Иста стара прича

Strana 2 od 9 Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Re: Иста стара прича

Počalji  slawen taj Sub Jan 16, 2010 9:45 am

А већ сам размишљао да отворим клопку-топик "Азра: јуче, данас, сутра".
Наравно да нису фиктивне.

Ко би тако нешто могао да измисли.
avatar
slawen

Broj poruka : 5750
Datum upisa : 11.07.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: Иста стара прича

Počalji  Gost taj Sub Jan 16, 2010 1:33 pm

Ispada da komsi produzavam zivot za jos jedan dan, ko Seherezada, Boze me prosti...

Prica treca - Kako promeniti firmu

Godinama sam se bavila mislju da kupim garsonijeru pored - osim sto je za desetak godina promenila 5-6 vlasnika, proslo je i nebrojeno podstanara, od mladih pekarki, preko vecitih studenata, novopecenih roditelja, do dame iz eskort servisa.

Nisu mi smetale ni njene kasne&pripite musterije koje su galamile po hodniku (kad spavam, onda nista ne moze da me probudi), ni prazne flase koje su danima stajale na stepenistu, neprijatno je bilo kad, recimo, ima musterije dok su mi roditelji u poseti, ili kako klincu da objasnim zasto teta svaki cas vristi!!

Uglavnom, jednom zvoni neko na vrata, ja otvaram (od Prve price, tj. pijanog komsije, ne otvaram nepoznatim muskarcima), a pred vratima stoji sredovecna debela zena, rosava i blajhana, sa palmom na glavi, u istegljenoj musavoj trenerci i zacudjujuce kultivisanim glasom me najljubaznije zamoli da upotrebi moj telefon, jer je njen u kvaru.

Iako mi je potpuno nepoznata, pretpostavim da je npr. snaja ili rodjaka pokojne babe iz Prve price, pustim je u predsoblje i dam joj telefon, a ja odem u sobu kod probudjenog bebca.

Tu sad sledi samo ton, slika je iskljucena - lep, kultivisan glas se pretvara u besomucno vristanje - da mu Boga, sunce, majku hohstaplersku i lopovsku, sta ON misli, ona da crkne radeci, a on ni telefon da joj ne plati??? Vraca se kod Kize, Kiza je nju k'o kraljicu drz'o, postovao ju je i placao joj sve racune - najvise mu donosi para, treba i na more, bre, da je posalje!!!

Bebac zacutao kao zaliven i slusa - nije navikao da se neko dernja osim njega, pa osluskuje kako to izgleda, ja crkavam od sekiracije sto nemam cime da zabelezim taj zvucni zapis i definicije slobodnog trzista ljudi & kapitala, a dama nastavlja sledecih desetak minuta u istom stilu.

Kad je zavrsila, kucne na sobna vrata, lepo se zahvali, izvadi neku kintu da plati telefonski racun (zamalo da ja njoj dam kintu, takva zabava se retko desava), izvini se jos jednom na smetnji i - ode!!!!
....

Posle sam je par puta srela na stepenistu, uvek mi se lepo javljala, ali ja sam bila dosta rezervisana - zamisli da pozeli da dodje i na kafu!!!


.....

Ili, jos gore - da me pozove?

Gost
Gost


Nazad na vrh Ići dole

Re: Иста стара прича

Počalji  ВЈТ taj Sub Jan 16, 2010 2:17 pm

slawen ::

Дакле, ово је тема за лепу реч.

Тема за лијепу ријеч. Добро. Лијепо: сутра ће бити сунце; идемо вечерас на вечеру код моје добре пријатељице чији је дечко бубњар оне групе чији спот поставих овдје; у понедјељак је церемонија дипломирања, надам се да ћу ипак успјети да купим хаљину. Надам се да је ово поштен допринос.
avatar
ВЈТ
Admin

Broj poruka : 1338
Datum upisa : 11.07.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: Иста стара прича

Počalji  slawen taj Sub Jan 16, 2010 7:19 pm

Вов, пиле, 'оћете да носите и оне ћошкасте капе?
Знам да кад се докторира, кићанка се пребаци са лева на десно, или беше обратно, какогод. Шта јој се ради кад магистрираш? Закачиш зихернадлом на пола? Уштиркаш да може да стоји усправно? Очекујем и слику са те свечане академије, неку групну, да се Емиграција презнојава....

Немаш појма колико сам поносан на тебе.
avatar
slawen

Broj poruka : 5750
Datum upisa : 11.07.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: Иста стара прича

Počalji  slawen taj Sub Jan 16, 2010 8:45 pm

А сад настављамо овај топик посвећен лепој речи.

Јебаћу мајку комшији.
Неће га спасти ни Удавача, све и да напише нову Династију овде.
Не би ми сметало да је то неки нормалан човек коме с'времена на време дођу бучни гости, или нека породица са децом, па чак и да је ту смештено седиште неке ултрадесничарске странке, шта има везе, годинама је у суседној канцеларији, преко пута мене заседала Странка српског јединства, али ово је тејлес субхуманикус, ретардирано смеће које је у инвалидску пензију отишло после дваипомесеца рада на портирници Ремонтног завода где га је убацио рођак из истог села (у том селу су сви рођаци) који се везама & сплеткама, домаћим сиром & кајмаком, те вредним радом на плочи управникове викендице успентрао до места магационера, починивши на тој дужности омањи помор прасића у завичају, све у циљу да напуни вечно гладне гузице на положајима где се одлучује о државној служби која му је стално висила због недостатне школске спреме и лепљивих прстију.
Наравно, ма колики имбецил по рођењу и кретен по избору био овај ништак, не би му то помогло да се пензионише, да није било доктора спремних да замене своју диплому за једно путовање у Рим, Верону и Венецију, са дужим задржавањем у Трсту.
И та масна, шепава, дустабанаста, балава и смрдљива врећаста џукела сваког јутра задњих двадесетпет година купује по шест пива и две кутије цигара, седа на увоштени кауч и пушта телевизор до даске, поносан на себе јер је зајебао систем.
Јер је, мада већ у пензији, од војске добио двособан стан и од тада до данас ниједном није платио ни струју, ни воду, ни грејање. Завели су га негде као социјални случај и чим се дуг нагомила преко одређеног износа за који је очигледно да не може да плати, они му то отпишу, па из почетка.
Питам ја дебила "јел' чујеш ти мој телевизор", он одмахује округлом рошавом главуџом насађеном директно на огромни стомак. Па што онда ја морам да слушам твој телевизор?
Али комшија, ја слабије чујем, вади се он као и за све.
Боли ме курац и да си стопосто глув, седи ближе телевизору или купи слушалице, иди у социјално нек ти дају апарат кад су ти све остало дали, уосталом, где бре пише да мораш да гледаш и слушаш телевизор, то није уставом гарантовано право човека и грађанина.... А знам да чује к'о вук, једном ми је дошао на врата да од мене позајми бушилицу, каже чуо је како зуји док сам једном на тераси бушио дно на новој саксији. Тераса је од нашег заједничког зида удаљена пет метара и одвојена вратима.
Трудим се да се не нервирам видно, нећу да ми се тејлес смеје, јер чак и он онако глуп и заостао зна да сам у тзв. Србији по том питању немоћан. Оно што не зна, то је моја мрачна страна и мржња коју осећам према свему што је резултат бескрајне перверзне трулежи која је прогутала ову земљу и овај народ, па и према таквом безвредном испртку као што је он.

