Knjige, internet, filmovi part II

Е тај. Не знам да ли је приказан, али ваљда је био доступан за скидање с нета цио један дан. Сада нема. Вјероватно им импонује да се филм гледа тајно и да се једва проналази (подсјећа ме на оно вријеме када је изашао "Нож", па га родитељи, родбина и пријатељи размјењивали умотаног у неки цвјетни папир и читали у полу-тајности). Све, све, али што рече један познаник, када ми тврде да то политички филм и да је резултат патње у Србији посљедњих 20 година... Али, тко није водио дјецу на Загребачки велесајам, тај не зна што је патња...

Јашта, брате, Влак у снијегу кикин ес!
Нож нисам читао. Ни тајно ни јавно. Ни ресто из опуса. Уопште, слабо ценим и консеквентно слабо читам домаће писце, па и те који би хтели на њих да личе.

Не разумем и даље: јел' тај филм и творци му представљају ову земљу у Уједињним нацијама у борби за Косово?
Можда то и није тако лоша идеја....

slawen ::Јашта, брате, Влак у снијегу кикин ес!

Whatever...

А Бата није играо у том филму?

"Бата" је "играо", all right...

Какав би то српски филм био без њега....

Не знам пиле да ли је прави тренутак у овој дискусији да кажем како сам ја мој комплет сабраних дела Маркиза Де Сада (тврди црни повез, издање "Рад" Београд, Моше Пијаде 12) купио пред сам рат и никад га, природно, нисам платио....

Увијек је прави тренутак за такво што, иако гријешиш ако мислиш да је прича о срББББским ванаби умјетницима/*ебачима оваца и властитих тетака, исправан контекст за помињање госн де Сада. Није битно да ли си га платио - опроштено ти је ако си га прочитао.

Шта ћит'о, ход'о!

Бај'д'веј, синоћ сам погледао (на прескок, сваких 3-4 минута по 5 секунди) првих 10 од 12 делова тог као филма на Мојнешттачкаком. Фале изгледа последње две, али их ја нешто посебно нисам ни тражио, тако да...
Миссим.... осим сцене кад Жика прети да ће себи одсећи курац (а ставили му нешто изгледа пластично, за "то" му зафалило талента), па га ови као моле да то не уради, што је донекле као смешно, све остало а нарочито говоранције Сергеја Трифуновића (можда је имао и нешто паметно да каже, али ја сам га без слушања прескакао, better luck next time - чиста смарачина и досада, укључивши и силовање бебе којему се породиља искрено зарадовала (силовању), само нисам видео да ли је у питању син или дете.
А можда си ти код мене створила предрасуде, па нисам филм ни гледао правим очима:

врло_јак_тим ::Е тај. Не знам да ли је приказан, али ваљда је био доступан за скидање с нета цио један дан. Сада нема. Вјероватно им импонује да се филм гледа тајно и да се једва проналази (подсјећа ме на оно вријеме када је изашао "Нож", па га родитељи, родбина и пријатељи размјењивали умотаног у неки цвјетни папир и читали у полу-тајности). Све, све, али што рече један познаник, када ми тврде да то политички филм и да је резултат патње у Србији посљедњих 20 година... Али, тко није водио дјецу на Загребачки велесајам, тај не зна што је патња...

"Нож", ah "Нож"...prva i jedina knjiga koju sam sa gadjenjem odbila da citam kad se pojavila, a taaaako je bila in, o njoj se tako puno pricalo...

Гађење?!!!! Што - гаде ти се усташе, или они које су те исте усташе побиле, или потреба некога да о томе проговори? Или мрвица неке јадне сатисфакције које су потомци имали од тога? Ех...

Ово личи на онај дијалог из "Андерграунда", мислим, wedding scene.

JEDNU od najpopularnijih latinoameričkih glumica Gabrijelu Spanić, junakinju telenovele „Zlobnica“, koja je kod nas obarala sve rekorde gledanosti krajem devedesetih, pokušala je da ubije lična asistentiknja. Marija Seleste Fernandes Babio (24), koja je godinama radila i živela u Gabrijelinoj kući, trovala je glumicu, njenog dvogodišnjeg sina i majku, zbog čega je uhapšena u sredu.


