Кујна, летња и зимска

Fino amans, vidim da su pored kulturnog uzdizanja u Istri i gastronomski sadrzaji dobili odgovarajucu paznju.

Dvije me samo stvari zanimaju:

1) prokomentarisi bevandu
2) jel' ona riba bila jos ziva u tanjiru kad si mushemu onako isprskala?

prase, jedem ribu prstima pa vrca na sve strane


Malvazija, domaca

ja sam mislila da ce ona naopacka viljuska privuci paznju, ali yok, od onolike ribetine, mrve upadljivije

Да знаш да и ја волим тако да окрећем виљушку.
Наопак човек...

amans* ::

врло_јак_тим ::Ма наставите ви о храни, скренух разговор на моју нетрпељивост према Аустро-угарској.

Ah, pa ti bi onda volela Krlezine Zastave.

Крлежа и ја? Боље да се не изјашњавам, моје мишљење о томе на крају крајева није ни битно. Али могућност да ми се допадне Крлежа је као могућност да ми се допадне Дино Дервиш...ић (нешто) - онај што је пјевао да љубав није парадајз па постао популаран међу чучавцима и иним.

Иначе, ова кувана блитва ме страховито нервира. Они још увијек нису измислили ниједан други прилог осим куване кртоле и блитве. Мислим, дајте мало...

врло_јак_тим ::осим куване кртоле и блитве. Мислим, дајте мало...

Pa dobro, ne smeta. Barem su tu zreli pomidori i sitno isjeckana kapula.

Ма добро, али тај вјечни прилог - блитва и кромпир. Мислим, већ сто година иста прича. Па камо патлиџан, тиквица, артичока, паприка, мајка му пјевала...

Mislim da se do kraja zivota necu najesti dalmatinske blitve i krompira u kombinaciji sa ribom, oradom ili drugom, uz opojne mirise Jadrana. Isto vazi i za njihove usoljene srdele. Mene je u stvari nervirala ona salata. Totalno nepotrebna. Bilo je i patlidzana i tikvica, ali to mi nije bilo interesantno, ni za slikanje. Posle dvadeset godina, blitva, krompir i riba, uz vino, su bili savrseni (ostadose samo mrvice i prazna casa hehe).

Inace, nasli smo ovde u CA nekog uvoznika malvazije i kupili nekoliko flasa. Ali, ni blizu nije kao ona. Verovatno je ona bila bolja jer je bila domaca i izvanredna. Ali isto mislim da je i kontekst tome mnogo doprineo. Nema mi druge, nego ponovo da zapucam u Pulu.

(btw. ti od Hrvata ocekujes kulinarsku kreativnost hehe....)

amans* :: uz opojne mirise Jadrana.)

Profesorko knjizevnosti !? Pa ovo kao da citam maminu "Prakticnu zenu".


Zajebanciju na stranu, stvarno je taj miris Mediterana poseban. A poslije njega, svako drugo more smrdi.

ad 1: pa meni bas taj klise nedostaje i opija hehe
ad 2: uvatio si me, i ja sam se skolovala na Prakticnoj Zeni
ad3: nije to Mediteran, nego bas hrvatska strana Jadrana. Ne mirisi tako ni u Italiji, ni u Grckoj, ni nigde. Bar meni. Ne znam zasto....

amans* ::Mislim da se do kraja zivota necu najesti dalmatinske blitve i krompira u kombinaciji sa ribom, oradom ili drugom, uz opojne mirise Jadrana. Isto vazi i za njihove usoljene srdele. Mene je u stvari nervirala ona salata. Totalno nepotrebna. Bilo je i patlidzana i tikvica, ali to mi nije bilo interesantno, ni za slikanje. Posle dvadeset godina, blitva, krompir i riba, uz vino, su bili savrseni (ostadose samo mrvice i prazna casa hehe).

Inace, nasli smo ovde u CA nekog uvoznika malvazije i kupili nekoliko flasa. Ali, ni blizu nije kao ona. Verovatno je ona bila bolja jer je bila domaca i izvanredna. Ali isto mislim da je i kontekst tome mnogo doprineo. Nema mi druge, nego ponovo da zapucam u Pulu.