Стан је у истој згради добила и његова рођена сестра, чистачица у шумском газдинству, која је послушно обављала и послове курирке. Није јој тешко падало да носи на пошту разне депеше, извештаје и писма, међу којима је највише било приватне преписке директорове жене (пошто су у фирму стизале све дневне и недељне новине, она је исецала купоне за наградне игре и упорно слала; можда и није лагала да су тако стекли две куће и два стана, а не од шверца државне шуме, думала је понекад курирка док је носила дењак набреклих коверти), јер је успут могла да сврати до пијаце, па да однесе намирнице, скува и поспреми оној општинарки која је добро плаћала јер није знала да је запослена, а стизала је понекад и да обиђе ону бабу која јој је преписала кућу јер никог свог није имала, а звала се исто као она. У тој кући је после бабине смрти отворила бутик са турском робом чим су дозволили приватницима да раде. Сада пази на брата да не остане без стана, јер се на њега намерила комшиница са петог, опасна једна курвица, није к'о покојна снаја која није могла да издржи живот у граду, а тад су у том стану после очеве смрти били сви заједно, омакла се будала са прозора и пала право на гајбице са парадајзом и паприкама које је онај лопужа држао доле испред продавнице, добро је да су му то затворили, сад додуше у згради немаш да купиш ни тоалетпапир кад ти загусти, али нека, није њој тешко да оде до "Поповића", само да се онај Македонац ту више не богати...

И тако...
Кад год кренем да опсујем дебила "јеб'о те ко те у град пустио" сетим се да та реченица у стварности има повратно значење. Мене је.
avatar
slawen

Broj poruka : 5750
Datum upisa : 11.07.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: Иста стара прича

Počalji  Gost taj Ned Jan 17, 2010 11:21 am

Prica cetiri - apoteka

Jedno jutro sveze probudjena krenem u kupatilo, posto je jos mrak pokusam da napipam prekidac na zidu i - drmne me struja!

Kad sam se malo sabrala, otkrijem da to nije ni pocetak mojih problema, prekidac je mokar, onda upalim svetlo u susednoj prostoriji i vidim da od komsija iznad curi voda.

Naravno, odem kod njih, nikog nema, zvonim, cekam, nista...

Zvonim kod Predsednika kucnog saveta (Skupstine stanara, kako god da se sada zovu), samoupravljaca po vokaciji s kojim nisam u najboljim odnosima zbog njegovog odbijanja da uvedemo centralno grejanje, i pitam ga GDE je centralni ventil i, gde mogu da nadjem komsije od kojih curi voda.

Komsije su na placu, zvace ih da dodju, a ventil je u podrumu, i tu pocinje zaplet...

U samoupravljackom recniku podrumi su, za razliku od tavana, vesernica, i ostalih tzv. zajednickih prostorija podobnih za pretvaranje u stambeni prostor, nesto intimno i vezano za rad - dok se 'kod kuce' spava, zeza, gleda TV ili druzi, u podrumu se majstorise, otvara radionica, skladiste svercovane robe ili, makar, ostavlja zimnica.

Stoga je jasno zasto su podrumi, vecinom, ozidani, okreceni i, uopste, sredjeni - kao APOTEKA, komsija, kao apoteka!!!

I, zasto imaju, jos na stepenistu, GVOZDENA VRATA I DUPLU BRAVU!!!

Posto ne koristim podrum, nemam kljuc od pomenutih gvozdenih vrata koja vode do centralnog ventila (btw, i postoje valjda samo 3-4 kljuca, jer podrum redovno koriste samo komsinica koja ima ilegalnu snajdersku radnju u podrumu i komsija koji koristi podrum kao magacin za tezgu na Buvljaku), pa mi Predsednik otkljucava, zavrce ventil i odlazi da spava.

Dok cekam komsije da se vrate sa placa i poprave vodovod, ukapiram da voda PONOVO curi - opet trcim po Predsednika, opet u podrum, neko je odvrnuo ventil!

Onda odstampam obavestenje da je voda zatvorena i zasto je zatvorena, zalepim na svim spratovima i na ulazna vrata, i tu pocinje socijalizacija - polovina stanara se izredjala da me pita da im prepricam ono sto vec pise na papiru, neki su hteli i da udju da VIDE da li zaista curi voda ili ih zaebavam, neki su vikali & svadjali se i, na kraju, naravno, opet je neko pustio vodu - opet Predsednik, opet podrum, itd...

Ne pamtim kad sam se nekom tako obradovala kao komsinici kad je dosla sa majstorom i popravila taj svoj ventil u kupatilu - cak sam joj i krecenje oprostila!!