U policijskom izveštaju stoji da je članove glumičine porodice trovala protekla četiri meseca. U hranu im je dodavala amonijum-sulfat, ali ne u velikim količinama, zbog čega su imali glavobolje, bolove u stomaku i osećali hroničan umor. Posle detaljnih pregleda, ustanovljeno je da u organizmu imaju supstancu pomenutog otrova.


Doktori su zvezdi serije „Valentina“, koja se trenutno emituje na TV Pink, saopštili kako bi, da se trovanje nastavilo, posledice bile fatalne po njen i živote njene porodice. Glumica je istog trenutka otišla u policiju i prijavila služavku, koju su odmah strpali iza rešetaka, pošto se vratila sa odmora iz rodne Argentine. U torbi su joj našli dve bočice otrova, a istu količinu u njenoj sobi u Gabrijelinoj kući.


Meksička štampa bruji o tome da ju je pomoćnica trovala zbog ljubomore. Pre je, naime, radila za Gabrijelinu sestru bliznakinju Danijelu, sa kojom je glumica u lošim odnosima, ali ju je ova otpustila, jer je sumnjala da je špijunira po sestrinom nalogu.
Ако ово већ није било у некој шпанској серији, ето прилике да се намлате паре.

Живот пише романе, мој јаране....

slawen ::Ово личи на онај дијалог из "Андерграунда", мислим, wedding scene.

Ово је врло нелијепо. :(

slawen ::Живот пише романе, мој јаране....

Moje je iskustvo da ni jedan pisac ne moze da napise ista toliko fantasticno, koliko to zivot moze da napravi. Nasa masta je samo bleda senka onog sto zivot ume da iskonstruise. Naravno, sad ne mogu da se setim ni jedne zivotne situacije (mada ni ova gorepomenuta nije losa), a da sam ih zapisivala, imala bih, bratbratu, par tomova tema.

врло_јак_тим ::

slawen ::Ово личи на онај дијалог из "Андерграунда", мислим, wedding scene.

Ово је врло нелијепо. :(

Нек иде на моју главу.

amans* ::

slawen ::Живот пише романе, мој јаране....

Moje je iskustvo da ni jedan pisac ne moze da napise ista toliko fantasticno, koliko to zivot moze da napravi. Nasa masta je samo bleda senka onog sto zivot ume da iskonstruise. Naravno, sad ne mogu da se setim ni jedne zivotne situacije (mada ni ova gorepomenuta nije losa), a da sam ih zapisivala, imala bih, bratbratu, par tomova tema.

Био сам благо ироничан.




Хотио сам рећи да су им свима те сапунице удариле у вугла. Ал' нема везе.

Домаћа варијанта: диригент СНП у НС узео 2.500 € од родитеља неког "детета" да би дете уписало глумачку академију.
Шта, мито? Па ово је Србија.
Али дете не буде уписаТо. Гневни родитељ тражи паре назад, разумљиво.
Е, сад, шта се дешава: изгледа је диригент део кинте дао глумцу који је седео у уписној комисији. И који је заказао.
Наравно, глумац глуми Енглеза. Шта он има с тиме, па није он једини крив што дете није уписаТо, зато се и зове комисија, што свако може да пребаци кривицу на оног другог. Што ниси дао паре свима.
Диригент навикао на беспоговорну послушност. Попизди због глумца, па му мети кашикару под точак од СААБ-а. Бомба пукне и мало (по туђој је увек мало) рани глумца.
Он, изгледа буде карактерна особина, а не само полни орган, па одрука мурији.
И ухапсе диригента.
Због покушаја убиства.
Паре што им је родитељ детета које би да буде глумац су некако заборављене.

Rekoh, (SrBski) zivot pise (populusque) romani...

