Purgatorium

“RIP Soho Pam. Drinking in Soho will be cheaper but less fun.”

[You must be registered and logged in to see this image.]

Иван Боришко a.k.a. Таихо - живео деценију дуже од просека.

Био сам започео ову тему о несавршености људског тела причом о жени која је гушила своје бебе.

Па сам наставио сликом оне наше кошаркашице која је ухапшена у Грчкој и лепо, медицински тачно приказао да јој сво то злато, бунде и драгуљи што је покрала са својом бандом не би помогло да од Кристине Лати не иструли у Џејмса Вудса. Можда је требало да метим и неки графикон пропасти?

Шта смо ту још имали? Држааааву, тужилаштво, морнарицу, Град Београд и бабу са окотом против Лепе Петре, Ксенџу, Рендија & МекДоланца, полујапанца (или се пише полуЈапанца? Полујапанца? Полупанајајца?), две мале киселе, вињак, љута и сок за даму... сума-сумарум двеипо 'иљаде. Без салате.

Кад сам почињао, није ме мучио зуб. У ствари, не мучи ме ни сад, већ су проблем десни. Уместо да се као код свих нормалних парадонтопата повлаче (расплет какав нестрпљиво чека моја горња вилица), мени су десни надрасле зуб, усамљени умњак доле десно. Јербо су наши школски зубари (самоуправноздравствена новотарија у време кад сам похађао основну школу и касније шуварицу) мислили да је боље да ми изваде кутњак, а оставе умњак. Или су се можда били забројали - зубари су много слаби са математиком, уживам да их шокирам својим дуплираним умњацима у горњој вилици, кад им то (по)кажем почну да их рачунају и пребројавају полугласно, куцкајући их редом дршком оне њихове алатке са кукицом на врху и тако по два, три пута, док се не увере у медицински феномен, имам бре више зуба од алигатора, по други пут су умњаци почели да ничу негде пред бомбардовање, имао сам тада тридесет и две.

Тако да ми је сад то покварило недељу. А ја нарочито волим недељу, јер се недељом у нашој кући кувало за предстојеће радне дане, по три главна јела, зато што је моја мајка, која је била (и још увек јесте, са својих седамдесетдве) презапослена жена, могла да се ослони на мог превремено пензионисаног оца само у погледу доручка (јаја на око + чаша јогурта, прженице са ајваром & кајмаком + чаша млека, бурек са сиром + јогурт у тетрапаку, чајна паштета на полубелом хлебу + обавезно млеко, домаће, прокувано, кајмак бих лично покупио са шерпе јер га сестра није подносила, а ја сам био лудо занесен тим слаткастим укусом, нарочито оно кад млеко проври, па се надује, само што не покипи, па после скидања са рингле спласне, а заостала пена се сасуши и помало скори, отврдне близу оне црно емајлиране ивице суда који је иначе беле унутрашњости, Металчевог практичног решења у борби против видљиве штроке и рђе која избија на местима где је обијена глеђ) и евентуално два ручка за децу: обавезни пасуљ и још једно вариво опционо (кромпир-паприкаш, јунећа чорбица), можда неки ђувеч или пилав, ништа компликовано или time consuming, нешто што је могло да се смандрља док човек чека другаре, такође пензионере на прагу четрдесетих са којима је пљескао картама по супер-отпорном "ултрапасу" кухињског стола који сам тек ја успео да по ивицама начнем својим тестерицама за дрворез, док сам исецао из шперплоче делове за макету Титове куће у Кумровецу, општетехничко за пети, шести разред, цреп сам био направио од крљушти борових шишарки које сам пажљиво залепио ОХО лепком и обојио воденим бој(иц)ама и темперама у цинобер (те су темпере правили у Цељу, или су биле Карбонове, не могу сад да будем децидан, можда ми забуну уноси и онај добри Грунтовчанин са псеудохитлеровским брчићима).

