Outsour(c)ing

Ej, mozda je neki bosanac to radio. A znas kako su oni ratnih godina probali da eliminisu i ijekavicu. Pola Bosne se ionako vec preselilo u tzv. Srbiju i Vojvodinu. Lako mogu da vidim slican fanatizam mada je verovatno rec o mnogo rasprostranjenijoj pojavi: neznanju plus idiotizam.

Kao onaj video tamo, sa onim grejanjem. Osim reportera (koji verovatno dobro krije svoj) svi koji su progovorili nesto su to uradili bosanskim naglaskom, manje ili vise prikrivenim.

U poslednjih godinu dana, anonimni donator je Vrščanima poklonio 250.000 evra. Stanovnici Sterijinog grada ovih dana se pitaju postoji li zaista u Srbiji čovek koji poklanja novac, a zauzvrat ne traži čak ni da mu se ime spomene?!

S obzirom na to da Vršac poslednjih godina kuburi sa sportskim terenima, svi su obradovani velikom donacijom ostvarenom na više lokacija. Julkica Mitrašinović, članica Opštinskog veća zadužena za sport i omladinu, kaže da je prva donacija (računari) bila veliko iznenađenje za ceo grad.
Od tada, isti dobročinitelj poklonio je Vršcu više od 250.000 evra. Skoro sav novac usmerio je na adaptaciju sportskih terena i dečjih vrtića u gradu.

- Nismo znali ko je taj čovek i zašto to radi. Do sada je uvek angažovao izvođače radova iz Beograda, koji su s njim potpisivali ugovore, i kojima je direktno uplaćivao novac. Ništa od sredstava ne ide preko opštine ili škole koja dobija donaciju - ističe Mitrašinovićeva.


О, мајку вам лоповску.... Познаје вас човек к'о злу пару.

Запало ме да браним једног лика, класичан криминалац, осуђиван за најбаналнија, најсировија дела, провео 20 година по затворима, ево и сад је у ЦЗ-у.
Регистровао један ту бизнисмен на њега фантомску фирму преко које је пред крај 2004-те, кад су укидали порез на промет и прелазили на ПДВ, за пар месеци протурио робе за цца 500.000 € и утајио пореза за око 100.000 истих.

И каже овај мој то кад га оптужили за "злоупотребу службеног положаја", и још објашњава "Ало бре, нисам ја ту ништа радио, само сам потписао два папира при регистрацији и одмах предао печат, после је овај (па по имену и презимену, са све адресом и надимком) што сам му дао печат све сам радио, лажно ме потписивао и тај рад. Уосталом, у време кад је фирма пичила утаје пореза ја сам лежао у затвору у Нишу."

Џабе, не верују му.
Провере у затвору, стварно овај био тамо.

Хммм.
Дај графолошко вештачење - стварно није његов потпис.

Позову овога што га је мој брањеник означио као правог кривца.
"Шта ви знате о овоме?"
"Ништа."
"Ох, па онда извин'те што смо вас потрзали по суду, и'те ви лепо кући, јел' треба нешто да вам платимо?"
"Наравно, дангубио сам цео дан због вас."

Онда полиција и тужилаштво још више навале да прикупљају доказе против мог брањеника.
Па ви'те да тај на кога је окривљени указао ништа не зна о случају! Да је признао, друга би ствар била.

Него, нисам то хтео да причам.
Проучавајући документацију (екстра обимна, да не кажем обилна), приметим да је међу првим добављачима спорне фирме било и предузеће "Кече комерц" из Бујановца.
Власник јој неки Столе Јовановић, Србин из тог краја.

Tzv. Sud je verovatno uzeo u obzir praksu da se lica na odsluzenju sankcija koriste za razne vazne drzavne poslove, pa je zamislivo da je ovaj stigao i da upravlja tom firmom.

Српски пилот Глушица је (бар по новинама) означен као главни кривац за пад авиона у Индији 22. маја ове године и смрт више од 150 људи.
Тврде да је пилотирајући индијским ваздухопловом из Дубаија за Мангалор (или тако нешто) заспао и више од 90 минута хркао тако гласно, да су они који су после преслушавали црне кутије рекли да се ради о до сада незабележеном гласном хркању!

