Aj' jopet

Клинтон, један од најзначајнијих и најконтроверзнијих људи у новијој српској историји, био у Кореји да ослободи две америчке новинарке оријенталних црта лица. И довео их у Америку својим авионом.

Не знам, нешто се мислим, не бих баш њега слао да ослобађа моју жену.

Деда, понекад ме бациш у искушење да ја тебе стрпам у Изи Џет и доведем овдје. Па да те водим на посао, у школу, по административним тијелима (и тјелесима, пошто су и та тијела у овој земљи претила), па код доктора (то је нарочито интересантно), па боме и на утакмицу, а нарочито у паб. И да се градским превозом возиш са мном до Вимблдона, и још даље... Па да сједнеш пред велики екран телевизијског пријемника и да погледаш пар емисија које нарочито помно и са гађењем гледам. Па ондак назад за Србију и причај шта год хоћеш.

А ти мислиш пиле да нисам мрднуо од своје паланке, па овако прдим докон?
Сад ми ти причаш оно о чему пише М.Б.М. у [You must be registered and logged in to see this link.]. Само си ти у игру убацила и докторе и ГСП.

Пази, нисам ти ја био један од оних који ће рећи да је тамо све боље (а јесте) само зато што је тамо, а не овде.
Само зато што тамо не живимо ми, већ неки лепши, чистији, паметнији, неки супериорни.

Па сам озбиљно разматрао и свецку заверу спроћу Срба, и Турке, и два рата, и штатијазнам све не.

Ево, на данашњи дан је Труман бацио атомску бомбу на Хирошиму, починивши тако највећи појединачни ратни злочин у историји човечанства, иако су претходно Јапанци нудили капитулацију.

И шта онда Јапан?

Заборавио сам да ти кажем да и овде, као и у старој кафани, слабо испада када линкујем неке текстове са других сајтова.
Миссим, не види се добро где трба да стиснеш.

Дакле, кад видиш да су неке речи у реченици без другог посебног разлога обојене у црвено, а ти их нанишани курсором, па ако се стрелица претвори у шаку са иЗпрушеним кажипрсзом, комотно кликни.
Тако, на пример, у претходном тексту то су "Вечерње новости", а било је још у претходном периоду.

И још нешто: стрпај ме и у Аерофлотов Тупољев, ако лети до тамо.
Пристајем.

У знак сећања на Хирошиму, данас сам спремио традиционално јапанско јело: сутлијаш.

Ајде, фино ти мене упореди с неким из Вечерњих, па још гастербајтером. Значи почели смо да се шамарамо. Добро. Мало си ме сад изнервирао том причом, али како сам тек стигла и одох да попијем кафу на угодних 29 степени (након оног говнастог времена од 18 - а можда је и то много боље, а?) и да искулрам. А послије тога ћеш ми приповиједати о томе гдје си живио, као ти је тамо било и која те је невоља натјерала да се ипак вратиш у мрску Србију.

И само да напоменем - ја сам за то да се хумор прави малтене на рачун свега, али ми ипак проради живац на Хирошиму и Олују. Стога - идем да га смирим.

Ево сад сам преврн'о све три (тачније две и по) теме у овој кафани и нема нигде да сам се зајебавао, или писао тако да то може да се схвати као зајебанција, или изјавио ишта што би било коме послужило као основ за зајебанцију на тему Бљеска & Олује.
Па зар треба да се и ту правдам и доказујем? Не знамо се од јуче.

А шта Хирошима? Јесам рекао да је то злочин? Ратни? Највећи?
Зајебанција са сутлијашем? Да знаш да јесте, купио сам неки ситан, а пун корова, требио сам га пола сата, после се раскувао у ништа, још ми се цимет згрудвао у кесици - пропаст.
Моја суптилна иронија упрла је прс' у предрасуде као најочитије доказе глупости & незнања (Јапанци - пиринач/рижа - сутлијаш), а ти ми бацаш соду у очи к'о да ми је Труман деда. Не иде, брате.

Него тебе изнервирало што сам се курвински машио Јапана (и тако ти ударио у слабу тачку) код аргументације да је тамо боље него овде.
И ту не можеш парирати - скочила би себи у уста, сад ја не знам колики је то скок - мали за човека, а велики за човечанство, то ћеш причати ако претекнеш.

Даље

Да знаш да ниси прва која ми се жали да сам дао лош линак.
То је отишло дотле да сам почео да умишљам како ми је УДБА помешала дугмиће на компјутеру, па упућујем народ на непостојеће сајтове, закључане форуме или потпуно, потпуно погрешне (ТЛН 1, ye old dog learning) странице.