Али није ми жеља сада да размењујем рецепте прапросте српске кухиње, већ само илуструјем једну прилично очигледну истину: за моје родитеље се никако не може рећи да су ми опсесивно посвећивали пажњу, тако да сам изградио сопствени систем личне слободе који је између осталог довео до тога да сам одлуке о својим сталним зубима почео да доносим већ у првој деценији живота и та ми је брига већ била досадила до пубертета, када су ми и важније ствари значиле подједнако мало. И то не само у погледу исхране, срећа је велика да су моји тата и мама конзистентно очували своју неутралност и када је о мом образовању реч, па сам могао да се интелектуално формирам сам, без икаквог реда и правог система (нпр. "Исповести варалице Феликса Крула" сам прочитао пре осмог разреда, зато што књига није имала корице, па нисам ни претпостављао о чему се ради, ко је аутор сазнао сам тек много доцније; избор на њу је пао јер сам тог распуста већ био прочитао све или скоро све из дечјег/школског одељења краљевачке библиотеке - сабрана дела Карла Маја гутао сам, на пример, темпом од једне до две књиге дневно - па сам приликом једне редовне посете зграбио ту подебелу купусару са стола незаинтересоване библиотекарке која се на мене све више и више мрштила што ме је чешће и више виђала, ваљда ју је мрзело да због мене коцкоглавог шета мешу оним полицама и удара ми печате у оне картончиће)....

Отуда сам ја испао овакав чудан (у најмању руку), слободно могу рећи образовно инфериоран чак и у односу на оне Јовановићеве полуинтелектуалце, јер њих је бар за нешто дресирало, они су обучени како да насликају слику, а да то буде оку мило, постоје ту правила која су неки други, бољи људи уочили и свима на извол'те оставили, удари ову боју поред оне, ову пропорцију и такав и такав ритам и то је лепо, не треба ту много "природног дара", ако га имаш тим боље, ти су људи стручни да напишу роман или песму јер само ако поштују рецептуру испашће нешто, не мора да буде баш ремек-дело, али неће бити лоше, неће бити нечитљиво и за подсмех, као што ризикује онај који се узда само у урођени осећај мере и способност да себе контролише и коригује, што директно зависи од дара који има ретко ко, да своја дела видиш очима других.

И то ме не спречава само да на питак, уопштено речено прихватљив начин развијем неку креативност, већ ми задаје муке и кад треба нечији туђ рад да проанализирам.

На пример: пре неко вече гледам неки филм Мише Радивојевића "Како су ме украли Немци" и тамо на крају неки клинац који је и главни јунак, шта ли, кроз уста себе одраслог прича да су после рата (оног свецког) одвели сирочад у школско двориште да са гомиле одбачене војне (савезничке) опреме одаберу по једну ствар и однесу кући, па он узео кожну пилотску капу...

И кажем јеботе како је бесрамно украо, а онда станем да размишљам: "Од кога?"

Јер ја сам то опште место први пут нашао код Моме Капора, "Провинцијалац" беше. А он ништа своје написао није.

Па сам гледао "Империју сунца" и видео оног малог са истим проблемом. Додуше, он није био сиротиња која је морала да мисли како ће својим избором одговарајућег комада опреме да збрине бескорисну фамилију код куће, па дај овамо падобран да свима сашију гаће и кошуље, не, он јесте био сироче, али је морао да мисли само на себе и никога другог.

И тако. Ево, сад да ме убијеш, не могу да се сетим ко је то први провалио, дал' Фасбиндер, а ови после крали, пардон, сликали/писали/снимали по правилима и испало онако како испада од како је света и века.

И у памет ми долази онај филм, документарац or so, o песми "Русе косе цуро имаш, жалиш ли их ти" коју својатају сви овде, и Срби и Босанци, и Бугари и Македонци, и Грци и Турци, чак и Албанци - они прави, албански.

Па думам, чек, чек, чија ли је стварно, не падам ја на те форе да није ни важно, све је то као наше, ми смо ту сви као нека браћа, јеботе, не може да буде наше, није ни та дечја глава са пилотском капом наша, има она име и презиме и творца, нема везе то што ја не знам ко је.

Даклем, у песми неки баја прозива неку цупи што је плавуша, па је пита јел' јој жао што јој баш он мрси чуперке, а она му самосвесно одговара да се ништа он не секира, му не би ни дала ону несрећу, ако би после због тога жалила. Међутим, није у питању еротскофеминистичко штиво, ствар је много да кажем приземнија: наиме, пошто су у данашњу Грчку коју су до тада наставали људи браонкасте расе, како каже Х. Џ. Велс, са севера дошла аријевска племена високих, витких, плавокосих дивљака, ствари су се промениле не само у погледу изгледа капитола оних њихових стубова, већ и у смислу друштвеноекономске организације друштва - плавушани су, како и спада, постали племство, господари оним на лицу места затеченим нагарављенима.