(btw. ti od Hrvata ocekujes kulinarsku kreativnost hehe....)

Ја читав живот једем ту блитву, да не кажем блитветину и на врх ми је главе. Неинвентиван прилог. Да је нисам јела два'ес' година - а можда би ми због носталгије и била ОК. Али утопљена у маслиново уље, да има барем нешто да јој да укус и убије "гумавост". Уз мирис мора може свашта нешто да се прогута. Но, мене је увијек нервирао тај став по тим тамо ресторанима Далмације (по којима сам ишла само по службеној дужности јер не подносим те ликове) - као: буразеру, наша блитва, наша усољена риба, орада, бранцин... Као да су свијет измислили. Оно што је море дало - и помози Боже. Остало - обично, неинвентивно, чудна ми чуда.

Хрватска страна Јадрана - фина је она да није људи. Увијек тај преко ку*ца став, увијек та надобудност у стилу да нико нема што они имају - ни храну, ни море... Још наравно, као Србин отићи тамо, за мене би био тешки мазохизам. То је онај "извините" туризам - гдје са сваким гутљам бљутаве им воде коју молиш пола сата мораш да прогуташ и погледе и срања. Фала љепа! За дневно купање ту је Цавтат, за дуже сеансе Грчка.

Шта ти је живот, мајку му, тек сам пре неки дан сазнао тајну врхунске кафанске купус-салате.
И то од конкурента мог клијента ("Библиотека код Милутина"), власника "Авале" (Београдски друм, са леве стране, код скретања за затвор).
Мислим, знате о чему говорим?
Ситно сечен бели купус, апотекарски тачно посољен, преливен домаћим јабуковим сирћетом и зејтином и енергично угњављен са неколико брзих и снажних стисака рукама који после тог третмана моментално изгледа као рибанац, само што је сладак и не смрди на расо већ мирише на лето, пусти воду па онако буде софтан, одмекне, не расипа се са виљушке већ постане компактан, скоро као настругане ротквице за Св. Николу само далеко сочније, није крт да пуца под зубима већ лагано клизи низ грло гурајући пред собом реш прасећу кожицу и благо прошарано месо око ребара, или добар срнећи гулаш (у Ловачком дому у Рачи Крагујевачкој) који служе са грубо упасираним жутим пиреом од гучанског кромпира и мало измрвљеног осушеног першуна, љуте папричице и мирођије.
То је купус-салата која иде са преврелим сјеничким сиром да му убије киселину, и са димљеном сланином тврдом као рибаћи сапун, сланом као ђаво, са неодмерено побибереним бареним јајима, са густим, шаком зачињеним војничким пасуљем, прија чак и уз ђувеч, фишпаприкаш и беле кобасице, то је мелем за пренадражено непце, гурмански интермецо без којег уопште не би осетили задовољство следећег залогаја, day before пилула за стомаке залуталих у кафанску храну и conditio sine qua non за било којег конзумента печења.
То није она бедна травуљина коју деле по студентским мензама, ресторанима друштвене исхране и сељачким свадбама. Не, драги моји, добра купус-салата је прва звездица Мишелиновог водича за Србију, испит зрелости за сваког крчмара, други жирант да ће и остало "из понуде" да буде "на нивоу" (први је, наравно, свеже уштиркана кецеља ћутљиве куварице).
После такве купус-салате 'ладно можеш да пијеш 'ладно бело, неки сувисувцијати ризлинг са смедеревских обала који се зелени у чаши (покојни чика Његош, рођени брат моје стрина-Наде, мајсторски је знао да га пресече са једним олимпијски прецизним млазом из сифона, а нама деци је са задовољством разблаживао сирупе од зове или малине које би наше маме остављале у флаше од Цара Лазара и Царице Милице). Ко каже да печење и бело не иду? Добра купус-салата може да помири и закрвљене комшије, неће храну и вино...

Е, која је тајна купус-салате.
Силне сам фрустрације навукао покушавајући да је сам направим. Ма нема шта ми није падало на памет.