Свеједно, ево шта још о томе доноси данашњи Блиц:

Porodica pilota Zlatka Glušice nije želela juče da komentariše rezultate istrage.
– Sve nas je ovo potreslo. Mi pravu istinu znamo još od 25. maja, ali ne želimo da pričamo o tome – rekli su u porodici stradalog pilota.

Екстра. Они знају, ако је веровати Блицу. Али не желе да причају.
Ваљда да не би потресли породице оних 150 и кусур жратава.

[You must be registered and logged in to see this link.]

"- Poznaješ li njega? - pokazala je na mene. Osjećao sam vatru cijelog organizma, sve do grla, uporno ih promatrajući. Ložio sam gnjev, spremajući se za trenutak koji sam čekao čitav život.

- Ne, ko je to? - odgovorio je i dalje izvodeći glumački oblik lica.

- Tvoj sin, Mesude! - rekla je ubojito kratkom rečenicom.

- Gubi se! - reče naglo, uhvativši me za kožnu jaknu. Hvat mu nije bio nimalo grub, kao da je to učinio protiv svoje volje, od iznenađenja koje mu je probilo prsa i pritiska zbog nazočnosti obitelji. Izbio sam mu ruku i odgurnuo ga! Poletje pola metra, a lice s ponekom borom poprimilo je mio pogled. Zamahnuo sam šakom od kuka, krenuvši ga raznijeti, držeći u njoj sve godine bola! Zadržao sam ju, jer dio mene ga je htio ubiti, dok drugi to nije mogao. Mesud se nije ni pokušavao braniti. Kao da je dozvoljavao da se iskalim na njemu.

- Neee, molim te! - povikali su dečki, a rasplakana žena se paralizirala.

- Zorane, nećeš to uraditi! - izderao se krvavim glasom Dragan, skočivši na mene. Nisam mu se odupirao. Oči su mu bile suzne. Preživio je Zoran susret sa svojim biološkim roditeljima. Jednako kao što je preživio onu noć 1992. godine, kada ga Fatima dala nepoznatim ljudima, a oni prije polaska u Istru prvi put prespavali sa svojim sinom u bihaćkom hotelu. Adem/Zoran je cijelu noć tražio miris svoje majke, i nije ga našao..."
Oвде неки то зову дуја.

Mislilac tako kaze.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Није баш аутсорсинг у пуном смислу речи, али.... о терету доказивања:

Елем, шта то значи кад директор полиције (значи, први, најважнији и најмоћнији професионални припадник исте, министар и његови помоћници су политичари, изабрана лица) каже за некога да тај није у врху криминалне пирамиде, према сазнањима којима располаже полиција, већ је ту негде, око средине?

НИШТА. Не значи ама баш ништа.
[You must be registered and logged in to see this link.]
Ако постоје докази да Дарко Шарић није врх криминалне групе, како је рекао директор полиције Милорад Вељовић, сви државни органи дужни су да их доставе одбрани – казао је Томановић.
Судија Синиша Петровић саопштио је да изјава директора полиције није валидна за суд и да неће бити коришћена као доказ у овом поступку.

Сјајна ствар.
Није од значаја у овом поступку.
Причао сам овде да браним некога због сумње на фалсификовања менице.
И сад, сведок, који је и поднео кривичну пријаву, каже: "Ја сам пресретао (зипа) електронску пошту коју су размењивали оде окривљени и још једно лице и видео сам да је то лице овде окривљеном послало скенирани документ са мојим потписом, а затим и само одсечак тог документа са мојим потписом, па сам посумњао да они тада имају намеру да фалсификују мој потпис на меници."
Јел' имате ви још увек те мејлове сачуване, питам ја сведока.
Да.
Предложим суду да провери ову изјаву сведока тако што ће да наложи вештачење на хард-диску компјутера овог сведока.
Одбија се, јер нема везе са делом које се ставља на терет окривљеном.
Како бре нема везе?
Па нема, а и тиме ћете само отежати положај окривљеног, доказујете његову намеру.
А шта ако ти мејлови не постоје?
Како не постоје, па сведок је рекао да постоје.