И сада су ствари јасније - та каста слуга, робова, покорених, потчињених, фрустрираних несрећника налази природан сигурносни вентил који ће их спасити од самоизједања, они кроз праисторијски џез, ритам и блуз "Русе косе цуро имаш" говоре како се тамо нека тадашња принцеза Дајана заиграла са коњушарем, па кад коњушари не умеју да раде, ни да се бију, бар могу да мало господара одмене код госпоџе...

Онда су Срби дошли до Солуна, па Турци преко Солуна, Срба и Сопоћана до Сарајева, а Шиптари, старе лопуже, они су ту били одвајкада.

И песма се проширила.

Уна фаца, уна раса.

ovo je tema koju sam sad otvorila i vise nikad necu...cisto da se zna

Умал' да напишем "Што, наопако?", а онда се лупих по челу и сам себи рекох "Па јел' видиш кретену да жена више неће да отвара ову тему!"....

Седим синоћ, после катастрофално промашене провинцијске имитације ноблес винске пробе, са једним главоњом који се, ах шта ће сирома' човек кад му адвокат на дохват руке, дохватио теме правне државе Србије, па своју сељачку лукавост користи до максимума како би из мене извукао информације у вези његовог случаја. Миссим, није само он био назочан, па сам морао да га трпим и тако се реч по реч, мој саговорник полако разголити.

Он је од оних многобројних Срба којима ужасно смета општи јавашлук и неморал који је завладао. Ево, на пример, како га је преварио приватни извршитељ који га је ухватио да му потпише за неки дуг паркинг-сервису од 270.000 динара, замисли ђубрад, молим те, траже му већ годинама да плаћа паркинг испред рођене зграде, е па неће моћи, не може то мимо закона и по праву јачега, зна он све тамо по суду, показаће он њима...
И та топлана. Како могу да му пописују ствари што није платио грејање?
Па јел' то застарева као струја или не? Чуо он да су донели неки нови закон да грејање не застарева, иначе би он ангажовао своју адвокатицу.
Да, то је она која је спасла силан народ да не плаћа струју.

Реч је о колегиници према којој је мајка природа била више него издашна, а наши људи то итекако знају да цене, на првом месту. На другом, дугогодишњим коришћењем речених атрибута, она се развила у веома сналажљиво биће (подсетник: дефинисати придев "сналажљив" у новосрбском језику) које сад те рефлексе употребљава на далеко вишем нивоу (од појаса).

Тако је њојзи, уз блааааагу асистенцију директора овдашње електродистрибуције и одређене судије пало на памет да грађани (и ово је реч која заслужује редефинисање) који годинама нису плаћали струју (најнормалнија ствар у Срба, па нећемо ваљда и на то паре да бацамо док траје транзиција) туже свог повериоца, Електрошумадију, јер им ови безобрзно свакога месеца шаљу рачуне на којима пише да им ти грађани дугују паре за киловате утрошене годинама уназад.
Па јел' лепо пише у закону да та потраживања застаревају за годину дана? И шта сад 'оће?

Додуше, пише у закону и да застарелост (штага је старих речи са потпуно новим смислом за тај нови речник; додуше, морао бих да га одштампам у Америци или још боље права на њ продам неком Американцу, ено га Б92 украо "Лексикон ЈУ митологије", па само прашти, бојим се да би и овај мој Рјечник мазнули само тако, навикло то, уколико није са америчким печатом, само се њих боје), дакле, застарелост значи да дужник има право да то приговори кад га поверилац тужи, не пре тога, а може и да плати, онда се не сматра да је платио недуговано, напротив.

Уз то, тужба којом би се тако нешто тражило (да суд утврди да је неко потраживање застарело) је по нашем праву недопуштена, забрањена, па су судови дужни да сваку такву тужбу одбаце.

Аха, али који судови? Да се вратимо на почетак, седе тако ова сисата, директор и судија и ....
Значи, брате, жена имала десет хиљада клијената, само фирца, њена бланко пуномоћја стајала бре на шалтеру ЕПС-а, јеби га, не може свако да нађе њојзину канцеларију, али сви знају где је требало да иду протеклих година да плаћају струју, па нису, већ су ишли да траже разноразне репрограме, отписе камата, да им дуговања деле на рате које никада нису платили, е, сад лепо ти врли србски дужници дођу на шалтер и љубазно питају "Где треба да потпишем да вас тужим?"