Gost
Gost


Nazad na vrh Ići dole

Re: Иста стара прича

Počalji  slawen taj Ned Jan 17, 2010 4:22 pm

Кубурио ја у старом стану и са водом, и канализацијом, и грејањем и струјом.
Речју, проблеми са тејлесима.

Купио сам за несрећу, стан у "високом приземљу" до улице коју су шест месеци након усељења почели да раскопавају и од уснулог сокачета претварају у магистрални друм са четири траке - тзв. "мини обилазницу" која, што је мало познато, пролази кроз центар града Крагујевца, уместо да обиколи. Нормално.
Вероватно је планирано да "макси обилазница" прође кроз нечију њиву у Корманском пољу, па су малко стопирали тај пројекат, док је не преусмере кроз приземље Скупштине града и Дома самоуправљача.


Даклем, проблем први и најодвратнији, канализација.
Недељу дана пре него што је требало да се уселим, излије се из ћенифе фекална вода и поплави стан.
Срећом зграда била неусељена, па изашла само вода "за пробу" са пикавцима, кожурицама од саламе и затварачима за пивске боце које су мајстори побацали у веце шкољке, док су вредно радили.
Улетим ја кад сам за то чуо у неку кућицу која је на градилишту служила као командно место шефу објекта и његовим доглавницима, а била ратна година, ја до зуба што се каже, и у року од два дана они мени замене паркет у целом стану, дезинфикују и прелепе тапете.
После усељења, а понављам, ратна година, стајао стан празан, само ствари убачене, ја се мало занимао по северозападу, излије се канализација поново. Можда три-четири месеца после оног првог изливања.
Улетим ја сада код директора извођача радова, јер се штаб шефа градилишта преместио на резервни положај, падне брање ушију и они ми поново замене паркет, дезинфикују и прелепе тапете, трајало то богами петнаест дана. Бацио сам само неке итисоне из предсобља, даље није било застрто, нове ми за цео стан донео директор лично, кажу, нисам био назочан.
Питам ја кретене ало бре лудаци, 'оће ли то поново, јесте ли отклонили узрок зашто се то излива?
Ма све је сређено, нема бриге.

Срећа жива да сам трећи пут био у стану кад је почело да брбоће и клобуча у веце шољи.
Лагано сам затворио воду за сва три улаза у шахти испред зграде и скинуо оно округло одозго са вентила да неко не може да пусти поново. Ту сам испануо паметнији од тебе. У ствари, никад нисам гајио илузије спрам Срба.

Затим сам скинуо фино задихтовани поклопац са за то предвиђеног/остављеног отвора на вертикалном тунелу који се пружао целом висином зграде иза веце шоља по купатилима на једној вертикали, кроз који су пролазиле све цеви за ту вертикалу и елегантним покретом ноге у ганц новој војничкој чизми развалио оне канализационе цевке које су спајале моју веце шољу, лавабо и каду са заједничком вертикалом, одакле је директно у подрум сукнуо к'о нога сумо рвача дебео млаз гована наниже. Поклопац сам вратио, уверио се да је добро задихтован и да смрад из подрума неће допрти у стан, стан закључао и одвезао се до комуналног и грађевинског инспектора, извесне Божице којој сам једном повезао ствари из Ниша где је била на студијама, а ја на некој жураји. Испоставило се да је Божица била и надзорни орган код изградње моје зграде. Они су дали налог стамбеном предузећу да отклони квар, стамбено није имало водоинсталатера, па су пристали да плате оног којег ја доведем и отворили му радну листу, документ на основу којег је смео да прчка по заједничкој инсталацији.

За то време, добре комшије, знајући моју преку нарав, организовали су се кроз рад у илегалним ћелијама на сваком спрату, у покушају да на кварно прикључе оне канализационе цеви поново на моју веце шољу, логиком да је боље да говна пливају мени по стану, него њима по подрумима.
Но, наравно, страх је враг, па су успели само то да истуре једног који је са мном "био улепо" да ме дочека кад сам се враћао са мајстором, што је испало одлично, јер нам је иначе требао неко да стоји у говнима у подруму и одоздо гледа и помаже, док мајстор кроз онај отвор на вертикалном тунелу растура канализационе цеви у потрази за узроком сталног зачепљења. Тог комшију након тог хепенинга нисам више пуштао у кућу, премда смо остали у срдачним односима.
Елем, мој мајстор је пронашао да је у колену, где вертикална канализациона цевка пречника 20 центиметара савија под углом од 90 степени и спаја се са неким хоризонталним тучаним цевима, неко убацио дрвену летву дебелу к'о рука и дугу око метарипо, на коју су се качили и ту задржавали сви крупнији отпаци које су српски домаћини & домаћице у становима изнад мога успевали да прогурају кроз веце шољу, укључујући и пола овеће главице купуса, доњу вилицу од неке домаће жиотиње, две мушке трегермајце и једну женску кућну хаљину, чисто наводим примера ради, било је свега. То зачепљење је за резултат имало успорено отицање фекалне фоде, па се водени стуб у цевкама подизао до нивоа моје веце шоље, где сам брзом & ефикасном акцијом спречио даљу ескалацију проблема.

После тога је што се канализације све било у реду, наредних три године. Али сам код комшилука пао у немилост.
Наставиће се.
avatar
slawen

Broj poruka : 5750
Datum upisa : 11.07.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: Иста стара прича

Počalji  slawen taj Ned Jan 17, 2010 5:02 pm

У претходном канализационом тексту поменуо сам хоризонталне тучане цевке у подруму, којима је отпадна вода из тоалета и кухиња по вертикалама скупљана и одвођена негде под земљу, ка улици, претпостављам у неку уличну канализациону цев или тако нешто.

