Topli zec i druge priče

Док не смогнем снаге за даље прегалаштво:

BOR - Inspektor policijske uprave u Boru Milan M. zadobio je večeras lakše telesne povrede kada ga je prilikom obavljanja dužnosti u dvorištu jedne kuće ujeo pas rase pit bul, saznaju mediji u policiji.
Pas je vlasništvo maloletnika D.B. (15), osumnjičenog za više krađa, a pretpostavlja se da je on psa nahuškao na policijsku patrolu.
Prema saznanjima, pas je ujeo za nogu policajca koji je do kuće u kojoj živi osumnjičeni maloletnik, došao sa patrolom sa nalogom za pretres.
Policajac je, kako smo saznali, ubio životinju pucavši u nju iz službenog pištolja u samoodbrani.
Istražni sudija Višeg suda u Zaječaru je D.B. odredio pritvor u trajanju do mesec dana.

"Do mesec dana" dok ne vide sta da rade s njim/za sta da ga optuze?

Tako pravno nesposobnog?

Daj bre malo o tom okretanju oko sebe, kao na tom salteru. To je big.

Nije trebalo da meces ovde ono gore s' onim detetom. Sad moram da se nadovezem na to (see below) a radije bih, ako mi se dozvoli, da ovo bude cist "Ostajte ovde" topik (kazem, to je za mene big).

Elem & znaCi:

[You must be registered and logged in to see this link.]

capnslamo at 9:30 PM February 22, 2011

This kid is great future governor material

I kao za inat, evo i treceg. Mozda ako bi ih izdvojio u separatni topik, missim ne izvolevam, na volju ti...

[You must be registered and logged in to see this link.]

Како све то звучи сасвим нормално у поређењу са овим:

Petogodišnji Nijaz Ibraimi iz Miratovca kod Preševa pronađen je u četvrtak mrtav u napuštenoj kući, nedaleko od one u kojoj je živeo sa dvojicom braće i roditeljima. Dečak je, kako nezvanično saznajemo, zaklan nožem. (Вечерње Новости)

И коментар, кога другог до...

Rusrbin 24. februar 2011. 15:54 #1502463

Kada se setimo instrumentalizacije imaginarnog ubistva 17.04.2004 ocigledno je da je i ovo pokusaj provokacije terorista koji rade i svoj posao za zapad. Zbog Siptarske agresije 2004. doslo je do uvredljivih pregovora sa Ahtisarijem ciji je izlaz od pocetka bio jasan. U kontekstu sa dogadjajima u magrebu i egiptu (nisu jos priznali Kosmet ko drzavu) jasno je da je zapad iskoristio nezadovoljstvo raje. Ta strategija je deli i vladaj. Srbija je jos uvek meta, CG je kljuc.

"CG je kljuc"? Sto bi rekao tvoj Pava, a i pokojni sibenski psihijatar, "Ovi Srbi su lud narod".

Meanwhile, u jednom drugom kutku srBske planete:

[You must be registered and logged in to see this link.]

А баш смо пре неко вече кум и ја причали о васпитним методама наших родитеља....

Oh, boy.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Сва је срећа да сам ја од стране ЕУ и ОЕБС-а, УН и УНИЦЕФ да ни не помињем, даклем од највиших тих организација признати стручњак у области малолетничке делинквенције и заштите права малолетних учинилаца и оштећених у кривичном поступку, са чак два сертификата који потврђују те моје квалификације.
Тако да апсолутно мериторно могу да говорим о проблемима асоцијације и социјализације деце са специјалним потребама.
Елем, ово покрупно црнче из приложене приче је по свој прилици рођено са Дауновим синдромом, чим тражи толико пажње само за себе, односно чим толико бурно реагује на подједнак третман са децом која су без изражених когнитивноемотивних проблема.
И ту се опет враћамо на Бората: "Лепо је што пуштате ретардираног да једе за истим столом са вама." (ноблес вечера у Атланти, Џорџија; искористио игру речима због пречесте употребе америчког израза retired уместо pensioner као изговор).
Јесте лепо за оне "нормалне", али се ретардирани не осећа ни најмање добро кад то чује (сазна да је ретардиран).