Пре неки дан сам у NYT нашао занимљив видео о томе како на пијаци одабрати лубеницу.
Нека жена отишла на тај тамо њихов Зелењак, па нашла као неку Кинескињу која је као произвођач лубеница (мајке ми, мада сад док ово куцам ни сам себи не верујем да сам то стварно гледао на интернету, па још у Тајмсу), те је питала за инсајдерске форе како открити која је лубеница добра, а која јок, без вађења "коцке".
Данас, по повратку у милу ми и драгу, видим у службенином гласилу "Блицу" како Јоца Ћирилов даје своје виђење једења бостана: како се то ради лепо, воспитано, напослено, а како неваљашно, простачки и себично.
И добро, сад, знам и ја да се ту о бостану слабо ради (што му је прва замерка), али ме малко смета тај "синхронитет случајности" без Киша у улози коментатора.
Миссим, код нас су лубенице пре стигле на пијацу него тамо у Америкама (као што смо ми јели златним есцајгом кад Америка још није била измишљена, па се та традиција од силне употребе у међувремену међ Србљем и изгубила баш некако у исто време кад су Американци тај обичај тек усвајали, колико смо предњачили), уз то је општепознато да су наше лубенице неупоредиво здравије, сочније и слађе од тих тамо безкоштичавих пластичних. Зашто је онда госн Јоца дао предност тој жени из Тајмса, кад знамо да су нас они боНбардовали, зар се и он сврстао, оли је, пак, реч о ауторској јаловости и пуком опонашању?
Зато су преда ме искрснула два питања:
1) јел' га неко плаћа за то што пише за ове новине
2) која будала је омогућила да тзв. читаоци тзв. Блица (п)остављају своје коментаре на Јоцина романтичнопедагошка отаљавања.

Или је баш у тој ИТ терапији цака, а ја нисам укапирао?

Jел' прати неко од вас "Шехерезаду"* на ФОКС-у? Ал' искрено.



*турска серија; то квалификује ово моје јављање за рубрику "Живела", а богУми и за "Јаму".

zvuci zanimljivo, da imam foks, pogledala bih. ne pratim ni weather reports, a kamoli ista duze. Amen to artillery.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Uploaded with [You must be registered and logged in to see this link.]

Награде.

Сад би требало да напишем једно хиљаду-две речи о томе: треба ли или не вредновати уметност и чиме, како измерити која је књига или слика лепша, а-бла-бла....

Ал' ме мрзи.

А могао бих и о посебном аспекту награђивања уметника у условима социјалистичког самоуправног друштва. О кључу. Чиме бих дотакао много ширу област (она и ова Југославија - иако се сад не зове тако, у суштини и ова Србија је једна врста Југославије), узроци и последице рата, откуда то да се овде комунизам баш тако добро примио ет цетера...

Но нећу.

Уместо свега, или можда само за почетак, навешћу да је од целе екипе филма "Национална класа" укључивши и редитеља Горана Марковића и татка му и маму који су тумачили епизодне улоге, награду "Златна арена" у Пули, као тадашњем најважнијем и највећем филмском фестивалу целе СФРЈотке добила Горица Поповић за женску улогу* издркане девојке на Флојда.
Јел' се сећа неко шта је та "улога" рекла у целом филму, осим онога "Молим те, вози ме кући." (поновљено једно два-три пута, зато сам и запамтио)? Лик без кога је цео филм могао да прође, лик кога је могла да одигра и кројачка лутка на коју би натакарили неку перику и сликали је отпозади или тако да само мало косе уђе у кадар, па насинхронизовали нечији глас (било чији).

Истине ради, додаћу и да је Д.Н. на фестивалу у Нишу освојио награду "Цар Константин" за своју изведбу Флојда, али Ниш и Пула су били и тада, а и сада су к'о дупе и око.




*заиста се награда тако зове - за женску улогу. Што опет говори о суштаственој женској неравноправности. Јер, као, жене су толико лоше у свему, па и у глуми, да су морали засебно да их оцењују, јербо у конкуренцији са мушкима никакве шансе не би имале.

Након што сам упознао Радослава Симића из Великих Пчелица (near Доња Сабанта) сасвим другим очима гледам на серију "Село гори, а баба се чешља".
Прво, онај српски из серије заиста се говори (макар у тим Пчелицама).