Елем, врле српске домаћице & домаћини су имали интересантан обичај да остављају зимницу по становима, нарочито оних кризних година. При томе су сав отпад, а било га је, богами, бацали где другде него у канализацију. Већ сам описао блиски сусрет са пола главице купуса. Испоставило се да ни паприка & парадајз нису нимало безазлени.
Наиме, кожурице и семенке од тог поврћа, удружене са соцом од туркосрпске кафе, абразивним прахом/песком из ВИМ-а и масноћом од здраве хране којој је већина Милошевићевих присташа била изложена 1991 - 96. године стварале су невероватно чврсте и отпорне наслаге унутар поменутих тучаних цевки, смањујући им тако пречник, што је за последицу имало још јаче и брже таложење те феноменалне смесе (за коју сам чуо да се распитивала НАСА, за случај да им метеорит у космосу оштети шатл).
Тако су се коначно после три или четири године од усељења у потпуно нову зграду све те цеви позачепљивале.

Проблем је прво уочио комшија са приземља који и дан-данас тврди да прави најбоље бистре пихтије на свету, који се осим тим занатом, бавио још роњењем, био је пилот, програмер, продавац кеса и сиришта на пијаци, затим тражењем и машинским бушењем бунара, централним грејањем, историјом српског народа са посебним освртом на телевизијске квизове, друмским и железничким саобраћајем и народном медицином са парапсихологијом, да поменем само неке од области његовог интересовања.
Срећа па је тај човек имао и патентирани уређај за отпушавање и пропирање зачепљених канализационих цеви, па је брзо пао договор да он те зачепљене цевке проџара први пут гратис, али да га зграда плаћа да то убудуће ради сваких шест месеци.
Мислим да се у том послу био мало зајеб'о јер га никад после тога нису платили к'о ни тај први пут, но свеједно, да би извео тај подухват, он је на свакој од тих хоризонталних цеви од ливеног гвожђа брусилицом коју овде зову "бимбало" (каква је веза са "бимбоус" утврдићемо накнадно) просекао отвор од 20 х 20 центиметара, кроз који је увукао своју направу која се састојала од једног дебелог и чврстог црева на чији крај је била наглављена челична млазница која је воду из хидранта за гашење пожара на који се прикључивао други крај цревета под великим притиском усмеравала на нечистоћу у цевкама тако да би се ова распадала и отицала даље.

И све је било лепо и сјајно, док кроз оне отворе у цевкама које је он просекао убрзо није почела да куља фекална вода. Покушао је да их затвори неким плекчићима под које је постављао чак и парчад унутрашњих аутомобилских гума - узаман.

Јер, проблем није био само у цевкама, већ је цела зграда почела полако да тоне због слегања земљишта, па је главна канализациона цев која је пролазила кроз темељ и заједно са њим отишла пола метра доле пукла и раздвојила се од дела цеви који води фекалну воду до колектора на улици и даље.... На месту где је то пукло обурвала се земља и скоро потпуно зачепила цев, али је отпадна вода због тога пронашла себи пут ка слободи, избијајући у виду гејзира између тротоара и зида зграде и сливајући се ка аутобуском стајалишту доле на улици, стварајући неописиви амбијент за стотине људи који су ту свакодневно хватали превоз за посао, школу, болницу или родне селендре.

Пошто се на тај начин проблем сам од себе решио, нико се више око тога није потрз'о.
Ни станари зграде којима је те и наредне године из процепа тротоара никао и невиђено родио парадајз, ни путници градског саобраћајног који би по говнима лојално гацкали без роптања, ни комунална инспекторка која се чудом чудила како је све то могуће.
Наравно, проблем је био у сукобу надлежности, тачније, у томе што су се сви оглашавали за случај ненадлежним: зграда и стамбено предузеће тврдили су да цев треба да ископа и замени Водовод и Канализација јер се ради о делу који је изван зграде, док је В&К тврдио супротно, јер је цев пукла у делу који потпада под зграду, а све зато што је цев сломљена баш на граници јурисдикција, на ничијој земљи.

Ствар је дочекала чувене локалне изборе, шерпе и пиштаљке и мој вртоглави успон у свету политике, који је за једини циљ имао да довучем неког из В&К са малим багером, неколико оних што се наслањају на лопате и једног који прља руке јер још није примљен "за стално".
Одмах затим сам поднео оставку на све своје функције у МЗ и шире, укључујући и на место подпредседника УО спортског друштва "НН".
Испоставило се да то није требало да чиним.

Наставиће се.


Poslednji izmenio slawen dana Pon Jan 18, 2010 12:20 am, izmenjeno ukupno 1 puta
avatar
slawen

Broj poruka : 5750
Datum upisa : 11.07.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: Иста стара прича

Počalji  slawen taj Ned Jan 17, 2010 6:00 pm

Из горњих текстова где описујем своје прегнуће на заједничкој канализационој инсталацији чији је интегритет био компромитован било летвом коју су убацили сами градитељи (највероватније), било потањањем саме зграде, неко би могао погрешно да закључи да сам склон раду у јавном интересу.
Напротив!
Чврстог сам уверења да човек треба пре свега да поступа у свом, личном, приватном интересу, те да је јавни интерес са тог становишта наметнут, стран, али да се често задовољење јавног интереса поклапа са задовољењем приватног, те да је понекад могуће остварити приватан интерес само кроз остварење јавног. О томе сам својевремено током својих магистарских студија (какав губитак времена и енергије) објавио и пар занимљивих радова којих сам се баш данас сетио (и потражио их на нету јер их немам у хардкопи), гледајући филм "Тхе Роад" у коме стално писац сценарија и истоименог романа награђеног (чак) Пулицеровом наградом потенцира онај мотив са чувене Лукрецијанове слике у којој (чуј, у којој, као да сам Енглез; НА којој треба) човек из генерације у генерацију преноси пламен живота - то је било поменуто у једном од извора којима сам се приликом тог мудровања служио.

Елем, грејање.
Грејање је у тој мојој згради одмах по усељењу било одлично.
Ма шта одлично, било је претерано.
Луфтирали смо се сваких петнаест минута. Док на магистрални топловод нису прикључили још три зграде са по три улаза.
Онда је кренуло смрзавање и рат са топланом.