И то је све.

ЕПС онда вади из своје евиденције колико тај и тај дугује, одштампа то, одштампа свој млаки одговор/невољки пристанак, можда и тужбу против себе истовремено одштампа и све то однесе млађахној колегиници (а можда и директно у суд, што да се дете мучи).

И суд суди, трошкови падају на терет туженог (Електрошумадија), паре се деле, народ срећаааан!

Трајало то неко време, а онда се нашла нека будала да их хапси. Закратко.

Тај директор је и даље директор, а судија и даље судија.

Једина разлика је што колегиница сад заступа Електрошумадију, а против народа који је до тада спашавала. И даље је адвокат, само је сад онај који је плаћа њен властодавац, не противник. Паре из истих џепова иду у истом смеру, у исте оне новчанике као и пре, само је сад по закону.

У ствари, не баш, можда је требало да распишу неки тендер за закључење уговора са даваоцем услуга? Или не?

Ма, јебо те тендер, будало..... Ти само на себе мислиш, да мало више помажеш народу, и теби би боље било.

Ово је требало да можда ставим тамо под математику & ребусе, или под "Врх, брате" (србског новинарства), но ценим да се најбоље уклапа у ову долину мука:

"Telo bebe, starosti mesec dana, pronađeno je danas u putnoj torbi na području opštine Knić, saopštila je danas kragujevačka policija.

Kako je navedeno u saopštenju, bebu je u putnoj torbi pronašla majka osobe, koja se, nakon dužeg odsustvovanja, pre tri dana vratila u kuću svojih roditelja.

Kada je otvorila torbu, kako bi izvadila ćerkine stvari, ugledala je mrtvu bebu, o čemu je njen suprug odmah obavestio policiju, navedeno je u saopštenju u kojem se dodaje da je proveravam utvrđeno da se majka pronađene bebe porodila u jednoj zdravstvenoj ustanovi pre mesec dana." (Курир)

Пази бре ову грозоту!
Јок, мајка бебе од месец дана породила се пре три месеца.

Стварно, да не морам, ни ја не бих отварао ову рубрику.

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić potpisao je ukaz o pomilovanju najpoznatijeg srpskog zatvorenika Vučka Manojlovića koji je još 1986. godine osuđen na smrtnu kaznu zbog ubistva zamenika okružnog javnog tužioca u Leskovcu Dragomira Krstića.
Odluku o Manojlovićevom pomilovanju potpisao je predsednik Nikolić 1. februara.

Podsetimo, Vučko Manojlović (66), rođen u Bojniku, na smrtnu kaznu osuđen je 1986. godine. Dve godine ranije, odmah po izlasku iz zatvora, u nameri da se osveti za petogodišnju robiju zbog silovanja, ubio je zamenika okružnog javnog tužioca u Leskovcu Dragomira Krstića.

Osim toga, Manojloviću je na teret stavljeno i da je pokušao da ubije istražnog sudiju Bratislava Gavrilovića i pripremao ubistvo sudije Mladena Jankovića.


Још је он млад, тек 66, има ту још потенцијала.
Па ако се сети председника Томе, сети....

„Mariju sam upoznao u septembru prošle godine, kada je došla u Novi Sad da studira. Bili smo samo dobri prijatelji. Sećam se da sam u subotu došao kod nje, da je zamolim da mi pozajmi novac. Odbila je i posvađali smo se! U jednom trenutku mi se unela u lice! Odgurnuo sam je, na šta mi je opsovala mrtvu majku. Svest mi se potpuno pomračila! Pobesneo sam i udario ju je, posle čega je pala na pod, na kom je samo nepomično ležala.“

Ovako se Vaskrsija Vrekić (29) iz Banatskog Dvora branio u policiji povodom sumnje da je u nedelju ubio Mariju Cimbal (24), a potom spalio njeno telo.
- Uspaničio sam se! Pokušao sam da joj dam veštačko disanje, ali nije vredelo! Shvatio sam da je mrtva... I od tog trenutka se više ničeg ne sećam - objasnio je Vrekić novosadskim inspektorima.Kako za Kurir kaže izvor iz istrage, Vaskrsija je nekoliko puta ponovio da se ne seća da je Mariju udavio maramom, te da je njeno telo preneo na krevet i zapalio, kako bi prikrio tragove svirepog zločina.