И то није било каква диверзија, већ професионално ..... у мозак, јер кад ја стиснем, нпр. [You must be registered and logged in to see this link.], мени се јавља Мирјана Бобић Мојсиловић, а кад ти стиснеш, тамо је неки гастарбајтер (што је апсолутно немогуће, е да није Мира отпејала у печалбу?). Тако да не могу да откријем превару, мени све ферцера, теби јок, неповерење међу нама расте, јавља се, Богами, и нетрпељивост, очас посла пуче тиква са ђаволом несађена.

А то што би ти хтела да ми покажеш кад би ме за казну одвела тамо и о чему би Мира писала да уме, ја сам рек'о одавно:

"Има једна реклама где класична просторепродукована нуклеарна породица (ћале децентни господин на измаку средњег доба, кева добро држећа, деца различитог пола и-ха-ха тинејџери) седа у ауто, пушта музику, а онда у савршеном блаженству невероватно срећни сви климају главама у ритму песмице "...I wanna fuck you in the ass....". И то траје непријатно дуго.
Порука је Научите енлески! (у тој и тој школи језика).

А може да буде и Зајебите снове.
Дођи себе, Србине!"

"Колико је остало од тих који су веровали да нас тамо негде, у Европи, чека рај на земљи, а испоставило се да они само хоће да нас јебу у дупе?


Ево, радим нешто и слушам ТВ где у Утиску недеље гостују три независна политичка аналитичара: један Војин, један Болетов и један Чедин.
И причају они тако опет и као лицитирају, па се још уживели, молим те, циганче се ко на пијаци, онај Војин ће оном Болетовом "па и прошли пут је било тесно, а није било Косова, да није било наших гласова (читај: крађе) не би ни онда победио Тому, немој се зајебавате иначе неће вам дамо наших шестохиљада гласова", а Болетов узвраћа "е, боли нас ћоше, ти ваши ће сами да нам дођу, ви сте потрошени к'о палома сто листића, сви ће ти да вас напусте колќо сутра, јес' да су обични кулови, али се броје као и ови остали, исто", елдепаш се на кварно убацује и обећава "њихових" двеста хиљада, али под неким ситним условима....

И сви се плаше мале излазности. Хехехехе....

За то време по хитном поступку пичи у процедуру неки закон о приватизацији великих система - ЕПС, НИС, ПТТ и сл. По којем је мој део некадашње Социјалистичке Републике Србије, која је цела била друштвено власништво, дакле и моја на равне части са свима осталима - хиљаду евра! И то не у кинти, већ у шатро деоницама.
То значи, пошто је и тада и сада Србија имала/има цирка седам - осам милиона душа, да нам цела држава вредела седам - осам милијарди еврова!

Ретко јефтина."

Оставио бих ти линак, али се плашим да неће радити. Зато, погледај Mind game revival, страна 3, шести и седми пост о'зго.

П.С. Реклама је, судећи по налепници на колима, холандска.

Сад сам је наш'о на Јутјубу: [You must be registered and logged in to see this link.]

Невероватно како нека срања надживе сама себе и постану симбол, генусни појам и идеал коме треба тежити, упркос живим актерима очуване интелигенције.
Гледам управо путописе Ентонија Бордејна, онај из Бејрута.

И био он тамо и јео ону њихову храну и причао са домороцима, кад они из либанског Хезболаха уфатили двојицу војника израиља, па их Јевреји нагузили к'о туђе.
И ту иначе сталожени њујоршки шмекер Ентони постаје видно нервозан, што може да буде чудно нама који смо ратовали, бомбардовали и били бомбардовани добар део свог живота, али он човек воли свој живот и у истом ужива, па може да се разуме.
Па је због ситуације променио шерпаса из јужног Бејрута за два мања из северног, од којих један, е тај је мене изазвао да ово напишем, уређује бејрутски Тајм Аут.
И каже тај сероња Ентонију да је за све те године грађансковерскомафијашког рата Бејрут постао таква кул метропола у којој живе Бејрућани многих вера, нација и политичких уверења, али сви ултра образовани, културни, морални, прозападно оријентисани и модерни и због тога омражени и нападани од неких примитивних и дивљих, као што је било Сарајево.
Ееееј, бре!
Бар да не знам ту прчварницу од пре рата. А рат може да промени само на горе, ту ми не требају лична сазнања.

Значи, Сарајево је постало застава за све панисламске буба-кице. Какав избор.