Није у то време било могуће наудити им тако што не плаћаш: време хиперинфлације, па им било свеједно, то што платиш ионако ништа није вредело док до њих стигне, али и касније, док су комуналне услуге биле социјална категорија, нико није ни плаћао, топлана би их утужила сваке године уредно, али не би потенцирала те тужбе, оне би се вукле по судским фиокама све до данашњих дана, ето баш сам у октобру коначно откачио једног клијента, заправо то је мој тениски тренер, злобници би рекли да сам га возио до краја сезоне али није тако, да се вратим на причу дошло му за наплату дуг од 1994. до данас, са све каматама, полудео, па сам морао да му сређујем преко једног што пије и једе са генералним, наш заједнички другар, испало му мање него по данашњим ценама, даклеМ сви смо добро прошли.
А кад не можеш да их уцениш, онда не можеш ни да их натераш да ти поправе грејање.

Зато смо се одлучили на сам-свој-мајстор метод.
Позвали смо бившег директора фирме која је ту уводила грејање.
У међувремену постао приватник. Чудо.
И он нам рекао да је довољно само да нам угради јачу пумпу за наш улаз и ствар решена.
И скупимо ми паре, и дође он са два радника и монтирају они ту пумпу уместо старе коју однесу и ми добијемо грејање екстра.
Али се истовремено народ у друга два улаза почне кочи од хладноће, јер оно мало топлоте што је ишло у њихове радијаторе и одржавало + 18 С по становима одвуче наша пумпа само у наш улаз.
Ту крене крљање по родбини, 'ватање за гуше и потезање кумовских веза по СУП-у, док се не јави глас разума (онај што је прочишћавао цеви у претходном посту) и предложи да СВИ ЗАЈЕДНО позовемо поново оног бившег директора фирме за грејање.
И дође он и каже ска пробљем, вратићу ону стару пумпу, али ћемо да заменимо заједничку пумпу у једној шахти испред зграде која снабдева све три подстанице и то и уради.

И сад целој згради грејање хаос, али остатак насеља се скочопичава, не знајући у чему је генгла.

Док није прича процурела, сумњали смо на једну самохрану мајку која је пила кафу са комшиницом из суседне зграде, док нисмо открили да је то одао један који се швалерисао са фризерком из салона две зграде повише, ваљда се хвалио како је код њега топло, хтео да испадне већи даса, или се пак слабим грејањем у сопчету иза салона где су радили оне ствари правдао за скромне димензије, шта ли....

Онда су прво они нагрнули чопоративно, али смо ми имали спремно решење - број телефона оног бившег директора....

После те његове следеће интервенције били смо једино насеље са добрим грејањем у граду.
А то је био тренутак кад су надлежни из топлане одлучили или били натерани да крену у акцију - скидање пумпи које смо поставили и враћање оних килавих.

Аха!
Кад би то могло.
Комшија старији водник из средњег улаза је мобилизацијском брзином председницима кућних савета сваког улаза поделио аутоматске пушке са по оквиром бојеве муниције и организовао по насељу страже код шахти са пумпама, тако да кад су дошле екипе из топлане (преговори око добровољног скидања и предаје неоригиналних пумпи трајали су неколико сати) дочекали су их гневни и наоружани људи спремни да убију.

Уследили су нови преговори, договори, компромиси, грејање после није било баш онако, али је било боље него пре, знатно боље кад поразмислим мало, јер то и није било тако тешко постићи.

Из те афере сам успео да изађем колико-толико неинволвиран, сем што сам са правницима топлане имао безбројне сеансе око "бонификације" (читај: попуста због лошег грејања) и отписа застарелих потраживања и камата.

Сећам се само да сам у сред бомбардовања '99. написао забринуто писмо директору топлане са питањем да ли ће бити обезбеђено грејање до јесени, јер су на телевизији јавили да им је мрски НАТО душманин појеб'о тамо нека постројења.
Чик да ми не одговори, партијска гњида, није имао појма да ли сам неки провокатор, припадник службе, америчке амбасаде или којечега.....
Још негде имам писмо којим ме уверава у своју спремност & способност да се ухвати у коштац са проблемима, па и са Клинтоном лично, ако треба..... Каква зајебанција. Још увек сам поносан на себе због те форе.

То је само по себи довољан доказ да је и у Србији човек могао да зајебава кога је и како хтео, само ако је имао памети, времена и муда.

Наставиће се.
avatar
slawen

Broj poruka : 5750
Datum upisa : 11.07.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: Иста стара прича

Počalji  slawen taj Ned Jan 17, 2010 7:38 pm

Вода.
Штосводетиче прошао сам много добро.

Пре него што сам купио тај стан имао сам гарсоњеру где сам прво што сам урадио напујдао свог барзоја (96 цм у гребену; првак расе ЦАЦИБ Сарајево, последња међународна изложба пред ону пуцњаву на југословене и једина на коју сам га изводио, судије биле неки рват и неки Немци, знам да се онај рват појео к'о млад месец што је Србин имао најбољег пса) на два пензоса који су дошли да ме пријаве за ТВ претплату. Ти хртови су иначе ретко мирна раса која обично са индигнацијом посматра околни свет, али ја сам овога мога хранио кад је био штене српском прасетином (домаће, из шљивара; дао ми један другар цело прасе које њему и жени стајало у замрзивачу још од свадбе, преко две године - учинио сам му страшан севап, проглед'о му из момента сандучар од 510 литара), а то не пролази без последица по карактер, тако да је једном приликом кад нисам био кући зубима прецвиковао рам од дуплог прозорског крила на купатилу куда неки клинци хтели да се увуку код мене у стан јер им упала лопта; после ми причали да је тај јуноша (у то време својих шеснаест - седамнаест година) што је таман био закорачио једном ногом преко отвореног прозора пишао у кревет још шест месеци иза тога.
Е, тамо сам регуларно засновао потрошачке односе са даваоцима комуналних услуга, па тако и са Водоводом.

Кад сам купио тај стан о коме причам, дође једног дана неки лик из Водовода као да нас попише за промену адресе.
Добро.
И стигне мени први рачун - нула кубика, нула динара.
Свашта.
Као сваког правог Србина, та ствар ме истовремено и обрадује и узнемири. Шта ако је нека фора?
Ако ме проверавају? Ако после хоће да ми натоваре питајбога колики дуг и трошкове и све....