Aaa, otud (ne odud) on "doesn't act up at home". Now it makes sense.

У комшилук ми се пре неког доба доселио клинац од неких седам-осам (у вр' главе) година и можда осамдесетпет - деведесет центиметара који је са терасе претходног њиховог стана на 4. или чак 6. спрату испао на травњак испред зграде и ништа му није било. Од тог догађаја га родитељи пуштају да ради шта год му је воља. Овде је instantaneously постао шеф мафије, тако да сам у неверици већ после пар недеља гледао како га дебилни син неких мојих познаника који похађа можда четврти или пети разред моли преко интерфона да посредује у спору који је настао док се Дон Корлеоне одмарао кући: "'Ајде кажи Пери да ми врати бициклу." Пера је, наравно, без поговора послушао команду која је уследила (такође преко интерфона, па неће ваљда делилац правде да се деранжира силазећи међу просте војнике), али је ту услугу мој мали комшија налатио дебело оном смотаном: "Да кажеш кеви да испече палачинке и да ми донесеш две после кад изађем напоље. Са еурокремом."

А моји пријатељи који од пре неког времена живе растављено решили су да ме ангажују у свом разводу.
Хорор.

Indeed.

Ziv nisam, doduse, kako taj mali padobranac misli da podeli uloge i (pri)nadlestva sa onim malim Dragisom.

Животом.

Жиле је егзекутор, мали је мозак операције.

Novi Novi (jao, ovo smo vec imali) SrBski Covjek?

Strasno.

Amazing, actualy. The very first generation of children born and raised in democracy.
They know better.

9 years, 9 lives...

[You must be registered and logged in to see this link.]

Meanwhile, in da projects:

[You must be registered and logged in to see this link.]

At the same time, in Mexifornia:

[You must be registered and logged in to see this link.]

I komentar:

#
pawwof

This girl should be suspended as she was obviously not paying attention if she did not see what was going on and was scared by the teaches "pay attention class" actions. Also this shows me my children will never be bringing their cell phones to school.

Мој професор математике у прва два разреда средње школе, извесни Драгиша, био је по мом дубоком уверењу прототип идеалног просветара - човек апсолутно лишен било каквих илузија у погледу своје "мисије" и консеквентно без и трунке ентузијазма да евентуалне трагове младалачких заблуда (ако их је и било) спроводи у дело; ситан растом, мршав и ужасно врљав (зрикав) свим својим бићем био је усмерен на повећавање и онако не малих изгледа да на школској клупи кембечи наставницу енглеског Лидију, једну расну медитеранску црнку чије су ме сисе омеле да научим слагање времена и сличне ствари.

Након њега математику ми је наредних пар година предавао бивши боксер супертешке категорије, који је сачувао медвеђу снагу у рукама дуго након напуштања ринга, па није било креде која би могла да му се одупире дуже од тридесетак секунди (тачније, толико би дуго успевао да контролише мишиће шаке пре него што би је потпуно несвесно смрвио у прах). Ни он није имао ни најслабију жељу да било кога било чему научи, а понајмање математици, чак ни оне који би такво нешто од њега очекивали, а камоли оне који за тиме нису посебно жудели.

Изванредно је занимљиво колико су њих двојица, иако потпуно супротне конституције личности, били слични, скоро истоветни у погледу потребе или боље рећи њеног апсолутног одсуства да малим кретенима буду узори, идоли, просветитељи и слична срања. Ни једном ни другом очигледно уопште није било стало до ђачких признања, или бар пажње.
С тим што ју је један имао сво време, а други никад.

Hate mail ::At the same time, in Mexifornia:

[You must be registered and logged in to see this link.]

I komentar:

#
pawwof

This girl should be suspended as she was obviously not paying attention if she did not see what was going on and was scared by the teaches "pay attention class" actions. Also this shows me my children will never be bringing their cell phones to school.

