mrzi me da trazim onaj stari topik

i sta ono ja rekoh......klikabl




sve u svemu, necu vam reci o cemu ja ovih dana razmisljam, what would be the point, saznacete za desetak godina i sami iz novina

My Goodness...

You're still on that?

Ово је најбоље:

"... at a dark time for the world economy, Africa’s progress is a reminder of the transformative promise of growth."



Где си бре, Аманс, нисмо се чули откад себе?

nisam ja nego The Economist.
Eto tu sam, zavirim u kafance ponekad, a nema nikog (ni za kafu) pa produzim dalje.

Па јашта да нема.
Дошло ми било да га затворим.
Па опет....

... пиле навратило ономад.
И ти.
Реко' себи, чекај, не брзај....

Добар дан, добри људи. Откако сам постала државни службеник, моја мржња према држави се утростручила, а мој карактер покварио. Десет година никада нисам каснила на посао, а сада умјесто у 8, дођем тамо у 9, или у 10, или уопште не дођем него се појавим негдје послије паузе. Или не одем на посао, па онда лажем и петљам. Данас је један од тих дана. Нисам баш нешто лагала, стомачне тегобе су биле стварне, али не и неопходно спутавајуће. Но, ја сам јавила да нећу доћи и устала ево прије пет минута. Скоро ће три послије подне. Звучи опасно, као улазак у манијакалну депресију. Иако није, али никад се не зна.

Рекосте Африка? Економист је новина коју такође читам, али преферирам коментаре. Чак знам и које коментаторе. Е они су информативни, свјежи и паметни. Сама новина - помало вулгаран одраз империјалне потребе да свијет буде какав они желе да буде.

Draga moja, nije to nista (sto se Ekonomista tice)...ovo je Ekonomist lajt. Pre petnaestak godina su bili u punoj formi (a pretpostavljam i ranije tokom celog hladnog rata). Tada sam bila pretplacena na njih redovno, da bi me zasmejavali (a i olaksavali su posao, posto sam ih citala samo u tamo gde carice idu peske).

Eto, kad moramo da imamo drzave, sta drugo da radimo nego da ih mrzimo. Ili da se nadamo da ce da odumru...kadtad

Drago mi je da si dobila posao. To mnogo znaci.

mani se depresije
Ja sam petljala sa depresijom prosle jeseni posle loma ruke. Da sam znala da lomljenje ruke toliko boli, a o paralizovanom zivot da ne pricam.... Elem, fizikalni terapeut mi je u neko doba prepisala vezbe na elliptical machine, da malo povratim kondiciju i ta vezba mi je toliko pomagala da mi se raspolozenje da nisam mogla da verujem. vjt, ti si onomad volela da trcis, ako se dobro secam... Koja prijatna misao: dzogiras a drzava placa vreme za dzogiranje

Sve najbolje u novoj godini.

Ех, сутра је тужна годишњица још тужнијег рада у најтужнијој и најшизофренијој средини у којој сам икада радила. Сматрај да још увијек тражим посао. Играм на тисућу фронтова и надам се ће ова година бити боља од проклете 2011.

Депресија - хм, мањавам се ја ње, али она неће мене. Барем свако мало помаља своје ружно лице, иако је тјерам и трчањем и ходањем и писањем и ко зна чиме све не.

А ни Економист ме не засмијава више колико је некада.

Хвала, срећна Нова година и теби. И деди! :)

Da, 2011 je zaista bila tegobna godina u kojoj sam ja imala dva sjajna trenutka, jedan bese udaja moje kceri. Ostalo, ne ponovilo se. Nekako sam se tesila da prolazi i da iduce moraju biti bolje. Bar sto se zdravlja tice. Se veda.

I ja volim komentare/komentatore ekonomista.

btw, da li je neko ovde spominjao neki doktorat....(u drzavnom vremenu).....???

Ja se inace ovih dana zanimam na ovom sajtu: http://www.khanacademy.org/

Знање је моћ, ускликнуо је Cavell, екс менаџер (није баш био corporate material, што би се рекло) једнога дана, припремајући нас десетак одабраних за свету дужност продавца (и половних, што да не) аутомобила, трудећи се при том да нас истовремено убеди како нескривену жељу менаџмента и власника да нас држе у потпуном мраку у погледу свега што је above our level треба да доживимо као нешто потпуно нормално, што се само по себи подразумева и стога заслужује да идеју о томе са посебним жаром носимо у својим срцима.
Створивши нам на тај начин колективну свест да постоји нешто што они имају, а ми немамо, нешто што би ми могли да им одузмемо и тако их развластимо, сведемо на равну меру, надјачамо, успео је да једноставно отупи оштрицу класне борбе когод да је секирчетом опиздио по камену, јер се одмах само наметнуло питање да ли би онда у том новом такмичењу једнаких шанси свако од нас са истим знањем о стварима које има на пример Дејв, vice president, човек са осмехом пиране, успео да уради бар исто оно што је Дејв већ једном урадио, па постао власником мултимилионског бизниса. Да ли би ико од нас имао било каквих изгледа да се носи са Дејвовим нагомиланим новцем, кад би се данас отворила врата Града Сунца?
Значи, у парама је цака? Експроприсати експроприаторе!
Не. Јер, лепо нас уче другови Маркс & Енглез, сви ми знамо како су Дејвови преци дошли до тих пара. Првобитна акумулација капитала (то беше нешто о енглеским овцама?), порекло породице, перади и приватне својине, ствари којих се тако минуциозно дотакао Анатол Франс међу првим страницама антологијског "Острва Пингвина", све је то пролетело кроз главу нашег пролетера - carsalesmana.
И закључисмо онако свако за себе, а опет свесно/несвесно колективно, да смо бре само једна гомила неспособњаковића, бета, гама и делта јединки, па тако негде до омикрона, рођених слугу рођених господара, па се завукосмо свако у своју инфериорну шкољку да видамо своје фрустрације Мики Маус фластерима.

А ову Кан Академију би ваљало превести на Свахили.

Grass Roots је зајебано место.

slawen ::
А ову Кан Академију би ваљало превести на Свахили.

klikabl: sve sam go volonter (mrzi me da trazim i onaj topik o couchsurfing i ostalom sharingu)

Aх....

slawen ::Grass Roots је зајебано место.

uvek bilo