Одем ја у Управу водовода и канализације да се жалим, лепо ме приме, саслушају и обећају да ће да отклоне проблем.
Следећи рачун - нула кубика, нула динара

Од комшинице са петог спрата (муж војно лице, босанац, тек постао мајор; после му били дали да командује нападом на Сребреницу, али му се сва војска, па чак и крајишници разбежали кад су видели да је поставио командно место двадесетдва километра иза прве линије, лично му Ратко јебао све по списку; сада је поносити становник поносите Италије, даје немерљив допринос индустрији коже и обуће у тој блиској и пријатељској земљи, премда му је досадила "она њихова паста" - иначе пристојан човек и добар комшија) сам телефоном позвао Водовод и поновио свој захтев. У то време ('92 - '96)се на телефонски прикључак чекало и по неколико година, а коштало је око баснословних 1000 ДЕМ, коме се журило могао је да од некога откпи његов прикључак за 2000 ДЕМ, па да пресели број, али и за то је требала дебела веза, осим ако ти телефон није био неопходан због потреба службе у СУП-у, ЈНА и сл.

Даклем, рекламирам ја тако пар пута, па и мени досади. Напиш'те ви мени да сам долазио тим и тим поводом - напишу. На одласку питам ја у чему је ствар, каже ми она женска што укуава у тај њихов компјутер да неће машина да прихвати моје податке.

Мистериозни човек.
Наставиће се.


Poslednji izmenio slawen dana Pon Jan 18, 2010 12:19 am, izmenjeno ukupno 1 puta
avatar
slawen

Broj poruka : 5750
Datum upisa : 11.07.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: Иста стара прича

Počalji  slawen taj Ned Jan 17, 2010 9:04 pm

И тако дођосмо до струје.

У ствари, кад је дошло до струје, мени је већ прекипело.
О чему се ради:

Тејлеси са другог спрата годинама нису користили лавабо јер им се сифон био запушио, а госн Костић је био сувише фини да га отпуши.
Зато су се прали над кадом.
Којој су на неку фору ишчупали одводну цев из оне велике канализационе, па је вода уместо у канализацију истицала на бетон испод (зазидане) каде и одатле се кроз шупљине у градњи под дејством гравитације сливала наниже, ка подруму, тако да је у једном тренутку пробила мени код кутије за осигуаче и изазвла куршлус малко већи него онај код Удаваче.
Након чега је господин Костић (шеф драгстора у време празних рафова, велики Србин и локалпатриота; штета што је умро од рака мозга пар година затим, тај би имао шта да каже & уради за ову земљу) престао да користи и каду за неко време, које је било довољно да се мени инсталације просуше, а вода нађе друге путе и путељке, који су водили до главне склопке/осигурача за целу зграду.
Знаће они који се у то боље од мене разумеју да је то један големи уређај који искочи кад дође до кратког споја међу фазама, али на нивоу зграде; по становим аза то служе ови обични осигурачи, за зграду је то једна ђунта која кад уради БАМ сви помисле да се бомбардовање наставља.
И то БАМ баш испред мојих улазних врата.

Где се после сјате сви ти докони тејлеси кад ја (коме струја треба "за компјутер", како су прокоментарисале две највеће штрокуше, г-ђа Берлинка Костић и прија јој Милеса) позовем мајсторе, само да би ми ти мајстори рекли да је однекуд пробила вода на неке огромне дебеле бакарне штангле којима се разводи струје по спратовима и направила русвај, па да све то мора лепо да се осуши пре него што искључе, а наравно, и да се отклони цурење.

Откуд вода?
Одмах је пала сумња на оног који није ту, комшију Славољуба који се са женом одселио за Чикаго (и кога овим путем поздрављам), то јест, на његовог шурака који "воли да се тушира", па долази у тај стан да оствари тај свој подли наум.
Једва сам зауставио побеснеле Србе да човеку моментално не обију стан и почупају цеви из зида, мамицу му његову, он се богати док ми пропадамо, сетивши се да му тај шурак ради на оближњој бензинској пумпи.
Послаше неку децу по њега, он дође, откључа стан у који нахрупи двадесеточлана комисија, позатвараше све вентиле, двадесет руку провери је ли добро стегнуто, и то му је то.
Пружим ја продужни кабал до суседног улаза, поукључујем ту неке фенове, грејалице и вентилаторе, не би ли се она влага из склопке осушила и после два дана самовања у том зујећем пандемонијуму дођоше они мајстори опет и пустише струју.
На сат времена.
Јер је опет учинило БАМ и опет мрак.
Опет мајстори, шта је сад - опет вода.

Откуд сад вода.
Наравно, прво су посумњали на мене, због моје афере са канализацијо, међутим, онај што је пропирао цеви подржи ме у објашњењу да је немогуће да је вода из мог стана јер су те цеви ИСПОД а не ИЗНАД склопке, а вода ретко тече узбрдо.
И даље сумњајући у мене, крену у даљу истрагу: код комшије са првог, који им каже их, па мене плави одозго овај са другог (госн Костић) већ две године, ништа му не могу.

Пошто је госн. Костић био уважени станар и члан СПС-а, нагло је опао број заинтересованих да се дрзну на то да га питају да није случајно.....
Наравно, немајући намеру да останем без струје неодређено дуго, а после свега тога чврсто решен да под хитно продам тај стан, при чему би му неимање струје драстично оборило вредност, подбодем испирача цеви и на брзину изаберемо једног избеглицу из Босне за председника скупштине станара, чија је прва дужност била да нас двојицу предводи у посети госн. Костићу, који је пуком срећом био изашао док смо ми већали, оставивши потпуно неспремну госпођа Берлинку да нас зачуђено гледа док смо установљавали квар и позивали екипу из стамбеног.