И [You must be registered and logged in to see this link.]
Nastavnik fizičkog vaspitanja Jevta Jeftić (61), koji je u ponedeljak ujutru pucao u direktora Poljoprivredno-veterinarske škole u Rekovcu Darka Vitića (43), na saslušanju posle hapšenja se branio - ćutanjem.
Jeftić je 2007. bio vaspitač u školi sa domom učenika. Sačekao je da sva deca odu u sobe, ugasio svetlo i ušao u sobu učenice. Jeftić nije znao da su kamere u školi bile uključene i snimak je bio dokaz u istrazi. Jevta Jeftić osuđen je za pokušaj obljube zloupotrebom službenog položaja, a Apelacioni sud je presudu Višeg suda u Jagodini smanjio na devet meseci. Kazna je postala pravosnažna 12. novembra 2010. Kako je potvrdio načelnik Školske uprave Života Starčević, osobe osuđene na više od šest meseci zatvora ne mogu da rade u obrazovanju.
Nalog za sprovođenje kazne stigao je prošle nedelje i zahtevao je od direktora Vitića pomoć da se kazna odloži.
Motiv pokušaja ubistva je najverovatnije što je Jeftić krivio Vitića da neće da mu pomogne da odloži odlazak u zatvor, kao i otkaz koji mu je pretio u školi. Jeftić je posle odbijanja Apelacionog suda otišao na bolovanje, a na dan pucnjave doneo je sekretaru škole doznake za februar.

Морао сам само да интервенишем утолико да би текст из Блица био разимљив и читљив.

O, Boze, koliko "kljucnih reci" u tako malo teksta.

Video nadzor!!!

Ах, ти Настићи...
Без њих би свет остао ускраћен за важна сазнања о крупним културолошким разикама са Србима.

Свеједно, чини ми се да ова област и даље није довољно објашњена. Стога следи једно краће упутство које је по својој форми само разрада горњег текста, за све оне који имају било каква посла са Србима и/или Србијом:

- у Србији је најнормалнија ствар да наставник настави да ради свој посао са децом и након што је откривен, осумњичен, окривљен и оптужен за сексуални деликт или кривично дело са елементима насиља према деци која су му поверена на чување, васпитавање и бригу; он ће на том месту да остане чак и после правноснажне осуђујуће пресуде, све док не оде у пензију, на боловање или евентуално у притвор (због покушаја убиства директора), након чега се све враћа на почетак, а он у наставу (после притвора или боловања)
- у Србији је најнормалнија ствар да човек који треба да оде у затвор на издржавање казне или да добије отказ из наведеног разлога уместо тога оде код лекара и овај му отвори боловање; боловање је јаче од амнестије председника Републике
- у Србији је најнормалнија ствар да лекару који је осуђеном криминалцу отворио лажно боловање иако је здрав к'о бик (осуђени криминалац) због тога не фали длака са главе; напротив, тај лекар може да се нада скором напредовању
- у Србији је најнормалнија ствар да директор школе у којој је наставник извршио сексуални деликт над ученицом помогне том наставнику да не оде на издржавање казне затвора због осуде за то кривично дело; то од овог Србина са посебним овлашћењима (читај: директора) с правом, а гледе устаљене праксе очекује шира друштвена заједница, а првенствено сам осуђени
- у Србији је најнормалнија ствар да криминалац осуђен на казну затвора има пиштољ, нарочито ако је наставник осуђен због сексуалног или дела са елементима насиља
- у Србији је најнормалнија ствар да тај наставник или које друго лице у школу унесе пиштољ обнашајући тако своје основно грађанско право
- у Србији је најнормалнија ствар да се начелник школске управе зове Живота и на том месту седи и после свега горе реченог
- у Србији је најнормалније да за целу ствар коначно буду криви девојчица која је својим изгледом изазивала доброг наставника и њојзини родитељи који нису знали да је васпитају; миссим, шта је тражила у спаваоници ученичког дома ноћу, и уз то разодевена и у кревету?

Надам се само да нико из овог мог објашњења неће извући исхитрене закључке о понашању Срба у другим областима живота (мало "Ж") и рада.

Sta su to "doznake (za februar)"?

Nego, dal' se ovaj stvarno zove "Jevta" a preziva "Jeftic"? Da nije "Jefta Jevtic"?

Ko mu dade ime a i prezime.

Lepo je mog'o da bude Zivota... Nego to nije fino.