Хух, онда ће то бити први пут да је неки сведок дао лажни исказ.

Olos. Glupi, pokvareni, nistacki, degenerisani, kriminalni olos.

A ti, ako ti se ikad zalomi da ti usvoje prigovor ("objection sustained!") trazi seizure/subpoena ne samo za sve na hard disku nego i komunikaciju od-do (vreme) na mailserveru kompanije.

Ako su ti neki buduci "svedoci" ili drugi ucesnici u stvarima u kojima si akter koristili web-based e-mail (Yahoo, Hotmail, Gmail itd.) mozes (bar je tako u americkim filmovima) in theory da zatrazis/uzapcis i records komunikacija preko njihovih servera, sve i da su strane u sporu delove komunikacija brisale. Znam, kakve ludosti ja tu pricam.

Баш.

Зову ме као данас као из неке као фирме као инкогнито, да се не досетим ко су и шта хоће (у ствари, глупачи којој су дали слушалицу у руке могао сам да скинем гаћице преко телефона, кад је открила моју спиритити страну) и на крају тог као пословног разговора пита ме та моја мадам Биверхаузен да ли којим случајем говорим енглески.
Кајндоф. Шоооо?

Па, кад нам дођу страни партнери, да не мора ту стално да буде присутан преводилац.

Што, шта ће радимо са ти партнери, 'тедо да питам, ал' ко реко' све је ионако кобајаги, па да је не узбуђавам прејако. Уместо тога, нађем да Google избацује триста милиона резултата из цуга за Test of English Proficiency.

Док на "ТЕСТ ИЗ СРПСКОГ ЈЕЗИКА" указује 7.590 ипо резултата претраге, махом новинских чланака.

Сасвим довољно "To make or become disagreeable, disillusioned, or disenchanted." Ма не довољно, преко сваке мере.

Ozbiljno, sta bi sa tvojim Freedom projektom? Nesto si trbuhozborio par puta tu i tamo, cryptically, ali nista odredjeno. Wanna share it with us?

This time next year I'll be American!



Viva la France!

Пошто ми се на крају овог мог горе видео-одговора на питање "а шта би са твојом Америком" нешто разилазе тон и слика* додаћу ово својим речима:
Изгледа да је крајњи рок за добијање те визе 01. јуни 2011. године. Тако нешто им пише на саИту.
На истом месту су оставили као могућност да проверим свој статус (учукавањем неког шеснаестознаменкастог кода који сам као добио кад сам се на ту лутрију пријављивао), а где ми пише да је до сад требало да добијем (и стварно јесам добио) писамце од Кентаки конзуларног центра са потврдом и даљим упутствима. На страну сад то залуђивање са писмима (прво писмо, друго писмо) које ужасно личи на превару коју ових дана Србијом проводи нека као словеначка фирма (регистрована на Новом Београду) чије је заштитно лице Жика Сељак (из "Жикине шаренице", култне емисије РТС 1), али бар не пише да сам завршио америчку каријеру и пре него што је почела, тако да argumentum a contrario....



*све иде добро до тренутка кад Делбој салутира после "о сеј кен ју си" и кличе петој републици, е то се чује тек у сцени са Тригером; немам појма зашто је то тако, провео сам скоро пола сата семплујући и миксујући исечке OFAH да направим један добар реп и наравно да сам очекивао добар резултат

Da nisi ponudio additional info in the way of describing the mail scam nastavio bih da citam misleci, bez trunke cudjenja, da se radi o Milosevicevom tzv. ministru tzv. inostranih poslova iz, ako se dobro secam sta Miladin rece jednom, Rekovca.

(A)[You must be registered and logged in to see this image.]

(Б)[You must be registered and logged in to see this image.]

(В)[You must be registered and logged in to see this image.]

"Pa ovo je... i sa ovim svi pobedjujemo".

Обама замрзава плате савезној администрацији на 2 године.
Сине бато! Е, тако се кућа тече, видиш како смо се ми лепо коварнули после само једне године.

