Sve lepote sveta

Е, јес' лепо, мајку му.
Нарочито у озрачју оног биља около које са своја прва два листића тек пробило земљу.

Одувек ми је то био најлепши тренутак. Тренутак полуизвесности: кад је нешто кренуло, а још не знаш тачно шта је у питању.
Кад су нас из биологије терали да садимо пасуљ у чашице од јогурта, па кад би то никло и раширило котиледоне (тако ли беше?) то би био моменат невиђеног потенцијала, кад си могао да верујеш да си засадио чаробни пасуљ или бар неког мутанта који ће те прославити. А кад би упркос до тада невиђеним агротехничким мерама (третман концентрованом лимунском киселином, да би се поспешио усмерени раст и слично) та несрећна биљчица ипак наставила да расте као најобичнији пасуљ, одушевљење би спасло и експеримент би се убрзо спарушио у прозору.

Дедер, дајте неку слику белог света, ал' онако с личним печатом (прст на објективу, црвене очи, померено из златног пресека).

На тамо једном саиту нашли ми да личим 75% на Хјуа Гранта. Или обратно. Проблем је у оних 25....

Види, бре: [You must be registered and logged in to see this link.]

Додуше, посл'о сам им слику од пре пет година, али ценим да ни месје Грант није овде најсвежији...

Бисери. Уопште не личимо. Ја сам бре наочито момче. Уз то и плавушан...

Ја сам сигурна да си ти љепши.

Оћеш ти да пробаш?

Ма могу да пробам, али ће ми вјероватно рећи да личим на Мистер Бина, па шта ћу онда.

Ма неће, ти бар немаш чега да се бојиш.
Удри овде: [You must be registered and logged in to see this link.]
или [You must be registered and logged in to see this link.].

Тамо оно дугме са десне стране ти служи да нађеш слику на компјутеру или на интернету, па онда опичиш оно веће доле и само сачекаш.

'Ајде, баш ме занима.

Фраћам се за минут!

Рекло ми да личим на Ештона Кучера!!!

Е сад ми интересантно па убацујем разне слике. На једној каже да личим на Хелен Бонам Картер (боље је да личим на Ештона, какав је-да је), а ево сад ми даје 78 посто сличности са Грејс Кели.

Е, па и ја сам личио на Грејс Кели!

А кад ми сад рече да личим на Натали Имбрулију, звала сам туру цијеломе сајту!

Шииц!

Него ова последња тура ме дотукла.
Одо' да те сањам у лику Наталије Кели.

Чек, има још! 86% сличности са аветном Анђелином Бредовом, 71% са неким Јапанцем (Масумото Џин, познато ми име), 83% са неком Јапанком (Уето Аја), 73% са Шинид О Конор и Денисом Квејдом! Е сад иди па сањај!

slawen ::На тамо једном саиту нашли ми да личим 75% на Хјуа Гранта. Или обратно. Проблем је у оних 25....

Види, бре: [You must be registered and logged in to see this link.]

Додуше, посл'о сам им слику од пре пет година, али ценим да ни месје Грант није овде најсвежији...

Бисери. Уопште не личимо. Ја сам бре наочито момче. Уз то и плавушан...

pa daj da uporecimo

slawen ::Е, јес' лепо, мајку му.
Нарочито у озрачју оног биља около које са своја прва два листића тек пробило земљу.

Одувек ми је то био најлепши тренутак. Тренутак полуизвесности: кад је нешто кренуло, а још не знаш тачно шта је у питању.
Кад су нас из биологије терали да садимо пасуљ у чашице од јогурта, па кад би то никло и раширило котиледоне (тако ли беше?) то би био моменат невиђеног потенцијала, кад си могао да верујеш да си засадио чаробни пасуљ или бар неког мутанта који ће те прославити. А кад би упркос до тада невиђеним агротехничким мерама (третман концентрованом лимунском киселином, да би се поспешио усмерени раст и слично) та несрећна биљчица ипак наставила да расте као најобичнији пасуљ, одушевљење би спасло и експеримент би се убрзо спарушио у прозору.

ja sam uvek prema tim najobicnijim, sparusenim bila slaba i uvek mi je kuca puna nekih biljcica na intenzivnoj nezi.

probala sam i ja [You must be registered and logged in to see this link.], tri puta....ali nista. "zao nam je, ali nije pronadjeno ni jedno lice"...izgleda da ja ni na koga ne licim, hehehe ET, beam me up, Scottie

Добра ти је баштица.
Само један мали савет (фора коју редовно користе холивудски преваранти): непосредно пре сликовања накваси бетон, оне плоче доле, и испрскај вегетацију. Да видиш како онда лепше звучи.

А она прва слика (одакле је?) ме цурикнула директ у пубертет кад сам летовао у Будви по први пут без родитеља, мало после земљотреса, па онај потез од старог града ка студентском одмаралишту које су неколико година касније срушили да би ту, па према Бечићима правили Словенску плажу. Е, ту је било некакво дрљаво бетонско шеталиште поред мора, и ту су били привезани домородачки чамци који су махом трунули у плићаку, и на све је то намучено дрвеће црног бора бацало шарену сенку.

Ту Пиле: Да те убудуће ословљавамо са Анђелија?

Можеш ме звати Денис, или Ештон. А ако те баш весели, можеш ме звати и Анђелија. Значи ли то онда да ти желиш да те зовемо Хју(Џ)?

И ако може једна малецка дигресија - ево Лерија у биоскопу гледа премијеру, али му смета неваспитано дијете од лика који се зове Hugh. Лери типа стално зове Ју, а тип га опомиње да није Ју него Хју. Те отуд и овај сјајан крај. А све има везе са Хју и тако...

врло_јак_тим ::Можеш ме звати Денис, или Ештон. А ако те баш весели, можеш ме звати и Анђелија. Значи ли то онда да ти желиш да те зовемо Хју(Џ)?

Не, биће довољно Big Giant Head.