Знам да ти дугујем објашњење (као што и ти мени дугујеш разраду тезе зашто је у Србији најгоре на свијету, yet, you chose to remain there...), но до понедјељка навече морам да напишем теоријско поглавље моје дисертације, тако да ће мој одговор услиједити можда у уторак, сриједу. До тада ти кулирај, пиши, гледај да ме не увриједиш и тако. :bball:

Лепо је кад човек има обавезе и испуњава их уредно.
Је ли, пиле чикино, шта мислиш, хоћеш ли успевати да нађеш времена да глуваримо у овој (или некој наредној, пуј - пуј - пуј) кафани и кад докторираш, па постанеш баш велика зверка и власт, или ће ти то бити фуј или блам или нешто треће и због чега ћеш и сама заборавити да си тако нешто уопште икад и радила?
Пази, имам ону гадну навику да понекад, без упозорења, сасвим неочекивано и без неких унапред утврђених, да не кажем чврстих и сталних критеријума снимам делове разговора које водимо и то после чувам у прашњавој, али богатој архиви, па не можеш знати да нећу и одговор на напред изнето питање (упућено горњем наслову, прописно таксирано и заведено у деловоднику).

Е, сад, шта је све то тамо боље него у Србији (тачан израз, нигде не пише да је у Србији најгоре на свету, премда бих могао да пред одговарајућим аудиторијумом заступам и ту конструкцију, без већих проблема; изгледа мораш да завршиш права, па да ти прецизност изражавања буде битна)?

Почећу од рачуна за комуналије.

Месечно трошим око 2 kW/h струје у канцеларији: ретко сам кад тамо, инсталирао сам енергетски ефикасно осветљење, а струју за компјутер носим од куће; значи, од већих потрошача имам само еркондишн'р (што волим тај израз, а не ово сад: клима; било која популаризација, па макар и кућних апарата и беле технике, незамислива је без вулгаризације, у овом случају назива) који сам уградио у време када нико други у нашем ТПЦ-у није имао пара за тај луксуз - сада, кад сви око мене замрзавају своје канцеларије и консеквентно томе целу зграду, скоро да немам потребе за додатним хлађењем, као ни за грејањем зими, али то је већ друга ставка.
Дакле, 2 kW/h илити 6 - 7 динара. Нека буде 10. Ма, нек буде 10 еуроценти.
А рачун ми сваког месеца гласи на 600+ динџи.
Како? Па таква им тарифа, кажу. Не може мање. Те фиксна накнада, те такса....

Телефон. Слабо горим онај у канцеларији (ретко сам тамо, да не понављам), јер ми цепају тзв. тарифу за правна лица (иако сам ја, несрећник, физичко лице по Закону, то што сам завршио права често је било повод неком простом свету да ме зове "правно лице", па их ови из ПТТ изгледа чули, или још вероватније, поставили на руководеће положаје), а и све бројеве држим у целуларном телефону, па ме мрзи да сад тамо гледам у именик, а овамо бодем бројеве, лакше ми да стиснем оно зелено дугме кад нађем кога треба.
Тако да сам прошлог месеца потрошио импулса за cca 15о кинти: 10 у локалу, 20 у међуграду и ресто сам звао на мобилнег.
А рачун 700 динара. Такса једна 190 динара, такса друга 190 динара, још нека таксица, порез и - ето!

Чистоћа. Та ђубрад ми сваког месеца траже 500 динара за изношење смећа из канцеларије. Међутим, А) никад нису дошли да изнесу смеће и Б) и да дођу, џабе би долазили, ја смећа немам.
Наиме, као што можда слутиш, све што ми треба за посао чукам на компјутеру и штампам тек кад текст прође трећу проверу, тако да не арчим џабе папир, а сву службену пошту коју добијем морам да чувам у архиви, дакле, нема бацања. Купио сам био онај секач (тако су у Нинџа - корњачама превели "шредер"), али сам га за сво ово време напунио само до пола, и то неким рекламерима које нико од комшилука није хтео (обично се каталози за аутомобиле и гардеробу први разграбе, али оду и они за ручне алате и прехрану).

Вода. Е, ту сам се спасио тек кад сам уградио водомер. До тада су ми месечно зарачунавали 58 кубних метара воде (запремина две велике железничке или камионске цистерне). Од како сам уградио мерач, испада да трошим мање од 1 кубика месечно. Перем се само до паса, комплет купање код куће. :lol: Пошто код водовода нема ових фора са таксама, тзв. фиксним накнадама и осталим срБским лоповлуцима, човек би помислио да су бар ту чиста посла - платиш колико потрошиш. Јок. Момак који једном месечно долази да очита водомер није ме затекао у канцеларији, па је проценио да сам морао да потрошим бар 50 метара кубних. Пошто је "грешка" постала јасна тек код следећег очитавања (где је "стање" на мерачу било мање од оног на рачуну), што ће рећи да сам унапред платио воду коју нисам потрошио, рекли су ми да не морам да плаћам све док не изгурам на оно што им пише у књигама. Међутим, како сам приликом плаћања те непотрошене воде заокружио износ, остао ми је "дуг" од 10 динара, на који ми ево већ две године зарачунавају затезну камату, па је дотерало до 80 динара у последњем рачуну.