Ево и болесника: како "Вечерњи лист" пише о победи Србије у Дејвис купу:

Pilić: Ne znam jesam li najveći, no imam nos
Proslavljeni hrvatski stručnjak u nedjelju u Beogradu peti put slavio u najprestižnijem teniskom natjecanju.

Требало је да им видиш прилог у вијестима о побједи Србије у Дејвис купу. Све вријеме су приказивали тим Хрватске када је побиједио у Дејвис купу, а све наводно ради Пилића. Јер, побогу, вијест је била о њему, побједа Србије је тек нешто ... well, random, I guess.

Дакле, кад човек почиње себи и другима да поставља питања типа: ко је овде заиста луд, ако ми Адвокатска комора тражи уверење да нисам лишен пословне способности, Центар за социјални рад ми га рутински издаје, а и једна и друга институција су уз суд највиши чувари оног дела правног поретка који се тиче једног од његових основних начела да свако пунолетно лице има пуну послону способност, док се супротно не докаже у одговарајућем поступку? Они, који ми то траже, или ја, који се томе чудим?
Или, на пример, кад ми држава Србија тражи уверење да нисам осуђиван - а ја се питам чему то? Јер, то уверење је нешто што сама држава издаје, дакле, сама може за сопствене потребе да изврши увид у сопствене евиденције, ако јој је стало да зна да ли сам био кажњаван. Шта, лакше јој је да то ја уради, да одем у полицију и прибавим то уверење? Па зар они то не проверавају? Верују ми на реч да је тај папир који сам им однео оригинал? Каква је онда разлика између тог "уверења" и моје изјаве да нисам осуђиван (дате под пуном моралном, материјалном...)? У квалитету папира? Једно садржи лажни печат, а друго лажну изјаву? А ако држава проверава ваљаност документације коју сам поднео, шта они на тај начин заправо утврђују? Степен моје решености да их обманем? Зар не би било ситније оно сито које би одвајало и лажове, а не само фалсификаторе? И тако даље...

Дакле, кад човек почне да поставља таква питања?
Према ПИСА тесту, то се дешава кад дете научи за тројку:
Probleme gomilanja znanja, učenja bez razumevanja, nerazvijanje kritičkog mišljenja kod đaka i pogrešan način ocenjivanja trebalo bi hitno rešavati. Ono čemu zemlje Evropske unije, trenutno teže je da broj funkcionalno nepismenih bude manji od 15 odsto, a da najveći broj učenika, na skali od šest nivoa znanja, bude bar na trećem. Da bi se učenik došao do toga, on mora da pokaže sposobnost zaključivanja na osnovu podataka koje ima. Trenutno se u Srbiji čak 66 odsto dečaka i devojčica nalazi ispod tog stupnja.

Kada đak zna da reprodukuje lekciju trebalo bi da dobije dvojku, bez obzira da li je lekciju prepričao sa pet ili petnaest rečenica. Suština njegovog odgovora je ista. Ukoliko đak svojom pričom ubedi nastavnika da razume ono o čemu priča to bi morali oceniti trojkom. Za četvorku i peticu, učenici bi trebalo da su u stanju da postavljaju hipoteze, navode primere iz života i objašnjavaju ih naučenim pojmovima, kao i da povezuju gradivo.
(Блиц)

Ето, томе служи школа.
Да одвоји нормалне од ненормалних, јер ненормални постављају глупа питања. Закључују из чињеница које опажају, повезују ствари, стварају хипотезе.... Ма иди, бре!

Зато су србски суци двотрећински двојкаши.
Понављачи.
Они су носиоци реформи, будућност србског правосуђа и напосе србске демокрације. Од њих Србија има највише бенефита.
Од њих су кориснији само они Срби који су функционално "испод трећег нивоа" по стандардима те глупе ЕУ, премда су ментално капатибилни да науче све за пет, што својим србским оценама подобијаним од србских професора и доказују: они имају висок просек на факултету који су завршили скоро па у року, али и даље нису у стању ишта да закључе из онога што виде у свету који их окружује. Или бар не закључују јавно.