После је све дошло на своје место, у мој стан неки из Доње Гуштерице, Општина Липљан....
avatar
slawen

Broj poruka : 5750
Datum upisa : 11.07.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: Иста стара прича

Počalji  neprijateljska emigracija taj Pon Jan 18, 2010 7:46 am

Nepravedno si prestrog prema komsijama. Nije ni njima lako s tobom.
:D
avatar
neprijateljska emigracija

Broj poruka : 512
Datum upisa : 12.08.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: Иста стара прича

Počalji  Gost taj Pon Jan 18, 2010 9:55 am

Moj pokojni deda je bio patriota i to je, otprilike, najgore sto mogu o njemu da kazem...

Ne mogu da smislim nijedan drugi razlog zasto je, inace, menjao drzavljanstvo jedne, doduse, propale monarhije za ovaj balkanski cemer.
Uglavnom, rasprodao je dedovinu, preveo diplome i sve to doneo ovamo, skucio se, ogazdio, ali to nije bitno za pricu.

Posle su dosli Oslobodioci, ali ta prica je jako deplasirana - deda je ostao sa dvadesetak kvadrata podrumceta i sitnom kintom preko uplatnica Infostana, mnogo manjom od poreza koji je morao za to da placa, da bi se i te uplatnice izgubile prilikom tzv.otkupa stanova, kao i vecina dokumentacije, ali i to nije bitno za pricu.

Ono sto JESTE bitno za pricu je da sam veliki deo zivota provela kao podstanar, jer zbog pomenutog podrumceta nismo mogli da dobijemo tako lako stan, a iz istog razloga moji nisu hteli da se upustaju u zidanja (nikad ne znas ko ce opet da propise 10-15 m2 po clanu domacinstva i da te izbaci iz kuce).

Stoga sam bila postedjena zidanja tzv. zavicajnih kuca i poseta iz unutrasnjosti, ali i svinjokolja i posiljki hrane sa sela.

Uglavnom, pomenuto podrumce me je dopalo i ja, kao ponosni vlasnik, resim pocetkom devedesetih da ga renoviram i uselim se.

Prva stvar koja se desila (posle dve nedelje) je bila da su mi provalili i odneli sve sto su mogli da odlepe od patosa, a da proture kroz prozor - od komsija niko nije nista video, niko nista cuo (interesantno, jako dobro cuju kad kaplje voda, iako smo kopali 15 metara da bismo uveli mokri cvor).

Druga stvar je bila basta - rec je o predratnoj vili, sa bastom koja se granici sa drugim bastama, i koju niko od babine smrti nije odrzavao. Posto je stan u polusuterenu, normalno je da mi dvometarski korov smeta, pa smo ga iskrcili, ocistili, cak je Bivsi zasadio i neko cvece, a cale stavio klupu i sto.

Odmah se nacrtao Nosilac Stanarskog Prava da se zali i buni - on je protiv toga!!! Sada kada je basta cista, dolazice sa kucicima i decom iz okolnih zgrada, i da mi to ODMAH uklonimo.

Posle krace rasprave o blagodetima ograde, slozili smo se sa time da on nas OBAVEZNO tuzi, samo da nas vise ne davi, i on je zadovoljan otisao da nadje advokata.

Treca stvar je bio Crnogorac - sa nekim vezama u Opstini, uspeo je da dobije potkrovlje (citaj - sto i kusur kvadrata), pa je krenuo da ga renovira.

Meni nije smetao dok je lupao, iako se komsija ispod zalio da mu je propao u supu dok je rucao, da su zidovi poceli da pucaju i da zgrada tone - smetalo mi je kad je iscupao telefonske vodove (starinske, vazdusne) da bi stavio komodu, pa smo skoro mesec dana bili bez telefona.

Takodje mi je pomalo smetalo sto je skinuo sve antene, pa mozemo da hvatamo samo RTS2 i to preko pancevackog repetitora, iako smo manje od 100 m u vazdusnoj liniji od Televizije, ali ono sto mi je najvise smetalo je kad je zapalio instalacije...

Coveku se smucilo da svaki cas menja osigurace, da silazi iz potkrovlja (2 sprat), pa je stavio malo jaci osigurac, OK , MNOGO jaci, drveni sanduk za osigurace, MI smo krivi, sto nismo stavili metalni?

Posle toga sam prodala dotle zivotom branjen stancic, sa svim prinadleznostima i kupila stan iz prve price...

Gost
Gost


Nazad na vrh Ići dole

Re: Иста стара прича

Počalji  neprijateljska emigracija taj Uto Jan 19, 2010 12:01 am

Da vas oboje nesto pitam: (pod uslovom da imate/ da ste imali mogucnosti), zasto uopste kupiti stan?

Ja to nikad (osim kad ne bih imao izbora) ne bih uradio. Blesavi i bezobrazni sustanari po strani ( a i to je dovoljno), ja se najezim kad vidim kako su te zgrade odrzavane.
avatar
neprijateljska emigracija

Broj poruka : 512
Datum upisa : 12.08.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: Иста стара прича

Počalji  slawen taj Uto Jan 19, 2010 12:28 am

Човек је често више роб сопствене инерције него околности.
Кажем, често.

Лако је теби зајебавати нас из оног шумарка.... Доћи ћу и ја у ту Америку, макар и у Канаду!
avatar
slawen

Broj poruka : 5750
Datum upisa : 11.07.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: Иста стара прича

Počalji  neprijateljska emigracija taj Uto Jan 19, 2010 6:23 pm

slawen ::Лако је теби зајебавати нас из оног шумарка.... Доћи ћу и ја у ту Америку, макар и у Канаду!