Номен ест....

Ископати очи:

Osnovni sud u Zaječaru odredio je pritvor od 30 dana T. B. (76) zbog sumnje da je 11. marta, dva sata posle ponoći, u toaletu Gerontološkog centra u Knjaževcu, čija je štićenica, nanela teške povrede Olgi Cvetković (83), sa kojom je delila sobu. Njih dve su se posvađale u toaletu na spratu. Osumnjičena je rukama uhvatila cimerku za glavu i snažno joj palčevima pritisla oči. U napadu starici je otkinula levu i delimično desnu očnu jabučicu i razderala očne kapke. Kada je štićenica od bolova pala na pod, osumnjičena je počela da je udara i šutira. U novom napadu joj je polomila četiri rebra, oštetila plućno krilo i nanela joj brojne podlive, razderotine i nagnječenja.
Paralelno sa policijskom i sudskom istragom, inspekcija Ministarstva za rad ušla je u Centar za stare i tokom nadzora utvrdila niz propusta koje su napravili zaposleni. Sada se očekuje da će inspektori odrediti i kazne za odgovorne. (кликабл)

[You must be registered and logged in to see this link.]

Занимљиво је како је догађај пропратио ноторни Блиц, као огледало србског јуче - данас - а вероватно и сутра.
Стога бих доконима препричао, да не кваре очи:
- прво је у недељу било
[You must be registered and logged in to see this link.]; 13 коментара, разумљиво, и није нека тема, народ одмара и тако...
- а онда су Срби почели да раде, узели државне тастатуре од државних компјутера на својим државним пословима у своје приватне руке и на текст [You must be registered and logged in to see this link.] послали тачно 376 коментара - о Европској Унији, западу, демократији, српском менталитету, Милошевићу, дођошима....
- данас су ствари много јасније: "Mladića Ervina Bilickog (17), koji je u nedelju pronađen mrtav ispred pekare „Stars“ u Bečeju, te noći pretukli su ljudi između 30 i 40 godina, koji su, kako saznajemo, iz Bačkog Petrovog Sela. Reč je o rođacima devojke koji su bili protiv toga da se ona uda za Bilickog.", пише Блиц. Пошто се и тема мало убајатила, свега 40 коментара, since.

Апдејтоваћу вас, уколко се по налазу војне комисије испостави да се момак самоубио зато што је био педер и уопштеузев душевни болесник.

[You must be registered and logged in to see this link.]

И насловница тих новина:
[You must be registered and logged in to see this link.]



Као у шпанској серији. Само тужније. Само у Србији.

И добро, сад, био тај случај, [You must be registered and logged in to see this link.], кажу дешава се то и у много већим и богатијим земљама (као да су мале и сиромашне земље по природи ствари расадник идиЈота), али је у свему најбоља реакција председнице овдашњег Вишег суда, коме је предат овај који је другоме разбио главу (дословно) са све помагача:

Prema njenim rečima, on je (извршилац, прим. slawen), pored priznanja da je bejzbol palicom udarao maturanta, za čiji se život bore kragujevački neurorhiruzi, na saslušanju izjavio da se kaje što je to uradio.
- Kada bih mogao vratio bih vreme, ne bih to ponovo učinio. Žao mi je i Stefana i sebe - rekao je na saslušanju Radivojević., kako je navela predsednica Višeg suda.
Prema njenim rečima, on je rekao i da je u kafić "Tabasko" u četvrtak, 28. marta, došao pošto se prethodno čuo sa devojkom, koja mu je navela da joj se Stefan ponovo udvara. On je shvatio da devojka to ne želi, zbog čega je i došao u kafić.
Na saslušanju nije objasnio zašto je u kafić došao sa bejzbol palicom, ali je rekao da je tri puta udario Stefana, maturanta Politehničke škole. Sudija Đurić je dodala da će Radivojević biti predmet analize veštačenja, jer, kako je rekla, reč je o složenoj ličnosti.

И који ће ти кривак онда адвокат, ако си сложена личност и суди ти овакав судија? Па зато што јој не би био тако сложен, да није улепо са твојим адвокатом.