Док ми човек не рече: постоји посебна врста купуса који се гаји специјално за салату.
Овде га гаји само један сељак, расад му доноси газда "Авале" лично, одакле му семе не би признао ни на мукама.
Има још један, кажу, у корманском пољу, који снабдева остале кафане, али му купус има тамније лишће, а и укус му је мало другојачији, због воде.

И тако...

slawen ::Шта ти је живот, мајку му, тек сам пре неки дан сазнао тајну врхунске кафанске купус-салате.
Е, која је тајна купус-салате.
Силне сам фрустрације навукао покушавајући да је сам направим. Ма нема шта ми није падало на памет.

Док ми човек не рече: постоји посебна врста купуса који се гаји специјално за салату.
Овде га гаји само један сељак, расад му доноси газда "Авале" лично, одакле му семе не би признао ни на мукама.
Има још један, кажу, у корманском пољу, који снабдева остале кафане, али му купус има тамније лишће, а и укус му је мало другојачији, због воде.

И тако...

Jedna mala tajna majstorice kupus salate: Futog


elem, tokom svog zivota napravila sam pun kulinarski krug...pocela od domace hrane, pa preko svih mogucih kujni (francuske, italijanske, kineske.....), cetvrt veka kasnije, vracam se na pocetnu tacku sarme, pasulja, sosa od mirodjije ili paradajz sosa, fasiranih snicli i grenadirmarsa, i ostalih jela moga detinjstva.

Uz to, sve mi je je lepse jednostavnije: bez mesanja i kombinacija milion zacina i ukusa: sto jednostavnije, sto manje zacina, to bolje. Elegantnije.

Jedini izuzetak pravim kod kupus salate. U nju dodam capers--eto nesto sto ne znam sta je na srpskom, nisam to nikad kod nas jela. Kapre? Ta rec mi nista ne znaci.

Jos jedna mala tajna kupus salate: kad je napravis, treba da odstoji neko vreme. Ne jede se sveza.

врло_јак_тим ::
Ја читав живот једем ту блитву, да не кажем блитветину и на врх ми је главе. Неинвентиван прилог. Да је нисам јела два'ес' година - а можда би ми због носталгије и била ОК. Али утопљена у маслиново уље, да има барем нешто да јој да укус и убије "гумавост". Уз мирис мора може свашта нешто да се прогута. Но, мене је увијек нервирао тај став по тим тамо ресторанима Далмације (по којима сам ишла само по службеној дужности јер не подносим те ликове) - као: буразеру, наша блитва, наша усољена риба, орада, бранцин... Као да су свијет измислили. Оно што је море дало - и помози Боже. Остало - обично, неинвентивно, чудна ми чуда.

Хрватска страна Јадрана - фина је она да није људи. Увијек тај преко ку*ца став, увијек та надобудност у стилу да нико нема што они имају - ни храну, ни море...

promeni tu i tamo koju rec, pa umesto more stavi Dunav ili Misisipi ili Senu i dobices malo drugaciju varijantu iste teme. Ej, nema lepse reke od Dunava, ni lepseg grada od Novog Sada, ni bolje kuhinje od "rezanca smakom"

Niti je ijedna priroda lepsa od americkog pejzaza, niti ijedan grad romanticniji od Pariza.

Samo priupitaj Novosadjane, Amere ili Parizlije.

Mene su oduvek fascinirali ti nekriticni hvalospevi o samom sebi. I nikad im nisam sasvim verovala: nije moguce da ti ljudi bas zaista veruju u to? Mozda je svesno zavaravanje ili pravljenje se blesavim. Bas da su toliko zaslepljeni/glupi/samozaljubljeni???

amans* ::
Jos jedna mala tajna kupus salate: kad je napravis, treba da odstoji neko vreme. Ne jede se odmah ispod noza.

Ма није оно било о салати....

slawen ::

amans* ::
Jos jedna mala tajna kupus salate: kad je napravis, treba da odstoji neko vreme. Ne jede se odmah ispod noza.