И тако даље. Комуналије, порези, доприноси, таксе на истицање фирме (!), таксе за градско грађевинско земљиште, најам паркинг места које сам купио кад сам куповао локал, али је општина прописала да њиме "газдује" ЈКП Паркинг - сервис, листа је оооогромна.

Сад, можеш рећи да сам ситничав, јевтин, чак бедан. Зинуло ми дупе за неколико хиљада месечно што ме поткрадају.
Какав сам ја то адвокат, кад не могу то на дугом месту да намакнем, и да ми остане.

И можда си у праву. Онда је Србија за тебе добра, а за мене није.
Следеће јављање биће много интересантније од ових канализационих прича, али опет сасвим, сасвим животно, конкретно и јасно, на тему "Шта је тамо све боље него у Србији".

Хоћеш ли можда и упоредну анализу, да ти кажем у којим то земљама се другачије плаћају рачуни и где се приватна својина поштује, или ћеш ми веровати на реч да може то да буде и другачије, него што је овде.

Да, деда, вољећу те и кад постанем богата и славна. Само немој да кукаш због пара, молим те. Не буди типични Крагујевчанин.

Колико је то било кварно...
Значи, сад се ударамо по цеваницама.

Типичан Крагујевчанин?
Боље да си ми оца опсовала.

Па деда, ја сам само била врло директна и сажела сам твоје образложење у једну реченицу.

А да сам знала то за Крагујевац (да ти тако тешко пада), не бих ништа говорила. Ево, рецимо, ти си типични Њујорчанин. Може ли ово? Или ако је проблем у "типичан", како би било да ти кажем да си атипични Крагујевчанин?

Атипичан.
Звучи медицински, као неки компликован случај.

Него, сећаш ли се моје теме из старе кафане "Повратак у будућност"?

Па реци ми да нисам геније:

Ноторни Вашингтон Пост у данашњем броју донео је [You must be registered and logged in to see this link.]

Јеби га, сад се сетих Фукојаме.

Да ми не би пропала фора, одмах ћу да кажем да је цака у датуму кад је чланак објављен:

U.S. Journalist Jailed in Iran
Roxane Saberi Sentenced to Eight Years in Jail for Spying

Video

Obama: U.S. Journalist Jailed in Iran Not a Spy
President Barack Obama says he's 'gravely concerned' about the safety and well-being of a U.S. journalist jailed in Iran. He's confident she is not involved in espionage against Tehran.


Abbas Milani
Research Fellow and Co-Director of the Iran Democracy Project at the Hoover Institution
Thursday, April 22, 2010; 2:00 PM
Iranian President Mahmoud Ahmadinejad called Sunday for fair legal treatment of Iranian American reporter Roxana Saberi, who was sentenced over the weekend to eight years in jail on charges of spying for the United States, the official Islamic Republic News Agency reported.
In a letter to Tehran's prosecutor, Saeed Mortazavi, Ahmadinejad called for a fair investigation into the cases of Saberi and Iranian Canadian journalist and blogger Hossein Derakhshan, who was arrested in November.
Dr. Abbas Milani, the Hamid and Christina Moghadam Director of Iranian Studies at Stanford University and a visiting professor in the department of political science, will be online Tuesday, April 21, at 2 p.m. ET to discuss her incarceration as a result of alleged espionage, her sentencing and whether it may derail moves toward a dialogue with the Obama administration.

Са'ће опет Клинтон да вади новинарку из буваре.
Па специјалним авионом у Статес, па изрази захвалности....


Едит: подебљао сам ово доле (вил би онлајн....) да бих подвукао парадокс: чланак је објављен 22, а они ће да ви се јаве 21..... Па ће да се врате у 2009. и то мете у новине.
Да није бре ово процурело пре времена као повод за бомбардовање Ирана?

А онда следи наслов:

Clinton Demands End To Sexual Violence


Испаде да је реч о Клинтоновој жени (Secretary Calls for Prosecution of Soldiers, Militiamen in Rapes; Post, August 12, 2009)

Весео неки дан.

Обрати пажњу на ово:
"To avoid getting raped, after 6 p.m., women are not allowed to go out of the house," said Maria Bitondo, who said she was among three women attacked by a soldier last month. "With the soldiers here, no woman is safe to go out and walk. We do not even go to the bathroom at night."
Значи, ништа жбуње ноћу, не скидај гаће ни за живу главу.
А да имају гаће, упркос увреженом веровању, говори и ово:

"The soldier chased after her friend, 20-year-old Rosa Musombwa, who took off so fast she left her flip-flops behind. When the soldier caught her skirt, she twisted out of it and kept on running through the jungle. When he caught her again by her underwear, she ripped them off and kept running, finally jumping into a sandy river. The soldier jumped in after her, but finally gave up. "


[You must be registered and logged in to see this link.]