Nikog ne zajebavam, a zadnji sam koji bi bio kvalifikovan da se pravi pametan. Samo mi to palo na pamet, poucen svojim a i tudjim iskustvima.
avatar
neprijateljska emigracija

Broj poruka : 512
Datum upisa : 12.08.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: Иста стара прича

Počalji  slawen taj Uto Jan 19, 2010 7:00 pm

А кад је одржавање зграде по среди, поучен оним срањем из старог комшилука, или боље рећи срањем у старом комшилуку, или још боље срањем од старог комшилука, даклем, изуједан од страшних гуја био сам решен да купим кућу на некој чуки, одакле ћу комшију моћи да видим само кроз оптички нишан.
Или, ова друга крајност је игром случаја победила, у некој зградурини са сто станова, која је толико велика да је само због тога значајна, да не кажем од општег интереса, а где нећу знати ко живи око мене, што се своди на исто к'о да си потпуно сам.
Тако сам купио стан у згради која задовољава тај критеријум, плус има сопствене приходе од издавања локала у приземљу и крова за антене мобилних телефонија, бежичног интернета и радиофара за авијацију (ово последње можда и немамо, али имамо оно трепћуће светло да нас не удари авион) од којих прима плату председник скупштине станара и одржава зграду, тако да ми те трошкове не плаћамо директно из свог џепа.
Тако да имамо пристојно чисте холове и степеништа, бар један лифт увек ради, грејање је такво да седим целе зиме у Т-мајци поред одшкринутих врата од терасе, за сваки квар знамо кога да позовемо - прецедника Бору и он дође па реши, отпуши запушен сифон, цевку, замени пропали све редом, наравно, понекад је потребно припретити му финансијском полицијом, али у главном то функционише.
Поред тога, имамо бесплатан флетрејт интернет (мислим да је 1 или 2 мега), бесплатних тридесетак земаљских и сателитских ТВ канала (цео ХБО пакет, Дискавери и сл. са срБским титловима) и још којешта, не могу сад свега да се сетим, добре ствари човек најлакше заборави, оне ружне га прате у стопу.
Е, сад, Бора не може да уради много по питању комшије дебила са телевизором, али се труди, опоменуо га је неколико пута, али то је тејлес субхуманикус, ту само кратка деветка врши пос'о.

Тако.... 'оћеш купиш стан? cyclops
avatar
slawen

Broj poruka : 5750
Datum upisa : 11.07.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: Иста стара прича

Počalji  slawen taj Uto Jan 19, 2010 7:25 pm

Него где нам је господарица?

Окачила мастера, а не и слике са жураје после.... а ја изгоре' да јој видим те доцимерке из околине Бопала.

Пиле бре, где си?
avatar
slawen

Broj poruka : 5750
Datum upisa : 11.07.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: Иста стара прича

Počalji  neprijateljska emigracija taj Uto Jan 19, 2010 7:29 pm

slawen ::Тако.... 'оћеш купиш стан? cyclops

Mislim da si propustio da to dobro unovcis prije dvije godine. Tad jos uvijek nije bilo svima jasno da SEKA dolazi, a bila aktuelna ona lokalna prica o "Talijanima koji dolaze, samo sto nisu".

A mozda i jesi?
avatar
neprijateljska emigracija

Broj poruka : 512
Datum upisa : 12.08.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: Иста стара прича

Počalji  neprijateljska emigracija taj Uto Jan 19, 2010 7:32 pm

slawen :: а ја изгоре' да јој видим те доцимерке из околине Бопала.

Ne znam kako je tamo u tim njenim ekonomsko-politickim vodama, ali u mojoj branshi ih nema puno interesantnih iz tih krajeva.
avatar
neprijateljska emigracija

Broj poruka : 512
Datum upisa : 12.08.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: Иста стара прича

Počalji  slawen taj Uto Jan 19, 2010 7:37 pm

На непокретностима се тешко губи.

Ово је наравно двосмислица.

А за цупије из покрета несврстаних.... хехе... ја сам и уписао права јер су тамо биле најбоље рибе. А што сам имао једну машинку, људи... не знам дал' смем да причам?
avatar
slawen

Broj poruka : 5750
Datum upisa : 11.07.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: Иста стара прича

Počalji  neprijateljska emigracija taj Uto Jan 19, 2010 8:22 pm

slawen ::На непокретностима се тешко губи.


Sta nisi konsultovao nekog od eksperata sa onog drugog foruma?

Sve go znalac.
avatar
neprijateljska emigracija

Broj poruka : 512
Datum upisa : 12.08.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: Иста стара прича

Počalji  slawen taj Sre Jan 20, 2010 12:18 am

Ма да сам само њих слушао, ко зна где би ми сад био крај....
avatar
slawen

Broj poruka : 5750
Datum upisa : 11.07.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: Иста стара прича

Počalji  slawen taj Sre Jan 20, 2010 9:37 pm

Изаш'о конкурс на локалном саиту:

Empire TNA is a fast growing Canadian adult internet marketing company. We build free sites that promote membership based, premium adults only websites to our North American target audience.

Our company is expanding and we are looking for a highly motivated person to join our team as a:

CREATIVE WRITER

(Work At Home - Full Time)

Responsibilities:

The Full-Time Creative Writer will be responsible for the following:

* Write descriptions about adult photo or video galleries
* Follow instructions closely
* Deliver finished text on time exactly as requested

MUST HAVE skills:

* NATIVE English speaker –or– Speaks English at an almost Native Level
* Knowledge of English slang words/street speak
* Open mind and willingness to write descriptions about porn pictures/videos
* Honest & Serious work ethic
* Self motivated and committed
* Ability to work alone and meet deadlines
* Creativity is a definite must! – If you can write an intriguing story about a cardboard box, we want to hear from you!

What we offer:

* Work at home
* Flexible work hours
* Weekly payment
* Competitive salary
* Option for extra paid work
* Future Advancement opportunities

:D :D :D :lol: :lol: :lol: :lol:
avatar
slawen

Broj poruka : 5750
Datum upisa : 11.07.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: Иста стара прича

Počalji  slawen taj Sre Jan 20, 2010 9:49 pm

Пошто несумњиво веома креативно пишем, размишљам да се јавим на овај и још по неки конкурс.
Ево једне фирме која тражи сараднике са обавезним знањем енглеског на највишем могућем нивоју. Тај сарадник треба, цитирам: "to join our team in the
soonest possible time."


Па ни ја са мојим креативним писањем то не бих боље рекао.
avatar
slawen

Broj poruka : 5750
Datum upisa : 11.07.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: Иста стара прича

Počalji  Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 2 od 9 Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu