбиљније ствари ангажује адвокат ad hoc под условима као да заступа било ког другог клијента, дакле по договору, тарифи или на проценат; ако фирма није сасвим приватизована, онда се поступа као да је потпуно државна, док се не очуљи.

Мале приватне фирме никада немају довољно новца (читај: њихове газде су најобичнији сељаци који су се пребрзо најели) да унапред плаћају ни осигурање запосленима, а камоли адвокате - њих дељемо од прилике до прилике, по правилу "јеби магаре док је у блату".

Велике "приватне фирме" (Махи, Делта, ПроБеком) и не требају адвокате - за њих те послове обавља држава Србија и њојзин суд. Зато њих углавном заступају много добре пичке.

И тако.... шта сам оно хтео?

Moguce je da si hteo o Augijevim stalama i kako je dobri drug Tito jos valjda 1948. to hteo da potopi zatrpavanjem Dunava kod Kladova ali ga je srbski zlocinac i psihopata Rankovic od toga odgovorio...

Завршио данас још једно суђење које сам вукао задњих четири-пет година.
Нека посмртна деоба брачне тековине коју је од законитих наследника уговором о доживотном издржавању био преотео неки избеглица, сурогат погинулог сина који се убацио код брачног пара стараца чија су остала деца живела расута по иностранству. Па им ја то повратио из мртвих (дословно), колико се могло - 59,45%.
И сад, свима јасно сем противнику, том избеглици (босанац, јеб'га), да је прс'о, иако суд тек треба да формално донесе и напише пресуду - што би рекли, иако виси у ваздуху ми одлуку суда не знамо и сви се правимо као да је још неизвесно ко је победио.
Па чак и његов адвокат, један невиђено смешан лик после своје подуже и епохално збркане завршне речи препуне идиотизама који ни традиционално хладан суд нису оставили равнодушним (да је мене неко онако отворено и са највећим презиром зајебавао као судија њега, ја бих га био, а не само тражио изузеће; то је попримило такве размере да у једном тренутку чак умало да станем у одбрану несрећног колеге позивајући се на његову неурачунљивост), дакле, и тај мученик, потпуно дезоријентисан у простору и времену се по обичају, реда ради на крају, кад је већ био сео, сетио па накнадно поставио захтев да му суд досуди трошкове, за случај да одбије моју тужбу и уважи његове аргументе, па колико је и сам био уверен у такав исход овог поступка додао: "А трошкове за састав жалбе на пресуду (још увек непостојећу прим. slawen) тражићемо накнадно."
Муку му јебем.

И онда, док смо чекали да одштампају записник који као треба да потпишемо и ја наставио да чаврљам са другом судијом (цимерком; наиме, пошто нема довољно судница, онда по двоје деле једну, користећи је наизменично, по систему пар-непар; тако је овој данас био несудећи дан, који је искористила да прегледа списе предмета које треба да суди сутра, изда неке наредбе итд; за то време седела је поред мене, заправо на месту где би ја требало да седим иначе и те 'артије растоврзла по столу који је намењен за адвоката тужбе - нема везе, не само што јој нисам замерио, већ сам јој за време суђења и помогао да улепи неке записнике и решења у списе, док је колега брљавио навелико, не заслужујући ни делић моје пажње), елем, искористи тај тренутак мој врли колега да се пожали судећој судији, вештаку и свом клијенту како ће ускоро да му посао преотму амерички адвокати који се код нас, замисли молим те, региструју без икаквих проблема, док реципроцитет у тој области не постоји.
Напротив, ево он би на пример сад могао да се бави адвокатском праксом по Америци, али јајце, не дозвољавају му, боје се конкуренције.
Цимерка се на то грдна сакрила иза фасцикле са предметом да би се неопажено ујела за палац леве руке, е да не прсне од смеја; да, да, при томе је то иста она судија којој је мајка за време бомбардовања од све покретне имовине у склониште носила само уверење о положеном правосудном испиту - све друго би некако и могли да набаве изпочетка, али то....



Life's good.

Zar ta deca iz inostranstva nisu pazila na roditelje i na to sta roditelji, ocigledno nacetog razuma, rade?

Strasno. Strasno i kakvog olosa ima.

Cekao da nekom drugom umru mama i tata pa da uzme stan. Zemljo, otvori se.

A ovde bi sudija tome pajacu vrlo verovatno podviknuo: "Mars napolje iz nase sudnice!" (nase, da ne uvredi cimerku).

Тц, тц, тц...
Никад од тебе добар адвокат. Опет се бавиш суштином проблема, уместо да обратиш пажњу на употребљене језичке фигуре, држање пред судом, распоред седења и остале значајне ствари.

Деца се и јесу бринула за родитеље (тачније родитељку, мада их у том погледу нису одвајали; чича и баба су имали само једно заједничко дете, оног погинулог сина, чијег пак сина - унука тих стараца - ја заступам) тако што су им месечно слали неке паре из Швецке, којима су пензоси у оно време хранили - избеглицу.

Старци су умрли у размаку од пет месеци; кад је умро и деда, наследници су сазнали да им је избеглица узео стан тако што их је одмах после сахране позвао да покупе оно нешто ствари које им је он одвојио и оставио испред врата.