Ма није оно било о салати....

vec o: (први је, наравно, свеже уштиркана кецеља ћутљиве куварице).

kad vec ponovo o hrani pricate... a "recept" za kupus salatu imamo takodje, mozda se vratim. samo, molim vas i preklinjem, nemojte o politici na ovoj temi topicka

slawen ::Шта ти је живот, мајку му, тек сам пре неки дан сазнао тајну врхунске кафанске купус-салате.
И то од конкурента мог клијента ("Библиотека код Милутина"), власника "Авале" (Београдски друм, са леве стране, код скретања за затвор).
Мислим, знате о чему говорим?
Ситно сечен бели купус, апотекарски тачно посољен, преливен домаћим јабуковим сирћетом и зејтином и енергично угњављен са неколико брзих и снажних стисака рукама који после тог третмана моментално изгледа као рибанац, само што је сладак и не смрди на расо већ мирише на лето, пусти воду па онако буде софтан, одмекне, не расипа се са виљушке већ постане компактан, скоро као настругане ротквице за Св. Николу само далеко сочније, није крт да пуца под зубима већ лагано клизи низ грло гурајући пред собом реш прасећу кожицу и благо прошарано месо око ребара, или добар срнећи гулаш (у Ловачком дому у Рачи Крагујевачкој) који служе са грубо упасираним жутим пиреом од гучанског кромпира и мало измрвљеног осушеног першуна, љуте папричице и мирођије.
То је купус-салата која иде са преврелим сјеничким сиром да му убије киселину, и са димљеном сланином тврдом као рибаћи сапун, сланом као ђаво, са неодмерено побибереним бареним јајима, са густим, шаком зачињеним војничким пасуљем, прија чак и уз ђувеч, фишпаприкаш и беле кобасице, то је мелем за пренадражено непце, гурмански интермецо без којег уопште не би осетили задовољство следећег залогаја, day before пилула за стомаке залуталих у кафанску храну и conditio sine qua non за било којег конзумента печења.
То није она бедна травуљина коју деле по студентским мензама, ресторанима друштвене исхране и сељачким свадбама. Не, драги моји, добра купус-салата је прва звездица Мишелиновог водича за Србију, испит зрелости за сваког крчмара, други жирант да ће и остало "из понуде" да буде "на нивоу" (први је, наравно, свеже уштиркана кецеља ћутљиве куварице).
После такве купус-салате 'ладно можеш да пијеш 'ладно бело, неки сувисувцијати ризлинг са смедеревских обала који се зелени у чаши (покојни чика Његош, рођени брат моје стрина-Наде, мајсторски је знао да га пресече са једним олимпијски прецизним млазом из сифона, а нама деци је са задовољством разблаживао сирупе од зове или малине које би наше маме остављале у флаше од Цара Лазара и Царице Милице). Ко каже да печење и бело не иду? Добра купус-салата може да помири и закрвљене комшије, неће храну и вино...

Е, која је тајна купус-салате.
Силне сам фрустрације навукао покушавајући да је сам направим. Ма нема шта ми није падало на памет.

Док ми човек не рече: постоји посебна врста купуса који се гаји специјално за салату.
Овде га гаји само један сељак, расад му доноси газда "Авале" лично, одакле му семе не би признао ни на мукама.
Има још један, кажу, у корманском пољу, који снабдева остале кафане, али му купус има тамније лишће, а и укус му је мало другојачији, због воде.

И тако...

Oda kupus-salati. Svaka cast.

Poseban plus za sirup od zove. Sad mi se pije i sok od drenjina, a bogami i mushmule bih kad bi ih igdje bilo.

zbunjena ::

slawen ::

amans* ::
Jos jedna mala tajna kupus salate: kad je napravis, treba da odstoji neko vreme. Ne jede se odmah ispod noza.

Ма није оно било о салати....

vec o: (први је, наравно, свеже уштиркана кецеља ћутљиве куварице).

kad vec ponovo o hrani pricate... a "recept" za kupus salatu imamo takodje, mozda se vratim. samo, molim vas i preklinjem, nemojte o politici na ovoj temi topicka

slovenacka kuhinja:



[You must be registered and logged in to see this link.]

fuzi (z kao zaba) sa tartufima....divine.... i kafanska malvazija, isto odlicna


[You must be registered and logged in to see this link.]