Дан после хапшења овог крагујевачког Гвозденог Коња, неке друге сложене личности из хисторијске 1. гимназије ("Пуцајте, ја и сада држим час!") су моткама умлатиле (онако, солидно, не на мртво) једног дечка у дворишту Медецинске школе, кад је изашао на одмор.
Шта су ти трендови.

А онда читам у Блицу ово:

Kako “Blic” saznaje, u stanu P. P. (14), koji je uhapšen kao glavni osumnjičeni za brutalno prebijanje Ervina Bilickog, pronađene su krvave pantalone koje ukazuju na njegovu krivicu. Sutra će pred istražnim sudijom biti saslušani pojedini svedoci, čija se imena i njihova saznanja kriju u strogoj tajnosti zbog moguće osvete ili pritiska ostalih članova skinhed grupe, čiji je vođa P. P.

Коментар? Чему?

Tomić navodi da je uhapšeni jeromonah s još jednim mladićem pokušao da za 100.000 evra Bojanu Jovanoviću proda porno-film od sat i po na kojem je Kačavenda sa četvoricom mladića. Ali, Jovanović je o svemu obavestio policiju. Tomić, koji je Jovanovićev branilac, kaže da je jeromonah Nikolaj nekoliko dana pre dolaska u Beograd slao SMS-ove Jovanoviću da pripremi novac za film...
... Film je delom snimljen u vladikinom dvoru u Bijeljini, a drugi u njegovom stanu u Beogradu.

- Na filmu Kačavenda oralno i analno zadovoljava četvoricu mladića, kao i oni njega. Nakon seksualnog čina svi se zajedno tuširaju. Jedan od snimaka nastao je 27. januara 2007. godine - tvrdi Tomić.

Bojan Jovanović je bio đakon i služio je u Bijeljini kod Kačavende. Vladiku je optužio za pedofiliju jer je pokušavao da ga ljubi po vratu i intimnim delovima tela, što je bio razlog da napusti crkvu. Zbog zdravstvenih problema 9. novembra 2012. episkop Kačavenda podneo je ostavku na upravljanje eparhijom. (Блиц, 14. април 2013.)

Повезане вести:

Srpski carinici su danas na graničnom prelazu Horgoš sa Mađarskom sprečili krijumčarenje 700 kesica oralnog gela za potenciju "Kamagra", a vozač autobusa, koji je priznao da je taj preparat njegov, rekao je da ga nosi svom bratu u Cirih. (Блиц, 18.04.2013.)

Морам да признам да је оно како сам ја замишљао да се аплицира тај орални гел за потенцију веома, веома... обострано.

Пише данашњи Блиц како је неки осамдесетогодишњак у својој викендици крај Младеновца силовао деветогодишњу девојчицу која је у његово двориште долазила да би се играла са његовим псом.

И мош'те мислити какви су коментари врлих читалаца тих паметних новина, сви се утркују у згражавању и смишљању што зверскије казне за овог маторог идиота, сви заборавили на дете, нико ни да се запита шта бива са жртвама после (а ми знамо, бивају "силоване" још најмање три пута - од средине, полиције и на суду), постоји ли нека установа или макар предвиђена процедура намењена видању телесних и душевних рана (истина, да не грешим душу, једна жена је написала да јој жели да "брзо све заборави"! Good Lord!). Међу свима њима један је једини који каже:

[You must be registered and logged in to see this image.] bl 
Četvrtak, 13. 06. 2013. 02:45h
neregistrovan korisnik
pa pusti djecu vani bez nadzora.....?!




А Босанац....

[You must be registered and logged in to see this link.]

ne radi klikabl, pa evo ovako

Зашто синови убијају мајке?
[You must be registered and logged in to see this link.]
(гуглајте још: "син уби майка си", "син убив матір", "sin ubio majku", "son kills mother", "anak membunuh ibu"....)

Ви сте, цијеним, прочитали ЦИО чланак госпође пријатељице од Диве? Ово се ујутро не може читати. Само сам примијетила да овај чланак има говорни, а не писани стил. Мноштво "значи", мношто не баш софистицираних веза и поштапалица. Је ли некада неко нешто читао од ове госпође? Пише ли она и драме (романе - шта ли већ пише) овим стилом? Ако је тако, сад ми је јасно што нико неће да ми објави роман. Ех, морам да нађем неку пјеваљку да се спријатељим с њомЕ.