То је било мислим 2002. године и наследници су одмах покренули као неки поступак, али су ангажовали једну да не кажем кретенку која је ствар потпуно погрешно водила, пропустила све рокове и тако проузроковала да уместо да им поврати цео стан, ја сам после свих ових година успео да избоксујем свега 59,45% (миссим, сјајан резултат у поређењу са 0% колико би имали без мене, али је ипак мање од 100% колико би имали да су ме ангажовали од почетка; свеједно, пре него што пођем у Америку подучићу их, ако већ не стигнем да им урадим бар тужбу, да по правноснажности ове пресуде којом им је враћено 59,45% стана туже избеглицу за аликвотни део кирије за последњих девет - десет година и тако се допуне до 100%; избеглица ми иначе није ништа крив, али ме колега адвокат - његов пуномоћник толико нервира као апсолутна негација свега што ја мислим да је за ову професију битно, да ћу да се потрудим да избеглици узмем стан, а онда да му кажем да је за такав исход искључиво крив његов адвокат; на несрећу, чак ни тада ми избеглица, као и сваки глупи србски во неће веровати и узети неки проштац да пресуди том свом тзв. адвокату).

And what the fuck is a "Little mosque in the prarie"?

Ne bih znao ali ne zvuci obecavajuce.

Изгледа као наслов неке ТВ серије тамо.
Човече!

Замисли ако су решили да афирмишу суживот муслимана и осталих на Средњем Западу?

Па то је више него индикативно.

Od kad je Obama na vlasti, nikad vise dodvoravanja Muslimanima i Islamu. Cak ni u Klintonovo doba nije bilo ovako. Bush je bio respectful, ali im se nije ulizivao, govorio je kako jeste. Sa ovim, drustveni diskors je totalno zastranio. Ali nece ni ovo zauvek.

Imas velike islamske zajednice u Detroitu i u severnom Ohaju. Dzamija ima sve vise, svuda.

slawen ::And what the fuck is a "Little mosque in the prarie"?

evo sta kaze vikipedija:

Little Mosque on the Prairie is a Canadian sitcom on CBC, created by Zarqa Nawaz and produced by WestWind Pictures. It is filmed in Toronto, Ontario and Indian Head, Saskatchewan. The series was selected and showcased at the 2009 Dawn Breakers International Film Festival in Zurich.

taj Obama se bas svuda trpa, cak i u kanadsku tv....hehe

pazi ima jos....

"...The series focuses on the Muslim community in the fictional prairie town of Mercy, Saskatchewan The town of Mercy is governed by Mayor Ann Popowicz. Sarah Hamoudi, Yasir's wife, works as a public relations officer in Popowicz's office....."

Срби, Турци, уна фаћа, уна раса...

Obama je predsednik i on setuje ton, klimu i uopste sadrzaj drustvenog diskorsa. Pazi imamo 2 slucaja gde su ubice vojnika tokom pucanja vikali "Alahu Akbar" . Kakva je bila Obamina reakcija - "he is going to “spare no effort” to determine why two American airmen were killedin Germany.". Really? Seti se kako je upozoravao da niko nepravi preruranjene zakljucke u vezi onog Ft. Hood Keljmendija, pa je vojska izdala izvestaj o ubici gde ni jednom ne spominju njegovu religiju - bar meni je kristalno jasno da se radi o djubretu, ili verovatnije o coveku koji je na muslimanskoj strani dzihada.

A nije mu bio problem da kaze "Police acted stupidly" kad je beli policajac hapsio njegovog prijatelja.

Има ли неко од вас текући рачун у Сити банци?
Да ли је могуће да су им monthly fees онолике?

Hmmm.

Ne bih znao.

Umene Chase checking zadjaba (ono jes', moras da imas $1500).

Da nije zato sto je madjarski racun / madjarsko pravno lice Citi?

Citi je dead man walking; vlada im je dala 300-400 milijardi dolara 2008. da ne bismo imali ubijanje po ulicama.

Ииих, 'леба ти кис'о, па што не рече пре!
Ови за Голденкард траже неки сачувајбоже износ на рачуну, па се онда као не плаћа тај монтли фи, иначе деру...

slawen ::Има ли неко од вас текући рачун у Сити банци?
Да ли је могуће да су им monthly fees онолике?

Kad budes bio ovde, pronadji Credit Unions, koje su defakto non-profit banke i koje ili nemaju ili imaju minimalne fees. Pogledaj na wikipediji/google sta kazu njima i da li ti njihove servisne ponude odgovaraju (vecini ljudi njihov service offering je sasvim dovoljan), sad ili mozda kad budes presao ovde.

Хвала лепо, видећу и да ли имају неку branch овде у комшилуку (Мителеуропа).

Сад гледам онај сајт за запошљавање у ND који ми Тромоторац препоручио, па убодем Фарго (чуо сам за то место из филмова о железници), кад тамо:

Local office
Fargo

Address
1350 32nd St S
Fargo, ND 58103

Office Hours
M 8 am - 7 pm
T-F 8 am - 5 pm

Contact
Marty Aas
Customer Service Area Manager

Па замислим себе како са мојим акцентом зовем и питам да ли имам част да са мном говори Мистер Ес...
Или тек да то изговорим кокнистајл: Мист'р Ас!